Pridruženo članstvo Kanade u EU: Flert Otave i Brisela bez uticaja na proširenje na Zapadni Balkan

13–16 minutes

Predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Kanada postane prva pridružena članica Evropske unije otvorio je pitanje da li bi, uz punopravno članstvo, u budućnosti mogao da bude razvijen i novi model odnosa između Brisela i zemalja koje žele dublju integraciju sa EU, ali ne i članstvo pod sadašnjim uslovima. Sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da je još rano da se razmatra mogućnost da se takav model primeni na Zapadni Balkan, ali navode da to može biti vodič za pojačanu saradnju na političkom planu.

Piše: Katarina Saičić

„Ovo nije partnerstvo protiv bilo koga drugog, već za našu zajedničku snagu“, rekla je Fon der Lajen u Evropskom parlamentu, u prisustvu kanadskog premijera Marka Karnija, dok su njen predlog propratile ovacije evroposlanika i komesara u sali.

Dan kasnije, Karni je na istom mestu rekao da je dublje partnerstvo Kanade i Evrope neophodno kako bi se obe zaštitile od velikih sila koje zadiru u suverenitet manjih nacija, uz poziv na uspostavljanje „saveza budućnosti“ između Kanade i 27 članica EU.

Kako bi ta budućnost mogla da izgleda još uvek je rano pretpostaviti, a o detaljima novog odnosa trebalo bi da bude više reči na samitu Kanade i EU 29. i 30. oktobra u Montrealu.

Iako koncept „pridruženog članstva“ za sada nije deo evropskih ugovora niti postoji kao formalni status u EU, inicijativa je pokrenula raspravu o mogućim novim oblicima evropske integracije. To pitanje posebno dobija na značaju za Zapadni Balkan, koji već godinama čeka na napredak u procesu proširenja, a istovremeno se kroz različite inicijative otvara mogućnost postepenog uključivanja u pojedine politike i delove Jedinstvenog tržišta EU.

U tom kontekstu nameće se i pitanje koliko je predlog o pridruženom članstvu Kanade uporediv sa idejom koju su ranije izneli dojučerašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama u tekstu za nemački list Frankfuter algemajne cajtung. U njemu su pisali o ubrzanoj integraciji zemalja kandidata u Jedinstveno tržište i Šengenski prostor, uz izostanak punopravnog članstva i političkih prava koja ono donosi.

Može li kanadski model, ukoliko bude konkretizovan, postati osnova za novu arhitekturu odnosa EU sa državama koje žele dublju ekonomsku i političku integraciju i da li bi takav pristup mogao da se primeni i na Zapadni Balkan - sagovornici Kosovo onlajna odgovaraju - teško.

Za sada su skeptični, ali napominju da je proširenje EU u trenutnom obliku svakako podložno promenama, budući da se susreće sa brojnim izazovima. Jedna od promena koja se najavljuje, a u mogućoj je vezi sa inicijativom Fon der Lajen, jeste i prelazak sa jednoglasnog na odlučivanje kvalifikovanom većinom, što bi, kako ocenjuju stručnjaci moglo da pomogne evrointegracije regiona.

Potrebna promena zakona

Analitičar iz Skoplja Siniša Pekevski smatra da bi pridruženo članstvo Kanade u EU moglo da bude u formi povećane saradnje na političkom planu i da je teško proceniti da li bi to mogao biti model koji će se u budućnosti primeniti i na Zapadni Balkan.

„Mislim da su to još uvek razgovori, da je još rano da se donose bilo kakvi zaključci. Proces ne ide toliko brzo i ne verujem da će biti lak zbog toga što ovo su samo početne stvari koje zahtevaju menjanje legislative, menjanje politika i sve to zahteva vreme. U svakom slučaju, pridruženo članstvo će verovatno biti u formi povećane saradnje i povećanog delovanja na političkom planu. Veliki broj stvari koje se sada dešavaju na svetskom nivou iziskuju veću uključenost ne samo EU, već i Kanade kao partnera jer imaju bliske ili slične stavove za veliki deo stvari”, rekao je Pekevski za Kosovo onlajn.

Na pitanje da li pridruženo članstvo može da se uporedi sa inicijativom Vučića i Rame, odgovorio je da je rano za bilo kakve dugoročne planove, jer veliki svetski tokovi utiču na EU kojoj predstoji restrukturiranje.

„Dešavaju se krupne promene u Nemačkoj, sa pobedom AfD-a u dve pokrajine. Očekujemo sledeće godine predsedničke izbore u Francuskoj, gde je desnica na pragu uslovne pobede koja će uneti dodatnu težinu u EU, ali će doneti i novitete u kojima ne znamo kako će se sve to reflektovati u samoj Uniji. Tu je i rat u Ukrajini i sukob na Bliskom Istoku koji još utiču na EU“, nabraja Pekevski.

Sve to, kaže, Evropsku uniju pogađa na ekonomskom planu, zbog čega očekuje da će se EU više fokusirati na sređivanje ekonomije umesto ka praktičnom proširenju sa novim članicama, posebno sa Zapadnog Balkana.

„A to u suštini znači da neće skroz da zaborave ovaj region, nego će uvoditi ili će davati određene inicijative sa ciljem da drže tenziju u tom procesu“, procenjuje analitičar.

Na pitanje da bi pridruženo članstvo moglo biti nova realnost i pogurati proširenje EU, Pekevski podseća da za svaku odluku i promenu moraju da glasaju sve članice Evropske Unije.

„Zato je teško da se odluče na ovakvu varijantu, jer bi mogli da izgube deo svojih prava. Takođe, može doći do nepredviđenih razlika ako ste jednom uveli određena pravila, a sada ih menjate i kažete da ona važe za određene zemlje. To bi moglo izazvati i revolt određenih zemalja, jer različito doprinose u budžet, različito odlučuju i sada određene zemlje koriste taj momenat na stavljanje veta za neke odluke. Recimo, put Crne Gore nije toliko jednostavan, očekuje se da ispuni određene uslove koji su nametnuti od Hrvatske. Kada Srbija dođe na red, verujem da će Hrvatska ponovo imati velike zahteve i veta, što znači da će ceo taj proces biti veoma težak“, zaključio je Pekevski.

Bez uticaja na Zapadni Balkan

Urednik spoljopolitičke rubrike Prvog programa Radio Beograda Nikola Denčić ocenio je da je moguće privilegovano partnerstvo EU i Kanade, ali da takva saradnja neće imati uticaja na proširenje Unije na Zapadni Balkan.

Denčić inicijativu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen vidi kao teren dubljih političkih konsultacija i navodi da je to još daleko od članstva.

„Verovatnoća da Kanada postane nova članica ili dobije povlašćeni status u EU je otprilike u rangu sa mogućnošću da Kanada postane 51. američka država. Zaista je to teško očekivati“, rekao je Denčić za Kosovo onlajn.

Objašnjava da bi moglo da se govori o privilegovanom partnerstvu, potpisivanju ugovora, kakvi već i postoje, o postizanju određenih sporazuma koji će omogućavati bližu ekonomsku zaradnju ili da se možda uđe i u neki teren dubljih političkih konsultacija.

„Do toga bi moglo da dođe naročito kada vidimo da je odgovor EU i odgovor trenutnih kanadskih vlasti, pre svega, usmeren na odnos koji je američki predsednik Donald Trump imao i prema Kanadi i prema Uniji. Mislim da sve te njihove možda malo oštrije, hrabrije izjave, kako god ih već nazvali, jesu pre svega okrenute ka tome“, kazao je Denčić.

Zato, kaže, takve inicijative apsolutno ne mogu da utiču na status bilo kog aktuelnog kandidata.

Dodaje da je bilo za očekivati da do određenih pomaka dođe u slučaju Islanda, odnosno do eventualnog obnavljanja pregovora Rejkjavika sa Briselom, ali su građani Islanda na referendumu odbili da se ti pregovori nastave.

„Videćemo šta će se dešavati na političkoj sceni država EU, već do kraja godine ili možda u narednih godinu dana. Zavisi od toga koje će političke snage pobeđivati na izborima, u kom smeru će sama Unija ići, ali dogovori i bilo kakvi razgovori sa Kanadom neće uticati na to. Pregovarački proces će se najverovatnije nastaviti ovim tokom u kom je i sada. Trenutno je Crna Gora očigledno jedini ili jedan od retkih kandidata koji zaista napreduje u punom smislu. Govorilo se da je Albanija imala veliki napredak, ali tu sada postoji određeni zastoj“, objašnjava Denčić i podseća da Srbija dugo nije otvorila klaster.

Uveren je da će pre bilo kakvih odluka, koje su i geopolitičke, kao na što su razgovori sa Kanadom, na status pregovora u narednom periodu prevashodno uticati politički odnosi unutar EU, naročito unutar najmoćnijih država Unije.

Upitan da li slučaj Kanade i EU može da se uporedi sa inicijativom Aleksandra Vučića i Edija Rame o postepenom pridruživanju šengenskom prostoru, Denčić odgovara da je teško da se ostvare ideje o priključivanju koje ne bi išlo uz dosadašnju metodologiju – da se prvo završe formalni pregovori, pa da država postane punopravna članica - jer sa tim moraju da se saglase sve države EU.

„Pitanje je koliko bi one bile spremne za to. Postoje ideje, i zapravo je u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, taj proces omogućavao uključivanje država kandidata - da li u neki povlašćeni položaj, kada je reč o zajedničkom tržištu ili kada je reč o određenim carinskim protokolima. Razmatralo se da, ukoliko kandidat ostvari bitan napredak, može na neki način da učestvuje i u radu institucija Unije, bez prava glasa“, kazao je Denčić.

EU u „više brzina“

Ipak, napominje da su ideju Evropske unije „u više krugova“ ili „u više brzina“ pokretali određeni evropski zvančnici, pre svega predsednik Francuske Emanuel Makron, ali za to nikada nije bilo saglasnosti, te je pitanje da li bi u ovom trenutku to bilo izvodljivo.

„Kada je reč o uključivanju u Šengen, ono što smo mogli da čujemo i od određenih lidera EU, možda je čak i lakše postati članica Unije, nego članica Šengena. Nisu svi u zajednici deo Šengenskog prostora. Kada je reč o inicijativi predsednika Vučića i premijera Rame, sigurno da je bilo samo reč o jednoj poruci koju su oni želeli da pošalju evropskim institucijama. Hteli su da prenesu da dve zemlje jesu spremne da napreduju u članstvu, ali da bi to na formalnom planu moglo da ima određenih rezultata, u ovom trenutku je zaista prilično teško“, zaključio je Denčić.

Otava se okreće ka Briselu

Diplomata i bivši kosovski ambasador Albert Prenkaj ocenio je da se mogućnost pridruženog članstva Kanade u EU ne može porediti sa Zapadnim Balkanom, ali da bi ideja integracije Zapadnog Balkanu u paketu bila od geostrateškog značaja za EU koja bi zaokružila ekonomsko i bezbednosno poglavlje novog svetskog poretka.

Prenkaj je u pisanom odgovoru za Kosovo onlajn ukazao da su rastuće trgovinske tenzije između SAD i Kanade primorale Otavu da diversifikuje svoje strateško i ekonomsko oslanjanje.

„Inicijativa predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je zvanično ponudila Kanadi status prve ´pridružene članice´ u istoriji EU, prihvaćena je od strane premijera Kande Marka Karnija koji je nazvao ovaj strateški preokret ´savezom budućnosti´. Otava se okreće ka Briselu sa namerom da smanji svoju ekonomsku i geopolitičku zavisnost od Vašingtona“, ukazao je Prenkaj.

„Pitanje da li je ovaj pomak saradnje EU model za zemlje Zapadnog Balkana koje su u pregovorima za integraciju, pogotovo inicijativa Albanije i Srbije za pristup u jednistveni prostor Šengena, veoma je interesanta tema za razmatranje. Dok je Kanada u ekonomskim tenzijama sa SAD, Zapadni Balkan se suočava sa unutrašnjim problemima pojedinih država, kao i nesuglasicama između država regiona“, navodi Prenkaj.

Kada je reč o Albaniji, podseća da je ona sredinom godine uspela da otvori sve ključne pregovaračke klastere i dobije pozitivan Izveštaj o ispunjenosti privremenih merila (IBAR), što je formalno uvodi u završnu fazu pregovora sa ambicijom da zatvori sva poglavlja i cilja punopravno članstvo u EU, dok je Crna Gora dobila proceduralno usporavanje i odlaganje zatvaranja novih pregovaračkih poglavlja „zbog složenih tehničkih procedura i potrebe za unutrašnjim konsultacijama unutar država članica“.

„Zastoj Srbije se sastoji u dugogodišnjem zastoju neusklađivanja spoljne politike sa Briselom (neuvođenja sankcija Rusiji), nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava i pravosuđa. Kad je u pitanju BiH, dijalog sa EU je usporavan prvenstveno zbog unutrašnjih političkih podela na entičkoj osnovi, zbog institucionalne disfunkcije i nespremnosti domaćih lidera da sprovedu ključne reforme“, analizira Prenkaj.

Proces evrointegracija Severne Makedonije, dodaje, usporen je i nalazi se u dugogodišnjem zastoju prvenstveno zbog bilateralnog spora sa Bugarskom, koji je formalno postao deo pregovarčkig okvira EU, a proces usporava i dinamika unutrašnjih reformi u samoj zemlji.

„I, uprkos zvanično podnetom zahtevu za članstvo u EU u decembru 2022. godine i trenutnog statusa potencijalnog kandidata, Kosovo se i dalje suočava sa unutrašnjim problemima uspostavljanja državnih institucija, kao i nedostatkom koordinacije sa međunarodnom zajednicom koja je rezultirala merama EU, kao i suspenzijom strateškog dialoga sa SAD“, navodi Prenkaj.

Prema njegovim rečima, i mimo unutrašnjih nedostataka ili slabosti, Zapadni Balkan se karakteriše teškim odnosima – „tenzije izmedju Kosova i Srbije, obostrana blokada pregovora, nesuglasice između Crne Gore i Hrvatske oko Prevlake, insistiranje Bugarske da se promeni Ustav Severne Makedonije, optužbe za mešanje Srbije u unutrašnja pitanja BiH, napeti odnosi Crne Gore i Srbije sa optužbama mešanja i destabilizacije“.

Iz svega toga zaključuje da je veoma teško uporediti Kanadu sa Zapadnim Balkanom koji je, kako kaže, region „još uvek nekompaktan u smislu međusobnih relacija, pa i na relaciji sa samim Briselom“.

„Pomenuo sam na jednom od mojih javnih istupa, da je ideja integracije Zapadnog Balkanu u paketu - ´standardi sa statutom´ od geostrateškog značaja za samu Evropsku Uniju koja bi zaokružila ekonomsko i bezbednosno poglavlje novog svetskog poretka“, zaključio je Prenkaj.