Beograd,
april 12, 2008.
Oliver Vulović
Izbori - Vladapobedničkog kvantiteta ili vlada svesrpskog
sporazuma
Na izborima 11. maja, koji
, makoliko oba suprostavljena bloka galamila iz sveg glasa, ipak se neće
odlučivati o tome hoće li Srbija u EUili ne. Ni jedan od
suprostavljenihpolitičkih blokova nije dobio blanko mandat ili obećanje od
eurokratije da će bašpod njihovom vlašću Srbija automatski po ustaljenom
redosledu ispunjavanjauslova postati član ove organizacije država ali ni apsolutno
nepromenjljivu icementiranu pretnju da to neće postatinikada pod vlašću
bloka partija koja prema EU u ovoj kampanji ne zagovarajuapsolutni negativizam
već vrlo oštri kriticizam koji nema veze sa evroskepticizmombritanskog tipa,
već sa suštinskim pitanjem, srpskim nacionalnim i teritorijalnimnerešenim
pitanjem u modernoj Evropi, kao i načina i uslova pod kojim bi smo
mi u tu organizaciju državabili primljeni ali takodje sa jakom izraženom željom
da Srbija na kraju bude uEU . Da nije tako onda bi smo mogli očekivati da će
Solana imati životni vek od200 godina a sadašnji sastavi holandskog i
belgijskog parlamenta najmanje po polamilenijuma, s,time što niko ne može da
garantuje ni da će Belgija opstati, bilou do sada poznatoj državnoj formi ili
kao država uopšte. Na ovim izborima će sesamo dati prilika EU da nas
prebroji uskladu sa invalidnim pricipima demokratije koji prednost daju
kvantitetu a nekvalitetu.
Vojislav Stanovčić u Zborniku
radova - o demokratiji - u izdanju 'Bibliotekepolitika i društvo' iz 1995-e
godine se osvrnuo na kvantitet kao postulatademokratije kao državnog uredjenja
i podvukao da - većina čiji glasovi prevagnui samim tim njihove kasnije odluke
budu opšteobavezujeće ne mora samim tim bitii apsolutno u pravu jer
kontrapredlozi koje daje manjina se u budućnosti mogupokazati kao mnogo
razumniji i pametniji po državu i narod -. Da nije tako ondaposle predsedničkih
izbora u Srbiji ne bi ni dolazilo do novih izbora, bezobzira što su ovi sada
parlamentarni, jer se i tokom predsedničkih kao tokomsadašnjih parlamentarnih
izbora tvrdilo i tvrdi isto - da će se konačno i za sva vremenaSrbija
opredeleiti za jednu ili drugu opciju. Onom prilikom kroz ličnostPredsednika
Republike a ovom kroz sastav Narodne Skupštine. Ako Predsednikovakoalicija i na
ovim izborima dobije većinu, onda bi trebala mnogo više da od utom smislu datih
verbalnih izjašnjenja nakon pobede na predsedničkim izborima, ako zaista
voli svoju zemlju, razmisli iosmisli kako da povede ozbiljne unutrašnje
pregovore sa kvantitativno gledano gubitničkompolitičkom manjinom. O
pregovorima sa kvantitativnim gubitnikom moraju ozbiljnoda razmišljaju i jedan
plan u tom smislu iznesu ispred birača i političari izPredsedniku
suprostavljenog političkog bloka u koliko su u pravu da nikada nisubili bliži
osvajanju vlasti od prevrata 2000-te. Ukoliko se to ne desi, zaSrbiju će i
dalje svi sledeći izbori biti 'na život i smrt' i samimtime automatski lišeni
demokratskog stila izbornih kampanja ali i demokratske formenakon objavljivanja
rezultata.
Nekadašnja komunistička Javna
rasprava koja je imala izuzetno malidemokratski kapacitet / ne može se ni
rećida uopšte nije imala nikakav / jer je svoju svrhu imala samo u okviru
jednepolitičke partije je srećom po državu i narod doživela svoj kraj
Miloševićevimprihvatanjem realnosti postojanja i drugih političkih opcija.
Medjutim, bilismo svedoci i da u višestranačju i demokratiji anglosaksonskog
tipa koja jepostojala u Srbiji i za vreme Miloševića, ukoliko politički
kavntitativno jačastrana bude uporna u svojoj isključivosti sopstvenog poimanja
vrsenja vlasti,kada tada dodje do prevrata / bez obzira da li je nastao kao
posledicaakumuliranog unutrašnjeg nezadovoljstva ili finansijskom potporom
izinostanstva ili kombinacijom oba/. Budućipobednici na parlamanetranim izborima
u Srbiji moraju ozbiljno povesti računa otome. Vesna Pešić je retko kada u
pravu kada govori o svom narodu i državi, jerod zloupotreba ideologije
nacionalizma kroz koje ona u svom delovanju jedino iposmatra nacionalizam gori
je samo alkoholisani apsolutistički mondijalizamčiji je ona neodvojivi deo,
ipak se mora izdvojiti jedan deo iz njenihskupštinskih govora u kojima je rekla
da bi trebalo svima u Srbiji da nampostane muka od smenjivanja vlasti
prevratima i pučevima i ako je ona sazadovoljstvom u jednom od njih kasnije
aktivno učestvovala. Ovo treba izdvojitine zbog njenog istinskog uverenja u
tako nešto, jer je svojim petoktobarskimdelovanjem i podrškom revolucionarnim
kriznim štabovima, upornim zalaganjem zaodstrel neistomišljenika kroz političko-policijsko-vojni
'6.oktobar',mučenica je ipak naslutila šta njene političke i mentore i
pulene može zadesiti. Ona je to rekla izstraha a ne iz uverenja, ali je ipak
činjenica da istorijski gledano demokratijau Srbiji traje samo u intervalima,
to jest da postoje samo odredjeni periodi ukojima dolazi do mirnog smenjivanja
vlasti, sve do trenutka kada političkikvantitet na konto demokratije ne uvede
demokraturu i time odustajanjem odkompromisa sa političkom manjinom dovede do
radikalizacije u njenom načinupolitičkog delovanja. U tom smislu se varaju
jastrebovi iz Predsednikovogpolitičkog bloka u svom uverenju da ako pobede i na
ovim izborima da su emkonačno za duži vremenski period sebi obezbedili
nesmetano sprovodjenje svojih političkihideja em takodje na duži
vremesnkiperiod neoporavljujuće porazili protivnika. Njihove procene bi možda i
imaledobru podlogu da osim zbog pojave jake Rusije u svetu, nije došlo i do
konačnogsvodjenja mera i u redovima njihovih protivnika na ovim izborima,
te se sve može ozbiljnije računati napostizbornu koaliciju večitih
gubitnika SRS sa DSSom. Izuzetno je bitna ičinjenica da su Socijalisti konačno
rakrinkani i da je svima sada jasno da jenjihova politika ekvidistance od SRSa
i od DSa verbalno praćena brigom zaradničku klasu i penzionere, ništa drugo do
izdaja sopstvenih kongresnihdokumenata i partijskog statuta, a SPS ipak nije
organizacija tipa NATO paktapa da olako nastavlja da uspešno vara ceo svet oko
sebe i ako tako krši isopstveno ustrojstvo. Birači nisu pobegli od SPSa samo
zbog smrti Miloševića ipermanentnog gubljenja izbora / i radikalski vodja je
utamničen u Hagu i oni redovnogube izbore/ već zbog suštinske promene svoje
politike i izdaje uverenja naosnovu kojih su nekada bili ozbljni politički
subjekt u Srbiji. Njihova nada daće biti politički tas na vagi koja će
odmeravati ko će formirati vladu bi biojednako porazni postizborni rezultat po
Srbiju kao i u meri u kojoj bi nakonpobede jednog od dva profilisana bloka
došlo do poruke - e sada ima da budesamo onako kako mi kažemo - Za prošlu
republičku vladu kažu da je bilaispregovarana, možda, ali ne u Srbiji. To je i
bio njen najveći nedostak irazlog njenog kratkog postojanja. Onog trenutka,
kada srpski političari zaistasami izmedju sebe ispregovaraju vladu bez uticaja
i Solane i Lavrova, kada seobavežu jedni drugima da neće donositiodluke
kroz sopstvene centralne komitete i svoje političke protivnikeposmatrati samo
kroz zloupotrebe ideologija koje predstavljaju a ne same ideologije, onda
će jedna takva vladamoći da izadje u svet i konačno bude ozbiljno i shvaćena i
prihvaćena. Ove dosadašnjepostkomunističke vlade su bile ili višeruske
ili briselsko-američke nego srpske i zbog toga smo tu gde sada jesmo.
