Momir Bulatović: Evro postaje grobar evropskog jedinstva

glassrpske.com

Momir Bulatović, ekonomski analitičar, bivši predsjednik Crne Gore: Evro postaje grobar evropskog jedinstva

5-6 minutes

---

05.09.2018 13:14 | Вељко Зељковић

Пред вратима Европе налази се неколико милиона избјеглица, а финансијски рат који се води измећу САД и Турске могао би довести до нове мигрантске кризе која би могла потрести европски континент.

О узроцима и евентуалним посљедицама овог необјављеног рата за "Глас Српске" говори Момир Булатовић, некадашњи предсједник Црне Горе, али и Владе Савезне Републике Југославије, који је данас угледни економиста и професор.

Према његовим ријечима, неспорно је да је турска лира нападнута снажно и смишљено.

- Ми који пратимо финансијске токове знамо како се то ради, али не знамо праве циљеве и мотиве. Они остају у домену тајних интереса и одлука великих свјетских играча. Напад обављају велике банке и инвестициони фондови, а они се воде својим лукративним интересима. Они у томе зарађују огроман новац и то са обје сукобљене стране, тако да и сами иницијатори финансијског рата временом губе потпуну контролу - појаснио је Булатовић.

У наставку овог разговора он је открио и стварне разлоге распада Југославије, истичући како би сличну судбину могла доживјети и ЕУ, али и евро, кога је назвао "гробаром европског јединства".

ГЛАС: Шта се крије иза овог необјављеног рата, да ли на овај начин Доналд Трамп покушава да дисциплинује Турску због њене економске и војне сарадње са Русијом?

БУЛАТОВИЋ: Овакви ратови, по правилу, не завршавају потпуним сломом нападнуте валуте. Она бива тешко рањена, али је корисније да преживи на неком нижем нивоу вриједности, јер и тада може на њој да се много заради. Патње локалног становништва и привреде, које су нужна посљедица оваквог сукоба, ове велике играче уопште не занимају.

ГЛАС: У Турској се, према незваничним процјенама, налази више од пет милиона миграната. Да ли пропаст турске валуте може довести до новог мигрантског таласа који би преплавио читаву Европу, па самим тим и балканске земље?

БУЛАТОВИЋ: Питање избјеглица је одавно изашло из зоне здравог разума и елементарне људскости. У конкретном случају ови несрећни људи могу бити употријебљени као снажан аргумент Анкаре у преговорима који би обуставили финансијски или било који други напад на ову земљу. Али, у питању су посебно ружне стране политике и о њима се радије ћути неголи јавно расправља.

ГЛАС: Изазивајући евентуално нову мигрантску кризу, да ли САД на тај начин желе да сломе и ЕУ, која се у посљедње вријеме све више противи актуелној економској политици Вашингтона?

БУЛАТОВИЋ: Чини се немогућим једнозначно оцијенити политику америчког предсједника Доналда Трампа. Не само због њене честе промјењивости, већ, прије свега, због снажног унутрашњег сукоба супротстављених елита у самој Америци. Понекад изгледа да се Русија, Кина, а посебно ЕУ, третирају као колатерална штета у америчкој политици. То, разумије се, не може бити тачно, а понајмање корисно за саму Америку. Нажалост, тренутно стање свјетских прилика показује да се многи актери налазе на тзв. "путањи судара".

ГЛАС: Уколико дође до нове мигрантске кризе, како да се европске земље изборе са овим проблемом?

БУЛАТОВИЋ: У турбулентним свјетским приликама ЕУ има најмање шансе да донесе потребне одлуке. Она се, како кажу Американци, састоји од превише покретних дијелова и није способна да одлучује брзо и јединствено. Она не зна шта би са Косовом, са већ приспјелим избјеглицама, али ни са самом собом.

ГЛАС: Може ли ова заједница доживјети судбину Југославије?

БУЛАТОВИЋ: Од 2008. године и кризе свјетских финансија, ова заједница више не личи на себе и увјерен сам да она више нема могућност опстанка у форми како је замишљена.

ГЛАС: Зашто?

БУЛАТОВИЋ: ЕУ данас има двије кључне ријечи. Прва је - продубљивање, а друга - проширивање. У центру њене пажње је настојање да се продуби, да буде више Европе у смислу повећања моћи и овлаштења Бриселу, на рачун држава чланица. А то се показује као немогућа мисија. Такође, евро, као највећи успјех европских интеграција, због своје конструкционе грешке полако постаје гробар европског јединства. Он је већ разорио бројне државе и посвађао народе, а још није испољио све своје недостатке.

ГЛАС: Да ли постоји алтернатива ЕУ?

БУЛАТОВИЋ: Многи не виде другу могућност, па зло трпе "од страха већега". Први корак ка алтернативи је одлука да се она потражи, а неће је бити тешко наћи јер је она ту, пред нашим очима. Потребно је коначно да се ослободимо бесмислица којима смо годинама запљускивани и почнемо да мислимо својом, а не главом других.

Америци био потребан један "мали прљави рат"

ГЛАС: Као свједок једног турбулентног времена, како из садашњег угла гледате на распад Југославије?

БУЛАТОВИЋ: Један сам од ријетких живих свједока тог процеса. То је било вријеме у којем је Америка тражила начин да што чвршће контролише Европу. Тада је била актуелна замисао о формирању европске војске, што би значило да се стотинак хиљада америчких војника, стационираних широм Европе, мора вратити кући. Да би се то спријечило, био је пожељан један "мали прљави рат". СФРЈ је тада била идеална за такву работу.

 

Клинтон открива: Мило тражио да бомбардујемо Црну Гору, за издају му плаћено 55 милиона долара

in4s.net

Клинтон открива: Мило тражио да бомбардујемо Црну Гору, за издају му плаћено 55 милиона долара (ВИДЕО)

ИН4С

4-5 minutes

---

 

Актуелни црногорски предсједник Мило Ђукановић тражио је да НАТО бомбардује 1999. године поједине објекте у Црној Гори.

То се наводи у докуметима на сајту Предсједничке библиотеке и музеја бившег америчког предсједника Била Клинтона.

У документима се наводе да је Црна Гора, током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, била тема више телефонских разговора Клинтона са британским премијером Тонијем Блером и њемачким канцеларом Герхардом Шредером.

У дјеловима разговора који су доступни јавности наводи се да је Ђукановић, који се тада такође налазио на функцији црногорског предсједника, тражио да НАТО гађа поједине објекте у Црној Гори.

Индикативно је да је умјесто експлицитног навођења Ђукановићевог имена искоришћена – цртица.

Тако у једном од транскрипта разговора Клинтона са Блером стоји: „Наш народ тражи да размотримо превентивне акције против појединих мета у Црној Гори. Знам да _ не жели да тамо гађа, али је чак _ казао да има неке ствари које бисмо требали да гађамо. Да ти дам примјер или два: сматрамо да има неколико објеката у која улазе како би изнијели пројектиле; у и око лука у Црној Гори; постоји један кључан мост који морамо да нападнемо, прије него што крену са преласком војних јединица. Стога смо веома забринути због њихових могућности да користе те објекте. Нема много мета и нема пуно ризика од цивилне штете".

 

Ово није први пут да се појављују директна свједочења која указују на срамну улогу Ђукановића токон НАТО агресије на СРЈ 1999. године.

Тако је, по свједочењу Клинтона и Жака Ширака, датом Би-Би-Си-Ју, Ђукановић сам тражио бомбардовање циљева у Црној Гори „промилошевићеваца", међу којима је и Мурина.

У филму Би-Би-Сија Пад Милошевића", Клинтон казао да је бомбардовање локација у Црној Гори, међу којима је и Мурина, тражио директно Ђукановић. Он је  рекао да га је послије гађања циљева у Црној Гори телефоном назвао француски лидер Ширак и питао о чему се ради. Он му је пренио да је бомбардовање циљева у Црној Гори тражио тадашњи црногорски предсједник.

Клинтон је додао да је добио информације да Ђукановић тражи бомбардовање локација гдје су они који су против њега и који су „промилошевићевци".

Ни до данас, упркос многобројним подсјећањима најугледнијих медија и личности на овај срамни детаљ Ђукановићеве биографије, нико из црногорске власти није нашао за сходно да пружи задовољавајуће објашњење за злочин у којем је Ђукановић саучествовао.

Издаја плаћена 55 милиона долара

У документима објављеним од стране Клинтонове администрације наводи се да су САД пружиле значајну политичку и финансијску подршку Ђукановићу, те да су само у у 1999. години Владу Црне Горе помогле са 55 милиона долара.

У питању је вријеме када је НАТО 89 дана бјесомучно бомбардовао Савезну Републику Југославију, а Ђукановић је „награђен" због тога што је у том периоду радио све против своје државе, а у корист агресора.

 

САД су за ту срамну улогу Ђукановића користиле еуфемизам „отклон од Милошевића".

У документима се наводи да се тадашња америчка државна секретарка Медлин Олбрајт са Ђукановићем састала више пута. Додаје се и да је уочи почетка бомбардовања НАТО 1999, Клинтонов савјетник за националну безбједност Семјуел Бергет припремио документ који се тиче војних операција на Косову, а у којем је за Олбрајт био намијењен дио о Црној Гори.

„Што се може учинити да се минимизирају политичке посљедице ваздушних напада у Црној Гору на предсједника Ђукановића", пише у документу из марта 1999. са којег је скинута ознака тајности. У документу се помињу верзије напада на СРЈ у којем би првобитни пакет ваздушних напада био фокусиран на интегрисане системе ваздушне одбране у Србији и у Црној Гори.

„Напад на интегрисане системе ваздушне одбране укључује у случају нужде нападе у Црној Гори. Већ смо упозорили предсједника Ђукановића да ће то вјероватно бити случај", стоји у документу од 20. марта. Четири дана касније почели су ваздушни напади на Југославију.

https://youtu.be/mKWft1tXfcc