Дачић није могао да прећути да неко дође и држи Србима лекције да је Косово независно

 

Игор Гојковић

4.10.2011, 15:21

 

Photo: EPA

Оштра полемика око статуса Косова и Метохије распламсала се у понедељак на Самиту Србија - Европска унија у београдском хотелу Хајат између аустријског државног секретара Волфганга Волднера  и министра полиције Србије Ивице Дачића. Волднер је усред Београда рекао да је независност Косова реалност, да подела није опција, и да Србија треба да добије статус кандидата за чланство у ЕУ и датум преговора, али да је неопходно да претходно реши територијални конфликт са суседним државама, а Дачић му одмах узвратио.

Ви говорите о реалности и стварности независности Косова и о томе да подела Косова није опција. А да ли сте некад рекли да подела Србије јесте или није опција?    Ја бих желео да Вас подсетим да је прво Србија подељена, па сте онда тек дошли до става да нема даљих подела. Прво су границе Србије промењене, па се онда рекло да нема даљих промена. Албанци нису желели да живе у држави Србији. У реду. Ја њима то право признајем. Али ни Срби не желе да живе на независном Косову! Ја очекујем да Ви, као демократа, то исто право и њима сада признате. Али Ваша оцена да су за ситуацију на северу Косова криви криминалци и екстремисти, је апсолутно нетачна. Те Вас ја молим да се консултујете са Вашим полицијским структурама, које ће Вам лепо објаснити  о постојању албанске мафије, наркомафије, која је најјача у Европи, преко које иде две трећине наркотика у Западну Европу. Криминал на северу Косова је дечија игра у односу на криминал у Приштини.   Шта   треба,  да Хашим Тачи војно нападне и освоји север Косова, и ми да аплаудирамо и да кажемо   „све ћемо то да прећутимо, само да бисмо ушли у Европску Унију!" Није тако! Реалност на Косову је следећа, господине. Подела Косова, подела Србије је изазвала да Срби не желе да живе на Косову. Ви говорите о стварности независности Косова, а ту постоје два Косова  - српско и албанско.

 У публици Економског самита седео је и амбасадор РФ Александар Конузин, који овога пута није морао да реагује и брани ставове Србије у вези с Косовом, као недавно на Нато скупу о глобалној безбедности, када је једини стао у одбрану Србије и Косова и запитао присутне у Дому Војске у Београду има ли међу њима уопште Срба.
Сада је то учинио Дачић рекавши да сада не би морао амбасадор Конузин да реагује, реаговаћу он, додавши како мисли да није миљеник Брисела, али и да не жели то да буде, већ миљеник Србије, и да никако није могао да прећути да неко дође и држи Србима лекције да је Косово независно.

http://serbian.ruvr.ru/2011/10/04/58146762.html

Штрбац : Доста је само Србија судила "злочинцима"

Штрбац : Доста је само Србија судила "злочинцима"

уторак, 04 октобар 2011 19:13 ВЕСТИ

Србија би требала по принципу реципроцитета да одговори на одлуку владе у Загребу да усвоји закон којим се не признају српске оптужнице и други правни акти који се односе на период ратних деведесетих година.

"Како Загреб једнострано раскида споразум два тужилаштва из 2006, нормално је да наши имају пуно право да поступе исто, односно да не поступају по списима и оптужницама хрватског правосуђа. Ја очекујем да се узврати истом мером, баш као што смо то урадили контратужбом на хрватску тужбу за геноцид" - каже за Вести Саво Штрбац, директор Документационог центра Веритас.

Судећи по изјавама српских званичника није извесно да би таква контрамера могла да уследи из Београда.

"Хајде да поставим хипотетичко питање, замислите да сада Србија реципрочно опет реагује на предлагање оваквог закона и да прогласи ништавним одлуке хрватског правосуђа из периода Туђманове владавине на пример или тако нешто. Регионална сарадња се враћа на почетак, ратни злочинци ће имати прилику да се сакрију иза барикада својих граница, и све оно што смо радили успостављањем добре регионалне сарадње са рецимо Државним одвјетништвом Хрватске, спровођења принципа спречавања некажњивости починилаца ратних злочина враћа се на почетак" - изјавио је заменик тужиоца за ратне злочине Републике Србије Бруно Векарић.

Осим недавно прослеђених оптужница против 44 Хрвата за злочине у Вуковару, хрватска страна заправо и није имала посла по захтевима српских колега, док је обрнуто било много више случајева када је српско тужилаштво деловало по списима и доказима хрватског тужилаштва. У томе треба и тражити објашњење става председника Хрватске Иве Јосиповића да је закон на којем је инсистирао владајући ХДЗ био заправо непотребан.

Српско и хрватско тужилаштво за ратне злочине потписали су 2006. године споразум о сарадњи у прогону учинилаца кривичног дела ратних злочина против човечности и геноцида. Тај договор је био изнуђен чињеницом да обе државе нису дозвољавале изручење својих држављана, па се због тога приступило варијанти да се пред домаћим судом процесуира осумњичени или оптужени за ратне злочине, а по списима односно оптужници друге државе.

Хомен: Предизборни потез ХДЗ-а

Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен сматра да је овај закон само део предизборне кампање, о чему, како каже, јасно говори и чињеница да Хрватска до сада није морала да поступа по оптужницама из Србије.

"Kао што је било проблематичних оптужница из Србије, далеко више их је било из Хрватске и у том смилу треба да седнемо да разговарамо и да кажемо: Овде има доказа, овде нема доказа'. Ако има доказа, хајде заједно да гонимо" - истиче српски званичник, не наговештавајући могућност реципроцитета.