Александар МЕЗЈАЈЕВ
„Седморица из Сребренице"
Поклон трибунала предстојећем шабашу убица сребреничких Срба
Изрицање значајних међународних судских пресуда, уприличено поводом неког «датума», у последње време постало је традиција. Поводом «јубилеја» догађаја у Руанди, званих «геноцид Туца», Међународни трибунал за Руанду осудио је на доживотну робију већину својих оптужених. «У част» 65-годишњице Велике победе над фашизмом Европски суд за човекова права донео је одлуку, којом је партизан-антифашиста В.М.Кононов проглашен злочинцем. Сваког лета, са приближавањем нове годишњице такозваних «догађаја у Сребреници» (11. јула), Међународни трибунал за бившу Југославију изриче своје пресуде «о делима геноцида», као да на тај начин приноси жртву у част годишњег празника шабаша, који приређују убице српског народа Сребренице, који се представљају као «жртве српског геноцида». Међутим, овог пута поклон Међународног трибунала за бившу Југославију је и најиздашнији: по први пут је трибунал одједном осудио седморицу оптужених (у медијима је процес означен као «Седморица из Сребренице» (Srebrenica Seven). 10. Јуна судско веће МТБЈ изрекло је своју пресуду у највећем, икада до сада одржаном, судском процесу у МТБЈ. У овом процесу судило се командантима војних јединица армије Републике Српске Вујадину Поповићу, Љубиши Беари, Драгу Николићу, Љубомиру Боровчанину, Радивоју Милетићу, Милану Гверу и Винку Пандуревићу. Процес је трајао четири године (од јула 2006.). Судска пресуда припремана је дуже од годину дана (одбрана у процесу окончана је марта 2006. године). Сви оптужени су проглашени кривим и осуђени на две доживотне робије и 90 година затвора.
И, тако је изречена друга у историји МТБЈ пресуда о проглашењу геноцида у Сребреници. Двојица оптужених проглашени су кривим за извршење геноцида. Пре тога је за скоро седамнаест година рада МТБЈ кривима за извршење геноцида проглашен само један оптужени – генерал Радислав Крстић. С тим у вези треба се подсетити, како је утврђен «геноцид у Сребреници» у пресуди МТБЈ генералу Крстићу. Ево завршних речи председавајућег судије А.Родригеса: «Генерале Крстићу, устаните...Суд може поверовати у то, да одлука о убијању хиљада цивила није била ваша одлука. Могуће да је ту одлуку донео неко други. Али сте ви, свеједно, криви, генерале Крстићу!» Ко не верује у тачност цитата, може проучити излагање судије Родригеса у оригиналу (1) Дакле, како се види из тих речи, суд не само да није утврдио постојање намере у чињењу оптуженог, него чак ни лице које је, тобоже, издало наређење за извршење злочина. Шта је било утврђено? Па ево шта: «Ви сте седели поред Младића и чули сте са каквим је тоном он разговарао са представницима холандског батаљона и босанске заједнице..» или «Нема никаквих доказа да сте ви издавали та наређења, али како се може поверовати у то, да ви то нисте знали!» (2)
А сада о доказима у процесу „Седморици из Сребренице". Ево, на пример, како су утврђиване чињенице о кривици В.Поповића: „Сведок Д.Ердемовић (3) је изјавио, да је видео „неког потпуковника". Судско веће сматра, да је тај потпуковник био Поповић. ...Сутрадан је Поповића видела како разговара телефоном са неутврђеним „босом" и чула како говоре о „плану А". Судско веће сматра да је „план А" значио убиство" (4) То је цитат из пресуде, коју је прочитао председавајући судија К.Агиус...
У нарочито сложеној ситуацији били су пуковник Беара и потпуковник Поповић, које су теретили за заверу са Ратком Младићем „лично", а такође, што је још опасније, са генералом Р.Крстићем, јер је Крстић већ осуђен и издржава казну. Управо је пресуда генералу Крстићу послужила као правни „основ" за све касније пресуде у МТБЈ. Сада нико од оптужених за геноцид није могао да оспорава саму чињеницу геноцида, већ само да се брани по принципу „ја ништа нисам знао" или „ја тамо нисам био". Пресуда генералу Крстићу била је основ и за одлуку главног судског органа ОУН – Међународног суда, у којој се „геноцид у Сребреници" третира као чињеница, коју је констатовао међународни тибунал. И мада је Међународни суд ОУН био дужан да утврди ту „чињеницу" самостално, он то није учинио, што је и разумљиво, јер већина судија Међународног суда су грађани оних истих држава из којих је и већина у Међународном трибуналу за бившу Југославију.
Треба истаћи да је у значајној мери пресуда „Седморици из Сребренице", заправо, пресуда Радовану Караџићу. Ево цитата из пресуде: „У марту 1995. године председник Р.Караџић је издао Директиву Врховној команди бр. 7, у којој је формулисан злочиначки план за напад на регионе који су се налазили под заштитом ОУН, са циљем да се примора цивилно становништво Сребренице и Жепе да напусте та подручја".
Приликом квалификовања догађаја у Сребреници као геноцида, МТБЈ је поново био принуђен да прибегне фалсификовању. На пример, у судској одлуци се говори о, тобоже, „утврђеном" броју погинулих 5336 људи (и додаје, да их „може бити чак 7826" – збиља, оригинална формулација за судску одлуку?). Међутим, приликом анализирања конкретних предочених доказа испоставља се да је бројка од пет хиљада - митска бројка, и да је резултат процене неких експерата. Уосталом, тако висок ниво доказа је схватљив, јер је бројка од седам хиљада, уз помоћ медија,одавно већ постала „утврђена чињеница" и навођена је као таква на највишем нивоу, укључујући и председника САД, и лидере европских земаља НАТО. Према томе, извршење „политичке наруџбине" овде је више него очигледно.
Пред изрицање пресуде председавајући судија је посебно подвукао, да се пресуда односи искључиво на седморицу оптужених, и никог више. То је лаж. Од сада ће у „аналима" међународне историје бити записано: „Међународни трибунал је изван сваке разумне сумње утврдио, да су „српске снаге", армија Републике Српске извршили следеће злочине: геноцид, убиства, кршење закона и обичаја рата, нечовечно поступање, прогон, насилно пресељење и терор према цивилном становништву..." Као што видимо, пресуда је формулисана тако да је свима осталима јасно: осуђени су председник РС Р.Караџић и командант армије РС, генерал Р.Младић, осуђене су све „српске снаге" које су стале у одбрану од уништења, осуђена је армија Републике Српске, која је бранила Србе у Босни од започетог од стране бошњака геноцида, а то значи да је осуђен српски народ. Свако ко покуша оспорити то – чак на основу мањкавости саме судске пресуде - ризикује да заврши у затвору. Ми смо већ писали о томе, да су у Босни и у низу земаља Европе донети закони, који квалификују као преступ „покушаје оспоравања случајева геноцида, које утврде међународни судови". И ти закони функционишу. Буквално је пре неколико дана председник адвокатске асоцијације Међународног трибунала за Руанду (МТР) П.Ерлиндер ухапшен у Руанди због оптужбе за „негирање геноцида". Чак ако оставимо по страни ту чињеницу да је геноцид Хуту против Туца у МТР био фалсификован, делатност П.Ерлиндера је професионална делатност адвоката. А то како се Трибунал за Руанду односи према својим адвокатима показује чињеница, да су власти Трибунала једноставно прећутале одговор на то хапшење! Званични захтев (и само то!) поднет је тек две недеље касније, након што је П.Ерлиндер, тобоже, покушао да у ћелији „изврши самоубиство". (Узгред речено, сада су руандске власти против П.Ерлиндера поднеле додатну кривичну пријаву због покушаја самоубиства!). Не треба сумњати у то да се власти трибунала за Руанду чак радују оном што се догађа П.Ерлиндеру – он је им је превише крви попио указујући на оне правне мањкавости и отворене фалсификате, који су уграђени у основу „утврђивања геноцида у Руанди"! Међутим, не сме се заборављати да је Апелационо веће трибунала за Руанду оно исто веће као и за трибунал за бившу Југославију, па је покушај уништења шефа адвокатске асоцијације МТР веома транспарентна порука свима који се осмеле да се боре за утврђивање истине у крвавим конфликтима на територији Руанде и бивше Југославије. Поред осталог, у пресудама „о Сребреници".
_________________________
(1) Види: Radislav Krstic becomes the first person to be convicted of genocide at the ICTY and is sentenced to 46 years imprisonment, ICTY Press-Release, 2 August 2001, // Званични сајт Међународног трибунала за бившу Југославију на интернету: www.icty.org. Пресс-релиз № OF/P.I.S/609e
(2) Исто.
(3) Искусни читалац добро познаје ту личност која је сведочила у више од десетак судских процеса у МТБЈ. У замену за давање лажних изјава Ердемовићу су «опростили» убиство више од 1200 људи. Лажност изјава Ердемовића доказао је Слободан Милошевић, али је Ердемовић наставио да прелази са процеса на процес и лаже.
(4) Види пресуду Тужилац против В.Поповића и других од 10. јуна 2010. године, // Званични сајт Међународног трибунала за бившу Југославију на интернету: http://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/en/100610summary.pdf
http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3099
