Албанци у Конгресу САД: Режираним свједочењем праве нову Сребреницу
4 minutes
Капитол; фото: standard.rs
Морална дискредитација Србије како би била што подложнија притисцима уочи коначног пресијецања косовског чвора, права је намјера која стоји иза најављеног обраћања Комитету за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса бивше предсједнице косовских* привремених институција Атифете Јахјаге, Васфије Краснићи Гудман, која је, како се тврди, преживјела сексуално насиље на КиМ, и Илира Битићија, брата тројице америчких држављанина убијених у Србији 1999. године.
Овако саговорници „Новости" тумаче заказано свједочење поменуте тројке пред Комитетом на чијем је челу познати албански лобиста, конгресмен Елиот Енгел.
Иако се у приштинским медијима најављује да ће они 30. априла говорити о циљаним злочинима према цивилном становништву Косова и недостатку правде, као и о захтјеву за правдом као предуслову за нормализацију односа између Приштине и Београда, некадашњи дипломата Милован Божиновић каже, за „Новости", да овај догађај може бити дио шире акције пошто се у овој години очекује решење за косовско питање:
То личи на стварање штимунга за притискање Србије преко границе подношљивог не би ли прихватила оно што јој се диктира. То што је силовање узето као тема саслушања говори да се иде на „емотивни нерв" необавјештеног свијета.
По начину како је организовано саслушање, саговорник „Новости" закључује да је то типичан лобистички, плаћени подухват, а то што је Енгел конгресмен, како каже, не значи да није плаћен.
-Оваквих акција је било и прије, али треба знати да су режирана свједочења ограниченог домета, иако увијек обухватају и предвидив одјек у штампи – наводи Божиновић, додајући да свједочења у комитетима има сваки час, на разне теме и да су врло честа она усмерена против Русије, на којима по правилу учествују Украјинци.
С обзиром на то да ће се на Капитол хилу повести разговор о силованим женама на КиМ, може се претпоставити да ће Јахјага изнети бројку коју косовски званичници користе у свакој прилици, а то је да је током сукоба сексуално насиље претрпјело 20.000 жена.
Међутим, како су „Новости" већ писале, на позив привремених институција у Приштини да се пријаве жртве силовања у рату на КиМ одазвало се њих око 800, а 137 је остварило право на мјесечну надокнаду у износу од 230 евра, јер је за толико њих процијењено да су претрпјеле сексуално насиље.
Саслушање пред Комитетом са најављеном темом и избором говорника, у режији нескривеног албанског лобисте Енгела, некадашњи амбасадор при УН Владислав Јовановић види као наставак моралне дискредитације Срба која се протеже још од Сребренице:
Ово је акција која се одвија у два крака. Она треба да помогне Албанцима да поправе свој положај у тренутку када стижу позиви Специјалног суда за злочине ОВК косовским политичарима, јер је у таквим ситуацијама најлакше подвикнути на другу страну. Други циљ је да се пред завршетак дијалога са Београдом Приштина нађе у улози жртве, упркос низу једностраних потеза које је повлачила.
Тачан број жртава сексуалног насиља на Кoсову и Метохији нису утврдиле међународне организације које су се бавиле овим питањем, па су тако експерти УН који су радили извјештај о томе написали да се прецизна бројка не зна, а податак не посједује ни Свјетска здравствена организација. Због тога није познато како су приштински званичници дошли до броја коју упорно помињу.
