Лечење у Хашком трибуналу: Срби имате право да умирете!

ГЛАВНА ТЕМА | Борис АЛЕКСИЋ | 26.10.2010 | 21:48 0 коментара

Сам назив Хашког трибунала - Међународни суд за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године(1), најбоље говори о његовој природи и циљу. Из наведеног имена јасно се види да је задатак Хашког суда да „кривично гони одговорна лица" чиме се унапред искључује претпоставка невиности. Претпоставка невиности у међународном праву најчешће је одређена на следећи начин: Свако има право на претпоставку невиности, као и на сходно поступање, док и ако не буде осуђен у складу са законом током поступка који задовољава минимум прописаних захтева правичности.(2) Управо због овог пропуста у имену званичнивци Трубунала у Хагу најчешће користе скраћени назив – Међународни кривични суд за бившу Југославију.(3)Дакле циљ Трибунала је да прогони и кажњава оне које сматра кривим и пре завршеног законом прописаног поступка. Да ли онда треба да нас чуди што о здравственој заштити притвореника у Хашком трибуналу, бригу воде две медицинске сестре и један лекар опште праксе? Професор Момчило Бабић који је учествовао у прегледима др Војислава Шешеља у време штрајка глађу новембра 2006. године напомиње да је здравствена нега у Хагу катастрофална и да су због таквог опхођења многи људи изгубили живот! До данас укупно седам Срба је умрло у Притворској јединици Хашког суда или врло брзо након пуштања на слободу или након одласка на одслужење казне.Ђорђе Ђукић је ослобођениз притвора 24. априла 1996. због лошег здравственог стања, да би од карцинома у поодмаклој фази преминуонепуних месец дана после пуштања. Славко Докмановић је починио самоубиство 29.јуна 1998, године, док јеМилан Ковачевић због неуказивања правовремене и потребне помоћи преминуо1. августа исте године.Слободан Милошевић је преминуозбог неадекватног лечења 11. марта 2006. године, док је Момир Талић преминуо док је био на привременој слободи. Осуђени Милан Бабић убио се у хашком затвору, а Мирослав Дероњић је преминуоод рака плућа у завору у Шведској, где је био на издржавању казне. Самоубиство Славка Докмановића било је скандал за Хашки трибунал и „хашку правду". Само две недеље пре изрицања пресуде, после спроведеног доказног поступка, без пресуде је на онај свет отишао градоначелник Вуковара који је хашким судијама говорио да „пред собом имају сломљеног човека". Његов адвокат Тома Фила обавестио је трибунал о психичкој кризи Докмановића, кога су годину дана у затвору посећивали београдски неуропсихијатри. Суд је био упознат с њиховим стручним налазима и мишљењима, а адвокат Фила је последњи пут упозорио суд о тешком психичком стању свог брањеника два дана пре него што ће Докмановић извршити самоубиство!(4) Милан Ковачевић, анестезиолог и управник болнице у Приједору, имао је озбиљне здравствене проблеме. Надлежни у трибуналу и притворској јединици у Схевенингену имали су комплетну документацију о његовом здравственом стању, с подацима о више можданих удара и срчаном инфаркту који је оптужени добио приликом хашења и депортовања у Хаг. Знали су и за анеуризму, односно проширење трбушне аорте, која је дијагностикована годину дана пре смрти. Ковачевићев адвокат Душан Вучићевић изјавио је београдској „Политици" тада, да се његов брањеник те ноћи жалио на болове у стомаку и да је дежурни затворски лекар закључио да је реч о камену у бубрегу, дао му лекове против болова и отишао кући, а касније погрешно констатовао срчани удар као узрок смрти. Целе ноћи, казао је адвокат, Ковачевић је запомагао од болова док су остали затвореници безуспешно дозивали затворске стражаре. (5) Међутим када је у питању смрт Милана Ковачевића још је потресније сведочанство Душка Тадића који је био у ћелији поред њега. Већ приликом хапшења и депортовања у Хаг, Ковачевић је доживео више можданих удара и инфаркт, а надлежни лекари добили су и документацију о раније дијагностикованом проширењу трбушне аорте. Све то ипак није било довољно да буде адекватно збринут – умро је 1. августа, месец дана пошто је стигао у Хаг. Душан Тадић, који је имао ћелију поред Ковачевићеве, написао је за "Вечерње новости" како је ноћ пре него што ће умрети управник приједорске болнице сатима запомагао од болова. "Ишао сам од зида до зида ћелије, одлазио у кревет покушавајући да заспим, али није ишло. Плач је постајао све јачи и болнији. Онда сам притиснуо алармно дугме које се налазило у свакој ћелији. Нико се није одазвао. Поново сам притиснуо и опет ништа. Само се угасила контролна лампица која је до тада горела. Био сам сигуран да су и други затвореници на првом спрату реаговали као и ја. Због тога су нас, после краћег времена, све искључили", сведочи Тадић. Када је помоћ коначно стигла (после вишечасовне Ковачевићеве агоније), констатовано је да притвореник има бубрежни напад и добио је ињекцију против болова у стомаку. Истог дана Ковачевић је умро, а обдукцијом је утврђено како је узрок смрти пуцање главне артерије у пределу стомака због чега је искрварио!(6) Када је у питању Војислав Шешељ, лекар из Србије др Здравко Мијаиловић је још 16. октобра 2009. године на страни 12 свог стручног извештаја навео да он у Хагу прима лекове који могу да изазову аритмије и на тај начин ослабе срце.(7)Међутим све то није било довољно затворским лекарима јер су наставили да дају др Шешељу исту терапију. Лидер радикала је током ове године добио интензивне аритмије и тахикардију. Претресно веће IIIна челу са судијом Жан –Клод Антонетијем још је 30. јула 2010. године издало поверљиви налог којим је наложило медицинску експертизу и кардиолошки преглед Војислава Шешеља. Налог је извршен тек након три месеца у октобру 2010. године! У међувремену председник Српске радикалне странке је због интензивних аритмија 17. септембра 2010. године без сопственог пристанка хитно одведен у болницу Броново где је подвргнут електроконверзији (електрошоковима) како би му се успоставио нормални срчани ритам. Међутим и ова метода је била безуспешна. У  извештају др Мијаиловића из 2009. године констатује се да хашки лекари још увек нису утврдили узрок Шешељевих проблема и болести. У каснијим извештајима холандских лекара (из 2010. године) ови подаци су потврђени. Како је недавно саопшто тим за одбрану, Војислав Шешељ је прихватио хируршку интервенцију коју су предложили холандски доктори тзв. аблацио.(8)Подсетимо се да су затворски лекари у случају председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића користили изговор да се он наводно није придржавао преписане терапије у Хагу. Војислав Шешељ искључиво користи лекове који су му преписани од стране затворских лекара, али и поред тога његово здравствено стање се погоршава. У вези најављене хируршке интервенције треба имати на уму да је у Холандији према званичним подацима чаг 16 000 људи завршило у болници због неадекватног лечења!(9)Овај податак који је настао након опсежног истраживања говори да је здравствена заштита у Холандији на ниским гранама чиме се угрожавају људски животи.  Управа Хашког трибунала не може више да користи изговор како им наведени подаци нису били познати. Када су људски животи у питању они не могу ни да се изговарају недостатком средстава у буџету јер све те интервенције могу да обаве и нпр. руски лекари чији су стручњаци за кардиохирургију међу најпознатијим и најбољим у свету. На крају крајева како само име каже Хашки трибунал има задатак да кажњава одговорне. Како су то схватили најбоље се види из листе мртвих Срба. Ипак задржавамо наду да ће једног дана оваква пракса Трибунала у Хагу бити предмет независне истраге у Уједињеним нацијама, јер како Монтескје каже „неправда учињена једном опасност је за све."   (1)Види Резолуцију бр. 1166 (1998.) коју је Савет безбедности УН усвојио на 3878. седници13. маја 1998. године. (2)Члан 11 Универзалне декларације о људским правима УН (1948), Члан 14 (2) Међународног пакта о грађанским и политичким правимаУН (1966), Принцип 36 (1) Скуп принципа за заштиту свих особа које су притворене или затворене (1988), Члан 6 (2) Европскеконвенције за заштиту људских права и основних слобода (1953)итд. (3) http://www.icty.org/sections/OMKSJ (4) Политика, Смрт у ћелијама Схевенингена, 27.07.2008. године. (5) Исто (6) Види: Новости, Стража глува на јауке, 23.07.2009. године (7) Види: http://srb.fondsk.ru/news/2010/10/03/sheshel.html (8) http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/784578/%C5%A0e%C5%A1elj+pristao+na+operaciju.html (9)http://nos.nl/artikel/188118-veel-medicatiefouten-in-zorginstellingen.html

 

http://srb.fondsk.ru/news/2010/10/26/lechene-u-hashkom-tribunalu-srbi-imate-pravo-da-umirete.html

Петар ИСКЕНДЕРОВ: Визе раздора

Петар ИСКЕНДЕРОВ

Визе раздора

 

Почетком новембра министри иностраних послова 27 земаља – чланица Европске уније, размотриће проблем увођења безвизног режима за балканске земље.  Судећи по цурењу информација из тајних докумената, припремљених у Бриселу, дискусије ће бити жучне и, најверовтније ће руководство ЕУ прибећи преиспитивању раније усаглашених принципа и планова.  Први који ће бити „на удару" могу бити Албанија и Босна и Херцеговина, али такође и грађани Србије и Македоније, који од 19. децембра 2009. године  могу без виза улазити у земље-чланице ЕУ.

Европски комесар за унутрашње послове Сесилија Малмстрем упутила је, у без пресадана оштрим тоновима, поруке министрима спољних послова Србије и Македоније, Ивици Дачићу и Гордани Јакулеску. Документ је датиран 13. октобра. У њему се, поред осталог, каже:  „Како су  показали догађаји из ове године, низ држава – чланица  поново бележи забрињавајући раст лица која долазе из ваших земаља у потрази за азилом...Таква тенденција  изузетно брине и може  довести у питање целокупни процес визне либерализације на Западном Балкану". Сесилија Малмстрем је  саопштила Београду и Скопју да ће до краја октобра висока мисија ЕУ посетити њихове земље, како би проверила да ли оне предузимају некакве хитне мере у циљу превазилажења ситуације. Извештај те мисије  ће представљати полазну основу за  разматрање проблема, најпре на нивоу министара унутрашњих послова земаља – чланица Европске уније, а потом и у највишем  руководству ЕУ.

Сесилија Малмстрем није у ситуацији да се навикава на бављење проблемима безвизног режима. У фебруару ове године она се  морала ванредно умешати у ситуацију, насталу  око изненадног масовног прилива албанаца у Белгију, гда су они блокирали државне институције у Бриселу, захтевајући од владе азил, смештај, посао  и новчане компензације (1). Тадашњи белгијски премијер Ив Летерм позвао је власти Европске уније „да ограниче погубне последице либерализације европског визног режима" (2). Аналогна ситуација, раније исте године, настала је у Шведској,  што је био један од разлога за до тада незабележени успех националистичких снага, на челу са партијом „Демократе Шведске" на парлементарним изборима у тој земљи 19. септембра.

У октобру је Европски парламент одобрио  давање безвизног режима за грађане Албаније и Босне и Херцеговине,  али  у светлу последњих закључака Сесилије Малмстрем, та одлука изгледа исхитреном. Међу земљама, које позивају руководство ЕУ да преиспита одлуку о безвизном режиму су  Аустрија, Немачка, Француске, Шведска, Белгија, Холандија и Норвешка, које осећају снажан притисак вишехиљадитог таласа имиграната са Балкана, у првом реду албанаца.

Данас Белгија председава Европском унијом и њено негативно искуство са хиљадама македонских и косовских албанаца може одиграти одлучујућу улогу у даљој судбини безвизног режима за Балкан.  Према подацима белгијских владиних извора, у јулу и августу властиме земље званично се обратило око хиљаду и по становника бивше Југославије, од чега половину чине косовски албанци.  А колико се „гостију"  тек „утопило" у земљи, остаје само да се нагађа. Аналогна тенденција бележи се и у Немачкој. Ако је у јулу у земљу дошло 129 лица са Балкана, која су тражила азил, у августу их је било већ 225, а у септембру – 800. Пикантност ситуације своди се на то,  што власти земаља-чланица ЕУ исплаћују накнаду чак и оним придошлицама, којима се одбија захтев за дозволу боравка. У Швдској, на пример, та сума износи 500 евра (3). Добвши толику суму, албанци масовно одлазе у суседну државу, чланицу ЕУ, у којој се процедура понавља.

Белгијска влада последњих дана предузима активне покушаје да поправи ситуацију. Државни секретар за питања имиграције Мелхиор Вателе сматрао је неопходним да се одмах упути у Београд, како би  разговарао са представницима српских власти и од њих чуо које конкретне мере поредузимају у циљу „обуздавања бујице тражиоца азила".  Међутим, власти Србије у конкретним условима не могу  понудити ништа више до детаљне провере од стране пограничне службе свих оних, који се сумњиче да намеравју отићи у Европску унију  из разлога горе наведених користољубивих циљева.

Главни пробем, међутим,  није толико у укидању визног режима за грађне Србије, Македоније, Албаније и Босне и Херцеговине,  колико у нејасности перспектива интеграције држава Балканског региона у Европску унију. Прилив нелегалних имиграната, избеглица, авантуриста и друге, непожељне за  „пристојне Европљане"  балканске „клијентеле"  - а тај прилив је  је ове године  попримио претеће  размере (поред осталог као последица непромишљених потеза самог Брисела) – приморава да се у планове евроинтеграција унесу суштинске корекције. И овде су у „истом кошу" са Србима или албанцима такође и Турци, а према Турској Запад игра кудикамо сложенију игру, са више варијаната.

Управо су се перспективе либерализације визног режима за Турску нашле у центру пажње преговора, одржаних 22. октобра у атинском преграђу Вулјамени између грчког премијера Георгијуса Папандреуа и његовог  турског колеге Реџепа Таипа Ердогана.  Према  изјави Папандреуа, стране су усагласиле „заједничку иницијативу у односу на ЕУ", која предвиђа „систематичнију и кудикамо ефикаснију сарадњу" у сфери решавања имиграционих проблема. Међутим,  развој односа ЕУ како са Турском, тако и са балканским  државама, директно зависи од мењајућег баланса снага у „јединственој Европи".

Изражавајући све снажније мишљење у земљама – чланицамна Европске уније, министар унутрашњих послова немачке земље Баварске Јоахим Хермани изјавио је  ових дана, да „ако се ситуација и даље буде развијала у датом правцу, ЕУ треба да делује и врати обавезне визе" за становнике балканских земаља.

Европска унија  постепено постаје талац својих пређашњих планова ширења и суптилних геополитичких игара, које се, како се сада показало, нису оправдале.

___________________________

[1] Le Soir, 24.02.2010. [2] Le Soir, 26.02.2010. [3] Danas, 21.10.2010. Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ – старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радиостанице «Глас Русије».

 

Извор: Фонд стратешке културе – Москва

Превод: Рајко ДОСКОВИЋ