Претражи овај блог

среда, 6. март 2024.

Očaj i strah u izjavama evropskih zvaničnika

standard.rs

Očaj i strah u izjavama evropskih zvaničnika

Алистер Крук

6–8 minutes


Da budemo jasni: događaji u Gazi i Ukrajini razotkrivaju dugotrajne strukture kontrole političke moći u Evropskoj uniji, Evropi i u Sjedinjenim Državama. To je razlog panike i podizanja uloga

Vodeće novine medijskog establišmenta u Evropi pišu da „ono što upravlja evropskom politikom danas jeste – strah". Naslovi odzvanjaju strepnjom. „Nemačke elite su zastrašene dok Putin seje smrt po Ukrajini". Britanski premijer sazvao je vanrednu konferenciju za štampu da upozori kako je „demokratija u opasnosti" od „ekstremizma" nakon izborne pobede Džordža Galoveja, rečitog, ponekad žustrog tipa, „trna" u nozi konvencionalne politike (teško da je reč o „ekstremisti").

I u SAD liberalna javna sfera doživljava krah zbog upravo objavljene knjige Belački ruralni bes: opasnost po američku demokratiju (White rural rage: the threat to American democracy) u kojoj su „ruralni belci opisani kao najveći rasisti, ksenofobi, protivnici imigracije, neprijatelji homoseksualaca, najviše opterećeni teorijama zavera i antidemokratski opredeljeni" među demografskim grupama u Americi.

Naravno, strah se – u prvi mah – usmerava prema spoljašnosti, što se očitava u tvrdnji da je ovo nekako „delo" Rusa – nadolazeća pretnja dodatno podstaknuta tvrdnjama o „imperijalnim aspiracijama" predsednika Vladimira Putina, koje sežu daleko van Ukrajine. Međutim, da iskoristimo u obratnom smislu popularnu frazu u mejnstrimu, nema ni najmanjeg dokaza kojima bi se potkrepile ove tvrdnje (na osnovu bilo čega što je Putin rekao prethodnih godina).

Odbrambene linije

Ono što sada zastrašuje Zapad jeste kaskadni niz poraza nanet ukrajinskim snagama nakon povlačenja iz Avdijevke. Novi ukrajinski zapovednik, general Sirski, je nakon što su ukrajinske snage umakle iz Avdijevke najavio povlačenje na nove linije odbrane, ali kako su neki predvideli, ispostavilo se da „povoljniji položaji" o kojima je Sirski govorio zapravo ne postoje.

Ukrajinski fotografi Konstantin i Vlada Liberov, koji dokumentuju rat na licu mesta, upitali su generala Sirskog: „Gde je onda sledeća 'utvrda' (fortesija) – Pokrovsk? Ili tek Konstantinovka?"

Glavnokomandujući OS Ukrajine Aleksandar Sirski daje uputstva vojnicima u jednom od skloništa u Donjeckoj oblasti (Foto: Tanjug/AP Photo/Roman Chop, File)

„Gde je druga linija odbrane", pita se Jurij Butusov, glavni urednik portala Cenzor nakon svog obilaska ove oblasti: „Nemam reči. Pukotina: ovde u Kijevu – vrhovni zapovednik govori jednu stvar, ali je ono što se dešava na frontu potpuno drugačije. Hoću da naglasim da zasad nije izgrađena utvrđena linija iza Avdijevke. Video sam ruske dronove kako napadaju naše vojnike u svojim skloništima – usred polja".

Nema izgrađenih odbrambenih linija – samo na brzinu sklepanih improvizacija – dok Ukrajina pribegava jednostavnom uvođenju u borbu svojih malobrojnih rezervi kako bi osigurala pospepeno povlačenje. Zar lideri NATO nisu uočili ovu prazninu u liniji odbrane? Očigledno nisu…

Treći svetski rat?

Jedna strana sadašnje konstelacije je upravo ovo: Evropska unija je preterano uložila u ukrajinski projekat, a sada vidi kako se ubrzano urušava. Stoga je predsednik Makron na brzinu okupio države Evropske unije (pozivom koji je poslat 24 časa unapred) u Jelisejsku palatu da bi ih upozorio kako je situacija na terenu u Ukrajini postala kritična, a ulozi za Evropu visoki. Rekao je: „Mi se sada nalazimo u kritičnoj tački sukoba u kojoj moramo da preuzmemo inicijativu: odlučni smo da uradimo šta god je potrebno, koliko god dugo je potrebno".

Ono što je Makron u stvari predložio je, međutim, šokiralo okupljene lidere. On se založio za opredeljivanje i slanje grupe evropskih specijalnih snaga u Ukrajinu, ne da bi se direktno borile protiv ruskih snaga, već da bi igrali ulogu strateških „zamki" čiji je cilj da odvrate Rusiju, budući da bi napad na njih izazvao kolektivnu odmazdu NATO pakta protiv Ruske Federacije.

Ovi mamci u obliku vojnih snaga, tvrdi Makron, predstavljali bi strateško odvraćanje i sužavanje vojnog manevarskog prostora Moskve. Bile bi to oaze „nedodirljivog" NATO pakta, razbacane širom Ukrajine. Njegove kolege, užasnute, suprotstavile su se ovoj ideji. Oni su u tim mamcima videli put koji vidi prema Trećem svetskom ratu. „Ludilo" i „neka hvala", bili su odgovori.

Drugo krilo

Drugo krilo evropskog očaja pokazao je britanski premijer Riši Sunak kada je pojurio prema mikrofonu posle rezultata vanrednih izbora u Ročdejlu kako bi upozorio da je „demokratija u opasnosti od ekstremizma".

Jedan analitičar je zabeležio: „Riši Sunak je bio u pravu". „Ovo nije politika, čak ni ona koja bi bila radikalna… to je neartikulisani, nesuvisli bes koji je spreman da deluje u sprezi sa bilo kim ko je takođe besan, makar taj bes bio izazvan kontradiktornim razlozima". Ukoliko ova reakcija zvuči preterano – samo zbog ubedljive pobede Džordža Galoveja u Ročdejlu – pokušaćemo da vam pojednostavljeno prikažemo situaciju.

Isti analitičar (Dženet Dejli u Telegrafu) upozorava: „Da bismo razumeli o čemu se radi sada imamo entitet koji se naziva 'Radničkom partijom' – ime koje sumira tradicionalnu levičarsku posvećenost interesima radničke klase – koji je pobedio na dopunskim izborima u Ročdejlu tako što je na neki način povezao palestinsku stvar u Gazi sa lokalnim radničkim potrebama".

Džordž Galovej tokom proslave pobede na izborima u Ročdejlu (Foto: Christopher Furlong/Getty Images)

Uh! To je zabolelo. A tu su i unutarstranački izbori u Mičigenu, gde je koalicija propalestinskih grupa postavila za cilj da 10.000 glasova osvoji opcija "neopredeljeni" (a upravo za oko 10.000 glasova je Tramp pobedio  u Mičigenu 2016. godine), kako bi poslali poruku predsedniku Bajdenu da frustracija glasača zbog dešavanja u Gazi može da mu ozbiljno naškodi na novembarskim izborima. Na samim izborima, međutim, propalestinska podrška je daleko nadmašila cilj od 10.000 glasova i dobacila do 101.400 glasova. Poruka je poslata, a ako je suditi po izbornom očajavanju u demokratskim krugovima, „poruka je i primljena".

Da budemo jasni: događaji u Gazi i Ukrajini razotkrivaju dugotrajne strukture kontrole političke moći u Evropskoj uniji, Evropi i u SAD. To je razlog panike i podizanja uloga.

Naslov i oprema teksta: Novi Standard

Prevod: Miloš Milojević/Novi Standard

Izvor: Almayadeen

Naslovna fotografija: SIMON WALKER / NO10 DOWNING STREET

BONUS VIDEO:

 

Џефри Сакс: Викторија Нуланд одговорна за погрешну спољну политику САД у последњих 30 година

nspm.rs

: Џефри Сакс у обраћању на Копаоник бизнис форуму: Викторија Нуланд одговорна за погрешну спољну политику САД у последњих 30 година. Почетком деведесетих година било је јасно да Запад не размишља о сарадњи са Русијом

:

6–7 minutes


 Један од најпознатијих светских економиста и аналитичара Џефри Сакс оценио је вечерас, обраћајући се као специјални гост на Копаоник бизнис форуму, да је добра вест што је Викторија Нуланд напустила америчку владу, јер је она одговорна за погрешну спољну политику САД у последњих 30 година, у чију је мрежу упала и Србија 1999. године.

"Славим што је Викторија Нуланд напустила владу", рекао је директор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија Џефри Сакс у онлајн обраћању на Копаоник бизнис форуму.

Подсекретарка за политичка питања САД Викторија Нуланд обавестила је државног секретара Ентонија Блинкена да намерава да напусти ту функцију и оде у пензију, саопштено је из Блинкеновог кабинета.

"Вест да је Нуланд дала оставку би требало да се прослави, јер је била одговорна за спољну политику у последњих 30 година. Била је кључна личност у овом погрешном размишљању Америке, која се определила за доминацију, а не сарадњу", нагласио је Сакс.

"Србија је прва упала у ову мрежу САД бомбардовањем које је трајало 78 дана 1999. године, што је био први улазак САД на савезнике Русије, то јест Србију", навео је Сакс.

Одговорност за ратове у Ираку и Украјини

Подсетио је да је Нуланд била саветница за националну безбедност и, како је рекао, одвела САД у рат у Ираку, а била је и за ширење НАТО-а на Украјину и Грузију, што је довело до рата у Украјини.

Сакс је нагласио да је Викторија Нуланд стајала на Мајдану у Кијеву са демонстрантима када је америчка влада 2014. збацила са власти Виктора Јануковича, који није био за Украјину у НАТО-у, већ за украјинску неутралност.

Русија је затим, подсетио је, организовала референдум по питању Крима и анектирала то полуострво, након чега су се сви етнички руски региони отцепили. И онда је кренуо рат у границама Украјине, додао је Сакс. Навео је да су САД наставиле да инсистирају на томе да ће се Украјина придружити НАТО-у и дошло је до рата који пустоши Украјину која, како је рекао, доста губи на бојишту.

Навео је и да је европска економија на губитку због тога, а посебно немачка економија, која више није конкурентна на међународном нивоу.

О раду са Антом Марковићем 1989. године

Сакс је подсетио да је радио у Југославији 1989. године са Антом Марковићем којем је покушавао да помогне у зауздавању хиперинфлације.

"Дубоко сам веровао у замисао Горбачова да може да буде мир и да је Европа обједињена и да је у то време дошло до краја непријатељстава између Истока и Запада. Али сам научио, да то неће тако лако проћи због геполитичког опредељења САД", навео је чувени економиста.

Каже да је први пут осетио да од тога нема ништа када је тадашњи премијер Марковић предложио да Југославији буде одобрена пауза у враћању дуга како би се обуздала инфлација, али да су Европа и САД одбиле могућност мораторијума 1989. године.

"Имали смо пасиван став Америке и Немачке, и Југославија је била осуђена на пропаст и онда се интерно распала. А идеја Еворпе је била да ће постојати Хрватска и Словенија, а са друге стране Србија, са руске стране ове поделе", навео је Сакс.

"Било је јасно да Запад не размишља о сарадњи са Русијом"

Рекао је да је било јасно да Запад размишља о подели, а не о сарадњи са Русијом. Сакс наводи да је почетком деведесетих година препоручио Белој кући да Русији да време како би се стабилизовала и успоставила фонд за стабилизацију рубље, али је то било све одбијено. Нагласио је да је то била шанса за мир, али да је 1992. било јасно да су САД преузеле униполарну визију - ''зашто да помогнемо Русији''.

"Размишљали су - бићемо број један иако ће нас мало болети, али ће САД бити доминантне, централна Европа ће бити на нашој страни, а Русија на другој", навео је Сакс.

Каже да је постојала доктрина САД деведесетих година да се НАТО прошири на Пољску и Мађарску, а потом и на регион Западног Балкана, али не и на Србију, већ да је разбије и успостави НАТО базу на Косову. Али и да се опколи Русија са НАТО земљама у региону Црног мора, додао је Сакс.

Тада су, како је рекао, САД позвале Украјину и Грузија да постану чланице НАТО 2008. године, што је био план да се поново подели Европа.

"Са економског становишта, ово је била катастрофа, а са геполитичког још већа катастрофа. Мислим да је главна грешка била што је потцењена Русија на сваком кораку овог пута. САД су очекивале да је Русија толико слаба да неће бити у стању да се одупре", рекао је Сакс.

Како је додао, то су биле све погрешне калкулације и дошло је до рата у Украјини, што је био неоконзервативни дебакл те америчке политике.

"Санкције се вратиле као бумеранг европским економијама"

"Али, оно што ме изненађује јесте како је ово за Европу била страшна грешка, Америка је потрошила 100 милијарди долара на ову авантуру, али САД нису економски патиле, док Европа јесте", навео је Сакс.

Рекао је да је раскид Европе са Русијом заиста много коштао и да су се санкције вратиле као бумеранг европским економијама. Оценио је да Русија има предност у конвенционалном наоружању и да ће рат сигурно потрајати још годину или две, али да ће онда Украјина бити потпуно осиромашена када је реч о људима.

"Бајден треба да назове Путина и каже да је проширење НАТО-а погрешна идеја"

"Захтевам да се заустави овај рат и идеја проширења НАТО је била једна страшно погрешна идеја и не треба је више следити. Бајден није способан за преговоре, а требало би да назове председника Путина и каже да је проширење НАТО погрешна идеја", навео је Џефри Сакс.

Амерички економиста да би онда Русија стала са операцијама у Украјини и да би санкције биле повучене и заустављена спирала мржње, која је страшна за Европу и то много више него за Русију.

"Мислим да би Путин прихватио овакву понуду", закључио је Сакс.

(РТС)