Čekaonica sa nacrtanim vratima | DW | 07.03.2019
Deutsche Welle (www.dw.com)
6-8 minutes
Srbija neće ući u Evropsku uniju 2025. godine niti pet ili deset godina kasnije. Neće ući nikada. Jer, vrata su zatvorena za mučeni Zapadni Balkan dok samo mantra o proširenju opstaje, piše novinar DW Nemanja Rujević.
U pitanju je klasik humora iz dečijih crtaća – otvorena vrata naslikana na zidu pozivaju naivnog protagonistu da kroz njih prođe. Njemu izdaleka sve deluje normalno i varku će spoznati tek kada glavom udari u zid pa mu iskoči karikirana čvoruga.
Tvrđava Evropska unija je godinama zatvarala jedna po jedna vrata, da bi na spoljnim zidinama ostala otvorena jedino još ona – nacrtana. Zamak je opasan kanalom i iz daljine se to možda ne vidi jasno. Ali ko sledeći uspe da prepliva kanal – da, dakle, ispuni sve po spisku iz famoznih 35 pregovaračkih poglavlja – imaće prvi priliku da se slavno ulupa o lažna vrata na zidu.
Bukvalisti koji veruju u nacrtana vrata i zvanične mantre iz Brisela („Evropa" nije potpuna bez Zapadnog Balkana, samo se reformišite i eto vas kod nas) teško da je otreznila i nedavna poseta francuske ministarske za evropska pitanja Natali Loazo koja je u Beogradu rekla da vrata ne postoje. EU ima svoje muke, ne trebate nam još vi, pardon, au revoir.
Posle se ministarka, valjda shvatajući da nije oportuno tako otvoreno rušiti mantru o proširenju, objasnila. Ali bolje da nije. Jer u naknadnoj intervenciji je rekla da svi podržavaju „jasnu perspektivu" Zapadnog Balkana. O ulasku u EU ne reče ništa. To je dakle nije emisarka nekakvog Kurca, Salvinija ili Kačinjskog – već samog evropskog Kralja Sunca, hipsterskog liberala Emanuela Makrona.
Ali nema svrhe ljutiti se na glasnicu koja je, iz neke interne pariske računice, samo izgovorila očigledno. Izložena bočnim vetrovima koji ljuljaju i njene same temelje, Evropska je unija pod dirigentskom palicom Angele Merkel odavno odustala od nekadašnje velike ideje u svakom pogledu ujedinjene Evrope. Kada valja spašavati samu EU, nikome više ne smeta što u njenom tkanju zjapi mala balkanska rupa.
Počelo je sa finansijskom krizom, nastavilo se krahom izbegličke politike i pohodom evroskeptičnih snaga, a ovih se dana kruniše kršenjem decenijskog tabua – jedna zemlja će napustiti klub za koji se mislilo da ga samo budala može napuštati. Nijedna od pobrojanih kriza nije kratkog daha, nijedna se zapravo ne može rešiti.
Tome valja dodati hladnoratovsku širu sliku. Evropska unija, tako moćna ekonomski, a tako patuljasta vojno i politički, između je nadolazeće Kine i stidljivih pokušaja da se emancipuje od Amerike.
Nije, dakle, u pitanju Makron kojeg će možda uskoro takođe udaviti desničarski talas. Nema tog lidera u Evropi koji je spreman da ostatke verodostojnosti stavlja na kocku zalažući se za proširenje EU. Jer, pred nacrtanim vratima ne čekaju Island i Švajcarska, nego zemlje koje se – uglavnom s pravom, a delom i zbog stereotipa – percipiraju finansijski nestabilnim poput Grčke, korumpiranim poput Bugarske i Rumunije, bespravnim kao Poljska i Mađarska, nerešenih granica kao Kipar.
Pisano je već ovde zašto je gašenje procesa proširenja čak logično iz perspektive Evropske unije. Ako još i ima argumenata da bi Srbiji i komšiluku bolje bilo unutra nego u čekaonici, više nema argumenata da bi to bolje bilo za EU. Geopolitički razlozi, koje poznavaoci prilika tako vole da bistre, otpali su najkasnije kada su preko reda primljene Bugarska i Rumunija ne bi li se dovršio cinični sanitarni kordon ka Rusiji, a ulaskom Albanije i Crne Gore u NATO zaokružena je Sredozemna obala.
Nevolja je u tome što – i zato se uvek osvežava farba na onim nacrtanim vratima – Berlin, Pariz, Beč, Brisel… i dalje imaju interese na Zapadnom Balkanu. Prvo, da se ne puca. Drugo, da se održi tampon-zona na važnoj izbegličkoj ruti. Treće, kao basen radne snage, negovatelja, lekara, šofera, inženjera koje je lako privući višim platama. I četvrto, kao evropski Bangladeš gde se u halama za male pare motaju kablovi i sklapaju sijalice.
Članstvo u Evropskoj uniji tu ima samo funkciju šargarepe na kraju predugog štapa. Ako se neko usudi da posumnja, eto tu i tamo pokoje milionče za neki infrastrukturni projekat. U to ime su napuštene famozne evropska ideja i evropske vrednosti na Balkanu, pa čak i onih 35 poglavlja. Pisali smo već o tome kako se veća u briselskim kuloarima – kada je u pregovorima sa Srbijom na redu poglavlje o recimo ribarstvu, ne priča se o ribarstvu – nego o Kosovu.
Paradoksalno je poturanjem lažne šargarepe Evropska unija postala saučesnik balkanskih stabilokratija. Nije da tipovima poput Vučića treba mnogo, takvi ionako nikad nisu verovali u te vladavine prava, demokratije i, kako beše, evropske vrednosti. Ali sa pohvalama iz evropskih prestonica još im je lakše. Evropski komesari na Balkan putuju sa ružičastim naočarima, svuda vide sjajne reforme, nigde ugnjetene medije, izmrcvaren narod i mafijaške strukture. Njihova podrška napretku u pregovorima jeste podrška udaljavanju od izvornih ideja EU.
Naravno, u interesu je i balkanskih autokrata da održavaju privid da se kruženje po evropskoj čekaonici završava prolaskom kroz vrata. Em su im fotografije sa nasmejanim evropskim činovnicima zgodna propaganda, em stvarnim i tobožnjim zahtevima EU mogu da pravdaju svaku privatizaciju, mere štednje, uvođenje eksploatatorskih zakona o radu i još niz svinjarija.
Pitanje je šta činiti sa saznanjem da su vrata zatvorena? Odgovor nije lako svariti jer se svodi na frazu koje je svima već preko glave: suština je u putu, a ne u cilju. Pravna država kako je definisana u priručnicima EU dobro bi došla i zemljama van EU. Medijska kultura, odgovornost političara, pošteni tenderi… šta bi iko mogao da ima protiv toga? Pa makar i praveći se da proširenje nije mrtvo i pregovarajući dalje – ni oni pretpristupni milioni nisu za bacanje.
To zbilja teško pada na želudac onih koji na Balkanu koji dvadeset godina veruju u Evropsku uniju ili su tek na sopstvenoj koži uverili da EU nije skup dobrih Samarićana nego interesna zajednica sa velikom idejom u svojoj osnovi. Ali oni će za demokratije u svojim namučenim balkanskim zemljama morati da se izbore sami. Nekad je lakše bez šargarepe, nacrtanih vrata i drugih fazona iz crtanih filmova.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
