Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih
POŠTOVANJE PRAVA ILI GLOBALNA KOSOVIZACIJA
Odgovori na pitanja nedeljnika "Objektiv"
1.Da li je moguće da sud u Hagu donese takvo mišljenje koje će svaka strana moći da tumači na svoj način?
Odgovor: Takva mogućnost nije isključena, ali ne mora biti jedina. U mnogim međunarodnim institucijama, uključujući sistem UN, s početkom 90-tih godina odomaćilo se "rešavanje" problema primenom metoda "konstruktivnih nejasnoća" (constructive ambiguities). Kada se dve strane sučele sa nepremostivim razlikama onda oni koji odlučuju formalno prihvate stavove i očekivanja jedne i druge strane. Tako se u kritičnom momentu, prevazidje sukob različitih stavova, s tim što prava odluka dolazi tek u fazi tumačenja prihvacenog dokumenta. SAD su inaugurisale ovaj stil po okončanju hladnog rata jer su kao jedina super sila bile sigurne da će njihovo tumačenje biti odlučujuće.
Unipolarni svet je na zalasku, ali je multipolarnost process. U kojoj meri je Međunarodni sud pravde nezavistan i otporan na uticaje karakteristične za protekle dve decenije, videće se u mišljenju povodom inicijative Srbije.
2.Može li se očekitvati da će sudije glasati u skladu sa političkim stavovima zemalja iz koje dolaze?
Odgovor: Taj uticaj postoji ali ne u svakom slučaju biti prisutan, niti je jednosmeran. Nacelno, može biti u prilog, ili protiv očekivanja jedne od strana. Vlade zemalja vodecih članica NATO pakta imaju veliki interes da mišljenje Suda bude u prilog opravdavanja jednostrane secesije Kosmeta jer je to njihovo čedo. To bi ujedno bilo u prilog odbrane njihovih stečenih pozicija (stacioniranje vojnih snaga na Balkanu, kontrola naftnih i gasnih tokova, okruživanje Rusije) i opravdanje agresije na Srbiju (SRJ) 1999. Međutim, ni sve vlade NATO zemalja nisu za opravdavanje jednostrne secesije jer se boje bauka "kosovizacije" Evrope i drugih kontinenata. Rusija, Kina, Indija, Indonezija, Brazil, JAR, Egipat, ogromna većina zemalja Azije, Afrike i Južne Amerike podržavaju stavove Srbije i poštovanje međunarodnog prava. One su protiv svake secesije ne samo zbog principa, već zbog interesa zaštite sopstvenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Uticaj tih zemalja u međunarodnim odnosima, uključujući institucije UN, nije beznačajan i ubrzano raste.
4.Da li se posle mišljenja Međunarodnog suda pravde može očekivati reverzibilni proces vezano za priznavanje Kosova i Metohije, tj. da zemlje koje su već priznale pokrajnu tu odluku povuku?
Odgovor: Za početak biće dovoljno da mišljenje Suda oslabi pritiske i ucene, da doprinese zamrzavanju daljeg priznavanja, konsolidovanju i učvršćivanju pozicija Srbije.
5.Kakve sve mogu biti pravne posledice presude iz Haga?
Odgovor: Teško je očekivati direktne pravne posledice, jer Sud ne donosi pravno obavezujuću odluku, već daje savetodavno mišljenje. To mišljenje imaće svoju težinu i uticaj, pre svega, na buduće stavove organa UN, a zatim i na stavove članica UN kako prema problemu Kosova i Metohije, tako i prema sličnim problemima drugde u svetu. Ukoliko Sud svojim mišljenjem bude uvažio principe međunarodnog prava sadržane u Povelji UN i Završnom dokumentu OEBS, dakle ako ispoštuje princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije kao osnivača i članice tih međunarodnih organizacija i potpisnika dokumenata koji čine temelj međunarodnih odnosa, onda Priština ne može imati nikakve šanse za prijem u te organizacije, ne može se nadati novim priznavanjima pa bi joj ostalo jedino da prihvati prave pregovore o statusu Pokrajine.
6.Da li je prihvatljivo da predsednik Međunarodnog suda pravde unpared iznosi stav da mišljenje tog suda vezano za Kosovo i Metohiju neće biti "jednosmerno"?
Odgovor: Predsednik Suda nije inokosni organ. I da jeste morao bi da sprovede i ispoštuje proceduru utvrđenu Statutom, a ne da u javnosti komentariše bilo koji aspect odluke koja tek treba da se donese. Izjava gospodina Hisashi Owade je još jedan simptomatičan presedan uzurpacije prava važne institucije Ujedinjenih nacija. Prejudicirajući, makar i delom, ishod sudskog postupka, Predsednik Suda je prekršio Statut i naneo štetu ugledu Suda. Ostaje za analizu pitanje – zašto je Predsednik Međunarodnog suda pravde bio prinuđen da "istrčava pred rudu"? Pgotovu, ako su "kola" bila na ravnom terenu.
Bilo je ovih dana i drugih "spinovanja" javnosti. Tako je, pored ostlog, lansirana teza da jednostrano odcepljenje, iako u principu nije dopušteno, može biti, prihvaćeno, ukoliko je neka manjina bila izložena masovnom nasilju aparata centralne vlasti. Sa sličnim "obrazloženjem" pre 10 godina NATO je izvršio agresiju na Srbiju čije se tragične posledice i dalje osećaju. Sada se, gotovo, ista "argumentacija" potura javnosti uoči početka rasprave pred Sudom pravde. O čemu to govori ako ne o kontinuitetu jedne destruktivne politike. A vredi, baš sada, podsetiti da postoji više pravnosnažnih odluka nemačkih sudova kojima se nedvosmisleno potvrđuje da 90-tih godina nije bilo organizovanog, masovnog nasilja Srbije (SRJ) nad albanskom nacionalnom manjinom na Kosovu i Metohiji. I na pismo gospodina Dietmara Hartviga, šefa misije EU (ECMM) na Kosovu i Metohiji nemačkom kancelaru Angeli Merkel od 26. oktobra 2007. u kome, pored ostalog, navodi:
"U periodu od kraja novembra 1998. pa do evakuacije neposredno pre izbijanja rata ni u jednom izveštaju nije prijavljen veći ili planirni zločin od strane Srba nad Albancima, niti se pominje genocid ili zločin sličan genocidu… Naprotiv, u svojim izveštajima sam stalno isticao da srpski organi bezbednosti i reda pokazuju zadivljujuću suzdržanost i disciplinu uprkos sve brojnijim napadima UCK/KLA na izvršne organe vlasti Srbije. To je bio jasan i stalno istican cilj Srpske administracije, tj. da se što je moguce preciznije ispoštuju odredbe sporazuma Milošević – Holbruk. Kako se međunarodnoj zajednici ne bi pružio povod za intervenciju… U tom periodu postojala su značajna iskrivljenja između onoga što su misije sa Kosova (KDOM) a delimično i ambasade javljale svojim vladama i onoga što su one dalje saopštavale svojim medijima, javnosti. Ova diskrepanca se mogla shvatiti samo kao DEP JEDNE DUGOROČNE PRIPREME RATA PROTIV JUGOSLAVIJE. Jer, sve do mog napuštanja Kosova nije bilo ničega od onog što su tvrdili mediji, a ne manje intenzivno i političari. Isto tako sve DO 20. MARTA 1999. NIJE POSTOJAO NIKAKAV POVOD DA SE VOJNO INTERVENIŠE, pa su mere međunarodne zajednice koje su nakon toga usledile nepravedne". I dalje:
"Kolektivno ponašanje članica EU pre i posle izbijanja rata izaziva po prirodi stvari veliku zabrinutost, jer je UBIJENA ISTINA A EU JE IZGUBILA POVERENJE" (sva podvlačenja, ž.j.). Sve ovo je poznato Vladi Srbije i pravnom timu. Nadajmo se da će dobro iskoristiti.
7.Ukoliko je odluka Međunarodnog suda pravde samo savetodavna i neobavezujuća kakav će benefit imati Srbija od takve odluke?
Odgovor: Zavisi od sadržine odluke, odnosno, mišljenja. Ukoliko Sud ostane privržen pravu i Povelji UN kao svom osnivačkom aktu, što je očekivanje i životni interes Srbije i preko dve trećine čovečanstva, biće to od ogromne koristi za sve, a pre svega za mir, stabilnost i napredak. Nije preterano reći da se na odnosu Suda prema pitanju ilegalne nezavisnosti Kosova i Metohije prelama budućnost svetskog pravnog poretka i globalnih odnosa. Da će Kosovo i Metohija biti presedan to najbolje znaju oni koji najglasnije tvrde suprotno. Od mišljenja Suda zavisi kakav – presedan za pravdu, mir i napredak, ili za nestabilnost i konflikte.
26.11.2009.
S poštovanjem,
Živadin Jovanović
Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih
011 26 44 239
