BalkanInsight: Успешна употреба насиља

BalkanInsight: Успешна употреба насиља

David L. Phillips | BalkanInsight

Насиље на Косову у више наврата је успешно коришћено у постизању политичких циљева, али је сада потребно америчко посредовање како би се решила тренутна криза, пише Дејвид Филипс, амерички професор и стручњак за Балкан у ауторском тексту за "Балкан инсајт". Текст преносимо у целости.

Косовски Албанци имају прилично искуства са коришћењем насиља у постизању својих политичких циљева. Покушај косовског премијера Хашима Тачија да заузме косовске граничне прелазе потпуно се уклапа у тај шаблон: створити кризу, умешати међунардону заједницу и ангажовати стране посреднике у служби косовске ствари.

Садашња криза десила се када је Тачи одлучио да заузме царинске положаје на косовско-српској граници у покушају да прекине де факто поделу Косова.

Иако косовска власт има апсолутна права да истиче свој суверенитет, европски лидери критиковали су најновији Тачијев гамбит као непромишљен и провокативан. Силеџијством могу да се постигну краткорочни циљеви, али се, такође, ризикује дискредитовање Косова и подривање циља стицања широког глобалног признавања.

Косовци су већ двапут успешно преузели ствари у своје руке. Деведесетих је њихово незадовољство исказивано мирним и ненасилним отпором довело до оружане побуне против српског тиранског режима. Слободан Милошевић је одговорио зверствима и ратним злочинима.

Косовски побуњеници срачунали су да САД никад неће дозволити да се оно што се десило у Босни понови и на Косову. Били су у праву. Клинтонова администрација је 1999. године покренула кампању бомбардовања која је трајала 67 дана и резултирала српском предајом.

Конфронтација српске и албанске омладине у подељеној Митровици покренула је побуну широм Косова у пролеће 2004. године. Фрустрирани изостанком напретка у стицању независности, Албанци су покренули координисани напад на српске енклаве и УН особље.

Бушова администрација осудила је албанско насиље и, закључивши да је статус кво неодржив, покренула дипломатски процес који је кулминирао косовском декларацијом независности.

Србијa је одбила да призна исход. Такозвани "стражари мостова", српски разбојници које је финансирало и координисало српско Министарство унутрашњих послова, насилно су извршили поделу. Српски циљ јесте одвајање петине површине Косова, северно од реке Ибар.

Међународна заједница окренула је поглед на другу страну. Поред тога, игнорисала је српски ембарго добара која су на себи имала царински печат државе Косово.

Косовски специјалци су 28. јула преузели контролу над два северна гранична прелаза како би применили забрану на увоз робе из Србије, а све то као одмазду на меру Србије да забрани извоз косовске робе.

Када су НАТО снаге повратиле контролу, напала их је руља наоружаних Срба. Гранични прелаз Јариње спаљен је до темеља, док је један косовски полицајац убијен.

Тачијева провокација се исплатила. Користећи се емоцијама набијеним позивом на заштиту "светог суверенитета" земље, консолидовао је своју националистичку политичку базу.

Конфронтација са Србијом долази у време када је Тачијев кредибилитет укаљан оптужбама о намештању избора, широко распрострањеном корупцијом и умешаношћу у трговину људским органима.

Тачи је можда изазвао тренутну кризу, али међународна јавност сматра Србију одговорном. Упркос покушају председника Бориса Тадића да дистанцира Београд од хулиганизма косовских Срба, чланство у ЕУ озбиљно је компромитовано.

Европа је изненада обратила пажњу. Разлози су бројни. Насиље на Косову могло би да изазове ескалацију сукоба у Босни и Херцеговини, резултирајући поделом. Поред тога, могло би да доведе и до дестабилизације Македоније, где крхки политички договор одржава мир између етничких Македонаца и Албанаца. На крају, ново насиље на Балкану могло би додатно да појача антиимиграциона осећања која рапидно јачају широм Европе.

Свесна опасности поделе Косова, шефица европске дипломатије Кетрин Ештон позвала је на дијалог, критикујући обе стране да "насиље никада неће бити толерисано". У ствари, насиље је, мобилизујући међународно посредовање, послужило сврси.

Тачи је можда краткорочни победник, али ова криза коштаће Приштину. Чланице ЕУ које одбијају да признају косовску независност само ће појачати своју позицију, док ће дијалог о визној либерализацији, који би омогућио безвизно путовање Косоваца у Европу, бити одложен. Поред тога, аргументи чланица ЕУ које су против даљег ширења Уније биће учвршћени.

Сједињене Америчке Државе не желе да награде насиље. Међутим, остављајући тренутни проблем да бесни или пребацујући одговорност на ЕУ, Америка ризикује стварање још веће кризе.

Бил Клинтон је омиљен због предвођења НАТО интервенције, а Џорџ Буш због чувања косовске независности. Сада је ред на Барака Обаму да предводи међународни дипломатски напор у враћању косовског суверенитета и стабилизацији Западног Балкана.

http://tinyurl.com/3to7auc

Može li Rusija spasti kosovske Srbe?

Može li Rusija spasti kosovske Srbe?

Pravda / Tanjug

Rusija ne uspeva da zaštiti Srbe na severu Kosova. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija na zasedanju 30. avgusta nije postigao konsenzus u pogledu osiguranja bezbednosti u toj pokrajini koja se otcepila od Srbije, piše Sergej Balmasov u moskovskom dnevniku.

Rusija je predložila Savetu bezbednosti UN da usvoji zvanično saopštenje koje bi, kako kaže Čurkin, stranama poslalo "jasnu i nedvosmislenu poruku da je neophodno uzdržati se od jednostranih i nasilnih poteza i rešavati postojeće nesuglasice putem dijaloga".

Međutim, ruskom predlogu su se suprotstavile zapadne države u liku SAD, Velike Britanije i Francuske. Radi se o tome da Zapad sad dovršava pravno oblikovanje još jedne etape rasparčavanja Srbije, čemu Rusija smeta. Podsetimo da su albanske vlasti Kosova u 2008. godini jednostrano proglasile nezavisnost.

Sad je ostalo da se nova "država" legitimizira putem Ujedinjenih nacija.

Tokom poslednjih mesec dana su SAD i Evropska unija obezbedile podršku ostrvskih država Karipskog basena i niza afričkih zemalja iz redova najsiromašnijih na svetu. Tako ostaje da se pronađu još tri voljne, i može se verovati da će se one naći.

Međutim, problem nije samo u tome. Na zasedanju Saveta bezbednosti UN, 30. avgusta 2011, specijalni predstavnik Rusije pri Savetu bezbednosti UN Vitalij Čurkin je postavio vrlo nezgodna pitanja za Zapad. Zašto Ujedinjene nacije još nisu započele istragu o nezakonitoj trgovini organima Srba i zašto se odugovlači sa postavljanjem novog specijalnog predstavnika generalnog sekretara međunarodne organizacije na Kosovu?

Njega je podržao stalni predstavnik Kolumbije u UN Nestor Osorio, koji je rekao da je "neophodan napredak u istrazi o crnoj transplantologiji, inače će se morati tražiti alternativni način da se to uradi".

Treba primetiti da je Parlamentarna skupština Saveta Evrope još 25. januara 2011. godine usvojila rezoluciju povodom crne transplantologije na Kosovu, zatraživši sprovođenje nepristrasne istrage o tome. Zanimljivo je da se prvi put u izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope govorilo o učešću sadašnjeg kosovskog rukovodstva u organizovanju zločinačke grupe specijalizovane za trgovinu ljudima i ljudskim organima.

Međutim, Zapad je faktički onemogućio dalji rad UN u tom pravcu. O razlozima takvog postupanja se može suditi po nastupu ministra spoljnih poslova Kosova Envera Hodžaja, koji je 30. avgusta na zasedanju Saveta bezbednosti UN izjavio da ono što se desilo 25. jula predstavlja čin "nasilja Srbije na teritoriji Kosova". Prema njegovim rečima, u kosovskoj državi ne može biti paralelnih struktura vlasti i kosovski Srbi treba da se potpuno potčinjavaju Prištini, a "Srbija nema pravo da finansira poluvojne formacije na teritoriji" pokrajine.

Istina, kad je komentarisao situaciju u pogledu istrage o crnoj transplantologiji, Hodžaj je izrekao primedbu koja je vrlo nezgodna po EU. Kako je rekao, u tom slučaju Kosovo "nema šta da skriva i vlasti su spremne da sarađuju u istrazi". Zato, sudeći po ponašanju Brisela, Zapad uopšte, i EU posebno, ima šta da skriva.

Podsetimo da se situacija na severu Kosova, gde živi oko 200.000 Srba i Roma, zaoštrila 25. jula 2011, kad su albanske vlasti, kršeći međunarodne sporazume, pokušale da uspostave kontrolu nad administrativnom granicom sa Srbijom. Premijer Kosova Hašim Tači je lično naredio specijalnim policijskim snagama da zauzmu carinske punktove "Jarinje" i "Brnjak" kako bi se sprečio uvoz robe iz Srbije koji nije pod kontrolom albanskih vlasti.

To je za nealbansko stanovništvo Kosova značilo kraj. Ni Srbi ni Romi nemaju iluzije u pogledu toga šta ih očekuje u slučaju likvidacije preostalih autonomnih prava, što ne skrivaju ni Albanci.

Reč je o progonu srpskog i romskog stanovništva iz severnih delova Kosova. Nije slučajno što su Srbi, većina golih ruku, branili granične prelaze koji ih povezuju sa Srbijom. Oni su blokirali puteve. U sukobu su ranjene desetine ljudi, a poginuo je jedan albanski policajac.

Ta tema nije slučajno dodirnuta na zasedanju Saveta bezbednosti UN, 30. avgusta. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je postavio vrlo neprijatno pitanje za Evropsku uniju: "Zašto je misija EU na Kosovu (koja treba da poštuje prava obe strane) ostavila Srbe bez zaštite?".

O tome je govorio i stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin: "Provokacije albanskih vlasti Kosova... destabilizuju ionako krhku situaciju, dovode do povećanja napetosti". On je optužio Zapad, rekavši da je NATO u cilju brzog prebacivanja kosovskih specijalaca do srpskih punktova obezbedio helikoptere.

Mora da je računica bila u tome da kosovske snage veoma brzo uspostave kontrolu, i da Srbi jednostavno moraju prihvatiti ono što se desilo. Međutim, bilo bi pogrešno smatrati srećnim završetkom ono što se desilo krajem jula. Kao što je poznato, nad gorepomenutim punktovima je kontrolu preuzeo Kfor. Vitalij Čurkin je u vezi s tim rekao: "Zabrinjava nas to što su 'Jarinje' i 'Brnjak' proglašeni zatvorenom vojnom zonom s pravom vojnika na smrtonosnu upotrebu oružja".

S obzirom na to ko je sad angažovan u Kforu, može se razumeti zabrinutost ruskog diplomate. Može li se očekivati da NATO, koji je logistički podržavao albanski napad na srpske punktove, štiti Srbe? Mnogo je važnije drugo pitanje - kada će prosto prepustiti kontrolu nad "Jarinjem" i "Brnjakom"? Uostalom, sudeći po mišljenju Srba, već sad vojnici Kfora revnosno ispunjavaju sve želje albanskog rukovodstva i čine sve kako bi osigurali blokadu severnih delova Kosova i ekonomski ih ugušili. Pri tome sad Kfor čini sve da Srbe liši mogućnosti da ponovo blokiraju puteve. Na primer, pokušava da oduzme Srbima tešku građevinsku tehniku.

Ili drugi momenat. Kao što je poznato, od kraja 2008. godine je odgovornost za ono što se dešava u pokrajini preuzela policijska i pravosudna misija EU na Kosovu (Euleks). Na nju se i obrušio Vitalij Čurkin, optuživši je za nepoštovanje proklamovanog neutralnog statusa i "otvorenu popustljivost prema vlastima u Prištini". On je podsetio da je njenu neutralnost prema sukobljenim stranama garantovao generalni sekretar UN. Inače ne bi mogla da deluje na Kosovu. U suštini, Čurkin je to povezao s tim što sekretarijat UN odugovlači postavljanje šefa misije UN na Kosovu. Međutim, to nije čudno. Evropska unija uopšte ne želi da joj se neko vrzma oko nogu prilikom lomljenja Srbije.

Na taj način, stav kosovskih Albanaca koji je iznet na zasedanju Saveta bezbednosti UN ne ostavlja iluzije u pogledu daljih događaja u pokrajini. To jasno shvataju kosovski Srbi, koji pozivaju Beograd da brani nacionalne srpske interese i oštro osuđuju "ultimatume" Zapada. Odgovarajuću deklaraciju su 30. avgusta usvojili predstavnici srpskih opština na Kosovu.

Oni naročito insistiraju da na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN Srbija treba da traži od tog organa povratak svojih snaga bezbednosti na Kosovo. Međutim, to je iluzija. Posle poraza u 1999, Srbija prosto nema pravo da tamo raspoređuje ni vojsku ni policiju.

Govoreći o ultimatumu Zapada, kosovski Srbi imaju u vidu izjave nemačke kancelarke Angele Merkel prilikom posete Beogradu 23. avgusta 2011. Ona je tada zatražila raspuštanje srpskih organa vlasti na Kosovu, povezavši rešavanje tog pitanja sa mogućnošću integracije Srbije u Evropsku uniju.

Srpski političari su oštro kritikovali taj ultimatum pošto je predstavnica EU, koja se na rečima toliko brine za poštovanje demokratije, na delu zatražila potpunu likvidaciju autonomije Srba u pokrajini i njihovo prepuštanje na milost i nemilost onih koji su se već bavili prodajom ljudskih organa zapadnim zemljama.

Međutim, to još nije sve. Angela Merkel je jasno rekla predsedniku Tadiću da ulazak Srbije u EU neće biti moguć ako Beograd ne prizna činjenicu otcepljenja Kosova. U suštini, situacija je sad u ćorsokaku.

Premda je Tadić isključio mogućnost izdaje srpskih interesa i rekao da priznavanja neće biti, on nema kud.

Izručivanje Mladića i Hadžića Haškom tribunalu nije zadovoljilo Zapad koji namerava da odlučno prekroji mapu Balkana i još više oslabi Srbiju. Tadićev stav ne bi trebalo nikoga da prevari.

Beograd nema mnogo alternativa: samo priznavanje. Inače će protiv Srbije opet biti primenjena sila. Beograd se jednostavno ne može suprotstaviti uništenju srpske države. Mali broj naivnih polaže nade u Rusiju. Međutim, ako ona nije zaštitila Srbe 1999, prilično je sumnjivo da će sad hteti to da radi.

Reč je o tome da smo uveliko mi sami stvorili toliko zaoštrenu situaciju oko Kosova. Kao što je poznato, do kraja 2008. godine je za bezbednost na Kosovu bila odgovorna misija UN (UNMIK).

Zašto se Rusija saglasila sa prepuštanjem tih zadataka Euleksu? I zašto smo povukli svoj kontingent, putem kojeg je Rusija mogla realno uticati na situaciju?

http://tinyurl.com/3twmk54