Međunarodna krizna grupa: Stalni pritisak oterao Srbe sa Kosova, tenzije porasle od dolaska Kurtija na vlast - Kosovo Online
6–7 minutes
Zbog stalnog pritiska kojem su izloženi, više od 10 odsto Srba napustilo je Kosovo tokom prošle godine, a njihov odlazak samo ubrzava već postojeći trend, upozorava Međunarodna krizna grupa (MKG), uz ocenu da je jedna trećina srpskog stanovništva napustila Kosovo u poslednjih osam godina.
"Emigracija kosovskih Srba je zabrinjavajuća zbog onoga što govori o njihovom nivou frustracije i zato što podriva najverovatniji put ka normalizaciji, u kojem bi Kosovo trebalo da im da značajno upravljanje u zamenu za defakto, ako ne i dejure priznanje Srbije", dodaje se u izveštaju "Ka normalnim odnosima između Kosova i Srbije".
U izveštaju se navodi da su tenzije između Kosova i Srbije porasle od 2021. godine, od dolaska na vlast Aljbina Kurtija, koji je podstakao tenzije na severu Kosova.
"Odbijanje Kosova da omogući veću autonomiju srpskom stanovništvu jedno je od dva glavna razloga za tenzije u odnosima sa susednom Srbijom, a drugo je odbijanje Srbije da prizna status Kosova kao nezavisne države, što je od suštinskog značaja za otvaranje puta ka članstvu u međunarodne organizacije kao što su Evropska unija i UN", ukazuje MKG.
U analizi se konstatuje da su, budući da sporovi traju dugo bez rešavanja, Srbija i Kosovo na severu ostvarile neki oblik preklapanja suvereniteta – Srbija pruža obrazovanje i zdravstvenu zaštitu građanima, dok je Kosovo zaduženo za sprovođenje zakona i pravosuđe.
"Ali, Aljbin Kurti je očigledno izgubio strpljenje sa tim. Između ostalog, poslao je teško naoružanu policiju na sever, uveo embargo na srpsku robu, potisnuo srpske institucije i zabranio upotrebu srpske valute. Njegova vlada je ove korake delimično opravdala bezbednosnim pretnjama, u vidu srpskih paravojnih formacija za koje tvrdi da je unela vojno oružje iz Srbije u septembru 2023", dodaje Krizna grupa.
Da bi olakšala dinamiku odnosa između Kosova i srpskog stanovništva, EU bi trebalo da ohrabri Prištinu da preusmeri rad policije u severnim opštinama na zadovoljavanje potreba zajednice.
"Raspoređivanje specijalaca ne bi trebalo da bude u funkciji svakodnevnog rada policije, već bi trebalo da se fokusira na bezbednost granica i traženje skladišta oružja. Priština bi trebalo da pošalje više službenika koji govore srpski na sever (za razliku od onih koji govore samo albanski) i da se angažuju na terenu kako bi poboljšali odnose sa građanima", predlaže se u analizi.
Ukazuje se i da bi Priština trebalo da radi na zadovoljavanju potreba srpske manjine na severu Kosova, posebno kada je reč o zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i obrazovnju.
"Ako to ne može da se uradi u okviru delimične autonomije o kojoj se raspravljalo za opštine sa srpskom većinom, onda bi EU i države članice trebalo da izvrše pritisak na strane da razviju alternativni načini za postizanje istog cilja", podvlači Krizna grupa
Ističe se i da bi EU trebalo da ohrabri Prištinu da ublaži svoje oštre mere bezbednosti na severu, uključujući povlačenje specijalne policije, obećavajući oslobađanje od sankcija i manje mere zauzvrat.
Trebalo bi, dodaje se, izvršiti pritisak i na Srbiju da u potpunosti sarađuje u naporima, uključujući i napore Kfora, da zatvori granice za krijumčarenje oružja i pronađe teško oružje koje je isporučilo paravojnim jedinicama kosovskih Srba.
"Od sukoba 1999. koji je Kosovo odvojio od Srbije, ostalo je nerešeno pitanje o tome kako će vlada u Prištini (koja predstavlja većinsko albansko stanovništvo) upravljati četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova. Iako su Kosovo i Srbija razvili 'modus vivendi' za administriranje i pružanje usluga ovim zajednicama, to se značajno razotkrilo otkako je predsednik Kurti preuzeo dužnost 2021. U skladu sa načinima upravljanja koji su se pojavili tokom godina pre Kurtijevog izbora, i Kosovo i Srbija su mogli da vrše određena suverena ovlašćenja nad četiri opštine na severu sa srpskom većinom", konstatuje se u izveštaju.
Dolaskom Kurtija na vlast počele su promene, a Priština je krenula u nametanje svoje vlasti na sever Kosova sa merama koje su izazvale bojkot i masovne ostavke Srba sa funkcija.
"Kosovska taktika pritiska na severu mogla bi da generiše dalje nasilno odbijanje, a takođe izlaže još jedan rizik: mogla bi da potkopa najperspektivniji put ka rešavanju dugotrajnih sporova između Beograda i Prištine. Krizna grupa je tvrdila da je najbolji put ka dobrim odnosima Kosova i Srbije kompromis kojim Srbija prihvata nezavisnost Kosova u zamenu da Kosovo srpskoj manjini da značajnu samoupravu. Ipak, demografske promene izazvane političkim tenzijama rizikuju da taj dogovor postepeno skliznu sa stola, pošto se stanovništvo kosovskih Srba smanjuje do tačke u kojoj autonomija može postati nepraktična", upozorava Krizna grupa.
U izveštaju se podseća da je 2015. godine broj kosovskih Srba procenjen na 145.000, a do 2023. pao je na ispod 100.000.
"Iako su tačni brojevi nepoznati zbog bojkota Srba na poslednjem popisu, održanom 2011. godine, srpske vlasti kažu da je dodatnih 13 odsto Srba napustilo Kosovo tokom prošle godine. Mnogi od ovih odlazaka su sa centralnog i južnog Kosova, gde Srbi žive pored albanske većine i dobro su integrisani, a stanovništvo je ruralno i starije, ali neki su iz četiri severne opštine. Nije teško zamisliti da se trend ubrzava na severu dok Priština sve teže potvrđuje svoj suverenitet", podvlači MKG.
Populacija kosovskih Srba će verovatno opadati i u apsolutnom i u relativnom smislu, bez obzira na to šta se dešava u dijalogu Beograda i Prištine, ali će stopa promena gotovo sigurno zavisiti od nivoa tenzija, od percepcije bezbednosti i od politike, navodi se u izveštaju.
"Priština može da pozdravi ovu demografsku promenu, ali treba da prizna da to ima cenu: u najboljem je interesu Kosova da srpska manjina ostane u zemlji i da ima priliku za samoupravu, jer je to najlakši način da se izgradi dobra volja u Srbiji i dobiju ustupak koji Priština najviše želi – priznanje", naglašava MKG.
Sent from my iPhone
