Александар Мезјајев: „Руске дипломате ће морати да буду већи Срби од самих Срба“

Стручњак за међународно право Александар Мезјајев: „Руске дипломате ће морати да буду већи Срби од самих Срба"

Григориј Соколов, Вера Жердева

27.07.2010, 16:38

Photo: EPA

 

Настављамо да вас упознајемо са мишљењима руских стручњака за Балкан и политиколога о одлуци Међународног суда правде за статус Косова од 22.јула. Сада је пред нашим микрофоном експерт за међународно право, кандидат правних наука Александар Мезјајев:

То што је учинио суд ОУН треба назвати „ампутацијом" међународног права. Ја сам специјално за овај повод измислио овај термин, како би објаснио шта је у овом случају урадио Међународни суд. На питање „Да ли је проглашење независности Косова  у складу са међународним правом?" - суд је одговорио: проглашење независности не противречи ПРИМЕЊИВАНОМ међународном праву. Таква формулација је одбацила далеко и Хелсиншки акт 1975 године у којем је проглашен принцип неприкосновености граница, и чак устав ОУН, у којем су ти принципи такође утврђени, јер ти договори према мишљењу суда нису НЕМАЈУ ПРИМЕНУ у овом случају, јер се односе само на државе, а независност Косова би проглашена од стране приватних лица: скупила се нека господа и прогласила ту независност.

Озбиљно је и то што је Међународни суд искористио формулацију „не противречи" уместо „у складу је са", а „проглашење независности" је заменио са „доношењем декларације о независности". Односно, игром речи Међународни суд је донео одлуку која нема ништа заједничко са међународним правом.

Треба рећи да је сама чињеница што се Србија обратила Међународном суду правде изазвала недоумицу код Александра Мезјајева: јер одлуке се доносе већином гласова, и судије гласају не у своје име, већ изражавају мишљење своје земље. А већина представника суда су из земаља које су признале Косово, и према томе, резултати гласања су били предвидљиви:

За мене та одлука није неочекивана. Ја сам пре одлуке размишљао ко ће као гласати од судија Међународног суда правде и дошао до односа осма према седам. Односно, осам гласова за независност Косова, и ти гласови никако нису могли да пређу на другу страну. То је, у ствари, очигледно за многе, тим пре, за српске власти. И дошао сам до провокативног питања, није ли намерно садашња власт Србије, којој је својствен прагматизам, довела ствар до ове одлуке како би ослободила себи руке, била слободнија у даљим акцијама?

Наравно да је ово питање реторско. Али, Међународни суд правде доноси одлуку која може да се примени не само на Косово, већ и на друге регионе, који претендују на независност, одлуку, која може да заоштри конфликте у разним тачкама планете.

Ја сам једном питао једног високог представника МИП-а Русије, шта ћемо да радимо ако Србија призна независност Косова? Он ми је рекао: „ми не можемо да будемо већи Срби од самих Срба". Испада, да је став Русије основан на ставове других влада. Али он мора да буде основан на међународном праву. На Уставу ОУН, Хелсиншком акту, и тако даље. Зато, треба поћи од тога да је подршка територијалног интегритета Србије у интересу Руске Федерације и пријатељског нам српског народа. Значи, Русија мора у овом питању да буде већи Србин од тога какви су, могуће, данас сами Срби.

Чули сте мишљење стручњака за међународно право, кандидата правних наука Александра Мезјајева.

http://serbian.ruvr.ru/2010/07/27/13706347.html

Додик: Лицемерје суда у Лондону

Додик: Лицемерје суда у Лондону

 

Милорад Додик

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 28. јула – Одлука Екстрадиционог суда у Лондону да члана ратног Председништва Босне и Херцеговине др Ејупа Ганића не изручи Србији у Републици Српској је оцењена као наставак политике западноевропских земаља да одрже стереотип о Србима као „лошим момцима" и Бошњацима, као „добрим момцима" у босанскохерцеговачком рату.

„Велике силе су пре и у току рата подржавала Бошњаке и оне сада не желе да окрену лист и признају да су и Бошњаци чинили ратне злочине над Србима и Хрватима", изјавио је нашем листу лидер Партије демократског прогреса и бивши министар иностраних послова БиХ Младен Иванић.

„Образложење одлуке Екстрадиционог суда у Лондону да др Ејупа Ганића не изручи Србији, јер би му суђење у њој било политички мотивисано је лицемерно. Правосуђе Србије је доказало своју објективност у процесима које је водило за ратне злочине против својих држављана оптужених за злочине на Косову и Метохији, БиХ и Хрватској", изјавио нам је Додик. Он је додао да се порука суда у Лондону може свести на једну, застрашујућу, реченицу: „Можете убијати Србе колико хоћете и мирно шетати по Европи".

Савез за демократску Српску, чији је лидер бивши председник Српске демократске странке др Драган Калинић, саопштио је да је за ову странку одлука суда у Лондону наставак „игнорантског и пристрастног односа међународних званичника према српским жртвама злочина у протеклом рату у БиХ". Калинић је позвао Тужилаштво БиХ да се, у овом предмету, „издигне изнад утицаја дневне политике и да осумњичене за ратне злочине изведе пред лице правде". Ако се то не догоди, наглашено је у саопштењу, отвориће се питање да ли је БиХ као „држава која опстаје на оваквим правним, моралним и другим принципима уопште одржива".

Одлука британског Екстрадиционог суда да члана ратног Председништва БиХ др Ејупа Ганића не изручи Србији пољуљала је поверење Републике Српске у објективност правосудног система Велике Британије, навео је у писаној изјави достављеној медијима председник Републике Српске др Рајко Кузмановић. И он је констатовао да оваква одлука „додатно доприноси промовисању стереотипа о грађанском рату у БиХ" и да „политичка мотивисаност суда показује да је правда у овом случају била селективна". Кузмановић је истакао своје дубоко разочарење због тога што је „британско правосуђе подлегло политичком утицају на штету владавине права и демократије". Председник РС је оценио да је одлука о неизручивању Ганића Србији „мотивисана политичким разлозима и донесена после недозвољене интервенцији неких бивших и садашњих британских политичара". Он је одлуку суда оквалификовао као „изразито противправну". Др Рајко Кузмановић се нада да ће Ејупу Ганићу бити суђено у БиХ и да је правда у вези са злочином у сарајевској Добровољачкој улици, ипак,

Председник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз је нашем листу рекао да је одлука суда у Лондону „посрнуће права и правде" и да, у суштини, „представља поигравање са српским жртвама ратних злочина".

Б. Марић

објављено: 29/07/2010

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Dodik-Licemerje-suda-u-Londonu.sr.html