Тадићу „прикочи" мало!
Иницијатива председника Тадића да се у Скупштини Србије донесе резолуција о Сребреници и прихвати да се 11. јул прогласи даном сећања на геноцид у Сребреници је крајње неодговоран гест председника који ће Србију и српски народ трајно обележити као кривце и народ који је починио геноцид.
Када политиканти и западни поданици извршавају наложено
Тадићу „прикочи" мало!
Иницијатива председника Тадића да се у Скупштини Србије донесе резолуција о Сребреници и прихвати да се 11. јул прогласи даном сећања на геноцид у Сребреници је крајње неодговоран гест председника који ће Србију и српски народ трајно обележити као кривце и народ који је починио геноцид.
После усвајања резолуције о „геноциду" у Сребреници сва накнадна прича да се то односи на појединце који су чинили злочине је беспредметна и депласирана. Депласирана, јер појединци не могу да почине геноцид. Геноцид је планирана, изведена, војна операција са циљем истребљења или уништења једног народа, и ту нема простора за појединце, већ је то дело државе и нације. Да нашем „умном" председнику Тадићу то преведем! Политичко руководство је планирало, војно руководство је таква наређења издало, а војска је то дело извршила. И где је у том ланцу простор за појединачну одговорност. Нема је! Стога би био ред господине председниче да најзад престанете да од овог народа и даље правите будале, а сада му на грбачу товарите још и геноцид, који он ни у назнакама није починио. Могу да разумем ваше личне обавезе према својим западним менторима, али морате да знате да и председници одговарају пред законима ове државе, за нанету штету, издају или велеиздају. Могуће да нећете већ сутра за сву своју уништавајућу политику по Србију одговарати, али било још неких који су сматрали да ће доживотно бити председници, па тиме и одговорност избећи.
Ви сте Сребреницу први пут видели када сте отишли да се поклоните само муслиманским жртвама, вероватно по налогу ваших западних пријатеља, а ја сам у Сребреници био када се наводни геноцид догађао, па Вам стога с пуним правом подвлачим да никаквог геноцида није било – што је и Вама добро познато. Ако о догађањима у Сребреници ипак нисте имали времена да се озбиљније информишете било би вам од користи да прочитате текст „Сребреница, лажи и медијске игре" од човека који је као специјални изасланик председника Караџића надгледао евакуацију цивила и свих који су желели да ту енклаву напусте. У Тузлу или Кладањ пребачено је скоро 22.000 људи, и војно способних мушкараца, односно сви они који нису држали уперену пушку у нас. И ето нисмо никога стрељали, а по самој дефиниција геноцида то би било незаобилазно.
Добро знате да је западу доношење такве резолуције у Скупштини Србије преко потребно да би оправдали разбијање Југославије, иницирање и покретање сукоба на овим просторима, као и своје директне злочине. Резолуцијом о Сребреници Скупштине Србије треба „затрпати" злочине које су починили Словенци, Хрвати, босански Муслимани, Шиптари, као и земље чланице НАТО против Срба у бомбардовању Републике Српске 1995. и Југославије 1999 године! Србе том резолуцијом треба и званично обележити као једине кривце на овим просторима, али све то треба да уради сама Скупштина Србије, прихватајући и оно што се није догодило. Том резолуцијом треба аболирати и Хрватску за једини геноцид који се на просторима бивше Југославије догодио, а који је по дефиницији геноцида доказано планиран и војнички изведен у коме је побијен и протеран један цео народ. Тај прави и једини геноцид Ви никада ни у назнакама нисте споменули, већ сте се Хрватима извињавали, - а зашто изгледа да је само Вама познато.
И поред Вама послатих апела тридесетак светских угледних личности, великог броја наших интелектуалаца да се резолуција о Сребреници не усваја Ви господине Тадићу и даље истрајавате на свом захтеву да Скупштина Србије тако скарадну резолуцију усвоји. Зашто? Да Србији и српском народу натоварите још једно бреме одговорности и кривицу за геноцид који ни Србија ни српски народ нису починили. Чак и све монтиране и на лажима засноване пресуде у хашком трибуналу у којима се помиње геноцид су Ваше дело, јер сте на све начине онемогућавали да оптужени имају прави доказни материјал, адекватну одбрану, јаку адвокатску екипу, иза које ће стајати држава Србија. Држава Србија је морала чврсто стајати иза оних које је сама упутила да докажу своју, али националну невиност. Да би се пред Светом доказала пуна истина о догађањима и жртвама на простору Еx Југославије, јер ће само на тај начин Србија и српски народ моћи да доживе пуну рехабилитацију и достојно стану у друштво европских нација, па и као будућа чланица ЕУ. Са прихватањем кривице, као народ који је починио геноцид то се никада неће догодити. У ЕУ која је за Вас приоритет без алтернативе се не улази кроз анални канал, већ као достојанствена целовита и организована држава.
Сви ваши наступи у УН или СБ УН били су крајње снисходљиви као да тек реда ради „браните" Космет и интегритет своје земље, уз обавезно и више него често Ваше подвлачење Милошевића као кривца за ратове на простору бивше Југославије. Он за избијање и ескалирање ратова није крив, а главни кривци су управо ваши западни пријатељи, који су свим средствима подстицали оружану сецесију и распад Југославије па им је самопроглашена кривица Србије данас више него неопходна, како би тај злочин са себе спрали. Чак и да је Милошевић крив за распад земље и ратове, а на том месту на коме сте, требали би да знате да није, Ви сте и изабрани да ту негативну слику о Србији поправите а не да резолуцијом највишег органа државе ту слику и званично верификујете. Ваши лични анимозитети према Милошевићу или било ком другом политичару су недопустиви јер ви не представљате себе већ државу. Ако се тако не умете да понашате, ако сте толико једносмерни да је ЕУ без алтернативе, или не умете да алтернативу пронађете, онда поднесите оставку и препустите место председника личностима који то знају. Немојте да урлате само на предизборним митинзима, покушајте да заурлате понекад и када се брани интегритет зеље, намећу резолуције о непостојећем геноциду, кад хашки трибунал убија и доноси скарадне пресуде, или када од Вас одобрен ЕУЛЕX упорно спроводи Ахтисаријев план независног Косова. Да се бар народу учини да има председника достојног те функције и светле српске историје.
Упоредите сами Вашу изјаву дату „Политици" са резолуцијом Европског парламента па видите сами колико је она поданичког карактера, самоубилачка и на кају љигава и недостојна једне Државе, па и самог њеног председника, ако уопште Србију на чијем сте челу доживљавате као своју државу.
Звонимир Трајковић
Борис Тадић – Специјално за „Политику"
Резолуција о Сребреници и резолуција о српским жртвама
Председник Србије Борис Тадић специјално за „Политику" појаснио је идеју о писању и усвајању резолуције о Сребреници. Нашем листу председник је рекао:
„Иницирао сам резолуцију о Сребреници јер сматрам да то питање није ни страначко нити политичко, већ вредносно и морално. Овом резолуцијом се скида и анатема са нашег народа, штити наш национални интерес, и она ће бити потврда да не постоји колективна кривица и да сваки злочинац има своје име и презиме.
Морамо раздвојити резолуцију о Сребреници и резолуцију о српским жртвама. Обе ћемо усвојити. Сви доживљавамо патњу личних и националних жртава, али српски народ и држава ће показати да саосећају и са туђим жртвама. Злочинци морају бити кажњени за своја недела због жртава и њихових породица и због помирења народа на Балкану. И ми се морамо тако и понашати.
Само таквом политиком можемо бранити право на сећање и на наше жртве. Само таквом политиком уважавања туђе патње и одавања поштовања туђим жртвама јесте могуће на међународном плану стицати кредибилитет и за вођење националне политике.
Резолуција о Сребреници је спремна и Влада Републике Србије ће је разматрати у најскорије време. Знам да није дочекана свугде са одобравањем, нисам то ни очекивао, али на крају усвајање ове биће од користи и за народ и за државу Србију. Морамо покретати иницијативе које мењају стварност у позитивном смеру.
„Позивам све актере на политичкој сцени Србије да се уздрже од странчарења, злоупотребе ове теме, језика мржње и да покушамо да постигнемо консензус о овом вредносном питању."
*****
Резолуција Европског парламента о Сребреници
Европски парламент 18.01.2009.
Европски парламент
- у складу са својом резолуцијом од 7. јула 2005. о Сребреници
- у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању Европске заједнице и њених држава чланица с једне стране, и Босне и Херцеговине са друге стране, потписаног у Луксембургу 16. јуна 2008. и перспективама чланства у ЕУ предоченим свим земљама западног Балкана на ЕУ самиту у Солуну 2003,
- у складу са чланом 103 (4) свог Пословника,
А. зато што је у јулу 1995. босански град Сребреница, тада изолована енклава, коју је Савет безбедности УН резолуцијом од 16. априла 1993. прогласио Заштићеном зоном, пала у руке српских снага предвођених генералом Ратком Младићем по директивама тадашњег Председника Републике Српске, Радована Караџића,
Б. зато што су снаге босанских Срба под вођством генерала Младића и паравојне јединице, укључујући нерегуларне српске полицијске јединице које су на територију Босне ушле из Србије, у само неколико дана по паду Сребренице по хитном поступку усмртиле више од 8.000 муслиманских мушкараца и дечака који су се затекли у овом подручју под заштитом снага Уједињених нација (УНПРОФОР), а близу 25.000 жена, деце и старијих људи је присилно депортовано; овај догађај је највећи ратни злочин који се догодио у Европи од краја Другог светског рата,
Ц. зато што је ова трагедија од стране Међународног суда за ратне злочине почињене на територији бивше Југославије (ИЦТY) проглашена за геноцид, који се догодио на територији коју су Уједињене нације прогласиле безбедном зоном, што је симбол неспособности међународне заједнице у посредовању у конфликту и заштити цивилног становништва,
Д. зато што су јединице босанских Срба вишеструко кршиле одредбе Женевске конвенције укључујући депортацију хиљада жена, деце и старијих особа и силујући велики број жена,
Е. зато што упркос изузетно великим напорима да се открију и ексхумирају бројни масовни и појединачни гробови и идентификују тела жртава, досад обављене ексхумације не омогућавају комплетну реконструкцију догађаја у Сребреници и њеној околини,
Ф. зато што не може бити стварног мира без правде и зато што је потпуна и неограничена сарадња са Хашким судом и даље основни захтев у даљем наставку процеса интеграције у ЕУ земаља западног Балкана,
Г. зато што је генерал војске босанских Срба Радислав Крстић прва особа коју је Хашки суд прогласио кривом за учествовање у сребреничком геноциду, али и зато што је најпроминентнији оптуженик, Ратко Младић и после готово 14 година и даље недоступан, као и у знак подршке што је Радован Караџић изручен Хашком суду,
Х. зато што је институционализација дана сећања најбољи начин одавања поште жртвама покоља и слања јасне поруке будућим генерацијама,
1. сећа их се и одаје поштовање свим жртвама насиља током ратова на просторима бивше Југославије; изражава саучешће и солидарност породицама жртава, од којих многе још увек нису добиле коначну потврду о судбини својих рођака; признаје да је тај континуирани бол све већи због неуспеха да се одговорни за почињено приведу правди,
2. Савет позива Комисију да на одговарајући начин обележи годишњицу у Сребреници и Поточарима прихватајући предлог Парламента да се у целој Европској унији 11. јул прогласи даном сећања на геноцид у Сребреници, те позива да то учине и све државе западног Балкана;
3. позива на додатне напоре да се преостали бегунци приведу суду, изражавајући своју пуну подршку значајном раду Хашког суда, јер је суђење одговорнима за масакр у Сребреници и њеној околини важан даљи корак у правцу мира и стабилности у региону; и с тим у вези наглашава да треба посветити већу пажњу суђењима пред домаћим судовима за ратне злочине,
4. наглашава важност помирења као део интеграционог процеса у Европи; истиче важност улоге верских заједница, медија и образовног система у том процесу, како би грађани свих етничких припадности могли да превазиђу тензије прошлости и отпочну мирну и искрену коегзистенцију у интересу одржања мира, стабилности и економског развоја; инсистира да све земље чине даље напоре у излажењу на крај са оптерећењима прошлости,
5. упућује свог Председника да проследи ову резолуцију Савету, Комисији и владама чланицама, Влади и Парламенту Босне и Херцеговине и њеним ентитетима, и владама и парламентима земаља западног Балкана.
Европски парламент, 15.01.2009.
*****
Навео сам изјаву Тадића „Политици" и резолуцију Европског парламента да би се јасно видела подударност Тадићевог захтева да и Скупштина Србије донесе сличну или још боље усаглашену резолуцију са Европским парламентом. У тој резолуцији треба да се сложимо са пресудом о геноциду изречену генералу војске босанских Срба Радиславу Крстићу и безрезервно је прихватимо. Не треба да нас занима да је та пресуда донета на бази потпуно лажног сведочења Хрвата Дражена Ердемовића и уз сарадњу поткупљеног адвокатског тима који је „бранио" генерала Крстића. Треба да се резолуцијом наше Скупштине сагласимо да су – (цитат): „снаге босанских Срба под вођством генерала Младића и паравојне јединице, укључујући нерегуларне српске полицијске јединице које су на територију Босне ушле из Србије, у само неколико дана по паду Сребренице по хитном поступку усмртиле више од 8.000 муслиманских мушкараца и дечака који су се затекли у овом подручју под заштитом снага Уједињених нација (УНПРОФОР), а близу 25.000 жена, деце и старијих људи је присилно депортовано". При том треба да се сложимо да смо починили – „овај догађај је највећи ратни злочин који се догодио у Европи од краја Другог светског рата". Не треба да нас занима чињеница да ни до данашњег дана у пречнику од 100км није пронађено више од 2.980 лешева заједно са сеоским гробљима, да су муслимани из читаве БиХ преносили посмртне остатке да бих у мемориријалмом центру Поточари сахранили као жртве српског геноцида. Не смемо да кажемо, па и да знамо, да се више од ¼ тих побијених муслимана појавило на првим послератним изборима у БиХ. Не смемо да кажемо и бранимо голу истину да у Србреници није било никаквог масакра и геноцида, већ за рат, уобичајених ратних сукоба у којима је погинуло између 600 и 700 муслиманских војника са оружјем у руци. И кратко: Не сме да се зна и чује, пуна и прав истина о Сребрени
Треба безусловно усвојити ту лепо заокружену цифру од 8.000 „стрељаних" како би Србија „са себе спрала своје ратне грехе" и како би „нашег" председника у ЕУ потапшали по рамену, на храбром признању да је председник геноцидног народа. Који је то мождани склоп који грађанина Србије са позиције председника убеђује да када признам да сам ти стрељао оца, брата или сина, ти ћеш ми опростити, и тек тада ће доћи до националног и општељудског помирења.
И ако је у питању безусловно слугеранство, од Вас председниче – превише је. Ово није „вредносно питање" како сте га Ви крстили, већ питање истине или преваре у којој једна нација столећима треба да носи жиг геноцидне! Таква резолуција заснована на лажима, не сме бити никад усвојена, и сви који за њу гласају починили су кривично дело велеиздаје.
Звонимир Трајковић
