Dr Tibor Varadi: O otcepljenju odlučuju svetske sile, a ne pravo | Politika
Jovanka Simić
6-8 minutes
Profesor međunarodnog prava: Nezavisna Katalonija sigurno neće zaživeti. Slučaj KiM bez pravne logike. Odvajanje Vojvodine neutemeljena priča
ZA akademika, profesora međunarodnog prava dr Tibora Varadija (78) dileme nema - otcepljenje Katalonije i Kosova je protivustavno, ma koliko evropski politički zvaničnici negirali tu "vezu" španske i srpske pokrajine.
- U Kanadi je, recimo, dozvoljena secesija posle referenduma, što znači da bi to bilo u skladu sa kanadskim Ustavom. Slično je i u Velikoj Britaniji gde bi i Škotska, na osnovu uspelog referenduma, mogla da se odvoji. Ali, u Španiji nije tako, a nije ni u Srbiji, što donekle povezuje Kataloniju i Kosovo - kaže, za "Novosti", dr Varadi.
* Vlasti Katalonije najavljuju proglašenje nezavisnosti za sutra...
- Šta će se desiti teško je reći jer do sada, u istoriji, u situacijama kada je bilo zategnutosti između samoopredeljenja i suverenosti, najčešće je odluka bila na svetskim silama, a ne na pravu. Već stotinama godina se to dešava. Bliži sam tome da će lideri Katalonije koji su referendum organizovali proglasiti nezavisnost, ali sumnjam da će ta nezavisnost zaživeti u praksi.
Varadi: Izbegavan ključan odgovor, Kosovo i Katalonija su isto
* Kako će se u tom slučaju postaviti Evropska unija?
- EU nema pravnih sredstava da Kataloniju učini nezavisnom, niti da je spreči u toj nameri. Nema pravnih, ali ima političkih sredstava. Verovatno će politički pritisci ići u pravcu da Katalonija ipak ne bude nezavisna.
* Kako se mogu objasniti izjave zvaničnika EU da Kosovo i Katalonija nisu uporedivi?
- To nije bila reakcija mudrosti i takav stav nema uporište u međunarodnom pravu. Shvatili su to i zvaničnici EU, pa su posle korigovali te svoje izjave. Evropa i SAD, videli smo tokom naših sukoba i raspada SFRJ, teško se nose sa netipičnim situacijama. Kada je došlo do priznanja Kosova 2008. godine zapadni zvaničnici su požurili da objasne da Kosovo nije presedan. Rekli su da priznaju nezavisnost, ali da je to slučaj za sebe. Ono što zaista razlikuje Kosovo i Kataloniju jeste da Kataloniji nije bila ukinuta autonomija, na Kosovu jeste i bilo je rata u kojem, naravno, nisu samo Albanci bili žrtve.
* Nije li u nekim drugim područjima bilo i većih sukoba, pa se međunarodna zajednica oglušila o njihovu težnju za nezavisnošću?
- U Kurdistanu je bilo mnogo više dramatičnih patnji i one su trajale decenijama. Prema tome, ako je Kosovo bilo sui generis (jedinstven slučaj, prim. aut.), onda je Kurdistan to višestruko više. Međutim, nema svetske sile koja bi podržala kurdistansku nezavisnost. Tako da je jasno da su takve neujednačene reakcije posledica prvenstveno geopolitičkih odluka.
* Ni odluka o bombardovanju naše zemlje nije bila zasnovana na međunarodnom pravu...
- Tačno, nije imala osnova u pravu. Kada je Kosovo u pitanju, taj slučaj otišao je pred Međunarodni sud pravde od koga je zatraženo mišljenje. Sud je zapravo izbegavao odgovor. Mišljenje nije traženo o tome da li je secesija Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, nego da li je Deklaracija o nezavisnosti u skladu sa tim pravom, što je nešto drugo i očigledno - izbegavanje suštine. Žao mi je što nije moja struka u glavnoj ulozi u takvim situacijama, ali očigledno je da nije.
Varadi: Ne verujem da će biti revizije tužbe BiH protiv Srbije
* Predsednik LSV Nenad Čanak otišao je u Barselonu da podrži otcepljenje Katalonije. Ima li osnova priča da bi Vojvodina mogla da krene stopama Katalonaca?
- Meni se čini da je ta priča isforsirana od strane onih koji žele da postanu junaci u medijima. U Vojvodini postoji težnja manjinskih zajednica za kulturnom autonomijom. Koja je tu prava mera o tome se može razgovarati, ali sve su to unutrašnje teme Srbije. Ne vidim u Vojvodini nikakvu ozbiljnu opasnost. Ovde je situacija bitno drugačija nego na Kosovu, ovde dominira srpski živalj, manjine su jasno definisane, a na Kosovu je albanska manjina u većini.
* Ustav iz 1974. obezbeđivao je Vojvodini određene prerogative državnosti...
- Vojvodina je tada imala mnogo veću autonomiju i tačno je da je taj Ustav nosio neke opasnosti. Do raspada SFRJ, ipak, nije došlo zbog takvog Ustava nego zato što posle pada komunizma nije bilo zajedničkih ideja. Ideja vodilja bio je nacionalizam. A biti nacionalistički vođa u, do tada, komunističkoj Jugoslaviji, pa makar se taj vođa zvao Milošević, Tuđman ili Izetbegović, bilo je nemoguće i to je bio uzrok raspada.
* Zastupali ste SRJ i Srbiju, od 2001. do 2008. godine, pred Međunarodnim sudom u Hagu i izbliza videli podeljenost eksperata iz vaše struke...
- Bila su podeljena mišljenja o tome da li SRJ, potom i Srbija, nastavljaju pravni kontinuitet bivše SFRJ. Posebno je bilo važno da li automatski nastavlja članstvo u međunarodnim institucijama. Na tom pitanju i same sudije su se podelile. U slučaju kada je SRJ tužila NATO bilo je zaključeno da se ne nastavlja subjektivitet, a u slučaju Hrvatske i BiH je doneta suprotna odluka.
MUKOTRPAN POSAO
* PRED nama je mukotrpan posao usklađivanja srpskog zakonodavstva sa evropskim zakonima...
- To jeste mukotrpan posao, i ne predstavlja zamenu lošeg (našeg) savršenim (evropskim) rešenjima. Ipak, pravni sistem EU je konzistentniji, bolje funkcioniše nego naš pravni sistem. Zato mislim da naše prilagođavanje evropskom zakonodavstvu predstavlja pozitivan korak. Trebaće nam puno vremena i zato što EU nije sada u idiličnoj fazi, imaju unutrašnje tenzije, a samim tim i dosta sumnji i nesigurnosti u vezi sa proširenjem i prijemom novih članica. Bez obzira na to koliko će Srbija biti uspešna u prilagođavanju, naše priključivanje će verovatno biti usporeno.
PORODIČNA TRADICIJA
PRAVNU nauku u porodici Varadi neguju već četiri generacije. Advokatsku kancelariju "Varadi" u Zrenjaninu dr Imre Varadi, nekada poslanik Ugarskog parlamenta a kasnije senator Kraljevine Jugoslavije, osnovao je 1893. godine. Nasledio ju je sin Jožef, a njega sin Imre, čijom je smrću zrenjaninska kancelarija ugašena.
Dr Tibor Varadi je kratko vreme, posle završetka studija u Beogradu, u njoj bio advokat. Doktorirao je na Harvardu, bio predavač u Novom Sadu i u Americi i Budimpešti. Objavio je 20 radova (30 knjiga) na srpskom, mađarskom, engleskom, francuskom i nemačkom jeziku. Iz braka sa psihologom Verom (rođena Pavlović), ima sinove Zoltana i Tibora.
