Листа украјинских нациста пребеглих у Канаду остаје тајна
Ненад Станковић
~4 minutes
Специјално за „Политику"
Торонто ‒ Након готово четири деценије поново су актуелизовани захтеви за објављивање листе 900 украјинских нацистичких ратних злочинаца који су се након Другог светског рата склонили у Канаду. Ова листа, део извештаја из 1986. године, који је саставила Дешенова комисија, сада је предмет жестоких расправа. Украјински канадски конгрес, кровна организација украјинских емиграната и део овдашње политичке елите противи се објављивању листе, јер би то, како кажу, „помогло руској пропаганди" против Украјине.
Људи који су преживели Холокауст и јеврејске организације, попут „B'nai Brith Kanada" и „Центар Симон Визентал" захтевају пуну транспарентност. Они истичу да је етички исправно открити истину о ратним злочинцима који су деценијама живели у миру у Канади. Пер Андре Радлинг, историчар са Универзитета „Лунд", такође се залаже за објављивање имена, наводећи да би то била морална обавеза Канаде према потомцима жртава нацистичких злочина. Као и да би то било „правично и етички исправно".
Године 1986, комисија Дешен, коју је седамдесетих година прошлог века основао ондашњи канадски премијер Брајан Малруни, идентификовала је око 900 нацистичких ратних злочинаца у Канади.
Одлука канадских власти да ни сада не објаве њихова имена изазвала је бурне реакције. „Центар Симон Визентал", предвођен Жемом Кирзнер-Робертсом, критиковао је владу због одлагања објављивања ове листе, истичући етичку обавезу за транспарентност.
Притисци за објављивање имена нациста постали су интензивнији после септембра 2023. године, када је дошло до међународног скандала током посете украјинског председника Володимира Зеленског Канади. Тада је Јарослав Хунка, 99-годишњи ветеран Украјинске Вафен-СС дивизије, добио овације у канадском парламенту. Након открића да је Хунка служио у нацистичкој јединици, председник парламента Ентони Рота је поднео оставку, а премијер Џастин Трудо се извинио због инцидента.
Овај догађај подстакао је академске и политичке дебате о улози украјинских нацистичких сарадника у Другом светском рату, посебно припадника СС дивизије „Галиција", од којих су многи емигрирали у Канаду након рата. Руски председник Владимир Путин је 2022. године тврдио да инвазија на Украјину има циљ „денацификацију" украјинског руководства, што је додатно закомпликовало геополитички контекст.
Државна агенција „Библиотека и архив Канаде" је током јуна и јула ове године консултовала једну групу организација и појединаца како би донела одлуку о објављивању листе. Међу консултованим су били и чланови украјинске заједнице у Канади, али нису укључени они који су преживели Холокауст, нити стручњаци за Холокауст, што је изазвало оштре критике.
„Украјински канадски конгрес" најавио је да ће покренути судски поступак како би спречио објављивање листе. Организација прикупља средства за правну борбу, покушавајући да обезбеди 150.000 долара за трошкове правног изазова на федералном суду.
Док се Канада суочава са притисцима противника и заговорника објављивања листе, одлука о томе да ли ће се она објавити остаје на чекању, а питање нацистичких ратних злочинаца и даље је извор дубоких политичких и етичких расправа и подела.
Enclosures:
160z120_ukrajinski-nacisti.jpg (11 KB) |
