MIŠA ĐURKOVIĆ: BOŽA DERIKOŽA I PROF. MARKOVIĆ ILI MORALNI ČAS KOMPRADORSKOJ ELITI
ponedeljak, 20 septembar 2010 12:46
Šta Srbija vidi danas kad uporedi Ratka i Božu? Prof. Marković je najveći stručnjak u Srbiji za ustavno pravo, a Boža nabeđeni stručnjak sa tetkinog kreveta, dopao niotkud, da bi danas bio težak više od deset miliona evra
Danas je ponedeljak 20. septembar 2010. godine. U petak 24. biće tačno deset godina otkako su održani izbori na kojima je navodno Vojislav Koštunica pobedio u prvom krugu Slobodana Miloševića, čime je otpočeo proces smene vlasti u Srbiji. Krajnje je zanimljivo da o ovome svi ćute. Nešto mi govori ni da proslava Petog oktobra neće dobiti mnogo veću pažnju. Na stranu što je glupo da proslavu organizuje vlast u kojoj je SPS deo vladajuće koalicije. Veći je problem što u ovakvoj razvaljenoj Srbiji deluje potpuno virtuelno i veštački da se bilo šta proslavlja.
O ovih deset godina kao deceniji iznevernih nada i postepeno ali temeljno realizovane okupacije Srbije, biće još dosta reči. Suština je verovatno sažeta u medijskom dešavanju koje je ovih dana izazvao Božidar Đelić, kada je u javnom intervjuu rekao da je sramota što nam se, eto, vraćaju Miloševićevi kadrovi, pa je tako Ratko Marković izabran za predsednika Upravnog odbora Instituta društvenih nauka. Onda su to dohvatili „demokratski mediji" kao da je, ne daj Bože, u pitanju upravni odbor EPS, a ne neplaćeno i u suštini protokolarno mesto u upravnom odboru naučnog instituta. Epilog je da je Marković kao častan čovek dao ostavku pošto, jel', ministar smatra da ga njegovi stručni kriterijumi ne kvalifikuju za takvo mesto.
ŠTA BOŽA NE RAZUME Šta javnost ne zna i ne saznaje preko ovakvih ne samo podaničkih već i nepismenih medija? Upravni odbori u državnim institutima su - naravno, kao i sve drugo - deljeni po partijskom ključu. Od četiri člana koje postavlja Ministarstvo dva pripadaju DS, a po jedno obično G17 i SPS. Tako je, na primer, i legendarni Uroš Šuvaković u upravom odboru jednog drugog istituta kao neko ko je na kvoti SPS. Zanimljivo, on Boži ne smeta? Dakle, svi upravni odbori su dogovoreni i istrgovani između koalicionih partnera i svi su, naravno, imenovani uz pristanak i saglasnost istog tog ministra Đelića.
E, sad, idu izbori za potpredsednika DS, a Boža jako želi to mesto. Za to mu je, kao što znamo, pre svega potreban dobar pi-ar, plus lova što je otprilike univerzalna jednačina žutog pogleda na svet. Pljuvanje po „Miloševićevom" Ratku Markoviću je u tom smislu iz Božinog rakursa idalan zicer koji ne sme da se promaši. No to samo pokazuje kako Boža ne razume koliko su se u Srbiji promenile stvari.
Šta objektivna Srbija vidi danas kad uporedi Ratka i Božu? Profesor Ratko Marković je najveći stručnjak u Srbiji za ustavno pravo, autor mnoštva knjiga i vrednih tekstova iz naučne oblasti kojom se bavi. Takođe, to je čovek koji je 90-ih kao sposoban pravnik radio veoma uspešan gerimendering (prekrajanje izbornih jedinica i podešavanje izbornog sistema) i čovek koji je sa Vladanom Kutlešićem činio vrhunski savetnički tim za Slobodana Miloševića kakav ni pre ni posle nije postojao u ovoj zemlji. U to vreme su savetnici bili ono što treba da budu, ozbiljni stručnjaci, ljudi iz senke koji su vrhunski poznavaoci svojih oblasti, na čije mišljenje uvek možeš da se osloniš. Posle Petog oktobra, savetnici su postali medijske zvezde, a takva mesta su uglavnom deljena ne zbog znanja i sposobnosti nego kao partijske sinekure.
Ratko Marković je posle Petog oktobra ostao da živi u svojoj zemlji, da vrhunski obavlja svoj posao, da daje svoja stručna mišljenja o ustavno-pravnom sistemu (napisao je, između ostalog, najbolju analizu Ustava iz 2006. godine) i da pomaže borbu za nacionalne interese gde god može i koliko može. Nije nikog izdao, nije se odrekao nijednog svog postupka, bivšeg saradnika ili šefa. Još važnije, svoj boravak na vlasti nije iskoristio za bogaćenje. O njemu politički i ideološki svako od nas može da misli šta god hoće, ali kao o stručnjaku i čoveku posle svega može samo da kaže „kapa dole".
A Boža? Prvo ko je taj čovek uopšte? Došao je u Srbiju na talasu tranzicione poplave koja nam je donela neke nepoznate ljude bez ikakve biografije i obrazovanja koje nam je Mlađa Dinkić predstavio kao nekakve dozlaboga važne eksperte. Počeo je, kao što se svi sećamo, na tetkinom krevetu da bi danas bio težak više od deset miliona evra. Ovaj ekspert od obrazovanja ima kurseve, nema nijedan naučni ili stručni rad, objavio je jednu zbirku publicistike, ali ima ambiciju. Srbija u njemu danas vidi sintezu svoje propasti i vrh onog talasa domaće kompradorske elite, koja ovu zemlju i dalje izručuje strancima, gura u dugove sve uz lažnu bajku o tome kako tek što nismo ušli u EU kada će naravno same od sebe da se stvari srede.
ZVEZDE PROPASTI SRBIJE Boža je i dalje u Srbiji i misli da i dalje ima moralno pravo da pljuje na Ratka Markovića, Slobodana Miloševića itd. Radovan Jelašić, međutim, više nije tu. On je svoj posao odradio. Maznuo je milione i čak je, kao i svaki skorojević, bio toliko bezobrazan i glup da ih javno pokazuje, da kupuje vile itd. Nažalost, otišao je pod firmom da je navodno branio struku i nezavisnost centralne banke, ko da je neki heroj. Ustvari, otišao je izgleda kada je američka DEA ozbiljno otvorila pitanje kako je Darko Šarić oprao stotine miliona evra i šta je tu radila Narodna banka Srbije, koja je to morala da registruje i ispita. No pominjana su i neka druga imena iz vrha vlasti pa su, čuje se, čak službe nekih drugih velikih zemalja morale da intervenišu kako bi svoje štićenike očuvale na sadašnjim pozicijama. Pitanje je samo dokle.
Sve u svemu, poređenje ova dva čoveka sažima onih deset godina kada se živelo teško, vladalo autoritarno, pomagalo braći preko Drine, trgovalo Krajinom, ali se i stvorila Republika Srpska, kada je počela prvobitna akumulacija kapitala, ali je država i dalje postojala i bila jača od predatora i kada su resursi bili očuvani a zemlja se nije zaduživala; i ovih deset godina kada se samo propadalo, kralo bez granica, rasprodavalo, trošilo, zaduživalo i kad više nema ni demokratije ni slobode javne reči, a pripadnici vlasti su utoliko bezobzirniji što više sve propada.
Da se razumemo, i sam sam pre deset godina bio ispred Skupštine i verovao da se borimo za slobodu i za Srbiju.
E, pa braćo, srećan vam 24. septembar. Nekako je sasvim u redu i logično da se Peti oktobar proslavi pederskim maršem kroz Beograd a da na platformi u halterima zajedno prođuskaju Boris i Ivica. Iako se Voja trenutno duri zbog nekih pravnih sranja, red je da se i njemu nađe mesto pored njih. Nije u redu da se zaboravi njegov suštinski doprinos da demokratija na ovakav način pobedi u Srbiji.
Elem, do pre deset godina Srbija je bila država. Od tada ona više nije država, već poligon, igralište stranih obaveštajnih i ekonomskih sila. Tačka.
http://standard.rs/vesti/49-kolumne/5447-boa-derikoa-i-prof-markovi-moralni-
