Kapčan: Vašingtonski sporazum u velikoj meri odnosio se na trgovinske odnose, politika Kurtija bila pogrešna
4–5 minutes
Viši saradnik Saveta za spoljne odnose i profesor međunarodnih poslova na Univerzitetu Džordžtaun Čarls Kapčan izjavio je za Kosovo onlajn da je najvažniji rezultat Vašingtonskog sporazuma bio njegova simoblika, više nego njegove stvarne praktične posledice.
Takođe navodi da se Vašingtonski sporazum u velikoj meri odnosio na trgovinske odnose, ali da ako se politika ne shvati ispravno, trgovina i investicije ne pomažu. Kako konstatuje, problem je u tome što je politika pod vođstvom premijera Kosova Aljbina Kurtija bila pogrešna.
On ističe da je simbolika broj jedan Vašingtonskog sporazuma bila to što su SAD bile spremne da se uključe u rešavanje dugotrajnog sukoba između Kosova i Srbije.
„Broj dva je da se može postići napredak, da Priština i Beograd zapravo mogu postići dogovor o nečemu, čak i ako je to ekonomske prirode, a ne o širim političkim pitanjima. Ali problem je što se od tada ništa zapravo nije dogodilo. U stvari, rekao bih da je proces krenuo unazad, uprkos sporazumu koji je Evropska unija stavila na sto. Ni Beograd ni Priština nisu bili u poziciji da pokrenu loptu napred u procesu normalizacije", navodi Kapčan.
Napominje da se Vašingtonski sporazum u velikoj meri odnosio na trgovinske odnose, a da je on neko ko ne veruje da trgovina zaista može da napravi razliku.
„Morate pravilno shvatiti politiku, a onda ekonomska integracija može pomoći da se postigne sporazum. Ali ako ne shvatite politiku ispravno, trgovina i investicije neće pomoći. I problem je u tome što je politika bila pogrešna pod vođstvom premijera Kurtija. Kosovo je, na neki način, vodilo veoma nacionalističku politiku. Kurti je doneo neke odluke o registarskim tablicama, o gradonačelnicima na severu koji nisu napredovali prema Zajednici srpskih opština, što je u mnogim aspektima unazadilo slučaj Kosova pred Evropom i pred SAD. Ljudi su počeli da krive Prištinu za problem, dok je u mnogim aspektima Beograd taj koji je odugovlačio", ocenjuje ovaj profesor.
Sa političke perspektive, dodaje, ni Priština ni Beograd nisu bili u poziciji da napreduju sa sporazumom.
„I kao posledica toga, mislim da će biti potrebno obnovljeno angažovanje Trampove administracije da bi se proces pokrenuo", mišljenja je Kapčan.
Imajući u vidu da je Tramp, kako kaže, zainteresovan da bude mirotvorac i da postiže dogovore, on bi sada mogao ponovo da se angažuje.
„Tramp želi da bude mirotvorac. On želi da bude onaj koji postiže dogovore. Njegovi glavni prioriteti su Gaza i Bliski istok i Ukrajina. Ali on je takođe okupio strane iz Afrike, okupio Jermene i Azerbejdžan, tvrdeći da je pomogao u okončanju sukoba, kratkih sukoba između Indije i Pakistana, iako Indijci nisu baš srećni zbog te tvrdnje, a povremeno je pominjao Kosovo i Srbiju. Dakle, s obzirom na to da je Tramp zainteresovan da bude mirotvorac i postiže dogovore, on bi sada mogao ponovo da se angažuje, i mislim da će biti potreban zajednički pritisak SAD i Evropske unije da se strane u Beogradu i Prištini podstaknu da naprave teške kompromise i ustupke koji su neophodni da bi se dve zemlje počele gurati ne samo ka ekonomskoj normalizaciji, već i ka važnijoj nagradi, a to je politička normalizacija", kaže Kapčan.
Mnogo toga, kako dodaje, zavisi od toga da li Tramp smatra da ima „prostora za disanje", jer ima ima puno posla sa Rusijom i Ukrajinom, sa Izraelom, Gazom, širim Bliskim istokom i Iranom koji pokušavaju da postignu novi nuklearni sporazum.
„On se bavi usponom Kine i, kao posledica toga, Kosovo i Srbija ne dospevaju odmah do nivoa predsedničke pažnje, ali su očigledno na Trampovom radaru. On možda vidi Kosovo i Srbiju kao 'nisko viseće voće', jedan nerešiv sukob u kome bi mogao značajno da napreduje. I zato će se možda vratiti Riku Grenelu, ili drugim članovima njegovog tima, poput Stivena Vitkofa, i videti da li može da postigne neki napredak na Balkanu", zaključuje naš sagovornik.
