Ko javno, a ko tajno lobira za Kosovo?
13–17 minutes
Neki to čine otvoreno, a drugi „ispod žita". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je upozorio da Turska i neke druge zemlje „agilno rade" na priznavanju nezavisnosti Kosova i da to jača odlučnost Beograda da sačuva svoj teritorijalni suverenitet. Sagovornici Kosovo onlajna objašnjavaju da svaka država ima „svoj interes" zašto podržava Kosovo, a da veliki broj otpriznavanja govori o uspešnoj politici Beograda da se tome suprostavi.
Piše: Đorđe Barović
Vučić je na Globsek forumu u Pragu izjavio da međunarodna zajednica 12 godina ništa nije uradila da primora Prištinu da sprovede ono što je potpisala Briselskim sporazumom, ali da to jača odlučnost Srbije da radi na očuvanju teritorijalnog integriteta u borbi protiv moćnih protivnika koji rade na priznavanju nezavisnosti Kosova.
Apostrofirao je Tursku i još neke zemlje.
„Imaćemo uskoro iznenađenja iz dva različita kraja sveta po tom pitanju, za naše partnere koji se bore za priznavanje, pa ćemo odgovoriti otpriznavanjem, tako da verujem u dobre vesti narednih dana", kazao je Vučić.
Poslednja zemlja koja je priznala Kosovo je Sudan.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani to je saopštila 12. aprila preko društvene mreže „X" i nakon susreta sa ministrom spoljnih poslova ove zemlje Ali Jusef Ahmed al Šarifom u Austriji.
Analitičari tvrde da je to priznanje bila posledica direktnog lobiranja Turske.
„Priznanje Sudana i susret sa predsednikom Sudana jasno se vidi kao isključiva zasluga predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana. Uticaj se vidi, tako da sada uloga i doprinos Kosova zavisi od specifičnih odnosa koje ima sa predsednikom Turske, ali ne možemo reći da za to priznanje ima posebne zasluge", izjavio je politički analitičar Afrim Kasoli.
Doduše, samo tri dana nakon susreta sa Osmani predsedavajući Saveta za suverenitet i vrhovni komandant sudanskih oružanih snaga, general-pukovnik Abdel Fatah al-Burhan, razrešio je dužnosti ministra spoljnih poslova.
Ko sve (ne)priznaje Kosovo
Za vlasti u Prištini Sudan je 119. zemlja koja je priznala kosovsku nezavisnost, ali prema računici Beograda to je 85. priznanje. Krajem marta to je učinila i Kenija.
Do tada, pune četiri godine nije bilo ni jednog priznanja Kosova. Poslednja zemlja koja je to učinila je Izrael 2020.
Podaci govore da od 193 države članice Ujedinjenih nacija - 108 zemalja ne priznaje nezavisnost Kosova.
Nezavisnost Kosova ne priznaju i dve države posmatrači u UN: Palestina i Sveta Stolica.
Među zemljama koje ne priznaju Kosovo je i 28 država koje su u proteklih devet godina povukle priznanje, kao i tri koje su priznanje zamrzle. U tom periodu, samo dve zemlje su priznale Kosovo - Barbados i Izrael.
Od kada je južnoamerička država Surinam 2017. godine prva povukla priznanje Kosova, to su učinile i Libija, Gabon, Gana, Centralnoafrička Republika, Maldivi, Komori, Palau, Madagaskar, Vanuatu…
Za Prištinu su u ovom momentu svakako od primarnog značaja pet zemalja Evropske unije koje ga ne priznaju - Grčka, Španija, Slovačka, Rumunija i Kipar, od kojih su prve četiri i članice Natoa.
Geostrateške pretenzije
Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da u javnom i tajnom lobiranju za Kosovo mogu da učestvuju sve zemlje koje su ga priznale, a da Turska ima i dodatni interes jer želi da se nametne kao vodeća sila islamskog sveta.
Pitanje je, naglašava, da li će takvu ekspanziju Ankare na tlu Evrope dozvoliti vodeće zemlje EU.
„Za Kosovo javno ili tajno može da lobira svaka država koja ga je priznala. Njena logika je da ako je već priznala Kosovo želi da se to geostrateško rešenje afirmiše u međunarodnim odnosima. Prema tome, svaka zemlja koja je priznala Kosovo mogla bi da bude potencijalni lobista", ocenio je Zečević za Kosovo onlajn.
Ulogu Turske vidi pre svega u njenim geostrateškim pretenzijama.
„Turska je uvek imala želju da bude velika sila islamskog sveta. Tajip Redžep Erdogan želi da bude neka vrsta pokrovitelja islamskog sveta u svim delovima sveta", precizira Zečević.
Dodaje da Erdogan zbog toga ima kontakte sa muslimanima u BiH, a da to pokušava i na Kosovu.
„S tim što je očigledno dobio i neke konkretne zadatke, u smislu naoružavanja te buduće vojske Kosova. To je jedna politika koja mu u ovom trenutku odgovara. Možda iza toga stoji Zapad, ali mu odgovara jer stiče imidž velike islamske sile koja pomaže muslimane u svim delovima sveta, pa i na Balkanu", ističe Zečević.
Ključno pitanje je koliko će ova ekspanzija Turske u Evropi odgovarati Zapadu.
„U daljem razvoju događaja ne znam koliko je interes evropskim zemljama, članicama EU, naročito onim velikim, da Turska jača svoj geostrateški i politički uticaj u Evropi. Vidimo da jačaju krajnje desne snage, i u Nemačkoj i Francuskoj, u Italiji su na vlasti, i mislim da bi u nekom narednom periodu te zemlje EU mogle sa negodovanjem da gledaju na jačanje uticaja Turske na tlu Evrope. Možda će to u nekom budućem periodu biti argument za nas", istakao je Zečević.
Smatra da proces otpriznavanja ne remeti suštinu lobiranja država koje podržavaju nezavisnost Kosova, već bi mogao i da je pojača, ali da se na taj način šalje jasna poruka da ovo pitanje nije rešeno.
„Otpriznavanje znači da postoji ravnoteža i da tas na vagi ide na našu stranu. Više zemalja u svetu ne priznaje, nego što priznaje Kosovo što onda jača argument da to onda nije 'fet akompli', stvar koja je završena nego je to problem koji je ugrozio teritorijalni integritet Srbije i koji bi trebalo da se reši na neki način koji bi odgovarao i jednoj i drugoj strani", kaže Zečević.
Dodaje da moguća nova otpriznavanja neće uticati na nameru Turske i drugih država da prestanu da lobiraju za Kosovo.
„To je sada jedno takmičenje da se održi ravnoteža i da te zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova ne mogu da izađu sa tezom da su i svi oko njih priznali, da je to rešen slučaj. Dakle, ako su sa druge strane zemlje koje otpriznavaju ili ne priznaju Kosovo to znači da taj slučaj nije rešen i da treba da se reši i vodeći računa o interesima Srbije", precizirao je Zečević.
Remećenje „dinamike"
Diplomata u penziji Zoran Milivojević ističe da veliki broj otpriznavanja u proteklih desetak godina remeti „dinamiku" Prištine zbog čega ni posle 17 godina ne može da potvrdi svoju državnost.
Jasan i glasan je Milivojević. Za Kosovo naglašeno lobiraju Nemačka, Velika Britanija i Turska.
„Za Kosovo naglašeno, na prvom mestu, lobira Nemačka i to na najdirektniji način. Nemačka polazi od svog strateškog stava da je Balkan interesna zona nemačke politike i da smatra da su granice na Balkanu određene tako što je Kosovo priznata država. Dakle, nove granice sa Srbijom bez Kosova i Metohije", kaže Milivojević za Kosovo onlajn.
Dodaje da je među zemljama koje aktivno lobiraju za Kosovo i Velika Britanija.
„Ona ima tradicionalne interese na ovim prostorima i pre svega sa antiruske pozicije. Ona smatra da je Srbija u zoni ruskog uticaja i smatra da uticaj Rusije dovodi u pitanje njene strateške interese", navodi Milivojević.
Govoreći o ulozi Turske, ovaj diplomata kaže da njenu poziciju treba posmatrati kroz nameru Tajipa Redžepa Erdogana da ovu zemlju promoviše kao regionalnu ili veliku silu.
Ističe da je uporište turske politike i turskih interesa na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi - albanski faktor.
„U stategiji 'dubine" (Ahmeta) Davutoglua još s početka ovog veka to jasno figurira i Turci se toga nikada nisu odrekli. Turci vide albanski faktor kao okosnicu, infrastrukturu i stratešku opciju za nastup na ovim prostorima i na neki način za definisanje turskih interesa i prema jugoistočnoj Evropi, ali i prema regionu u celini. Tu imamo u vidu i Mediteran, imamo u vidu celo naše okruženje. Dakle, Turska nema drugog uporišta, ako isključimo dijasporu, osim ovog bošnjačkog faktora, ali je taj faktor slabiji od albanskog faktora", ocenjuje Milivojević.
Objašnjava da proces otpriznavanja Kosova značajno „remeti dinamiku" Prištine i njenih saveznika.
„Remeti tu dinamiku samom činjenicu da je u ovih deset-jedanaest godina došlo do velikog broja otpriznavanja. Ako se ne varam, 28. I predsednik Vučić je najavio neka nova. Ali, suština nije toliko u politici otpriznavanja, koliko činjenica da kosovska državnost nije mogla da se potvrdi 17 godina i činjenica da je to neuspeli projekat. I to se vidi i na unutrašnjoj sceni", smatra Milivojević.
Rezultat je, naglašava, da Kosovo nije uspelo da se definiše „kao ozbiljna država ili demokratski prostor".
„I to je ključna činjenica. Otpriznavanje tome doprinosi i definitivno dovodi pitanje Kosova i Metohije na politički teren. Potpuno je jasno da se to na veštački način, silom, ne može potvrditi kao državnost i kao nešto što bi bilo faktor stabilnosti i bezbednosti", kazao je Milivojević.
Objašnjava da to sve više dolazi do izražaja „na ovaj ili onaj način".
„Ostaje činjenica da dve trećine čovečanstva ne priznaje Kosovo. I ostaje činjenica da i u Vašingtonu imamo jednu drugu vlast koja to vidi na jedan drugačiji način. Bez tih elemenata nije moguće realizovati kosovsku državnost na način kako je to neko zamislio na početku ovog veka", uveren je Milivojević.
Interesi EU
I profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku ističe da postoji politički pritisak na zemlje koje nisu priznale Kosovo da to učine, a da Ankara igra značajnu ulogu u tom procesu.
Ipak, naglašava da je priznanje Kosova od strane Evropske unije u njenom insteresu, ali i svih država u regionu.
Poručuje da bez Kosova nema proširenja EU na Zapadni Balkan.
„Jasno je da postoji politički pritisak i zalaganje da Kosovo bude priznato od svih i to se vidi i kroz zvanične deklaracije Natoa, kao i kroz pozicije koje zauzimaju politički predstavnici tih zemalja. Sve to pokazuje da je priznanje Kosova nešto što se očekuje i od drugih zemalja članica, bilo Natoa ili EU. Uloga država koje su to učinile je da direktno utiču na priznavanje Kosova, a Turska ima značajnu ulogu u tom procesu", objašnajva Mazreku.
Naglašava da je glavna prepreka evropskim integracijama Zapadnog Balkana upravo činjenica da pet država Unije nije priznalo Kosovo.
„Upravo je u interesu same Evropske unije da sve njene članice priznaju nezavisnost Kosova, jer Evropska unija ne može da se širi na Zapadni Balkan bez rešavanja pitanja statusa Kosova. Dakle, priznanje nezavisnosti Kosova je ključno", naglašava Mazreku.
Govoreći o tome ko javno, a ko tajno lobira za Kosovo ovaj profesor kaže da to čine sve zemlje koje su ga priznale.
„Tih pet članica EU koje još nisu priznale Kosovo su ključna prepreka u procesu priznavanja. S druge strane, mnoge druge zemlje članice Natoa, uključujući SAD i Kanadu, već su priznale Kosovo i one lobiraju snažno za priznanje i punu međunarodnu integraciju Kosova. To se vidi i kroz delovanje u okviru institucija Evropske unije, Natoa, Oebsa i drugih međunarodnih organizacija koje se bave bezbednošću i saradnjom", precizira Mazreku.
Ciljevi Srbije
Jedna od prepreka za Kosovo je i Savet Evrope.
Šefica delegacije Srbije u Savetu Evrope Biljana Pantić Pilja kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da Srbija ima jasnu politiku i ciljeve po pitanju Kosova, kao i da sve više država koje su priznale nezavisnost pruža podršku Beogradu u poštovanju međunarodnog prava.
„Naš cilj jeste jasan: da pokažemo kako živi srpski narod na Kosovu i Metohiji, da sačuvamo naš teritorijalni integritet i suverenitet i poštovanje međunarodnog prava. To je ono što su naši aduti i što pokušavamo svima da objasnimo, da međunarodno pravo svaka država treba da poštuje. Tako i vodimo pregovore i razgovore", ističe Pantić Pilja.
Bez obzira na jake saveznike Prištine, poručuje, i Beograd ima svoje sa kojima razgovara na dnevnom niovu.
„Imamo dosta prijatelja i dosta zemalja koje su i priznale Kosovo, ali vide da smo u pravu i daju nam podršku koju mogu da nam pruže kada su takvi pregovori i razgovori u pitanju", kaže Pantić Pilja.
Ukazuje da određene zemlje podržavaju Kosovo iz „svojih interesa", ali da Srbija pokušava da to spreči.
„I zaista se radi na tome. Imamo dobre diplomatske kontakte i pokazali smo i sada. Vidite koliko traje taj proces ulaska Kosova i Metohije u Savet Evrope. I to je zaustavljeno. To jeste ta diplomatska borba", naglašava.
Dodaje i da Srbija uz već postojeće saveznika pokušava da proširi novim.
„Gledamo da proširimo tu mrežu prijateljskih država koje će shvatiti da onoi što mi tražimo i zahtevamo je poštovanje međunarodnog prava", precizira.
Pantić Pilja kaže da bez obzira na apsurdnu situaciju da je EU statusno neutralna, a da većina članica Unije ipak priznaje Kosovo, delegacija Srbije pokušava u Savetu Evrope da predoči argumente.
„Jeste apsurd. I mi kada ih pozovemo na poštovanje rezolucije UN koja je obavezujuća za sve kažu: 'Pa dobro, mi smo Savet Evrope, mi smo posebna organizacija'. Ali, na nama je da pružimo argumente, da kažemo da je SE organizacija u kojoj članice mogu da budu samo države, da je status Kosova i Metohije jasno utvrđen tom istom rezolucijom UN. I da kažemo da treba da se poštuju ljudska prava i manjine što se na KiM ne dešava. Ne poštuju Briselski sporazum, čeka se Zajednica srpskih opština… I onda, kada imate takve argumente lakše vam je da razgovarate sa poslanicima i sa diplomatama drugih zemalja", objašnjava Pantić Pilja.
Dodaje da je u poslednjih nekoliko godina došlo do nekoliko otpriznavanja Kosova koja su pokazala da predstavnici tih zemalja nisu bili upućeni u suštinu problema.
„Pokazalo se da su to zemlje koje nisu ni znale kada su priznavale o čemu se radi. Naše je da razgovaramo, da se borimo diplomatski i objašnjavamo šta je pozadina svega, da shvate da je to Pandorina kutija ukoliko nečiju teritoriju priznate kao suverenu državu. Samim tim to možete da primenite i na Ukrajinu, Kipar i druge države… preti opasnost za čitav svet. I to je ono što su naši argumenti. Očekujem da će biti još otpriznavanja i radimo na tome. Naše je samo da sve naše argumente upotrebimo u tom smeru", poručuje Pantić Pilja.
