"Otkopavanje istine" - DRAŽIN GROB NE POSTOJI

Država da oformi komisiju

Ekipa Novosti, 13.06.2009 20:20:23

 

Vid Rogić pokazuje mesto na kojem sumnja da je ubijen Draža Mihajlović

 SLOBODAN HOMEN, DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA PRAVDE: SVE TAJNE IZNETI NA VIDELO

PODRŽAVAM inicijativu da se oformi državna Komisija za pronalaženje svih tajnih grobnica u zemlji u kojima se nalaze i streljani posle oslobođenja 1944. godine - izjavio je za "Novosti" Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.
Homen, koji je i član Komisije za utvrđivanje istine o smrti generala Dragoljuba Mihailovića ističe da će oni dostaviti javnosti na uvid i svu dokumentaciju vezanu za nepoznate lokacije na kojima su žrtve zakopane:
- Formalno, Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo pravde mogli bi da iniciraju formiranje još jedne Komisije za otkrivanje istine o svim stradalnicima, kojima se ne zna ni grobno mesto, ni zašto su ubijeni. Njihove porodice to moraju da saznaju - kaže nam Homen.
On smatra da do suštinskog pomirenja u našoj državi ne može doći sve dok se ne progovori otvoreno o svim tajnama iz prošlosti:
- Na svetlost dana treba da izađu i sve ono što su ružno radili i četnici i partizani. Bio je rat i činjeni su zločini. I zbog istorije, ali i zbog morala ovog društva, te zakopane istine se moraju staviti na videlo - ističe Homen.
Državni sekretar smatra i da je baš sada pravo vreme da se i Srbija konačno suoči sa svim istinama iz Drugog svetskog rata:
- Slične inicijative su pokrenute i u Sloveniji i u Hrvatskoj, tako da ne stoje primedbe da ovo nije trenutak za te teme. Sazrelo je vreme da se ceo region suoči sa istinom, a da se sva predubeđenja odlože na stranu. To će izroditi jedan novi kvalitet za budućnost - zaključio je, za "Novosti", Homen.
P. V.

* * * * *

GENERAL STEVAN MIRKOVIĆ, UČESNIK NARODNOOSLOBODILAČKE BORBE: STRELjANI ZLOČINCI!

BIO sam direktan učesnik i svedok događaja za vreme i posle Drugog svetskog rata. Tvrdim da su partizanske vlasti streljale isključivo zločince i neprijatelje, a ne nevine građane!
To za "Novosti" tvrdi general-pukovnik Stevan Mirković, pripadnik Desete krajiške brigade, koji je jedno vreme proveo i kao stražar u Ozni u Beogradu:
- Spiskovi su postojali, ali na njima su bili isključivo zločinci. Tito je osnovao Vojne sudove na nivou brigada još na početku rata. Oni su perfektno obavljali posao i 1944. godine, po oslobođenju. Niko nije streljan bez presude.
* Mnoge presude ne postoje ili su donete tek posle egzekucije?
- To su priče. Vojni sudovi su radili perfektno. Zločince su ubijali i Amerikanci, i Englezi, i Francuzi, i Rusi, pa i mi. Takav je rat.
* Postoje istorijska dokumenta da su u Beogradu likvidirani i civili koji nisu učestvovali u ratu?
- To je čista propaganda. Partizani nisu ubijali zbog ideoloških razlika. Zašto bi Tito ubijao političke protivnike kad je, kao pobednik imao apsolutnu podršku.
* Osnovano se pretpostavlja da je u Beogradu posle oslobođenja streljano više od 5.000 ljudi?
- To su priče za malu decu. Streljano je oko 120 ljudi, jedan spisak je objavila i "Politika", i to su bili neprijatelji i zločinci. Ostali su ubijeni u ratu. Svima je presuđeno po pravdi. Avnoj je doneo i Zakon o amnestiji, po kome su oslobođeni mnogi koji su "koketirali" sa neprijateljima. Tada je, i po rečima vlasnika "Politike" Ribnikara, mnogima u Beogradu laknulo.
* Streljani su i ljudi po kratkom postupku, samo ako ih prijave građani da su neprijatelji?
- Bio sam stražar Ozne i lično sam se uverio da su svi proveravani i da niko nije ubijen tek tako, kako se sada priča. Suđeno im je.
* Imaju li pravo potomci žrtava na grobno mesto svojih predaka?
- Nemam ništa protiv da oni kopaju i traže grobove svojih predaka. Mada, neće ih naći. Mnogi bi sada da dižu spomenike kako bi njihovi preci postali heroji. To nije dobar redosled. Prvo se postaje heroj, pa mu se onda diže spomenik.

DRAŽIN GROB NE POSTOJI
HOĆE li država naći grob generala Dragoljuba Mihailovića?
- Ni Hitleru, kao ni mnogim fašistima kojima je suđeno u Nirnbergu nije nađen grob, pa se neće naći ni Draži. Grobovi krupnih zločinaca se ne obeležavaju. Njegov grob - ne postoji!
P. V.

* * * * *

VID ROGIĆ OTKRIVA MESTO NA KOJEM JE MOŽDA UBIJEN ĐENERAL DAN KAD JE UBIJEN DRAŽA

BILO je jutro, toplo julsko 1946. godine. Koze su pasle travu i bagrem pored Centralnog groblja u Beogradu, uz današnju Ulicu Ignjata Joba, a ja sam sekao travu i stavljao je u džak da je sušim za zimu. Iznenada, na oko 50 metara od mene, u samom groblju, začuo se rafal mitraljeza. Uplašio sam se i brzo legao da bi me visoka trava sakrila. Posle nekoliko minuta, čulo se pet-šest pucnjeva sa malim razmacima. Premro sam. Istoga dana saznao sam da je ubijen Draža.
Ovako priču počinje Vid Rogić (82), penzionisani geodeta. Poslednjih šest decenija živi u Ulici Valentina Vodnika 7, nedaleko od Centralnog groblja, na kom se dogodila jedna od mnogih egzekucija tadašnjih "državnih neprijatelja", čiji je on bio svedok.
- Odležao sam još nekoliko trenutaka u travi i onda počeo da bežim, što su me noge brže nosile. I koze su bile preplašene. Od straha im je curilo mleko i ostavljalo trag u prašini kuda smo jurili - seća se Vid. - Bio sam tada momak od oko 18 godina. Znao sam za česta streljanja koja su partizani organizovali. Svi smo tada bili potencijalni špijuni, a sumnjiv je bio svako ko nije glasno vikao "Živeo Tito", ili u kog je komšija uperio prstom.
Pre nego što je poveo koze na pašu toga jutra, bio je u pekari, na uglu današnje Zaplanjske i Mirče Aceva, koju je držao stariji par Makedonaca. Vid je zarađivao pomagajući oko svođenja računa, jer su gazde bile nepismene.
- Dok sam radio uobičajeni posao, odozdo, turskom kaldrmom, dolazila su četiri vojna kamiona, potpuno zatvorena sa svih strana. Prošli su pored pekare i nastavili u pravcu groblja - seća se Rogić. - Začudio sam se, jer još od okupacije kroz ovaj kraj nisu prolazili kamioni. Posle završenog posla u pekari, vratio sam se kući po koze i poveo ih na pašu. Umesto sadašnjih kuća i ulica, u ovom kraju su tada bile njive.
Toga popodneva, posle pucnjeva koje je čuo, otišao je kod komšije i drugara, pet godina mlađeg, Mileta Blagojevića, dve ulice dalje, u Tvrtka Velikog.
- Mile me je pozvao i šapatom ispričao kako je im je rano ujutru došao njegov ujak na doručak, umoran, i njegovoj majci i ocu rekao: "Ubili smo Dražu, jutros". Odmah sam taj događaj povezao sa onim što sam istog jutra sam doživeo. Kasnije su moj otac i Boško Blagojević, Miletov tata, razgovarali o tome kako je u rano jutro streljan Draža.

ĆUTANjE
GROBAR Mitar, koji je tada radio na groblju, sigurno je nešto znao, ali takvo je bilo vreme, nije smelo da se zucne - priča Vid Rogić.
- Raspitivao sam se i kod sveštenika Gvozdena, ali ni on navodno nije čuo ništa.
B. C.
* * * * * *

NA SPISKU STRELjANIH "DRŽAVNIH NEPRIJATELjA" NAŠLI SU SE I MNOGI POZNATI BEOGRADSKI UMETNICI, GLUMCI, PISCI, MUZIČARI...
SPUSTILI SU IM ZAVESU I NA ŽIVOT
KADA je došlo oslobođenje, zavesa je pala na život mnogim beogradskim glumcima koji su bili na pozornici i tokom rata!
Na "Politikinom" spisku od 105 streljanih nalazi se i Aleksandar Cvetković, jedan od najtalentovanijih glumaca svog vremena, koji se isticao u Nušićevim komedijama. Optužen je da se "kao glumac u raznim Nedićevim pozorištima i preko radija, istakao ismevanjem i omalovažavanjem Engleske, Sovjestkog saveza, Amerike i našeg narodno oslobodilačkog rata".
Na crnom spisku bio je i komedijaš Jovan Tanić, iako je u Beograd ušao sa oslobodiocima, priključivši se partizanima. Optužen je za "ismevanje partizanskog pokreta i služenje okupatoru".
Nije mu oproštena šaljiva replika sa scene, kada je jedan lik viknuo: "Idu partizani!", a on je odgovorio: "Šta? patlidžani?" Osuđen je jer je bio na ravnogorskoj skupštini u selu Ba, januara 1944. godine.
Streljan je i glumac Ljuba Vasiljević, koji je radio u "proljotićevskom" pozorištu Srbobran.
Junak tragikomedije bio je Lazar Jovanović, poznat kao Lepi Laza. On se našao na spisku od 105 streljanih.
Objavljeno je da je ubijen jer je "denuncirao više rodoljuba kod četnika koji su ih pobili... i istakao se u širenju laži i kleveta protiv NOP..." Ali, Laza je izbegao smrt i bio zapažen kasnije na pozornicama u Nišu.
I umetnička grupa sa Čukarice "Čika Duško", koja je delovala u okviru Crvenog krsta, bila je na žestokom udaru oslobodilaca.
Dušan Ilić, vođa grupe, uhapšen je i streljan bez sudskog postupka, a sa njim i članovi muzičkog tria iste grupe: Antonije Tonko Milanović, prva violina, Radoslav Cule Pavlović, druga violina (otac mu streljan u nemačkom logoru kao ravnogorac) i Boško Savković (harmonika).
Članovi porodica streljanih umetnika ne znaju gde su stradalnici pokopani:
- Moj brat je svirao violinu, rat ga nije zanimao - rekao je za "Novosti" Boško Milanović, koji je podneo i zahtev za rehabilitaciju svog rođenog brata Antonija. - Gde su mučenici zakopani ne mogu ni da pretpostavim. Teško da ću to ikada i saznati. Tada sam imao 14 godina.
Glumica Olga Spiridonović svedoči da je po oslobođenju Beograda uhapšeno mnogo umetnika i da je bila u višednevnom pritvoru u Upravi grada sa: Nadom Riznić, Gordanom Gošić, Rut Parnel, Nadom Aranđelović (primabalerinom), Nikolim Cvejićem, Stanojem Jankovićem, Mirkom Milosavljevićem, Vladetom Dragutinovićem... Tu grupu su prebacili u Glavnjaču, a glumicu Žanku Stokić su pustili iz zatvora...      

SRDOČ
ČLAN umetničke grupe Čika Duško bio je i legendarni jugoslovenski glumac Milan Srdoč. On je na sreću, pre hapšenja i streljanja, mobilisan i poslat na front.
P. V.

* * * * * *

NEĆEMO DA SVODIMO SRPSKE RAČUNE
RAZLIČITA su reagovanja na akciju Instituta za savremenu istoriju i "Novosti". To smo i pretpostavljali. Jer je "Otkopavanje istine", kako je naslov našeg pokušaja, bolna tema. Zaseca u živo meso. Otvara rane. Budi tužna sećanja. Vraća se u zbivanja od pre šezdeset godina.
Ne, nećemo da prepravljamo istoriju. Da brojimo mrtve četnike i osuđujemo žive partizane. Da pravdamo ičije zločine i sada streljamo, tobože, nevine osvetnike. Ne. Nemamo nameru da svodimo račune srpsko-srpskog ubijanja.
Ne. Hoćemo da pokušamo - kao što pokušava državna komisija da utvrdi mesto pogibije đenerala Draže Mihalovića - da otkrijemo zatrpana, zaboravljena mesta, na kojima su streljane, ubijene, često bez presude, sa naknadnom odlukom, u noći, bez ičijeg znanja, hiljade građana Srbije.
Ne u ratu, nego posle oslobađanja gradova.
Zašto ne bismo obeležili ta mesta? Zašto tu ne bi bili dostojni spomenici sa imenima? Crkve ili crkvice. Zašto se tu ne bi smele upaliti sveće za pokoj duše? Šta je grešno u tome što bi svi imali svoj grob?
Ne, ne vraćamo ratnu, divlju mržnju, i zlokobni duh srpskih deoba i svađa. Naprotiv. Mislimo da bi, posle toliko decenija ćutanja, prećutkivanja onog što se desilo, demokratska vlast moderne, proevropske Srbije, učinila civilizacijski čin, nacionalni čin otrežnjenja, da ta dva nesrećna, tragična, politički uskovitlana pola - pomiri.
Srbija je već donela zakon kojim pripadnike Ravnogorskog pokreta izjednačava u boračkim pravima sa partizanima. Neće četnicima zasijati kokarde, ni partizanima otpasti petokrake, ako se strašna stratišta streljanja i bratskog ubijanja dostojno, pravoslavno, obeleže. Uz podsećanje da među streljanim i zakopanim nisu sve pripadnici četničkog pokreta, nego i mirni građani, koji nisu bili ni na kojoj strani, koji su čekali da tutnjava topova prođe, od profesora univerziteta do rabadžija...
Nećemo time lišiti partizanski pokret smele antifašističke borbe. Nećemo time opravdati bilo čija zlodela, a bilo ih je na sve strane. Da se to učini, bez pompe, bez isticanja pobednika i poraženih, potrebna nam je - zajednička dobra volja. Malo demokratske svesti. Malo svesrpske hrabrosti da se zacele rane koje predugo ostaju otvorene, predugo krvare, predugo bole.
Srbiji je na pretek pogibija, leleka, kuknjave, crnih marama, bratske ubilačke ruke, nespokoja, deoba, podela, progona, krstača...
Potreban joj je - sveopšti mir. I mir mrtvih. I mir živih.
Mir budućnosti.      


* * * * *

 

REAGOVANJA I POLEMIKE

MIHAILO MARKOVIĆ, AKADEMIK
POGREŠAN PRISTUP
- SMATRAM da se pogrešno pristupa toj temi koja je takođe i prenaduvana. Ne želim da učestvujem u polemici o tome. To nije ni predmet moje lične i profesionalne preokupacije - rekao nam je akademik Mihailo Marković, filozof.

RADOŠ LjUŠIĆ, ISTORIČAR
NE CENIMO PRETKE
SRBIJA treba da zna ime svake žrtve i da, kao država, obeleži grobno mesto svim ubijenim - izjavio je za "Novosti" Radoš Ljušić, istoričar.
- Nemci su obeležili grobno mesto svakog svog vojnika ubijenog posle Drugog svetskog rata, bez obzira na to u kom delu sveta je poginuo. Retke su države koje im to nisu dozvolile - navodi Ljušić.
On smatra da Srbija bar na svojoj teritoriji to mora da uradi:
- Možda je zbog tih zakopanih tajni, život u Srbiji najjeftiniji. I možda baš zbog toga ne cenimo dovoljno svoje pretke. Moja sestra i ja ne bismo bili ni živi da je moj otac ubijen 25. novembra 1944. godine, kao što je bilo planirano. Njemu je bog dao sreću, ali mnogi je nisu imali. Verovatno i zbog toga osećam dubok pijetet prema njima.      

DRAGOLjUB MIĆUNOVIĆ, PREDSEDNIK SAVETA DS
NE VREDE KAMPANjE
- MENE nekrofilija ne zanima. Naravno da treba utvrditi istinu o zločinima, ali sada ispada da je bilo više žrtava nego građana. Svako ima pravo na grobno mesto, ali ne može se pitanje tajnih grobnica "isterivati" nekakvim kampanjama. Ja u tome ne bih da učestvujem - rekao nam je Dragoljub Mićunović, funkcioner DS.

VLADAN BATIĆ, LIDER DHSS
OTVORITI DOSIJEA
SAMO od političke volje zavisi da li će sve tajne grobnice u Srbiji biti pronađene i obeležene - rekao je za "Novosti" lider DHSS i bivši ministar pravde Vladan Batić.
- Nažalost, deo političke elite koji participira i u vlasti smatra da istinu treba čuvati zakopanu, kako se ne bi otkrila i zlodela njihovih predaka.
Ključ je u potpunom otvaranju tajnih dosijea. Većinska politička volja još ne postoji za to, tako da nisam preterani optimista. Voleo bih da me realnost demantuje i da se pronađe grob generala Dragoljuba Mihailovića što bi bio prvi korak za otkrivanje svih grobnica. Ne može Srbija da se nada nekakvoj ružičastoj budućnosti, ako su joj temelji natopljeni krvlju nedužnih ljudi.      

UDRUŽENjE "SLOGA MAJEVICE"
OJAĐENI NAROD
- NEIZMERNO smo vam zahvalni na razumevanju ojađenog naroda, kome su "titoisti" naneli stravične i nezaboravne bolove u duši - stoji u pismu koje je našoj redakciji poslalo udruženje "Sloga Majevice" iz Republike Srpske. Vaša odluka da otvoreno pišete o nedelima Brozovih "udbaša", samo je iskorak prema onome što će sutra izaći pred lice pravde i osude od nastradalog naroda na ovim prostorima. Podsećamo na naš stav i apel upućen na sve važne adrese, onima koji se bave problemima bivše Jugoslavije, da je neophodno preispitati i zločine koje su činili titoisti od 1941. godine. Taj naš apel od oktobra 2006. uzela je u razmatranje Skupština EU u Strazburu već početkom 2007, i po tom osnovu usvojila Rezoluciju o postkomunističkim državama u Evropi.
- Mi smo obavezni da s Drugim svetskim ratom raščistimo do 2012. godine, ali samo po istini, a istovremeno i s ratom u vašoj zemlji, koji je organizovao i kontrolisao Titov obaveštajni korpus -rekao nam je svojevremeno visoki zvaničnik UN.
Mi očekujemo i obelodanjivanje stratišta i u RS. Samo u Priboju na Majevici, u selu od 800 stanovnika, u novembru 1945. streljano je za jednu noć 71 omladinac i omladinka, starosti od 16 do 24 godine.      

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=148221&title_add=Dr%C5%BEava%20da%20%3Cbr%2F%3E%0D%0Aoformi%20komisiju&kword_add=draza%20%20mihailovic%2C%20komunisti

 

Komentara: 38

.

Prva decenija protektorata Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji

Rezolucija 1244 SB postoji samo na papiru

Autor: Jelena Tasić

Protekle nedelje gotovo neprimetno prošla su tri kosovska 10-godišnja „jubileja" - potpisivanje Kumanovskog sporazuma, kojim je završeno 78-dnevno NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije, usvajanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, na osnovu koje je na Kosovu i Metohiji uveden protektorat Svetske organizacije i ulazak međunarodnih trupa u južnu srpsku pokrajinu.

Iako je protekla decenija na KiM po mnogo čemu lakmus za odmeravanje snaga na političkom i vojnom planu u svetskim razmerama, Beograd, Priština, a ni međunarodna zajednica nisu pridali veći značaj trostrukoj desetogodišnjici. Nije bilo čak ni pokušaja da se napravi probni bilans kosovskog eksperimenta u kojem je protektorat UN prerastao u nezavisnost pod kontrolom EU, ali bez saglasnosti suverene, međunarodno priznate države „domaćina" i zvanične odluke SB.

- Od kada postoje UN u međunarodnom pravnom poretku se poštovao princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država. Ovaj princip koji je vladao više od pola veka srušile su zapadne sile protivpravnim proglašenjem lažne države Kosova. Vreme će pokazati koliko su opasne i dugoročne posledice rušenja ključnog principa na kome su počivale UN - kaže za Danas Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije i bivši srpski premijer.

Koštunica ističe da je na slučaju KiM „prvi put pod pokroviteljstvom UN prekršena rezolucija SB UN". On podseća da je „Misija UN došla na KiM na osnovu Rezolucije 1244 SB, kojom je ovo telo UN priznalo i garantovalo suverenitet i teritorijalni inetegritet Srbije u njenoj južnoj pokrajini, što znači da je postojala striktna obaveza specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN da odmah poništi protivpravnu i jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova". Nažalost, pod pritiskom velikih zapadnih sila generalni sekretar UN i SB nisu poništili protivpravnu odluku o jednostranoj nezavisnosti - objašnjava Koštunica.

Oprečna tumačenja

U ovom desetogodišnjem poglavlju kosovske priče pada u oko da su sve strane koje su u nju uključene, Rezoluciju 1244 čitale na različite načine, a junske događaje iz 1999, kao i sve koji su potom usledili, tumačile na svoj način. Vojno-tehnički sporazum koji su 9. juna 1999. potpisali komadant Kfora general-pukovnici Majl Džekson i Svetozar Marjanović iz Generalštaba i Obrad Stevanović iz MUP u ime Vlade SRJ i Srbije, nije u potpunosti sproveden, osim u delu koji se ticao povlačenja srpske vojske i policije. Na srpskoj strani ni posle deset godina nema jasnog stava da li je to bila „kapitulacija" ili ne.

Kosovski Albanci su povlačenje srpskih vojnih i policijskih snaga shvatili kao trajno. Hašim Tači, premijer Kosova, po povratku iz svoje prve zvanične posete Parizu posle jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti, izjavio je da je 10-godišnjica Kumanovskog sporazuma značajna za ceo region jer je „NATO 1999. prvi put jedinstveno intervenisao da bi udaljio Srbiju i podržavao napore naroda Kosova za slobodu".

„Slučaj" Rezolucije 1244 SB UN je još složeniji i rastegljiviji, jer je sve što je na Kosovu i Metohiji urađeno u proteklih 10 godina, činjeno je, bar deklarativno, u ime njenog sprovođenja, uključujući i sada delovanje Euleksa. Uoči dolaska u Prištinu na dužnost prvog šefa Unmika Bernar Kušner, sadašnji šef francuske diplomatije, početkom jula 1999. izjavio je za Pari mač da „prema Rezoluciji 1244 koja je njegov mandat i Biblija, autonomija Kosova treba da se izgradi unutar jugoslovenske federacije, a da su prioriteti bezbednost i ponovno uspostavljanje sistema zdravstva, obrazovanja i pravosuđa".

Kušner će kao šef Unmika, između ostalog, ostati upamćen i po tome što je prvi uveo politiku nepoštovanja zakonodavnog sistema zemlje „domaćina" protektorata UN. Donosio je uredbe sa zakonodavnom snagom koje nisu imale veze s pravnim sistemom SRJ i Srbije, iako je Rezolucija u koju se kleo drugačije propisivala. Doduše, već krajem 1999. i tadašnji specijalni izaslanik UN za Balkan i predstavnik UN u Paktu za stabilnost, a sadašnji šef švedske diplomatije Karl Bilt bio je „siguran da će Kosovo postati nezavisna republika i da više nikad neće ući u sastav Srbije".

Neuspeh Unmika

Kako se Unmik pokazao u spovođenja UN „biblije" za Kosovo? Aleksandar Ivanko, portparol Unmika, smatra da je Civilna misija UN ispunila mandat Rezolucije 1244, sa izuzetkom povratka, gde je mogla više da učini. Dušan Janjić iz Foruma za etnike odnose tvrdi za Danas da takva ocena ne odgovara činjenicama na terenu, napominjući da su „civilna i vojna misija UN u praksi pretrpele promene i više nisu striktno u skladu sa Rezolucijom 1244".

Janjić podseća na primedbe iz izveštaja koje je generalni sekretar UN proteklih 10 godina podnosio SB, preporuke Kai Eidea i predloge za transformaciju Unmika, koje su „zloupotrebljene da bi se Misija UN pod firmom rekonfiguracije sada ugasila". Prema njegovim rečima, „četvrti stub Unmika koji je bio pod upravom EU, sve vreme je radio suprotno odredbama Rezolucije 1244: omogućio je otimanje imovine države Srbije kroz privatizaciju, uveo je međunarodnu upravu nad državnim i društvenim preduzećima, dozvolio proterivanje radnika sa posla po etničkoj osnovi, ništa nije uradio na vraćanju oduzete imovine i njenoj zaštiti".

Janjić smatra da je „Unmik pao i na pitanju demokratizacije kosovskog društva, bezbednosti, zaštite manjina na KiM, sprovođenja standarda pre razmatranja statusa".

- SB UN je, između ostalog, nekoliko puta zaključivao da se na KiM mora sprovesti decentalizacija, za koju je predloge trebalo da pripreme Beograd i Unmik. Misija UN ništa nije uradila. Prebacila je to na Savet Evrope koji je loše uradio posao. Kada je reč o zaštiti manjina, treba podsetiti da nijedan izveštaj ombudsmana Mareka Novickog nije bio pozitivan. Pitanje bezbednosti takođe nije rešeno, Unmik policija koja je prestala da postoji, 2004. je doživela debakl - nabraja Janjić. Iako su neki potezi „oprani" saopštenjima generalnog sekretara UN i predsedničkim saopštenjima, ocene da je Unmik sproveo Rezoluciju 1244 ne odgovaraju stvarnosti. S druge strane, od sadžine Rezolucije 1244 je ostalo vrlo malo. Ona postoji samo na papiru. Ovakve rezolucije često služe za odmeravanje snaga velikih sila, ali su bez uticaja na terenu. Praktično, sada imamo situaciju sa SAD i EU vode KiM mimo Rezolucije 1244 - ocena je Dušana Janjića.

Nezavisnost - vojna činjenica

Kosovske institucije ne kriju da je za njih Rezolucija 1244 prošlost. Od SB UN traže njeno ukidanje, a ni proteklih 10 godina ovaj dokument ih nije mnogo obavezivao. Prvi saziv kosovskog parlamenta pod protektoratom UN rizikovao je izlazak srpskih poslanika iz tadašnje koalicije Povratak iz Skupštine, zbog odbijanja albanske većine da se izjasni o ovom dokumentu, čije su ukidanje demonstranti na prištinskim ulicama tražili još juna 2003.

- Rezolucija 1244, pre svega, sadrži odredbe kojima je okončan ratni sukob, povučene su srpske policijske i vojne snage, sva efektivna vlast Srbije i uspostavljena privremena administracija UN da bi se posle nekog vremena trajno rešilo pitanje statusa Kosova. Rezolucija je iscrpela svoju funkciju, jer se u njoj predviđa da se status reši angažovanjem relevantnih međunarodnih faktora. Imenovan je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari koji je, uz sveobuhvatne konsultacije, predložio rešenje koje je prihvatila većina relevantnih međunarodnih faktora - objašnjava za Danas Azem Vlasi, advokat i politički analitičar iz Prištine.

Na primedbu da Ahtisarijev plan nije zvanično prihvaćen u SB UN, Vlasi odgovara da „problem pravi Rusija zloupotrebom prava veta, jer jedina misli da sa rešenjem mora da se složi i Srbija". Vlasi kaže da su, kao „poslednji efekti Rezolucije 1244 prusutni još Kfor, koji je tu uz saglasnost kosovskih institucija i Euleks kao podrška pravnom i bezbednosnom sistemu Kosova". On napominje da je Euleks privremena misija o čijoj će dužini rada na Kosovu najverovatnije odlučiti Brisel.

Upitan ko zapravo sada drži vlast na KiM - Piter Fejt u dvostrukoj ulozi međunarodnog civilnog predstavnika i specijalnog predstavnka EU, NATO ili je Priština ispunila san o samostalnosti, Vlasi tvrdi da su to kosovske institucije koje deluju u u skladu sa Ustavom Kosova, usvojenim u okviru Ahtisarijevog plana i u koordinaciji sa međunarodnim faktorima.

- Što Srbije bude više odugovlačila sa priznavanjem Kosova, posledice će po obe strane biti veće, a neće biti dobro ni za Srbe na Kosovu, koje Beograd obmanjuje da brine o njima. Prazna priča je i kampanja koju Srbija vodi po svetu da se ne bi priznalo Kosovo, iako je do sada to učinilo 60 država. Uskoro će se taj broj popeti na 100. Nezavisnost je trajna činjenica i kraj procesa raspada pokojne Jugoslavije - tvrdi Azem Vlasi.

Ciljevi Beograda

Aktuelna vlast u Srbiji, ipak, prema rečima Gorana Bogdanovića, ministra za KiM, ostaje pri „formuli" borba za KiM diplomatskim i pravnim sredstvima. Bogdanović napominje da je zadatak sve teži, imajući u vidu dodatni pritisak koje utucajne zapadne države vrše na druge zemlje da priznaju jednostrane poteze Prištine.

- Beograd od jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM ulaže ogromne napore u borbi za očuvanje suvreniteta i teritorijlanog integriteta diplomatskim sredstvima. Prvi put u poslednje dve-tri decenije izvojevao je pobedu u UN koje su prihvatile da se o jednostranim potezima Prištine izjasni Međunarodni sud pravde u Hagu. Istovremeno radi na ekonomskom jačanju položaja srpske zajednice na KiM. Beograd pokušava da u saradnji sa UNHCR-om obezbedi masoviji povratak - kaže za Danas Goran Bogdanović.

Kada je reč o Rezoluciji 1244, Bogdanović tvrdi da je stav SB UN „o tom pitanju jasan, jer generalni sekretar UN u svim izveštajima govori o poštovanju ovog dokumenta koji ostaje na snazi". Bogdanović kaže da je „druga stvar što ovu Rezoluciju, u kojoj piše da je KiM sastavni deo Srbije i koja garantuje bezbednost, slobodu kretanja, poštovanje ljudskih prava svih građana, od 1999. na terenu ni Kfor ni Unmik nisu poštovali".

On negira kritike da politika aktuelnih vlasti u Srbiji vodi ka „tihom priznavanju kosovske nezavisnosti". Ministar tvrdi da su to „teze opozicionih lidera i pojedinih Srba sa KiM kako bi opstali u politici i zloupotreba KiM u dnevno- političke svrhe".

Na pitanje zbog čega je Beograd pristao na razmeštanje Euleksa, tvrdeći da je reč o statusno neutralnj misiji, iako ona pomaže rad i izgradnju nezavisnih kosovskih institucija, Bogdanović odgovara da je to „bez obzira na kritike osmišljen politički potez, ako se imaju u vidu okolnosti i broj država koje su priznale jednostrane poteze Prištine".

- Tačno je da ima situacija u kojima Euleks nije ispunio naša očekivanja i da ne deluje na optimalan način, ali ni Unmik nije neutralan. To ne znači da ne možemo da sarađujemo, jer sa nekim moramo da rešavamo nagomilane probleme. Cilj Beograda je da Euleks bude neutralan - napominje Bogdanović.

Stanje na terenu

Trenutno na KiM još deluje Unmik koji bi, prema najavama iz izveštaja Ban Ki Muna za predstojeću sednicu SB UN 17. juna, trebalo da bude desetkovan, što se tiče ljudstva. Ovlašćenja je već predao, zbog čega Priština smatra da mu je vreme na KiM isteklo. Poslove u oblasti pravosuđa, policije i carina od Unmika preuzeo je Euleks. Tvrdi se da je reč o tehničkoj, neutralnoj misiji, koja pomaže jačanju kosovskih institucija, onih istih koje su 17. februara 2008. proglasile nezavisnost.

„Kapa" za celo civilno međunarodno prisustvo na KiM je međunarodni civilni predstavnik, kojeg je imenovala Međunarodna upravljačka grupa, formirana u skladu s Ahtisarijevim planom, od država koje su priznale kosovsku nezavisnost. On je istovremeno i specijalni predstavnik EU za Kosovo.

Kosovske institucije, koje su sada pod tutorstvom Euleksa i specijalnog civilnog predstavnika, uprkos medijskoj propagandi, još ne uspevaju da vlast sprovedu na celoj teritoriji Pokrajine, zbog čega su pod žestokom kritikom opozicije. Opozicija je nezadovljna i radom kosovske diplomatije, jer se odužilo čekanje na Tačijevih 100 priznanja, najavljenih pre 16 meseci. Priština se sprema da 15. juna svečano obeleži prvu godišnjicu proglašenja Ustava Kosova. Očekuje se dolazak međunarodnih posrednika u neuspelim pregovorima Beograda i Prištine o budućem stutusu KiM Martija Ahtisarija, Albera Roana, Frenka Viznera i Volfganga Išingera. Poslednja trojica će učestvovati i na sastanku Međunarodne upravne grupe za Kosovo koji će se tog dana održati u Prištini.

Uprkos protestu Srbije u UN na KiM od 21. januara 2009, deluju i Kosovske bezbednosne snage. NATO je još prošlog leta za njihovu obuku zadužio Kfor, čije će se snage, kako je najavljeno, do 2010. smanjiti za trećinu.

Na osnovu prvih lokalnih izbora, koje je od uvođenja protektorata Beograd prvi put na KiM organizovao 11. maja 2008, formirani su srpski lokalni organi vlasti. Rezultat tih izbora je i na prošli Vidovdan osnovana Skupština zejednica opština AP KiM. Ove srpske institucije Priština smatra paralelnim i nelegalnim, a zbog „neposlušnosti" Srba posebno na severu KiM, one sve ćešće nailaze i na nerazumevanje zvaničnog Beograda. Osim što ministaru Bogdanoviću smeta što se na lokalu, u opštinama na severu KiM ne poštuje vladina odluka o saradnji sa Euleksom na reševanju spornog pitanja carina na administrativim prelazima, Vlada Srbije i Ministarstvo za KiM spore se s pojedinim, uglavnom opozicionim srpskim opštinama na KiM, koje su na mere prinudne uprave odgovorile žalbom Ustavnom sudu. Slavica Đukić - Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, raspisala je vanredne izbore u opštinama Priština i Peć za 16. avgust, čime je vlast u Beogradu, kako tumače u Ministarstvu za KiM, pokazala da „političkim sredstvima rešava probleme".

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/rezolucija_1244_sb_postoji_samo_na_papiru.26.html?news_id=163905