NEZAVISNOST, I ZVANIČNO
Ekipa Novosti, 26. mart 2007
DUGO
čekani "paket" Martija Ahtisarija, kojim se kosovskim Albancima "na
tacni" nudi nezavisnost, u ponedeljak je stigao pred Savet bezbednosti
UN.
U "paketu" su dva papira: jedan je već dobro poznati
"Sveobuhvatni predlog statusa Kosova", u kome, međutim, nema reči
"nezavisnost", iako ona, po opštoj oceni, proizilazi iz svakog odeljka
ovog dokumenta. Drugi papir je propratno pismo Martija Ahtisarija
generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu, u kome je navedena jasna
definicija budućeg statusa Pokrajine.
Prema papiru koji je stigao u Savet bezbednosti, "status Kosova treba da bude nezavisnost, nadgledana od međunarodne zajednice".
Ovako,
nedvosmisleno i neuvijeno, masnim slovima, počinje izveštaj specijalnog
izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija,
koji je u ponedeljak dostavljen Savetu bezbednosti UN.
Međunarodni
posrednik tako se, definitivno, opredelio za smanjivanje teritorije
Srbije za 15 odsto. U svom izveštaju, on, zapravo, govori o
"nezavisnosti", bez ikakvih prefiksa i odrednica, uz međunarodni nadzor
- samo u "ranoj mladosti" nove balkanske države. Za takav stav dobio je
jasnu podršku generalnog sekretara UN, Ban Ki-Muna iz Južne Koreje.
Njegov specijalni izaslanik Marti Ahtisari, ovako obrazlaže svoj predlog:
-
Posle pažljivog razmatranja skorije istorije Kosova, kosovske današnje
realnosti, i uzimajući u obzir pregovore s dvema stranama, zaključio
sam da je jedina održiva opcija za Kosovo nezavisnost, koju bi u
početnom periodu nadzirala međunarodna zajednica - piše Ahtisari, a
zatim skida masku i sa svog drugog dokumenta, koji je Priština već
prihvatila, a Beograd odbio: - Moj "Sveobuhvatni predlog sporazuma o
statusu Kosova", kojim se postavljaju ove međunarodne nadzorne
strukture, postavlja temelje za buduće nezavisno Kosovo koje je
ostvarivo, održivo i stabilno, i u kome sve zajednice i njihovi članovi
mogu da žive mirno i dostojanstveno.
Sledeće poglavlje izveštaja
naslovljeno je: "Reintegracija u Srbiju nije ostvariva opcija". Tu se
pominju "represija Miloševićevog režima", "oružani otpor kosovskih
Albanaca" i "brutalna represija Beograda".
- Povratak srpske
vlasti nad Kosovom ne bi bio prihvatljiv za prevlađujuću većinu naroda
Kosova. Autonimija Kosova unutar granica Srbije - jednostavno nije
održiva - presudio je Ahtisari.
On je oceni oi da je Unmik
postigao "značajna postignuća na Kosovu", ali da, ipak, međunarodna
uprava na Kosovu ne može da se nastavi.
Zatim, specijalni izaslanik UN nabraja razloge za nezavisnost Kosova:
-
Nezavisnost je jedino rešenje za politički stabilno i ekonomski održivo
Kosovo. Samo u nezavisnom Kosovu biće njegove demokratske institucije
potpuno odgovorne za svoja dela. To će biti krucijalno za poštovanje
vladavine prava i za efektivnu zaštitu manjina... To je, takođe,
najbolja prilika za održivo, dugoročno partnerstvo između Kosova i
Srbije.
U zaključku, specijalni izaslanik UN objašnjava zašto je Kosovo - izvan sveta:
-
Kosovo je jedinstven slučaj koji zahteva jedinstveno rešenje. Ono ne
stvara presedan za druge nerešene konflikte. Jednoglasno usvajajući
rezoluciju 1244, Savet bezbednosti je odgovorio na Miloševićeve akcije
na Kosovu, oduzimajući Srbiji ulogu u upravljanju njime, postavljajući
Kosovo pod privremenu upravu Ujedinjenih nacija i predviđajući
politički proces koncipiran da utvrdi budućnost Kosova. Kombinacija
ovih faktora čini okolnosti na Kosovu jedinstvenim".
RASPRAVA 10. APRILA?
PREMA
rečima Ahtisarijevog portparola Remija Durloa, još se ne zna datum
sednice Saveta bezbednosti, na kojoj će specijalni izaslanik UN lično
predstaviti svoj plan.
Durlo još ne zna kada će biti održana
sednica Saveta bezbednosti, na kojoj Ahtisari treba da predstavi svoje
rešenje za budućnost Kosova i Metohije, dodavši da će taj datum biti
određen posle sastanka Kontakt-grupe, zakazanog za 28. mart. Ranije je,
kao mogući "termin", pominjan treći april. Kako saznajemo, verovatnije
je da sednica SB bude održana nešto kasnije, oko desetog aprila.
M. Z. RADONjIĆ
PREDSEDNIK SRBIJE U TELEFONSKOM RAZGOVORU SA NIKOLASOM BERNSOM
NE PRIHVATAMO!
SNAŽNO
neslaganje sa odlukom Stejt departmenta da podrži plan Martija
Ahtisarija, u kome se preporučuje nadgledana nezavisnost za KiM,
predsednik Srbije Boris Tadić preneo je američkom državnom podsekretaru
Nikolasu Bernsu.
- Za Srbiju je neprihvatljiv bilo kakav
oblik nezavisnosti KiM - rekao je Tadić svom sagovorniku u telefonskom
razgovoru, dodajući da će nastojati da u kontaktima sa zemljama
članicama Saveta bezbednosti UN izrazi potrebu za kompromisnim rešenjem
do koga je potrebno doći nastavkom pregovora.
- Ubeđen sam da
ima prostora za dalji dijalog i da specijalni izaslanik Marti Ahtisari
nije iscrpeo sve mogućnosti pregovora. Srbija je spremna za
kontruktivnoi učešće u daljim pregovorima.
Tadić je Bernsu
preneo i da je od vitalnog interesa da se učini sve kako bi se
osigurali mir i stabilnost na KiM, istakavši da najveću odgovornost za
to snosi NATO, ali i da je Srbija spremna da pomogne u očuvanju mira i
stabilnosti u Pokrajini.
SVET UZ AHTISARIJA
Nikolas Berns: Odnos Srbije prema nezavisnosti KiM imaće dalekosežne posledice po njenu budućnost
Od stalnog dopisnika Brisel
ZVANIČNICI EU, NATO i SAD
podržali su Ahtisarijev predlog za konačno rešenje statusa Kosova, koje
podrazumeva nezavisnost pod međunarodnim nadzorom. Visoki predstavnik
EU Havijer Solana, komesar za proširenje EU Oli Ren, generalni sekratar
NATO Jap de hop Shefer i američki državni podsekretar zadužen za Evropu
Nikolas Berns, ne samo da su podržali Ahtisarijev plan, već su se
složili da je Kosovo jedinstven problem u svetu, da nema podele Kosova,
da novu rezoluciju o Kosovu treba doneti što pre i da nema mesta za
nove pregovore, ni nove pregovarače o statusu Kosova.
čekani "paket" Martija Ahtisarija, kojim se kosovskim Albancima "na
tacni" nudi nezavisnost, u ponedeljak je stigao pred Savet bezbednosti
UN.
U "paketu" su dva papira: jedan je već dobro poznati
"Sveobuhvatni predlog statusa Kosova", u kome, međutim, nema reči
"nezavisnost", iako ona, po opštoj oceni, proizilazi iz svakog odeljka
ovog dokumenta. Drugi papir je propratno pismo Martija Ahtisarija
generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu, u kome je navedena jasna
definicija budućeg statusa Pokrajine.
Prema papiru koji je stigao u Savet bezbednosti, "status Kosova treba da bude nezavisnost, nadgledana od međunarodne zajednice".
Ovako,
nedvosmisleno i neuvijeno, masnim slovima, počinje izveštaj specijalnog
izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija,
koji je u ponedeljak dostavljen Savetu bezbednosti UN.
Međunarodni
posrednik tako se, definitivno, opredelio za smanjivanje teritorije
Srbije za 15 odsto. U svom izveštaju, on, zapravo, govori o
"nezavisnosti", bez ikakvih prefiksa i odrednica, uz međunarodni nadzor
- samo u "ranoj mladosti" nove balkanske države. Za takav stav dobio je
jasnu podršku generalnog sekretara UN, Ban Ki-Muna iz Južne Koreje.
Njegov specijalni izaslanik Marti Ahtisari, ovako obrazlaže svoj predlog:
-
Posle pažljivog razmatranja skorije istorije Kosova, kosovske današnje
realnosti, i uzimajući u obzir pregovore s dvema stranama, zaključio
sam da je jedina održiva opcija za Kosovo nezavisnost, koju bi u
početnom periodu nadzirala međunarodna zajednica - piše Ahtisari, a
zatim skida masku i sa svog drugog dokumenta, koji je Priština već
prihvatila, a Beograd odbio: - Moj "Sveobuhvatni predlog sporazuma o
statusu Kosova", kojim se postavljaju ove međunarodne nadzorne
strukture, postavlja temelje za buduće nezavisno Kosovo koje je
ostvarivo, održivo i stabilno, i u kome sve zajednice i njihovi članovi
mogu da žive mirno i dostojanstveno.
Sledeće poglavlje izveštaja
naslovljeno je: "Reintegracija u Srbiju nije ostvariva opcija". Tu se
pominju "represija Miloševićevog režima", "oružani otpor kosovskih
Albanaca" i "brutalna represija Beograda".
- Povratak srpske
vlasti nad Kosovom ne bi bio prihvatljiv za prevlađujuću većinu naroda
Kosova. Autonimija Kosova unutar granica Srbije - jednostavno nije
održiva - presudio je Ahtisari.
On je oceni oi da je Unmik
postigao "značajna postignuća na Kosovu", ali da, ipak, međunarodna
uprava na Kosovu ne može da se nastavi.
Zatim, specijalni izaslanik UN nabraja razloge za nezavisnost Kosova:
-
Nezavisnost je jedino rešenje za politički stabilno i ekonomski održivo
Kosovo. Samo u nezavisnom Kosovu biće njegove demokratske institucije
potpuno odgovorne za svoja dela. To će biti krucijalno za poštovanje
vladavine prava i za efektivnu zaštitu manjina... To je, takođe,
najbolja prilika za održivo, dugoročno partnerstvo između Kosova i
Srbije.
U zaključku, specijalni izaslanik UN objašnjava zašto je Kosovo - izvan sveta:
-
Kosovo je jedinstven slučaj koji zahteva jedinstveno rešenje. Ono ne
stvara presedan za druge nerešene konflikte. Jednoglasno usvajajući
rezoluciju 1244, Savet bezbednosti je odgovorio na Miloševićeve akcije
na Kosovu, oduzimajući Srbiji ulogu u upravljanju njime, postavljajući
Kosovo pod privremenu upravu Ujedinjenih nacija i predviđajući
politički proces koncipiran da utvrdi budućnost Kosova. Kombinacija
ovih faktora čini okolnosti na Kosovu jedinstvenim".
RASPRAVA 10. APRILA?
PREMA
rečima Ahtisarijevog portparola Remija Durloa, još se ne zna datum
sednice Saveta bezbednosti, na kojoj će specijalni izaslanik UN lično
predstaviti svoj plan.
Durlo još ne zna kada će biti održana
sednica Saveta bezbednosti, na kojoj Ahtisari treba da predstavi svoje
rešenje za budućnost Kosova i Metohije, dodavši da će taj datum biti
određen posle sastanka Kontakt-grupe, zakazanog za 28. mart. Ranije je,
kao mogući "termin", pominjan treći april. Kako saznajemo, verovatnije
je da sednica SB bude održana nešto kasnije, oko desetog aprila.
M. Z. RADONjIĆ
PREDSEDNIK SRBIJE U TELEFONSKOM RAZGOVORU SA NIKOLASOM BERNSOM
NE PRIHVATAMO!
SNAŽNO
neslaganje sa odlukom Stejt departmenta da podrži plan Martija
Ahtisarija, u kome se preporučuje nadgledana nezavisnost za KiM,
predsednik Srbije Boris Tadić preneo je američkom državnom podsekretaru
Nikolasu Bernsu.
- Za Srbiju je neprihvatljiv bilo kakav
oblik nezavisnosti KiM - rekao je Tadić svom sagovorniku u telefonskom
razgovoru, dodajući da će nastojati da u kontaktima sa zemljama
članicama Saveta bezbednosti UN izrazi potrebu za kompromisnim rešenjem
do koga je potrebno doći nastavkom pregovora.
- Ubeđen sam da
ima prostora za dalji dijalog i da specijalni izaslanik Marti Ahtisari
nije iscrpeo sve mogućnosti pregovora. Srbija je spremna za
kontruktivnoi učešće u daljim pregovorima.
Tadić je Bernsu
preneo i da je od vitalnog interesa da se učini sve kako bi se
osigurali mir i stabilnost na KiM, istakavši da najveću odgovornost za
to snosi NATO, ali i da je Srbija spremna da pomogne u očuvanju mira i
stabilnosti u Pokrajini.
SVET UZ AHTISARIJA
Nikolas Berns: Odnos Srbije prema nezavisnosti KiM imaće dalekosežne posledice po njenu budućnost
Od stalnog dopisnika Brisel
ZVANIČNICI EU, NATO i SAD
podržali su Ahtisarijev predlog za konačno rešenje statusa Kosova, koje
podrazumeva nezavisnost pod međunarodnim nadzorom. Visoki predstavnik
EU Havijer Solana, komesar za proširenje EU Oli Ren, generalni sekratar
NATO Jap de hop Shefer i američki državni podsekretar zadužen za Evropu
Nikolas Berns, ne samo da su podržali Ahtisarijev plan, već su se
složili da je Kosovo jedinstven problem u svetu, da nema podele Kosova,
da novu rezoluciju o Kosovu treba doneti što pre i da nema mesta za
nove pregovore, ni nove pregovarače o statusu Kosova.
Kao
što se i očekivalo, najdirektniji je bio Nikolas Berns koji je
razgovarao u ponedeljak sa Solanom i Renom, a u utorak će sa Sheferom.
-
Došlo je vreme za odluku o statusu Kosova. SAD i EU su jedinstvene u
podršci Ahtisarijevom planu, odnosno davanju nezavisnosti Kosovu pod
međunarodnim nadzorom. Očekujem da nova rezolucija bude doneta krajem
aprila ili u prvoj polovini maja - izjavio je Berns.
Istovremeno,
Berns je naglasio da Ahtisarijev plan ne podrazumeva samo davanje
nezavisnosti Kosovu, nego obezbeđuje i zaštitu Srba na Kosovu.
-
Srbi imaju pravo da žive na Kosovu, imaju pravo na sigurnost i
budućnost. Ne samo oni Srbi koji žive na severu Kosova već i u ostalim
delovima Kosova. Jedan od naših zadataka biće da to osiguramo, baš kao
i srpske crkve i kulturnu baštinu na Kosovu. S druge strane, nadamo se
da će Srbija iz ovog problema izaći kao snažna demokratska država. koja
će postati deo EU i NATO. Mislim da to isto misli i većina zemalja
unutar EU - kazao je Berns.
Prema Bernsovoj oceni, od Srbije
zavisi kako će reagovati na plan Ahtisarija, "ali ona treba da računa
da će rezolucija o Kosovu biti usvojena u aprilu ili početkom maja u
Savetu bezbednosti UN i da će vrlo brzo morati da se odredi i da će to
imati dalekosežne posledice za njenu budućnost".
Američki
državni podsekretar se sreo i sa Olijem Renom, sa kojim je razgovarao o
budućoj ulozi EU na Kosovu. Komesar Ren je posle susreta izjavio da će
Kosovo moći da traži prijem u EU kada bude ispunilo neophodne uslove za
to.
Istovremeno u Briselu su se sreli Solana i Shefer. Obojica
su naglasili da je SB UN taj koji odlučuje o statusu Kosova, a da oni
podržavaju Ahtisarijev plan i da bi ga trebalo usvojiti što pre, uz
napomenu da Kosovo neće biti presedan za druge zamrznute konflikte u
svetu.
SRBIJA LIDER
-
NEMA sigurnosti i stabilnosti u Evropi dok se ne reše sporna balkanska
pitanja. Pored rešenja statusa Kosova, drugi oslonac za konačnu
stabilizaciju Balkana je Srbija. Ona bi trebalo da ima najsnažniju
demokratiju u regionu i da postane lider na Balkanu. Nadamo se da će
tako i biti. Srbija ima zagarantovanu budućnost u EU i NATO, jedina
prepreka je Ratko Mladić, kojeg mora što pre da uhapsi - kazao je Berns
u razgovoru sa grupom novinara u američkoj misiji pri EU.
Željko PANTELIĆ
KAKO ĆE IZGLEDATI NAJAVLjENA DIPLOMATSKA OFANZIVA:
POMAŽU NESVRSTANI
Predsednik
će pisati šefovima država, nestalnih članica SB. U Indoneziju,
Maleziju, Katar i Kuvajt uskoro putuje Ljajić. Bogojević odlazi u
Južnoafričku Republiku, Kongo i Ganu
NOVA
diplomatska ofanziva kojom Srbija teži da obezbedi podršku za svoje
stavove o rešavanju pitanja Kosova i Metohije, a koju je proteklog
vikenda u Berlinu najavio predsednik Srbije Boris Tadić, prema rečima
njegovog savetnika Vuka Jeremića, zapravo, već je počela.
-
Tokom protekle nedelje koordinatori našeg pregovaračkog tima (Leon
Kojen i Slobodan Samardžić) imali su veliki broj brifinga u Njujorku sa
članicama Saveta bezbednosti, kao i sa multilateralnim organizacijama
poput Arapske lige, Afričke unije i Pokreta nesvrstanih. Zatim se
predsednik Tadić u Berlinu sastao sa dvadesetak šefova zemalja i
premijera iz EU - navodi savetnik predsednika za spoljnu politiku.
Sledeći Tadićev korak, već ove nedelje, biće obraćanje nestalnim članicama Saveta bezbednosti.
-
U pismima adresiranim na šefove tih zemalja predsednik će objasniti
stavove Srbije, skrenuće pažnju na međunarodno pravo, na posledice koje
bi proizvelo eventualno nametnuto rešenje za status pokrajine, a
zatražiće i podršku za inicijativu da se pregovori o budućem statusu
KiM nastave. Posle toga, vrlo verovatno, predsednikovi izaslanici će i
putovati u ove zemlje - kaže Jeremić.
Kakav je značaj lobiranja
kod nestalnih članica SB, govori i podatak da je za "prolazak" bilo
koje rezolucije SB, pa i one o Kosovu, potrebna podrška najmanje devet
članica aktuelnog sastava tog tela UN. U ovom trenutku, među
rotirajućim članicama SB su Gana, Indonezija i Južnoafrička Republika,
koje su prilično naklonjene stavu Srbije. Ali, tu su i Panama, Peru,
Kongo, Katar, Slovačka, Belgija i Italija...
Povodom
Tadićeve najave diplomatske "ofanzive" i ministar spoljnih poslova
Srbije Vuk Drašković kaže da je ona uveliko u toku.
- Već
sutradan, po završnom sastanku u Beču, 10. marta, uputio sam pismo
šefovima diplomatija SAD, Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije,
Italije i Nemačke, zatim visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i
bezbednost Havijeru Solani, komesaru EU Oliju Renu i generalnom
sekretaru NATO Japu de hop Sheferu.
On najavljuje da će u
Indoneziju, Maleziju, Katar i Kuvajt uskoro otputovati Rasim Ljajić u
svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Srbije, dok će pomoćnik
ministra spoljnih poslova Rajko Bogojević, u svojstvu specijanog
izaslanika premijera Srbije, posetiti Južnoafričku Republiku, Kongo i
Ganu.
Prošle nedelje delegacija Srbije bila je u diplomatskoj misiji u Moskvi.
KOŠTUNICA
- PLANIRANO je i da premijer Koštunica govori na samoj
sednici
SB UN - kaže Drašković. - Ministarstvo spoljnih poslova i naša
diplomatsko-konzularna predstavništva rade i radiće sve što je moguće.
Ishod svih ovih napora, međutim, zavisi od toga šta i kako u odbrani
teritorijalne celovitosti svoje države radimo u samoj Srbiji.
D. R. - T. Mt.
što se i očekivalo, najdirektniji je bio Nikolas Berns koji je
razgovarao u ponedeljak sa Solanom i Renom, a u utorak će sa Sheferom.
-
Došlo je vreme za odluku o statusu Kosova. SAD i EU su jedinstvene u
podršci Ahtisarijevom planu, odnosno davanju nezavisnosti Kosovu pod
međunarodnim nadzorom. Očekujem da nova rezolucija bude doneta krajem
aprila ili u prvoj polovini maja - izjavio je Berns.
Istovremeno,
Berns je naglasio da Ahtisarijev plan ne podrazumeva samo davanje
nezavisnosti Kosovu, nego obezbeđuje i zaštitu Srba na Kosovu.
-
Srbi imaju pravo da žive na Kosovu, imaju pravo na sigurnost i
budućnost. Ne samo oni Srbi koji žive na severu Kosova već i u ostalim
delovima Kosova. Jedan od naših zadataka biće da to osiguramo, baš kao
i srpske crkve i kulturnu baštinu na Kosovu. S druge strane, nadamo se
da će Srbija iz ovog problema izaći kao snažna demokratska država. koja
će postati deo EU i NATO. Mislim da to isto misli i većina zemalja
unutar EU - kazao je Berns.
Prema Bernsovoj oceni, od Srbije
zavisi kako će reagovati na plan Ahtisarija, "ali ona treba da računa
da će rezolucija o Kosovu biti usvojena u aprilu ili početkom maja u
Savetu bezbednosti UN i da će vrlo brzo morati da se odredi i da će to
imati dalekosežne posledice za njenu budućnost".
Američki
državni podsekretar se sreo i sa Olijem Renom, sa kojim je razgovarao o
budućoj ulozi EU na Kosovu. Komesar Ren je posle susreta izjavio da će
Kosovo moći da traži prijem u EU kada bude ispunilo neophodne uslove za
to.
Istovremeno u Briselu su se sreli Solana i Shefer. Obojica
su naglasili da je SB UN taj koji odlučuje o statusu Kosova, a da oni
podržavaju Ahtisarijev plan i da bi ga trebalo usvojiti što pre, uz
napomenu da Kosovo neće biti presedan za druge zamrznute konflikte u
svetu.
SRBIJA LIDER
-
NEMA sigurnosti i stabilnosti u Evropi dok se ne reše sporna balkanska
pitanja. Pored rešenja statusa Kosova, drugi oslonac za konačnu
stabilizaciju Balkana je Srbija. Ona bi trebalo da ima najsnažniju
demokratiju u regionu i da postane lider na Balkanu. Nadamo se da će
tako i biti. Srbija ima zagarantovanu budućnost u EU i NATO, jedina
prepreka je Ratko Mladić, kojeg mora što pre da uhapsi - kazao je Berns
u razgovoru sa grupom novinara u američkoj misiji pri EU.
Željko PANTELIĆ
KAKO ĆE IZGLEDATI NAJAVLjENA DIPLOMATSKA OFANZIVA:
POMAŽU NESVRSTANI
Predsednik
će pisati šefovima država, nestalnih članica SB. U Indoneziju,
Maleziju, Katar i Kuvajt uskoro putuje Ljajić. Bogojević odlazi u
Južnoafričku Republiku, Kongo i Ganu
NOVA
diplomatska ofanziva kojom Srbija teži da obezbedi podršku za svoje
stavove o rešavanju pitanja Kosova i Metohije, a koju je proteklog
vikenda u Berlinu najavio predsednik Srbije Boris Tadić, prema rečima
njegovog savetnika Vuka Jeremića, zapravo, već je počela.
-
Tokom protekle nedelje koordinatori našeg pregovaračkog tima (Leon
Kojen i Slobodan Samardžić) imali su veliki broj brifinga u Njujorku sa
članicama Saveta bezbednosti, kao i sa multilateralnim organizacijama
poput Arapske lige, Afričke unije i Pokreta nesvrstanih. Zatim se
predsednik Tadić u Berlinu sastao sa dvadesetak šefova zemalja i
premijera iz EU - navodi savetnik predsednika za spoljnu politiku.
Sledeći Tadićev korak, već ove nedelje, biće obraćanje nestalnim članicama Saveta bezbednosti.
-
U pismima adresiranim na šefove tih zemalja predsednik će objasniti
stavove Srbije, skrenuće pažnju na međunarodno pravo, na posledice koje
bi proizvelo eventualno nametnuto rešenje za status pokrajine, a
zatražiće i podršku za inicijativu da se pregovori o budućem statusu
KiM nastave. Posle toga, vrlo verovatno, predsednikovi izaslanici će i
putovati u ove zemlje - kaže Jeremić.
Kakav je značaj lobiranja
kod nestalnih članica SB, govori i podatak da je za "prolazak" bilo
koje rezolucije SB, pa i one o Kosovu, potrebna podrška najmanje devet
članica aktuelnog sastava tog tela UN. U ovom trenutku, među
rotirajućim članicama SB su Gana, Indonezija i Južnoafrička Republika,
koje su prilično naklonjene stavu Srbije. Ali, tu su i Panama, Peru,
Kongo, Katar, Slovačka, Belgija i Italija...
Povodom
Tadićeve najave diplomatske "ofanzive" i ministar spoljnih poslova
Srbije Vuk Drašković kaže da je ona uveliko u toku.
- Već
sutradan, po završnom sastanku u Beču, 10. marta, uputio sam pismo
šefovima diplomatija SAD, Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije,
Italije i Nemačke, zatim visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i
bezbednost Havijeru Solani, komesaru EU Oliju Renu i generalnom
sekretaru NATO Japu de hop Sheferu.
On najavljuje da će u
Indoneziju, Maleziju, Katar i Kuvajt uskoro otputovati Rasim Ljajić u
svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Srbije, dok će pomoćnik
ministra spoljnih poslova Rajko Bogojević, u svojstvu specijanog
izaslanika premijera Srbije, posetiti Južnoafričku Republiku, Kongo i
Ganu.
Prošle nedelje delegacija Srbije bila je u diplomatskoj misiji u Moskvi.
KOŠTUNICA
- PLANIRANO je i da premijer Koštunica govori na samoj
sednici
SB UN - kaže Drašković. - Ministarstvo spoljnih poslova i naša
diplomatsko-konzularna predstavništva rade i radiće sve što je moguće.
Ishod svih ovih napora, međutim, zavisi od toga šta i kako u odbrani
teritorijalne celovitosti svoje države radimo u samoj Srbiji.
D. R. - T. Mt.
Powered by ScribeFire.
