Pismo sa Kosova ili o Vidovdanu 2025.
Јања Гаћеша
11–13 minutes
Kada smo videli u kolikom broju nas je policija dočekala na Gazimestanu i kroz kakve smo prepreke i pretrese morali da prođemo, jasno je bilo da će se nešto ružno desiti, odnosno da imaju neki plan. Nije prošlo dugo, a krenulo je i masovno hapšenje
Tek što se oslobodila policije koja ju je sprovela do majke, dvanaestogodišnja devojčica ispred kompleksa na Gazimestanu kaže: „Sad mi je još više krivo što mi nisi dozvolila da obučem majicu sa natpisom Kosovo je srce Srbije". Majka je smiruje rečima: „Dobro je Katarina, tiho, Teodosije (njen mlađi brat) se mnogo uplašio". Devojčica se potom, pod utiskom svega što je nekoliko minuta pre doživela jer su je dva policajca izvela iz kolone i sprovela do ostalih privedenih Srba, okreće i kaže ljudima oko sebe: „Baš mi je drago što sam im rekla da je Kosovo srce Srbije".
Hapsili su Srbe na Gazimestanu ovog Vidovdana, više nego ikada do sada. Hvatali su ih za ruke i izvodili iz kolone kojom smo prolazili, jer sve je bilo namešteno tako da morate sporo da hodate, a oni da vas posmatraju. Sa jedne i druge strane bile su jake snage policije – specijalci, rekla bih. Oni su stajali mirno i nisu ništa radili, osim što su činili špalir iz koga su izvođeni ljudi.
Privodili su ih, da tako kažem, obični policajci. Niko od Srba se nije otimao, pravio scene, govorio. Novinari su tražili objašnjenje zašto to rade, ali odgovora nije bilo. Hodali su mladi Srbi izdvojeni iz mase uzdignute glave, kako i jedino može da ide čovek koji zna da su ga izdvojili samo zato jer je Srbin – hrišćanin.
Uoči parastosa šikanirali su i porodicu iz Žabljaka. Naterali su roditelje devetogodišnjeg dečaka da mu svuku majicu, jer je na njoj pisalo „Kosovo". Objašnjavao je otac da su majicu kupili u manastiru Gračanica gde su bili na liturgiji, ali nije pomoglo. Dozvolili su da je obuče jedino ako je okrene naopako, što su oni i uradili.
Pravila ponašanja
Kasnije su dečaku prilazili pojedinci, ne znajući šta se dogodilo na kapiji, i govorili da možda nije primetio da je naopako obukao majicu, jer je u oči upadala etiketa sa unutrašnje strane koja se obično iseče, ali je ovde ostala jer je majca kupljena tek uoči polaska na Gazimestan. Dečak je svima objašnjavao zašto nosi majicu naopako, i nije delovao zbunjeno i uplašeno, već hrabro i ponosno.
Da će na Gazimestanu biti problema znalo se unapred, čim su zabranili srpska nacionalna obeležja – mislim, kao da su ih do sada dozvoljavali. Kada smo videli u kolikom broju nas je policija dočekala, kroz kakve smo prepreke i pretrese morali da prođemo da bismo ušli u kompleks gde se spomenik nalazi, jasno je bilo da će se nešto ružno desiti, odnosno da imaju neki plan.
Deljenje obaveštenja kako se treba ponašati na proslavi Vidovdana na Gazimestanu, 28. jun 2025. (Foto: Janja Gaćeša/Novi Standard)
Svi smo na ulazu uzimali od policije papir, možemo ga nazvati i letkom, na kome je pisalo kako treba da se ponašamo i kako će oni reagovati ako se ne ponašamo po datim nam upustvima. Vesti o ponašanju policije na ulaznoj kapiji u kompleks spomenika širile su se među nama velikom brzinom. Ali, narod je sve vreme bio miran, dostojanstven, tih, kao i svake godine uoči parastosa. Pevanje koje je u sledilo nakon službe bio je jedini greh okupljenih na Gazimestanu, i to pesama koje nikoga ne vređaju.
Hapsili su Srbe na Gazimestanu ovog Vidovdana, više nego ikada do sada
Policija, međutim, nije tako procenila. Zadata pravila ponašanja smo, po njima, prekršili, i ponovilo se ono što se inače dešava poslednjih godina – hapšenje Srba. Jedino što je drugačije jeste broj uhapšenih, i to što su se ove godine okomili i na decu. Jasno nam je da im je cilj ostao isti, a to je da uplaše ljude da ne dolaze na Vidovdan na Gazimestan i Kosovo i Metohiju, i imali su odrešene ruke da to rade od strane svojih gospodara.
I pored nemilih scena ispred spomenika Svetom knezu Lazaru i kosovskim junacima i privođenja u Gračanici, obeležavanje Vidovdana proticalo je dostojanstveno – po principu koga nema, bez njega se može. Na liturgiji u Gračanici bilo je više ljudi nego nekoliko poslednjih godina.
Mitropolitova beseda
Okupljenom narodu besedio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i rekao, između ostalog, da Vidovdan spada u red najvećih praznika, odmah posle Božića, Vaskrsa, Trojičindana i praznika Svetog Save. Kazao je i da je naš narod nadahnut slavom Nemanjića, slavom i junaštvom Svetog kneza Lazara, oplemenjen svetom verom pravoslavnom.
„Ko dolazi našim svetinjama na Kosovo i Metohiju, odlazi obogaćen, oplemenjen, ohrabren. Hrabre nas i naša braća sa Kosova i Metohije, vidimo da im nije lako. Kada vidimo njih kako ponosno nose teškoće, svi se možemo zapitati: Šta su naše teškoće? Oni trpe svakodnevne pritiske i ponižavanja, trpe nepravdu, ali mržnja nije ušla u njihova srca, ni osuda, nego Hrista radi podnose sve", besedio je mitropolit.
Beseda je trajala dugo i pažljivo smo je slušali, posebno mi koji na Kosovu i Metohiji živimo. U ovakvim situacijama mi tražimo reči koje nas hrabre da istrajemo. Bilo ih je u ovoj besedi, ali čulo se i ovo: „Danas treba da se podsetimo, pošto proslavljamo Vidovdan i sećamo se Svetog kneza Lazara i kosovskih junaka, da smo u tim davnim vremenima živeli u ljubavi i miru sa našim komšijama Albancima. Ne vidimo nikakve sukobe dugo vekova pre i posle toga. Pre i posle Kosova. Sukobi i nesporazumi su, nažalost, počeli kasnije", kazao je mitropolit i dodao:
„Vrlo rado slušamo dobre primere dobrih suseda, dobrih komšija, između Srba i Albanaca i to treba što više isticati. U tom narodu, našim komšijama Albancima, ima mnogo dobra i to svedoče ponajviše Srbi sa Kosova i Metohije. Neka Bog to dobro među nama umnoži i neka daruje mir i slogu".
Grupa nas glasno je razmišljala o napred citiranim rečima mitropolita Joanikija, i dođosmo do zaključka da mu je, možda, sugerisano da i o njima nešto kaže u besedi. Pomenusmo u tom kontekstu i uhapšenog Srbina na ulici u neposrednoj blizini porte u Gračanici, vođu grupe hodočasnika iz Beograda, zbog plavih, belih i crvenih majica koje su nosili ljudi iz njegove grupe i na kojima je pisalo „Ujedinjena Srbija". (Besedu smo slušali pod uticajem tog privođenja, jer se desilo neposredno pre obraćanja mitropolita.)
Tako zbunjeni rečima da su Albanci odvajkada na Kosovu i Metohiji, bez ikakvih predrasuda prema njima kao sadašnjim komšijama sa kojima treba da živimo zajedno u miru i slozi, otišli smo iz gračaničke porte na Gazimestan, i doživeli strašnu torturu.
Dve proslave
Ovako je ukratko protekao sam dan Vidovdana, ali je opšti utisak nekoliko dana posle praznika i svega što se tog dana dešavalo i govorilo širom Srbije, da se neko svojski potrudio da ga razvuče kao nikada pre. Samo da bude što dalje od Kosova i Metohije.
U dnevniku Javnog medijskog servisa Srbije (RTS) čuli smo da je centralno obeležavanje Vidovdana ove godine bilo u Kruševcu gde je održana sednica Vlade, i gde je patrijarh služio liturgiju u manastiru Ravanica. Nekoliko minuta kasnije rečeno je i da je „centralna proslava Vidovdana na Kosovu i Metohiji održana u Gračanici i Gazimestanu".
Obeležavanje Vidovdana proticalo je dostojanstveno – po principu koga nema, bez njega se može
Da li smo imali jedan praznik, dve centralne proslave u istoj državi ili jedan praznik i dve centralne proslave u dve države? To je pitanje nas Srba sa Kosova i Metohije za sve one koji su bili u Kruševcu, jer sumnjamo da se potkrala greška uredniku RTS-ovog Dnevnika.
Kada su u pitanju oni u Beogradu, bez obzira kako jedni druge nazivaju (da li su „ćaci" ili „blokaderi", i da li dolaze iz jedne ili nekoliko kuhinja), ne osećam se kompetentnom da govorim nešto duže, jer teško je odavde to pratiti i razmrsiti, ali mogla bih da ih pitam, pri tome ih trpajući u isti koš, kakvu to Srbiju stvarno žele i bore se za nju? Jer, nisam sigurna da znaju gde su joj granice i nisam čula da kažu da je Ustav Srbije pogažen Briselskim sporazumom?
Špalir policije kroz koji se moralo proći do spomenika knezu Lazaru i kosovskim junacima na Gazimestanu, Vidovdan, 28. jun 2025. (Foto: Janja Gaćeša/Novi Standard)
U svojoj besedi ovogodišnji laureat manifestacije „Vidovdansko pesničko bdenije" i vidovdanskih svečanosti uopšte, dobitnik „Zlatnog krsta kneza Lazara" Bratislav R. Milanović kazao je:
Čestiti knez Lazar nije se odrekao Carstva zemaljskoga kada je izabrao Carstvo nebesko, nego je izabrao mogućnost da se posle istorije Carstvo zemaljsko priključi Carstvu nebeskom i da se tako oba pod krstom sjedine u Hristu za navek. Knežev zavet izrečen na večeri uoči boja u kojem će se braniti čast pred silom, uneli su u istoriju i srpski pesnici koji su potom došli; Danilo Treći, prepodobna Jefimija, despot Stefan Lazarević i drugi. Sveti zavet uzneli su u krvavom boju u jednom danu knez Lazar i njegovi junaci, a vekovima već tamo ga svakog dana u pesmama koje pevaju o strašnom razboju uznose pesnici iznikli iz ovog naroda kao što su iz junačke krvi uznikli Kosovski božuri.
Brojne su i velike teme koje je opevala srpska poezija, ali najveća je ona o žrtvovanju kosovskih junaka za čast i slobodu. U njoj su sjedinjene pesme o hrabrosti, ljubavi hrabrih ratnika prema bližnjima i porodici. O ljubavi majke prema deci, o prijateljstvu, o vernosti i odanosti, o praštanju, o postojanosti u zlom vremenu, o iskrenosti u veri, o dostojanstvu u trpljenju zla, besedio je Milanović.
Najteži ispit
Da su barem svi gore prozvani došli na Kosovo i Metohiju ovog Vidovdana, pa da se okupimo na jednom mestu takvi kakvi smo. Ovde gde još samo vazduh koji dišemo nije zabranjen, ali gde su se, uprkos svemu, vijorile zastave sa likom Hrista i nosile ikone. Vidljive su bile i na liturgiji u Gračanici i na Gazimestanu.
Ko je na Kosovo i Metohiju došao ovog Vidovdana pod tim barjakom je bio. Čini se, otuda i ono dostojanstvo i mirnoća naših Srba kada su ih iz kolone izvodili i privodili, ali i nemir u ostatku Srbije.
Samo okupljeni pod tim barjakom možemo da se nadamo i čekamo da će doći dan kada ćemo na Gazimestan odlaziti bez kontrola, pretresa, hapšenja, šikaniranja, zastrašivanja – slobodni. Ali, do te Srbije stiže se jedino preko Kosova i Metohije. Odavde se polazi!
Ovde su Sveti knez Lazar i kosovski junaci iscrtali crtu svojom krvlju, i na njoj Srbija treba da stoji pred svakim neprijateljem. Ne u Kruševcu, još manje u Beogradu. Srbija svedena na Beograd nije Srbija, već pašaluk u kome drugi gospodari.
Zar nismo svedoci da nas i posle 636 godina najjače na Kosovu i Metohiji i zbog Kosova i Metohije udaraju? Ovde se, Srbi moji, i danas najteži ispit polaže. Jer, kako branimo ovo parče svoje zemlje, kako mu prilazimo o Vidovdanu, takvu ćemo i Srbiju imati. Dok to ne shvatimo, tumaraćemo ovako razvučeni na sto strana. Pesnici nas ni jednim jedinim stihom neće opevati.
Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice. Ekskluzivno za Novi Standard.
Izvor: Novi Standard
Naslovna fotografija: Janja Gaćeša/Novi Standard
BONUS VIDEO:
