Србија и НАТО, перцепције и концепције - од бомбардовања до загрљаја
Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија Војводине
8-10 minutes
БЕОГРАД -
Србија неће размишљати о храбријим корацима ка чланству у НАТО све док не буде решено питање Косова и Метохије, оценио је данас спољнополитички коментатор Бошко Јакшић и додао да су у основи концепта војне неутралности политички, а не војно-стратешки интереси.
Јакшић каже да се мантра ''НАТО је бомбардовао Србију'' и после две деценије користи у јавним дебатама као аргумент за спречавање било какве сарадње са алијансом.
''Ствари су готово фиксиране на 1999. годину, а сувише мало се чини да се промени колективна негативна перцепција о НАТО-у'', рекао је Јакшић на онлине дискусији "Јачање веза између Србије и НАТО-а", у организацији Атлантског Савета Србије.
Дарко Дозет
Додао је да постоје различити и многи позитивни аспекти сарадње Србије и НАТО, али да се они ''чувају у тунелима''.
''Читава сарадња делује као 'undercover operation', где српска страна избегава да о томе говори у јавности и то треба променити'', нагласио је Јакшић.
Утисак је, каже, да политичари у Србији избегавају озбиљне дискусије и детаљне анализе бенефита који би Србија могла да има од пуноправног чланства у НАТО-у и да се ослањају на концепт војне неутралности.
Јакшић је оценио да промена негативних перцепција о НАТО-у захтева озбиљан напор, одговарајуће информације и коришћење свих средстава моћи којима располаже алијанса, а које, како каже, не користи у довољној мери.
''НАТО са своје стране треба да сноси значајан део одговорности што је у српској јавности та перцепција најчешће негативна. Биће потребно много времена и труда да се то промени, а за то треба направити први корак'', навео је Јакшић.
На питање да ли је политика војне неутралности препрека у партнерству између НАТО-а и Србије, Јакшић је казао да је та одлука политичка и да су у њеној основи политички интереси, а не војно-стратешки.
Јакшић оцењује да је војна неутралност уступак Русији која се, како каже, доживљава као заштитник КиМ и територијалног интегритета и суверенитета Србије.
''Докле год питање Косова не буде решено, Србија неће размишљати о храбријим корацима по питању чланства у НАТО-а'', казао је Јакшић.
Костић: Сарадња са НАТО у циљу стабилности, без учлањења
Партнерски односи Србије и НАТО-а су веома битан елемент државне политике Србије у настојањима да регион буде трајно стабилан, поручио је министар-саветник из одељења за НАТО и Партнерство за мир Министарства спољних послова Србије Саша Костић.
Костић је на онлајн дискусији "Јачање веза између Србије и НАТО" у организацији Атлантског савета Србије, казао да су ови односи засновани на партнерској сарадњи, а на основама политике војне неутралности Србије, "без настојања за учлањење у Алијансу".
"Унапређењу ове сарадње доприноси и интензиван дијалог на највишем нивоу између председника Србије Александра Вучића и генералног секретара НАТО-а Јенса Столтнеберга", нагласио је Костић и додао да постоји отвореност за унапређивање политичког дијалога и практичне сарадње Србије са НАТО у свим областима од заједничког интереса.
Како је казао, НАТО је за Србију незаобилазан саговорник из разлога што је реч о најмоћнијем војно-политичком савезу у свету у коме су скоро сви суседи Србије или већ чланови или аспиранти за учлањење.
Нагласио је да је најважније у односима између Србије и НАТО то што су на делу српске територије распоређене међународне безбедносне снаге - КФОР, под командом НАТО, а у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.
Усвајање новог, другог циклуса Индивидуалног акционог плана партнерства Србије и НАТО за период од 2019. до 2021. године, нагласио је Костић, сведочи о доброј сарадњи, а реч је о наставку првог циклуса који је успешно имплементиран.
"Усвајањем новог Индивидуалног акционог плана партнерства између Србије и НАТО још једном је потврђен узлазни тренд у партнерским односима као и високи степен интензитета наше партнерске сарадње и посвећеност заједничким интересима", додао је Костић .
Међутим, он је такође напоменуо да су односи Србије и НАТО деликатни због наслеђа из прошлости и интервенције из 1999. која се, са стране НАТО, и даље назива кампањом, док Србија врло јасно указује да је реч о агресији.
"Наше активности, садржина сарадње, укључујући војне и друге вежбе са земљама који нису чланице НАТО нису на штету наших односа са НАТО и државама чланицама и обрнуто", рекао је Костић.
Он је додао да су све активности у домену одбрамбене сарадње опредељене конкретним непосредним интересом Србије, а такође у циљу јачања капацитета српских оружаних снага у појединим областима.
Када се помиње сарадња Србије и НАТО кроз Партнерство за мир, објашњава Костић, већина медија и највећи део јавности мисли да се ту ради искључиво о војној сарадњи, а ова сарадња укључује и реализацију низа програма реформе безбедносног и одбрамбеног сектора.
"Реализује се низ програма реформе безбедносног и одбрамбеног сектора који имају за циљ постизање и повећање интероперабилности, што јесте значајно за наше учешће у мултинационалним операцијама и мисијама", казао је Костић.
Важан сегмент је и научно-техничка сарадња.
Коментаришући глобалну пандемију Ковид-19, Костић је нагласио да Србија није искористила НАТО механизме солидарности у пружању помоћи јер, како је навео, није имала потребе, али је искористила те механизме у септембру 2016. због мигрантске кризе.
"Често се у медијима и у појединој стручној јавности чује како Србија улази у НАТО, клизи ка НАТО, али морам да нагласим да то не одговара чињеницама, чланство Србије у НАТО није тема ни за Србију ни за НАТО, већ је тема унапређење партнерства", казао је Костић.
Политика војне неутралности Србије не доводи у питање однос нити према НАТО нити према било ком другом војном савезу, закључује Костић.
Србија може да буде и војно неутрална и партнер НАТО-у
Србија има право да бира своју будућност и какав ће однос имати са НАТО-ом , речено је данас на онлине дискусији "Јачање веза између Србије и НАТО-а'' и истакнуто да њихово партнерство и даља сарадња нису условљени приступањем Србије том савезу.
Истовремено је поручено да ће Србија наставити да гради позицију одговорно и кредибилног партнера НАТО-а у циљу остваривања заједничког интереса - очувања мира и стабилности у региону.
Шеф НАТО Канцеларије у Београду Томазо Витале поручио је да НАТО Србију види као поузданог, одговорног и веома цењеног партнера и поновио да алијанса у потпуности поштује суверенитет и војну неутралност Србије.
''Ми смо одувек били јасни и доследни по том питању. НАТО поштује право сваке суверене земље да бира сопствену будућност без икаквог мешања са стране'', рекао је Валети.
Нагласио је да једна земља може истовремено да буде војно неутрална и партнер НАТО- у наводећи као пример Аустрију, Ирску, Швајцарску...
Витале је рекао да НАТО не тражи нове чланице нити ''форсира'' било кога да постане члан, већ да има политку отворених врата за све који желе да приступе том савезу.
''Од Србије зависи на који начин жели да има однос са НАТО-ом и какву спољну политику жели. Ми то поштујемо, али можемо да сарађујемо и јачамо наше партнерство'', поручио је Витале.
Министар-саветник из одељења за НАТО и Партнерство за мир Министарства спољних послова Саша Костић поручио је да ће Србија наставити да гради позицију одговорног, поузданог и кредибилног партнера са циљем заједничког интереса обезбеђивања сигурности и безбедности и стабилности на територији Србије у региону.
Нагласио је да је најважније у односима између Србије и НАТО то што су на делу српске територије распоређене међународне безбедносне снаге - КФОР, под командом НАТО, а у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.
Додао је да усвајање новог, другог циклуса Индивидуалног акционог плана партнерства Србије и НАТО за период од 2019. до 2021. године сведочи о доброј сарадњи и наставку првог циклуса који је успешно имплементиран.
На конференцији је говорио и спољнополитички коментатор Бошко Јакшић који је оценио да промена негативних перцепција о НАТО-у захтева озбиљан напор, одговарајуће информације и коришћење свих средстава моћи којима располаже алијанса, а које, како каже, не користи у довољној мери.
''НАТО са своје стране треба да сноси значајан део одговорности што је у српској јавности та перцепција најчешће негативна. Биће потребно много времена и труда да се то промени, а за то треба направити први корак'', навео је Јакшић.
Онлине дискусију "Јачање веза између Србије и НАТО-а'' организовао је Атлантски Савет Србије, а пројекат је спонзорисана Амбасада САД у Београду.
