pcnen.com

Farmaceutska industrija će ponovno profitirati

8-10 minutes

---

Autor: Joe Quinn

U slučaju da netko ne razumije zašto možete, ili trebate, biti skeptični o ozbiljnosti navodne prijetnje od korona virusa.

Kako se odigravalo od početka 2009. do kraja 2010. godine, procjenjuje se da je pandemija "svinjske gripe" zarazila do 1,4 milijarde ljudi širom svijeta i ubila negdje između 150 000 i 575 000 ("gripa" gotovo nikada nije zabilježena kao uzrok smrt na smrtnom listu). Dok su tadašnje vlade govorile o prijetnji od virusa, nije postojalo ništa poput razine histerije koju danas vidimo u vezi s korona virusom. Danas mnogi politički čelnici u pretjeranim, emotivnim frazama govore o korona virusu koje su u potpunosti nepovezane sa stvarnim stopama zaraze i smrtnim slučajevima koje je izazvao.

Razmotrite današnju izjavu premijera Velike Britanije Borisa Johnsona da je ovo "najgora javnozdravstvena kriza generacije" i da je "ova bolest opasnija i da će se širiti dalje … više će obitelji izgubiti voljene prijevremeno".

Johnsonova izjava očigledno je lažna. Korona virus zasad NIJE "najgora javnozdravstvena kriza jedne generacije". U Velikoj Britaniji imamo ukupno dvije, da, DVIJE, smrti od virusa (a 116 zaraženih ljudi). Do srpnja 2009. (nakon čega je obustavljeno rutinsko testiranje) bilo je više od 24 000 laboratorijski potvrđenih slučajeva svinjske gripe u Engleskoj i Škotskoj i 392 smrtna slučaja. Prije samo nekoliko mjeseci britanska vlada tvrdila je da bi 65 000 ljudi moglo umrijeti.

Da, vjerojatno je da će više Britanaca (stariji i oni sa zdravstvenim problemima) podleći korona virusu, ali mnogo više će umrijeti kao neizravni rezultat sezonske gripe. Zašto se sezonska gripa ne okarakterizira kao "najgora zdravstvena kriza u generaciji"? Je li to jednostavno zato što se događa svake godine? Ili je to zato što već postoji dobro podmazan sustav koji omogućuje cjepivo protiv gripe koje proizvode velike farmaceutske kompanije za 1,5 milijuna Britanaca svake godine? Iako bi se Johnsonovi komentari mogli tumačiti kao "odgovorno vođstvo", oni su u stvari vrlo neodgovorni i najvjerojatnije proizvod cinizma i oportunizma.

Histerija oko virusa znači da velike farmaceutske kompanije uzimaju vaš novac

U siječnju 2010. godine Wolfgang Wodarg, njemački izaslanik koji se školovao za liječnika, a sada predsjeda komitetom za zdravstvo pri Vijeću Europe, tvrdio je da su velike tvrtke organizirale "kampanju panike" oko svinjske gripe kako bi izvršile pritisak na Svjetsku zdravstvenu organizaciju (WHO) da proglasi "lažnu pandemiju" za prodaju cjepiva. Wodarg je rekao da je kampanja Svjetske zdravstvene organizacije o "lažnoj pandemiji" gripe "jedan od najvećih medicinskih skandala stoljeća". Rekao je da je kampanja "lažne pandemije" započela u svibnju 2009. u Mexico Cityju, kada je stotinjak "normalnih" prijavljenih slučajeva gripe proglašeno kao početak prijeteće nove pandemije, iako je rekao da je za to bilo malo znanstvenih dokaza. Pored toga, on je tvrdio da je WHO, "u suradnji s nekim velikim farmaceutskim kompanijama i njihovim znanstvenicima, redefinirao pandemiju", uklonivši izjavu da se "ogroman broj ljudi zarazio bolešću ili preminuo" iz postojeće definicije i zamijenio je izjavljujući da jednostavno mora postojati virus, koji se širi izvan granica i na koji ljudi nemaju imunitet.

U ožujku 2010. godine Vijeće Europe pokrenulo je istragu o "utjecaju farmaceutskih tvrtki na globalnu kampanju protiv svinjske gripe", čiji je rezultati zanimljiv za pročitati.

"Pipci utjecaja farmaceutskih kompanija su na svim razinama u procesu odlučivanja", rekao je Paul Flynn, tadašnji laburistički zastupnik iz Velike Britanije, koji je sjedio u Odboru vijeća za zdravstvo. "Sigurno je da WHO mora biti transparentan jer je došlo do narušavanja prioriteta javnih zdravstvenih službi u cijeloj Europi, rasipanja ogromnih iznosa javnog novca i provociranja neopravdanog straha."

Iako stručnjaci s kojima su se konzultirali nisu krili industrijske veze u drugim sredinama, izjavljujući ih u istraživačkim radovima i na sveučilištima, WHO nije ništa javno otkrio u svojim prvobitnim uputama 2004. U svojoj bilješci, WHO je savjetovao: "Zemlje koje razmatraju uporabu antivirusnih sredstava kao dijela svog pandemijskog odgovora će morati stvarati zalihe unaprijed."

Istraga 2010. godine British Medical Journal i Biroa za istraživačko novinarstvo pokazali su da su autori WHO smjernica izdanih 2004. godine tri znanstvenika koja su prethodno plaćena za drugi rad od strane Rochea, koji proizvodi Tamiflu, i GlaxoSmithKline (GSK), proizvođača Relenze (još jednog lijeka protiv gripe). Procjenjuje se da su farmaceutske tvrtke zaradile više od 7 milijardi dolara dok su vlade nagomilavale lijekove za borbu protiv svinjske gripe.

12.travnja 2010, Keiji Fukuda, vrhunski stručnjak WHO-a za gripu, je izjavio da sustav koji vodi do proglašenja pandemije svinjske gripe doveo do zbrke oko virusa koji kruži svijetom i izrazio je zabrinutost da je došlo do propusta u komuniciji u vezi s neizvjesnosti oko novog virusa, za koji se ispostavilo da nije tako smrtonosan koliko se strahovalo.

U lipnju 2010. godine Fiona Godlee, glavna urednica BMJ-a, objavila je članak u kojem je kritizirala WHO, rekavši da je istragom otkriveno da su neki stručnjaci koji savjetuju WHO o pandemiji imali financijske veze s kompanijama koje proizvode antivirusne lijekove i cjepiva. Margaret Chan, generalna direktorica WHO-a, odgovorila je: "Bez sumnje, članak BMJ-a ostavit će na mnoge čitatelje dojam da je na odluku WHO-a o proglašenju pandemije barem djelomično utjecala želja za povećanjem profita farmaceutske industrije".

Budući da su već bili dostupni lijekovi za liječenje svinjske gripe, malo je bilo potrebno produžiti histeriju oko tog određenog virusa nakon početne propagande, a vlade širom svijeta trošile su milijarde dolara nagomilavajući zalihe onoga što je farmaceutska industrija nudila. Koronavirus se razlikuje po tome što još uvijek ne postoji lijek za bolest (pričekajte malo). Kao rezultat toga, histerija se mora umjetno produžiti sve dok oni poput Johnson & Johnsona i Pfizera nešto ne iskemijaju. Do tada, mnoge zemlje poduzimaju smiješno ekstremne mjere poput zabrane svih javnih događanja, zatvaranja škola mjesecima i inzistiranja da čitavo stanovništvo do daljnjeg ostane u zatvorenom prostoru (ili "samoizolaciji" ako to više preferirate) do daljnjeg.

Možda ste primijetili nedavnu najavu Trumpove administracije o zabrani svih putovanja iz EU-a, osim Velike Britanije i Irske. To je vjerojatno bio izračunat politički trik u pokušaju da se dodvore lokalnim vlastima i narodu i pojača percepcija o "posebnom odnosu" između dvije (ili tri) zemlje, posebno kada je riječ o zdravstvu. Nije tajna da je britanska vlada u pregovorima o 'odličnom' trgovinskom sporazumu sa SAD-om nakon 'Brexita'. Također nije tajna da će dio tog trgovinskog sporazuma uključivati veliki ​​američki farmaceutski pristup britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi i, najvjerojatnije, višestruko povećanje cijene lijekova na recept u Velikoj Britaniji kako bi odgovarali njihovim pretjeranim troškovima u SAD-u.

U interesu vraćanja neke perspektive trenutnoj uzbuni zbog korona virusa, pogledajte ovaj grafikon bolesti koje su dnevno glavni uzroci smrti širom svijeta i, ako morate, prioritizirajte to da se zaštitite od žute groznice prije nego što poduzmete mjere protiv korona virusa.

Za kraj, ostavit ću vas s malim dijelom satire sa stranice "Onion" koji, nažalost, uopće nije satira.

Kao odgovor na trenutno izbijanje koronavirusa, vrhunski američki zdravstveni stručnjaci upozorili su državu u četvrtak da se drže za j***na sjedala, jer ova kuja još nije ni počela razmišljati o tome da se pokrene. "Dobili smo puno pitanja oko Covid-19, i, u biti, najbolje da svi stavite pojaseve jer će ovo sranje brzo ubaciti u veću brzinu", rekao je profesor sa Stanforda za zdravstveno istraživanje i politike Richard Mason, bacivši sve svoje papire u zrak i upozorivši naciju da je bolje da učvrste sigurnosi pojas, jer će vas taj gad baciti na stražnjicu. "Ako mislite da je sada loše, samo j***no pričekajte, jer će ovaj kučkin sin prijeći na razinu potpunog uništenja. Ozbiljno, perite ruke, odsjecite ruke – to nije j***no važno. Vi jadni gadovi biti ćete apsolutno j***no uništeni". Mason je tada pao preko podija, sklupčao se u položaj fetusa na podu i počeo vrištati: "Pripremite se!"

Sott.net

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na pcnen@t-com.me

 

politika.rs

Како веровати Америци

Душан Зупан

4-5 minutes

---

Ових дана сазнајемо да Вашингтон (можда с Бриселом) спрема „план" за „коначно решење" косовскометохијског проблема. Нешто поправљена верзија Ахтисаријевог плана, како изгледа. Шаргарепа треба да буде гаранција за улазак Србије у Европску унију. О штапу се још не говори. Рано је.

На страну то што, сам по себи, тај наградни улазак у ЕУ, уз још неке евентуалне шећерлеме, никако не може бити компензација за одрицање Србије од значајног дела територије, од њеног народа на тој територији и светиња које су део њене живе историје. Поставља се, међутим, много значајније питање: Како да се Америци уопште верује да ће било шта испоштовати, чак и ако се пронађе заједнички језик у ћорсокаку у који нас је довела војна агресија?

Америчку владу, наиме, прати дуга, вековна историја непоштовања и свечаних јавних обећања и разних потписаних и важећих уговора свих врста. Да не идемо толико далеко у историју па да набрајамо колико пута су прекршени „лула мира" и уговори са староседеоцима америчког континента Индијанцима, с јужним суседима Мексиканцима и с другима који су имали тај усуд да се испрече америчким интересима у ближој и даљој околини.

Многи су још живи сведоци понашања САД после пада Берлинског зида, односно преваре (данас се то јасно види) совјетско-руског руководства. За оне који су млађи, свежи су још примери последњих година с америчким „ничим неизазваним" одустајањем од низа америчко-совјетских уговора о разоружању, или повлачењем из нуклеарног споразума с Ираном, или недавним почетком повлачења из Париског споразума УН о климатским променама.

Ближе нашем региону, сведоци смо колико америчко слободно тумачење Дејтонског споразума изазива не само локалне политичке турбуленције већ прети да изазове озбиљну нестабилност ширу од саме Босне и Херцеговине.

Да идемо још уже: Резолуција СБ 1244 о Косову и Метохији била би одавно укинута да није подршке Русије и Кине и упорне борбе наших дипломата. Шта је било с одредбама Кумановског споразума, као што је она да се хиљаду наших полицајаца врати на Косово и Метохију? Колико је српских живота изгубљено због непоштовања те одредбе, рецимо? А све је то уредно потписано и оверено од стране Американаца или оних представника који су под њиховом контролом.

Простор не дозвољава да се бавимо неиспуњеним јавним и тајним обећањима Холбрука и других представника америчке владе, а поготову не Хашким трибуналом, као јединственим случајем карикирања међународног права. Ипак, ваља имати у виду бар још Бриселски споразум, где је Заједница српских општина до данас остала мртво слово на папиру, док су све обавезе Србије – испуњене.

И како сада, имајући у виду партнере с друге стране стола, разговарати и преговарати о некаквом могућем решењу проблема Косова и Метохије (Албанци су се јасно изјаснили да Американци говоре за њих, а што се Европљана тиче, јасно је да су и они под пресудним утицајем Вашингтона)? Ко је тај ко може да поверује да ће америчка страна овог пута поштовати било шта што је обећала и потписала?

С друге стране, здрав разум каже да ваља преговарати и да су разговори бољи него било каква сила и страдање. Зато, било каква понуда да је на дневном реду, наши преговарачи би требало, пре свега, да инсистирају на претходном испуњавању онога што је било обећано, потписано, а није испуњено. Конкретно, да би показале добру вољу и поштене намере у случају да неки нови споразум може бити постигнут, обе стране би требало да испуне оно што досад нису. То значи, рецимо, да се хиљаду наших полицајаца ипак врати на Косово и Метохију, односно да се оснује Заједница српских општина, да не говоримо још и о поштовању Резолуције СБ 1244.

Успостављање поверења је врло важан елемент свуда где се склапа било какав посао. Само партнери у доброј вери могу склопити успешне и дугорочне споразуме. Ако то буду полазне тачке неке нове мировне иницијативе, можда се и може наћи решење за наизглед нерешив косовски Гордијев чвор. Мач који би га евентуално пресекао већ се показао неуспешним.

Дугогодишњи новинар и дипломата

Прилози објављени у рубрици „Погледи" одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

 

novosti.rs

Dr Konstantin Nikiforov: Narod u litije izveo Milo, a ne Moskva i Beograd, Đukanović je potcenio ugled i uticaj SPC

Branko VLAHOVIĆ

9-11 minutes

---

| 15. mart 2020. 09:00 | Komentara: 0

Direktor Instituta za izučavanje slovenskih naroda Ruske akademije nauka: Vulkan nezadovoljstva proključao zbog samovolje i zloupotreba režima

OD STALNOG DOPISNIKA MOSKVA

CRNOGORSKI večiti lider Milo Đukanović i njegovi najbliži saradnici potcenili su ugled i uticaj Srpske pravoslavne crkve, koja ima snažne i duboke korene u tradiciji, kulturi i svesti građana Crne Gore. Za to što veliki broj ljudi učestvuje u litijama razloge treba tražiti ne samo u poštovanju tradicije i pravoslavne vere, nego i u nezadovoljstvu naroda. Uzalud Đukanović i njegove vlasti traže uzroke na strani, jer je proključao vulkan nezadovoljstva građana, koji su pokazali da nije odumrlo čojstvo i da ne žele da se Crkvi otima imovina. Imam mnogo prijatelja Crnogoraca i dobro znam da su to čestiti ljudi, koji su stali uz svoju Crkvu u ovom delikatnom trenutku za Crnu Goru.

Ovako, u intervjuu za "Novosti", najugledniji ekspert za Balkan dr Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za izučavanje slovenskih naroda Ruske akademije nauka, komentariše aktuelna dešavanja u Crnoj Gori. Na pitanje kako ocenjuje Đukanovićeve tvrdnje da su litije i masovan izlazak građana na ulice potpomognuti u Beogradu i Moskvi, profesor Nikiforov kaže da su optužbe iz Podgorice smešne i da oni dobro znaju da je Crnogorcima prekipelo zbog samovolje i zloupotreba koje čine Milo i njegov klan:

- U Crnoj Gori se stiglo do crvene linije, i sada je opasno da ne dođe do direktnog sukoba učesnika litija i suprotnog tabora. Bilo bi tragično da udari brat na brata i da dođe do krvoprolića. Razumem zašto Milo tvrdi da su u sadašnja događanja u Crnoj Gori uključene Rusija i Srbija. On to govori da bi na svoju stranu pridobio Zapad. Najviši ruski političari ne komentarišu situaciju u Crnoj Gori, da Milo ne bi mogao da kaže da ga neko sa strane svađa sa narodom. Dobro je što predsednik Vučić nije otišao u Crnu Goru, da u Podgorici ne bi mogli da tvrde kako litijama diriguju vlasti u Beogradu.

* Očigledno je da su vlasti u Crnoj Gori iznenađene samodisciplinom građana koji su se odazvali pozivu mitropolita Amfilohija da dođu na litije.

- I sam sam fasciniran time kako su se građani dobro organizovali. Osim starijih, mnogo je mladih, kao i roditelja i dece koji su došli da podrže svoju Crkvu.

* Da li ste očekivali ovakav razvoj situacije u Crnoj Gori?

- Nisam mogao da pretpostavim da će baš toliko ljudi izaći na ulice. Impozantne i predivne slike gledamo iz gradova Crne Gore. Uveren sam da je i Milo Đukanović smatrao da će biti malo galame i da će se potom sve stišati. Ali pokazalo se da kod Crnogoraca SPC ima mnogo veći značaj nego što su mislili političari. Oni koji su forsirali samozvanca Dedeića ispali su smešni.

* Deo balkanskih lidera pokrenuo je inicijativu o "malom šengenu", kao vid pripreme za jedinstveno funkcionisanje u EU. Šta vi mislite o tome?

- Priča o "malom šengenu" je mala bajka. Rukovodstvo u Albaniji igra svoju igru i sve otvorenije i upornije podržava samostalnost Kosova.

 

* Kako vi vidite rasplet situacije na Kosovu?

- Nesporno je da je Srbiji i predsedniku Vučiću danas glavni problem Kosovo. Biću iskren, nisam do kraja shvatio na koji način Vučić želi da dođe do kompromisa oko teritorije sa Albancima. Bio sam davno za podelu Kosova, kada je u Srbiji bilo svetogrđe da se o tome govori. Da je to tada učinjeno, podela bi bila mnogo pravičnija, pa i povoljnija za Srbe. Pozicija u kojoj se nalazi predsednik Vučić nije nimalo laka, ali to ne znači da on treba da žuri. Ako narod smatra da treba sačekati i odložiti donošenje konačne odluke, onda tako treba i uraditi. Uostalom, na Zapadu postaju sve više svesni činjenice da je opasno doneti odluku u kojoj se ne bi uvažavali i srpski interesi. Srbija danas nema snage da vrati Kosovo. Zbog toga sam pristalica "zamrzavanja problema". Priče o tome kako bi Srbija mogla da dobije neke ustupke ako prizna Kosovo, mamac su za prevaru. Čak i ako joj u Vašingtonu obećaju da će je "pogurati" da što pre uđe u EU, to ne znači da će ona uskoro biti primljena. Barem su se Srbi naslušali raznih obećanja u poslednjih tridesetak godina.

* Šta mislite o pričama da bi Srbiji, kao ustupak, trebalo da se ponudi izlazak na more?

- Naravno da je to budalaština. Pa ko ozbiljan može da veruje u to da bi Albanija bila spremna da da deo svog mora ukoliko bi Beograd pristao da prizna Kosovo?! Za Srbiju bi bilo najbolje rešenje da i dalje ostane neutralna i da ne ulazi ni u jedan vojni savez. Oni kojima se žuri u EU moraju da analiziraju šta su od ulaska dobili vaši susedi. Priče o tome kako će ulaskom u EU poteći reka investicija su nerealne.

 

* Šta mislite o najavljenim suđenjima Albancima koji su učestvovali u ratnim zločinima nad Srbima na Kosovu?

- Teško se može dogoditi da sud bude objektivan i osudi Albance koji su počinili zločine. Da su to hteli, mogli su ih već osuditi u Hagu. Albanska zajednica na Kosovu i Metohiji i dalje živi po starim običajima. Samo treba analizirati to koliko je ljudi koji su trebali da svedoče u Hagu pobijeno. Čak i oni kod kojih se probudila savest, u strahu od odmazde nisu spremni da svedoče. Bojim se da bi suđenje Albancima moglo biti najobičnija farsa.

* Kako komentarišete "povampirenje" priča u Poljskoj o tome kako ih ruska Crvena armija nije oslobodila već okupirala?

- Protiv revizije istorije i falsifikata najbolje je boriti se tako što će se potpuno otvoriti arhive iz tog perioda. U vreme dok sam radio u Kremlju, u predsedničkom timu, znam da je Boris Jeljcin otvorio arhive. Nažalost, kasnije je deo građe opet bio pod embargom. Podržavam ideju predsednika Putina da se predstave javnosti svi dokumenti o Drugom svetskom ratu, jer će se tako omogućiti istoričarima da pišu pravu istinu, ma koliko se ona nekome ne dopadala. Naravno da će biti uvek i onih kojima nije stalo do istine, pa i kad budu imali pred sobom dokumente, pisaće laži.

* Ruski političari i istoričari sada izvlače dokumenta iz kojih se vidi da su poljski lideri šurovali sa Hitlerom. Zašto ti dokumenti nisu objavljeni ranije?

- Pitanje je opravdano. Ali mora se znati da u sovjetsko vreme takve dokumente nisu hteli da publikuju da ne bi narušili savezničke i prijateljske odnose sa Poljacima. Ćutalo se o tom delu istorije, mada su i tada postojala dokumenta o svim bolnim momentima u odnosima Poljaka i SSSR, i pre i u vreme Drugog svetskog rata. Zašto su kasnije ti arhivski materijali ponovo zatvoreni, stvarno ne razumem.

* Šta bi bilo dobro da Srbi učine da se ne zaborave važni događaji i da se ne dopusti falsifikovanje istorije?

- Mislim da bi bilo korisno da Srbija organizuje svoj arhiv koji bi prikupljao građu o agresiji NATO i žrtvama koje je imala. To treba učiniti sada, dok su još živi svedoci tih događaja. Ako se to ne uradi, jednog dana će medijski jače i uticajnije zemlje koje su napale Srbiju širiti "svoju istinu".Mislim i da Srbi moraju da sačuvaju svu dokumentaciju o Haškom tribunalu. Moram priznati da sam i ja, koji sam često dolazio u Jugoslaviju i čak prisustvovao pregovorima sa Slobodanom Miloševićem, mnogo toga saznao iz njegovih kazivanja na suđenju u Hagu. Ne bi začudilo da jednog dana u Hagu ti dokumenti nestanu, pogotovo oni u kojima su Milošević i neki drugi optuženi dokazivali apsurdnost optužnica. Prema mom mišljenju, bilo bi dobro da se sačuva i dokumentacija o Dejtonskom sporazumu.

* U Dumi je nedavno postignut dogovor o tome da se osnuje zajednički institut sa Srbijom za čuvanjem istine o Drugom svetskom ratu.

- Kad je reč o Srbiji i Balkanu, izuzetno cenim vaše istoričare, koji su mnogo pisali i o Drugom svetskom ratu. I dosadašnji instituti u Beogradu su dobro radili. Suština odnosa naših naroda se odlično zna i nju niko ne može promeniti. Tim periodom su se bavili ozbiljni srpski istoričari, i sve što je važno opisano je. Zato i ne vidim razlog da se otvara novi institut. Ruski i srpski istoričari odlično sarađuju, organizujemo konferencije, objavljujemo značajne knjige... I ako političari hoće da podrže objavljivanje istine, najbolje je da finansijski pomognu rad postojećih instituta i objavljivanje knjiga.

* Odlično sarađujete sa srpskim istoričarima. Kakva je saradnja sa kolegama iz bivših jugoslovenskih republika?

- U našem institutu je došlo do podmlađivanja zaposlenih saradnika. Imamo ljude koji su se specijalizovali za izučavanje novije istorije Hrvatske, Slovenije, Makedonije i BiH. Već sam i ranije govorio u jednom od intervjua za vaš list da smo mi otvoreni za saradnju sa svima. Ipak, u BiH u Sarajevu nisu baš spremni da sarađuju sa nama jer smatraju da smo mi prosrpski orijentisani. Ali zato sa Republikom Srpskom dobro sarađujemo. Možda u Sarajevu takođe shvate da od saradnje istoričara i otvaranja arhiva može samo da dobije istoriografija i da se tako dolazi da prave istine.

PRAZNE PRETNjE DODIKU

* Iz Sarajeva prete srpskom lideru Miloradu Dodiku

hapšenjem. Da li bi se to moglo desiti, uz pomoć Zapada?

- Pretnji će biti, ali ne verujem da bi se neko usudio da to uradi, jer bi to moglo izazvati sukobe i krvoproliće. Dodik je do sada odlično lavirao i verujem da će to činiti i ubuduće. Naruku mu ide to što su u SAD okupirani svojim izborima i interesima i nije im prioritet rešavanje spornih pitanja u BiH.