Nebojsa Malic // U sluzbi neprijatelja

 

http://sivisoko.blogspot.com/

26 август 2010

У служби непријатеља

Негде 10. августа, Жељко Цвијановић је у Новом Стандарду објавио још један занимљив текст, насловљен "Како би изгледао Борис који је одлучио да Србија преживи, макар на његов рачун." У њему је описао шта би све Врховни Жутник могао да уради како би допринео спасењу земље којом председава - иако би га то сигурно коштало фотеље а можда чак и главе, јер би тиме изазвао гнев својих господара са Запада.

Била је то, дакако, фантазија - што Цвијановић и признаје. Али не зато што је описани сценарио неизводљив сам по себи, већ зато што Борис Тадић није особа која може да га изведе. Односно, могао би, онако теоретски, али је далеко вероватније да ће, рецимо, саудијски краљ ручати свињетину усред Меке током Рамазана.

Наиме, Цвијановић свој сценарио условљава Тадићевом спознајом да су:

"...пријатељи они са којима делимо љубав, да су савезници они са којима делимо циљеве, да су противници они који, када нас победе, отворе врата и пусте нас да часно са мачем изађемо кроз њих, и да су непријатељи они који, када нас победе, не остављају нам ни мач ни излаз. Непријатељи су они чији је циљ да заувек сломе наш дух."

Можда би овде "душмани" био бољи израз од "непријатељи". А нема никакве сумње да су Империја, њени вазали у ЕУ, и њихове домаће експозитуре (невладници, жутократе) управо душмани.

Немачки изасланик за Балкан од 1941-45, Херман Нојбахер, сведочио је у својим мемоарима о Хитлеровом убеђењу да се "не сме никада допустити да на Балкану постане један народ сувише моћан, који је свестан своје политичке мисије и историјске улоге." При томе је мислио на Србе.

Свакако да је иронија то што су се данашњи Срби одавно одрекли и политичке мисије и историјске улоге. Нису ни издалека онолико слободољубиви и независни какви су били они које су због тога на зуб узеле аустроугарска царевина и Хитлерова Немачка - али је данашњој Империји, која је просто преписала њихову балканску политику, то сасвим свеједно. Чак и потенцијал за ремећење хегемоније мора бити уклоњен, јер никад се не зна када ће анестезија престати да делује, а незгодни Срби да се пробуде из учмалости.

Ако жутократе сматрају Империју, ЕУ и НАТО својим пријатељима и савезницима, то значи да са њима деле и љубав и циљеве. А пошто смо већ установили шта су им циљеви, произилази да жутократе себе не сматрају Србима (што су већ много пута показали) и да им до Србије апсолутно није стало.

И то је онда одговор на питање зашто Тадић, који заиста контролише све системске полуге моћи и власти, није досад отворено издао Србију и "учинио све што може" да би задовољио своје господаре. Наиме, њима отимачина Косова није циљ сама по себи, већ је средство у функцији остварења далеко важније циља: "коначног решења" тзв. српског питања на Балкану, односно затирања Срба као слободољубивог и независног народа.

Сасвим је могуће да Империја сматра да је њен пројект колективне лоботомије Срба малтене завршен. Захваљујући свом историјском искуству, империјалисти су опседнути контролом над институцијама система, па не схватају да је друштвени отпор итекако могућ ван њих. Пошто су жутократе покорно јавиле да су све институције у Србији у њиховим рукама, Империја сада очекује потпуно извршење постављених задатака.

Жутократе су, по свему судећи свесне да њихова власт није ни издалека толико јака и свемоћна, и да им за остварење задатог треба још времена. То је, по мени, најбоље објашњење за позерски патриотизам Тадића и министра Јеремића. Он јесте искључиво за унутрашњу употребу, и јесте у функцији "меке издаје". Али нисам убеђен да се ова представа игра са пуним знањем и разумевањем Империје. Јер, империјалисти су небројено пута показали да између суптилног и бахатог приступа увек бирају потоњи.

Зло често само себе саплиће. Жутократе се труде да што боље служе Империји, али им ова верује таман колико свим осталим издајницима. Баш захваљујући том непрестаном шиканирању, жутократе нису биле у стању да докусуре српски дух, који упркос свему још опстаје.

Као хришћанин, верујем да свако може да нађе спасење. Али само зато што је нешто теоретски могуће не значи да је изводљиво, или вероватно. Зато протагониста Цвијановићеве фантазије са почетка ове приче сигурно неће бити Борис Тадић; не зато што не разуме разлику између противника и непријатеља, већ зато што непријатеља сматра пријатељем и савезником. Међутим, садржај те фантазије свакако био би добар почетак на путу спаса. На нама је да нађемо некога ко би био у стању да тим путем крене.

 

 

RE: KAKO SU OTKRIVENI ARTILJERIJSKI PLANOVI ZA „OLUJU“

G-dine Anticu,

Priložite, slobodno, uz ovaj tekst i cinjenicu, da je Vlada RS Krajine pribavila u junu informaciju o tajnoj sednici Saveta bezbednosti. Dastavio ju je jedan Amerikanac, preko Srpkinje u Njujorku. Na sednici je bila jedna tacka dnevnog reda - prikljucenje RS Krajine Hrvatskoj. Referisao je nemacki ambasador. Garantovao je da ce hrvatska policija i hrvatska vojska najhumanije postupiti prema srpskom stanovnistvu, kada budu zauzimali Zonu pod zaštitom Ujedinjenih nacija (Republiku Srpsku Krajinu). Nemac je rekao da ce to Hrvatska obaviti početkom avgusta 1995. godine. Nijedna država nije stavila veto na ovaj predlog. Svi su glasali za, osim Kine i Rusije. One su se uzdržale - nisu glasale ni za, ni protiv.
Vlada RS Krajine je o ovome, istog dana, kuriskom postom, obavestila Milosevica, Bulatovica i Karadžica, ali oni su naredili, da se hrvatskoj vojsci u "Oluji" ne pruža nikakv otpor. Istovetnu naredbu je prihvatio i komandant krajskog korpusa u Vukovaru, general Loncar. Odgovorio je Predsedniku Marticu, da on slusa komandu iz drugog mesta, ne iz Knina. A Vukovarski korpus bio najbrojniji u Krajini i najbolje naoružan.

Pozdrav, S. Jarčevic

---

HRVATSKA OPTUŽUJE RUSKE OFICIRE: KAKO SU OTKRIVENI ARTILJERIJSKI PLANOVI ZA „OLUJU"

petak, 27 avgust 2010 15:18 Ivan JEGOROV

Ponovo su oživele vojne tajne koje su, činilo se, pouzdano sahranjene pod ruševinama bombardovanja, eksplozija i zločina u Krajini


Hrvatska je optužila ruske oficire koji su u vreme rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici (1991-1995) služili u misiji vojnih posmatrača UN za namerno prikrivanje ili uništavanje tajnih dokumenata iz tog vremena. Radi se o jednoj od belih mrlja u dramatičnoj istoriji Balkana – operaciji "Oluja" protiv srpskog stanovništva, koju mnogi eksperti ocenjuju kao ratni zločin. 

Nije slučajno što tužilaštvo Haškog tribunala već duže od dve godine traži od Hrvatske da dostavi dokumenta o "Oluji". Pored ostalog, i takozvane "artiljerijske dnevnike" – planove o pripremama i logistici operacije sa spiskom meta. Ti materijali mogli bi rasvetliti kako se moć artiljerijske vatre sručila na glave mirnog srpskog stanovništva. Međutim, ti su dnevnici na neobjašnjiv način nestali bez traga.

Zašto je danas Hrvatska pokrenula krivični postupak protiv dvojice bivših starijih oficira ruskog Generalštaba i jednog engleskog generala, koji su služili u misiji vojnih posmatrača UN? Pukovnika Aleksandra Černeckog, potpukovnika Viktora Tarusina i generala Pitera Viljamsa optužuju da su pre 15 godina oni tobože upali na teritoriju Srpske Krajine i ukrali"artiljerijske dnevnike". Posle toga, tvrde Hrvati, svi tragovi o dokumentima se gube. Zaključak se nameće sam po sebi: za to su krivi, naravno, Rusi.

Iza neočekivanog krivičnog dela kriju se intriga i velika politika. Hrvatsku ne puštaju u Evropsku Uniju zbog toga što njeno rukovodstvo nije voljno da sarađuje sa međunarodnim tribunalom. U Hagu će uskoro biti obnovljena saslušanja o ratnim zločinima protiv hrvatskih generala Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača, koje optužuju za genocid protiv stanovništva Republike Srpska Krajina. I eto, hrvatski pravnici su smislili kontrapotez: uputili su zahtev Interpolu sa molbom da se pronađu i saslušaju bivši posmatrači UN.

Realizujući nalog Interpola, u Samari su na informativni razgovor pozvali Aleksandra Černeckog a u Moskvu je u centralnu kancelariju Interpola došao Viktor Tarusin, koji je međunarodnim policajcima dao izjavu o događajima od pre petnaest godina.

DNEVNICI U GRAHOVU Tada, u avgustu 1995. godine, hrvatske oružane snage su pod komandom generala Gotovine izvele operaciju "Oluja". Sa teritorije Srpske Krajine isterano je praktično celokupno srpsko stanovništvo: po različitim ocenama, od 150 do 250 hiljada ljudi. Porušena su i spaljena čitava sela i gradski kvartovi. Celokupno srpsko muško stanovništvo uzrasta između 16 i 60 godina proglašeno je "ratnim zločincima". Zadatak misije vojnih posmatrača bilo je i registrovanje zločina protiv mirnog stanovništva.

U septembru 1995. godine stariji vojni posmatrač UN u sektoru Jug postavio je zadatak Černeckom da ode u područje Bosanskog Grahova kako bi ustanovio koliko je grad porušen i koja se vojska nalazi oko grada. Prilikom približavanja Grahovu patrolu posmatrača zaustavila je hrvatska vojna policija, koja im je zabranila ulazak u grad. Černecki je odlučio da krene makadamskim seoskim putevima i u brdima je, zajedno sa svojim kolegom, naleteo na napušteni komandni punkt hrvatske armije, a malo podalje i na napušteni položaj artiljerijskog diviziona. Posmatrači su otkrili vojnu imovinu, skladište hrane i operativnu dokumentaciju na komandnom punktu. Bile su to mape sa oznakom "strogo pov.", shema organizacije operativne grupe, tabele sa imenima rukovodilkaca i mnogo štošta. Tamo je takođe pronađen i plan vatrene pripreme i podrške operaciji "Oluja". Ali je najvažnije bilo to što su u planove unite i tabele za izvođenje vatre. Mi navodimo te podatke kako bismo pokazali: "artiljerijski dnevnci" nisu izmišljotina Černeckog, koji je o njima govorio u Haškom tribunalu.

Prema rečima Viktora Tarusina, dokumenta, koja je otkrio pukovnik Černecki, zvanično su uključena u arhiv misije UN u Zagrebu.

Kako se seća Černecki, do početka operacije "Oluja" u regionu su praktično svakodnevno patrolirali vojni posmatrači UN i nikada se u regionu nije registrovalo prisustvo teške tehnike i naoružanja. A na mapama su Hrvati označavali nepostojeće vojne ciljeve na mestu stambenih zgrada, škola, bolnica i crkava. I upravo su te objekte zasipali artiljerijskim projektilima. Prema rečima Černeckog, on je tada zaključio da je hrvatska komanda umišljeno planirala udare po civilnom stanovništvu. O svojim zapažanjima Černecki je raportirao štabu misije i predao takođe tom štabu pronađena artiljerijska dokumenta, koja i potvrđuje tu pretpostavku.

Razumljivo je što su za nestanak dnevnika, koji osvetljavaju ratne zločine protiv srpskog stanovništva, bili zainteresovani jedino u Hrvatskoj.

"Prema mom mišljenju, tragove dokumenata treba tražiti u Zagrebu. Tamo gde su i ostaci kompjutera, koji su oduzeti humanitarnoj misiji UN januara 1996. godine", izjavio je dopisniku "RG" bivši vojni posmatrač potpukovnik Viktor Tarusin.

Prema njegovim rečima, nije tajna da je štab misije UN radio pod stalnom kontrolom specijalnih službi Hrvatske i praktično je celokupni tehnički personal, od prevodioca do čistačica, na uniformi imao epolete.

"Na primer, u mom kabinetu redovno je telefon bio u kvaru, a lokalni majstor za popravke bio je čest gost kako bi, eto, otklanjao kvar", seća se Tarusin. "A tek kakva je bila naša stalna čistačica, koja je prala podove i uklanjala papire iz korpi za otpatke! Ona je tečno govorila nemački, engleski i španski, i fenomenalno se snalazila na operativnim mapama".

Optužbe hrvatskih pravnika izazvale su nepodeljeno čuđenje i generala Pitera Vilijamsa, bivšeg zamenika šefa misije vojnih posmatača UN u Jugoslaviji.

U MEĐUVREMENU Prema informacijama očevidaca tih događaja, arhiv se duže vreme nalazio u Zagrebu, u posedu štaba vojnih posmatrača UN, pod kontrolom hrvatskog personala. Već sredinom 1996. godine u arhivi više nije bilo fajlova o sektoru Jug za period koji se odnosi na operaciju "Oluja". Te iste 1996. godine iz štaba UN u centru Zagreba ukradeno je nekoliko kompjutera iz kancelarije grupe za monitoring kršenja ljudskih prava. Ako pretpostavimo da su "artiljerijski dnevnici" zaista bili uništeni, svakako je da su ostale netaknute arhive oružanih snaga Hrvatske, gde se čuvaju planovi i drugih jedinica, koje su učestvovale u "Oluji". Doduše, njih izgleda niko ne namerava da otkriva. Hrvatska strana za sada ne zahteva izručenje ruskih oficira, ali postoje podaci da će ih, ako uđu u tu zemlju, smesta uhapsiti.


Rosijskaja gazeta, Moskva

Prevod Rajko DOSKOVIĆ

http://standard.rs/vesti/36-politika/5259-hrvatska-optuuje-ruske-oficire-kako-su-otkriveni-artiljerijski-planovi-za-oluju-.html