Utorak, 27. mart 2007. - Objavljeno 09:36 GMT
Nezavisnost Kosova - za i protiv
Ocene
među onima koji se profesionalno bave međunarodnim odnosima, pa i
dešavanjima na Balkanu, nisu ništa manje podeljene od stavova izmedju
zapadnih zemalja i Rusije povodom budućeg statusa Kosova.
"Predlog Martija Ahtisarija za međunarodno nadziranu nezavisnost Kosova je put koji vodi napred", procenjuje za BBC profesor međunarodnih odnosa na britanskom Univerzitetu Oksford, Ričard Kaplan:
"Ne
vidim da, i pored uslovljavanja odnosno vremenskog međunarodnog
nadziranja, postoji alternativa nezavisnom Kosovu. Uveren sam i da će
Kosovo i celokupan region imati koristi od nalaženja rešenja za
dosadašnju situaciju. Istina je da preostaje ispunjenje niza standarda,
posebno onih koji se tiču zaštite manjinskih prava, a pre svega Srba.
Niko ne sumnja da će za međunarodnu zajednicu upravo to biti jedno od
najvažnijih pitanja na Kosovu. Činjenica da se pokrajni suštini nudi
ograničena nezavisanost, upravo znači da međunarodna zajendica ima
načina i sredstva da po ovom pitanju vrši pritisak na Kosovo budući da
će ključ za punu nezavisnost činiti upravo ispunjenje traženih standarda", kaže Kaplan za BBC.
Dijametralno suprotan stav
Dijametralno
suprotan je stav urednika vašingtonskog spoljnopolitičkog časopisa
Nešnal intrest (National Interest), Nikolasa Gvozdeva:
"Ako
je neshvatljivo zašto posle sedmogodišnjeg protektorata UN i prisustva
dvadeset hiljada NATO vojnika nisu mogli da budu ispunjeni standardi,
onda je neko dužan da objasni razloge za verovanje da će nadzirana
nezavisnost postići ono što za proteklih sedam i više godina nije
učinjeno - a nisu omogućeni mir, stabilnost, zaštita manjinskih prava,
nije se stalo na put kriminalu i krijumčarenju ljudi. Uz to nema ni
naznaka da će nezavisnost biti opozvana ako se traženo ne ispuni.
Mislim da je nezavisnost pod međunarodnim nadzorom samo smokvin list za
davanje Kosovu pune nezavisnosti bez garancija da će postavljeni
standardi biti ispunjeni u većoj meri nego što su bili do sada".
Ispunjenje standarda na Kosovu
Profesor
Ričard Kaplan sa druge strane, uveren je da su šanse za ispunjenje
standarda danas mnogo veće nego što su bile u vreme kada je u opticaju
bila formula "standardi pre statusa" i kada nije bilo izvesno da je
nezavisnost realna opcija za Kosovo:
"Sada,
kada je nezavisnost postala realna mogućnost, vrlo je verovatno da ćemo
biti svedoci daleko veće saradnje kosovskih Albanaca sa međunarodnom
zajednicom. Možda i nećemo u punoj meri biti zadovoljni delovanjem
vlasti na Kosovu ali sam ubeđen da će njihov rad, sada kada je
nezavisnost izvesnija, biti daleko delotvornije. Moj je utisak i da su
Ričard Holbruk i drugi, upozorenjem da bi izostanak rešenja kojem teži
večina na Kosovu mogao da dovede do sukoba, samo ukazali na postojanje
daleke mogućnosti da frustracija izazvana tapkanjem u mestu, kao i
marta 2004. godine, dostigne tačku ključanja. Svest o toj vrsti rizika
postoji i u pozadini mnogih reakcija su strahovanja da bi današnje
nezadovoljstvo moglo da pothrani sutrašnje nasilje".
Nejasan status
Nikolas
Gvozdev iz časopisa Nešnl intrest dovodi međutim, u pitanje tezu da je
definisanje statusa Kosova preduslov za kvalitativniji pomak napred i
smirivanje strasti:
"U svetu, pre svega,
postoji niz regiona sa nejasnim statusom i u kojima su ostvareni
vladavina zakona, zaštita prava i borba protiv kriminala. Tajvan je
jedan od najpoznatijih primera. Međunarodni status Tajvana je prilično
neodređen, mnoge zemlje ga i ne priznaju za legitimnog predstavnika
Kine a on se i pored toga nije pretvoriou pravi raj za organizovani
kriminal. Primer da promena statusa ne vodi zadovoljenju standarda je
Istočni Timor koji je stekao nezavisnost ali se ispostavilo da time
nisu rešeni i svi problemi sa kojima se suočava. . Moj je utisak da se
nezavisnosti pribegava ne zarad direktnog hvatanja u koštac sa
problemima sa kojima se Kosovo suočava već da bi Evropa i Amerika mogli
da kažu da su rešili problem i nastave dalje".
Novi problemi
"Ukoliko
se sada ne priđe rešavanju nekih od tih problema, onda će nam za dve,
tri ili četiri godine biti saopšteno da će se NATO, sa daleko oštrijim
ovlašćenjima, vratiti na teritoriju za koju tamošnji žitelji sada
veruju da dobija nezavisnost. Mislim da Ahtisarijevim planom pružene
garancije ne deluju verodostojno zato što se Sjedinjene Države nadaju
da će nezavisnost sama po sebi rešiti problem. Mnogi međutim veruju da
konačan ishod neće biti ostanak srpske zajendice na Kosovu već da će
Srbi, tokom nekoliko godina, napustiti Kosovo čime će se problem, da
tako kažem, rešiti sam po sebi: neće više biti manjinske zajednice o
kojoj mora da se brine".
Odlazak Srba?
"Odlazak Srba sa Kosova predstavljao bi neuspeh međunarodne zajednice i Albanaca na Kosovu, ali će to možda biti neminovno", upozorava pak za BBC profesor Ričard Kaplan sa Univerziteta Oksford:
"Biće
to egzodus Srba koji će možda otići uvereni da novi aranžman za njih
predstavlja pretnju, ljuti zbog svega ili u znak protesta zbog
novonastale situacije. To će biti situacije koju u određenoj meri neće
biti moguće izbeći. Slično se desilo i u istočnoj Slavoniji kada je
došlo do njene reintegracije u Hrvatsku. Nije ni sasvim jasno šta bi
međunarodna zajendica još mogla da učini da to spreči".
Diktirano rešenje
U
slučaju Kosova nije osnovano govoriti o rešenjima kojima se neka
zajendica umiruje ili ne, već o rešenjima koje je međunarodna zajednica
spremna da sprovede, primećuje Nikolas Gvozdev:
"Međunarodna
zajendica je u bezbroj slučajeva diktirala rešenje koje se nije dopalo
većini stanovništva na konkretnoj teritoriji. Nije dakle suptina u tome
da li se to nekome dopada ili ne već da li je svet voljan da u delo
sprovede ono što je odlučio. A svet je tokom proteklih godina pokazao
da nije preterano zainteresovan da snažno zalegne za ideju
multietničkog Kosova. Da ponuda sadrži odvajanje Kosova od Srbije koji
će, zajedno i relativno brzo, za pet do deset godina, uči u Evropsku
uniju što bi Srbima omogućilo da kao Evropljani žive i rade na Kosovu,
onda bi ovakvo rešenje i moglo da urodi plodom. Problem je što se i
Srbiji i Kosovu, kao i Turskoj i Ukrajni, stalno pred nosem maše
njihovom evropskom budućnošću. A sumnjam da je danas u Evropi iko
spreman da Beogradu i Prištini za to da blanko potpis. Mislim da
Vašington rado daje obećanja u ime Brisela za koja sam Brisel smatra da
niej obavezan da ih ispuni", ocenjuje za BBC urednik spoljnopoltičkog američkog časopisa Nešnal intrest, Nikolas Gvozdev.
Powered by ScribeFire.
