Борисав Јовић: О распаду Југославије је одлучено на Четвртом конгресу КПЈ 1928. - Нови Стандард
http://newlookworld.com/
9-11 minutes
среда 14. новембар 2018. 17:11
"Горбачов ми је рекао: Оно што раде вама, раде и нама"
Некадашњи председник Председништва СФРЈ сведочи о сусрету с последњим шефом СССР-а, говори зашто су комунисти растурили Југославију, због чега Председништво није донело одлуку о увођењу ванредног стања и зашто се разишао са Слободаном Милошевићем.
Виталан и у 90. години, Борисав Јовић нам кува кафу и послужује соковима. Председник Председништва СФРЈ у најдраматичнијој фази распада Југославије, од 1. маја 1990. до 15. маја 1991. године, нема председничке привилегије некадашњих шефова држава, што сматра „политичком дискриминацијом". Некадашњи најближи сарадник Слободана Милошевића, с којим се политички разишао због Мире Марковић, годинама се вози градским превозом.
— Да сам се возио у „мерцедесу", можда бих већ пропао. Од свих претходних власти никада нисам позван на државни празник као бивши председник председништва СФРЈ – каже Јовић у разговору за Политику. Тренутно ради на допуњеном издању књиге „Како су Срби изгубили век", о којој ће се расправљати на међународом научном скупу у Москви до краја године.
Људи га још препознају, иако је с политичке сцене отишао 1995. године. Осим што му с осмехом говоре „вози се трамвајем, кад ниси умео да крадеш", оно што га најчешће питају јесте зашто се распала Југославија и избио рат? Да ли има основа да се тврди да је за распад Југославије криво тадашње српско руководство?
Шта им одговара Бора Јовић?
— За то нема основа јер је познато да је српско руководство једино искрено бранило очување Југославије. О распаду Југославије одлучио је Четврти конгрес КПЈ 1928. у Дрездену и све је дословно спроведено према тим одлукама. КПЈ је била 50 година на власти и доследно је спровела те одлуке – каже Јовић.
Бивши члан и председник Председништва СФРЈ указује да су од 1928. до доношења Устава 1974. године стварани услови да се поступно уруши заједничка држава.
— Тај устав није правила Уставна комисија Савезне скупштине која је формирана, већ га је писао Едвард Кардељ по налогу Тита. Устав није пошао од права народа на отцепљење, већ од права република на отцепљење. Једна трећина српског народа је живела у другим републикама, а сваки покушај да српски народ делује као целина проглашен је великорпским национализмом. Српски народ није био иницијатор за разбијање Југославије, већ је, напротив, хтео да се сачува Југославија. Политичко руководство Србије јесте одговорно за све што се десило, али оно није узрок ни распада Југославије, ни грађанског рата, већ је својим понашањем допринело да они коју су хтели растурање Југославије и грађански рат то лакше то остваре – истиче Јовић.
Али и он је био комуниста и припадао је партији коју сматра одговорном за хаос и крвави грађански рат. Јовић, међутим, подсећа да је због критика такве политике, пре свега економске неефикасности, из Савезне владе склоњен на место амбасадора у Риму.
После Осме седнице постаје један од најближих сарадника Слободана Милошевића. Питам га да ли су Милошевић и он били свесни пада Берлинског зида, измењених међународних околности и неопходности увођења вишепартијског система.
— У Србији је вишепатријски систем уведен неколико месеци после других република. Разлог је била недоумица Милошевића шта ћемо радити кад Албанци с Косова оснују своју партију и одлуче да се одвоје од Србије и Југославије. Када је Варшавски пакт ликвидиран и када се Немачка ујединила, створени су међународни услови да се оствари оно што је регулисано Уставом из 1974. године. Разговарао сам с Горбачовом уочи распада Југославије. Питао сам га да да ли СССР може да нам помогне, а Горбачов ми је дословце рекао: „Све што раде вама, раде и нама. Ми нисмо у стању ни себе да одбранимо." И када смо добили Карингтонов план, који је предлагао растурање Југославије по републичким границама, говорили су да постоји неки план Б који садржи решење за српски народ у Хрватској, али нам га никад нису показали. Ми нисмо могли да прихватимо растурање Југославије по републичким границама, а да немамо решење за српски народ у Хрватској – прича Јовић, признајући да су Тито и Кардељ мајсторски дефинисали сваку ситницу из Устава 1974. године.
— Противуставна би била активност државе да се заштити, а уставна би била сецесија. Органи Федерације нису имали никакву власт у односу на републике. Нису имали право да контролишу спровођење савезних закона у републикама, нити да предлажу нове законе Савезној скупштини, без претходне сагласности република. Федерација није имала своје приходе и зависила је искључиво од донација република које су могле да их укину кад год хоће. Федерација није имала ни своју полицију, није имала уставно право да приволи прекршиоце Устава да га поштују, чак и ако Уставни суд тако нареди. То је била основа за сецесију – истиче он.
Разговарамо о још једној дилеми. Да ли су САД, на почетку кризе, биле за очување Југославије? Америка је нешто касније, у односу на Немачку, прихватила идеју да се распадне Југославија.
Борисав Јовић је у САД разговарао о томе с државним секретаром Лоренсом Иглбергером.
— Образлагао сам му какви ће проблеми настати ако Америка подржи распад Југославије. Он ми је показао Њујорк тајмс и карикатуру на којој је он, а испод ње пише да је био заступник у пројекту „Југо-Америка".
У пропратном теску је писало да се Иглбергер нахранио српских пара и да је сада зависан од Србије. „Пишу да нећу да признам Хрватску зато што сам зависан од Србије. А једноставно, нисмо у стању да издржимо немачки притисак", рекао му је Иглбергер.
Јовић је убеђен да би, шта год да је у тим годинама предузело руководство Србије, овакав расплет био неминован. Да ли је сигуран у то или покушава да умири савест?
— Зашто су Американци зауставили Кутиљеров план? Да је он усвојен, не би пала ни кап крви у Босни, али би Американци пропустили прилику да помере НАТО снаге из централне Европе ка истоку. У Босни је, рецимо, морало да се ратује три године, док се НАТО спреми за премештање својих снага. Тек је онда Америка предложила Дејтонски споразум – каже он.
Хоће ли Борисав Јовић да каже да би се све догодило на исти начин, чак и да су деведесетих година на власти у Србији били представници грађанске и демократске опције?
— То није било пресудно за понашање великих сила према Србији. Зар Американци на Косову после 2000. године нису почели да стварају косовску државу? Зоран Ђинђић им је два пута због тога написао да се нисмо тако договорили. Американци су радили оно што они хоће, а не оно што су рекли Ђинђићу да ће урадити – истиче Борисав Јовић.
У јавности се доста расправљало о томе зашто Председништво СФРЈ није подржало предлог за увођење ванредног стања. Да ли би таква одлука променила ток историје? Наиме, када је Вељко Кадијевић предложио да ЈНА спроводи Устав на читавој територији СФРЈ, што би било фактичко увођење ванредног стања, Ненад Бућин, члан председништва СФРЈ из Црне Горе, изузетно културан и васпитан господин, како га Јовић описује, јавио се за реч и рекао:
„Моја република то не прихвата. Ја, међутим, сматрам да ми нисмо способни, овакви какви смо, да руководимо овом земљом и да треба да одмах поднесемо оставке. Ако ви то неће да урадите, ја хоћу." Више није долазио на седнице.
— И ја сам подносио оставку, с истим образложењем. Наиме, Врховна команда предложила је Председништву СФРЈ мере за сузбијање сепаратизма у Хрватској и Словенији. ЈНА је тражила допунске снаге, како би одузела 100.000 комада „калашњикова" који су били намењени за нелегалну војску Хрватске која се припремала за сецесију. Скупштина Србије није усвојила моју оставку – каже Јовић.
Временом, почели су да тињају сукоби између њега и Милошевића.
— Највећа грешка Милошевића је што је основао још једну социјалистичку партију – ЈУЛ. Признао ми је да није Мира Марковић основала ЈУЛ, него он. Рекао сам му да су СПС и ЈУЛ међусобна конкуренција и да је ЈУЛ реално имао један до два одсто подршке, а Милошевић је Мири дао 30 одсто посланика, министара, амбасадора. Заказао је конгрес СПС-а, а Мира Марковић је одређивала ко може бити члан Главног одбора СПС-а. Страдали смо Михајло Марковић и ја. Дуго се нисмо слагали с тим да Мира руководи СПС-ом. Отворено сам рекао Слоби: „Упропастићеш партију, себе и државу. Води рачуна, за све си ти договоран, ја се повлачим" – прича Јовић о својим односима с Милошевићем.
Сменио га је под сумњивим околностима 1995. године, на седници Главног одбора СПС-а. Седници нису присуствовали Борисав Јовић и Михајло Марковић, двојица неподобних!
— Слоба је рекао: „Предлажем да разрешимо Михајла Марковића и Бору Јовића, па да идемо да попијемо нешто." Није било ни дискусије, ни гласања. Колеге су мислиле да идемо на другу дужност. Милошевић је отишао на пиће, а ја с функције – сећа се Борисав Јовић.
Аутор Александар Апостоловски
Извор Политика, 14. новембар 2018.
