Свет пред новом поделом
Слободан Самарџија
5-6 minutes
Наша планета поново се нашла пред јасном поделом на два непомирљива света – западни и источни. Атмосфера страха од свеопштог уништења, тек делимично потиснута по окончању „хладног рата" крајем прошлог века, као да се враћа у пуном капацитету. Можда технолошки другачије дефинисана, али ништа мање видљива.
Нешто од тога могло је врло јасно да се запази приликом недавног виртуелног разговора руског председника Владимира Путина са америчким колегом Џозефом Бајденом, да би потврда стигла прошле недеље након сличног сусрета Путина с кинеским шефом државе Си Ђинпингом.
Одлучност источних лидера, посебно иницирана оним што се чуло на Самиту за демократију, одржаном (такође виртуелно) 9. и 10. децембра, а на који поменути нису ни позвани, многе је стога натерала да се упитају да ли се враћамо временима која су обележили некадашњи велики сукоби. Јер, подсетимо, овај самит, организован од стране Американаца, уприличен је под јасним слоганом: „Обнове демократије код куће и супротстављање аутократијама извана". Уз који део света се везују поменути придеви, није потребно посебно објашњавати.
САД су најаву да не намеравају да одступе са позиције једине суперсиле потврдиле формирањем више војних савеза. Након већ времешног НАТО-а, чији се основни задатак претворио у „одбрану Европе од Русије", као и појединачних пактова с највернијим савезницима широм света, Вашингтон је посегнуо и за конкретнијим акцијама.
Једна од таквих свакако је и оснивање Аукуса, (Аустралија, Велика Британија, САД), пакта чији је основни циљ спречавање Кине да прошири утицај на шири регион Азије, па и даље. Поменути разговор Путина и Си Ђинпинга недвосмислено је показао да су двојица лидера све наведено примили к знању.
Како кажу аналитичари, узрок за неспокојство Американаца лежи у сазнању да се прилике и у највећој и у најмногољуднијој држави на планети и даље суштински разликују од онога што проповеда западни либерално-капиталистички систем. Што је још неприхватљивије, две поменуте земље у 21. веку бележе знатан раст у сфери економије, у војној моћи, па чак и у индивидуалним слободама, а то њиховим конкурентима на другој страни планете, навиклим да све мере аршинима заосталим из 20. па и 19. века, никако не прија. Укратко, премоћ на глобалном плану све више клизи на страну супротну од САД и западног дела Старог континента.
Поједини западни аналитичари чак тврде да би успон Кине могао у наредних 10 година да проузрокује пад глобалног економског развоја, раст инфлације, као и много других невоља. Као могући узроци наводе се идеолошке разлике, ривалитет у сфери индустрије, јачање војних потенцијала, што би могло да проузрокује: „деглобализацију и балканизацију светске привреде".
Како год било, неки процеси не могу бити обустављени само зато што то не одговара једној земљи, па макар то била и Америка. Наиме, јасно је да последице јачања утицаја Русије и Кине неће једнако утицати на све који се томе противе. Тако на цео процес гледа већина учесника. Већ сада је јасно да у озбиљнију конфронтацију са источним џиновима неће ићи неке заиста важне државе евро-азијског континента, као што су Индија, Пакистан, Авганистан, Иран, Вијетнам, Турска, Монголија... Па чак ни неке државе које су дуго под утицајем САД.
Тога су свесни у Вашингтону, тако да њихова конфронтација с Русијом и Кином више за циљ има убеђивање осталих играча да у Америци још увек има довољно моћи јер западни џин без тога не би могао да опстане. Ипак, јасно је и да сви покушаји у том смислу више не дају некадашњи ефекат и да су драматичне промене незаустављиве. Па чак ни оружаним путем на који су, изгледа, спремни једино са западне стране Атлантика.
Према речима Андреја Круцког, званичника руског Министарства спољних послова, трећи светски рат већ је у току. За сада тек у свемиру, али захваљујући савременој технологији, једнако опасан као и претходни.
„Рат је у току, и води се врло интензивно, ма колико ми то покушавали да пренебрегнемо или сакријемо. Оно што не знамо јесте колика штета је до сада проузрокована, ко ће из свега изаћи као победник и како ће резултати сукоба утицати на распоред снага и утицаја на нашој планети", рекао је руски званичник.
Одређени закључак о том распореду, у временима која предстоје, могуће је извући и из чињенице да је Путин са Бајденом разговарао нешто преко два сата, док је са Си Ђинпингом разговор трајао 40 минута краће. То, свакако, сведочи да су спорна питања између Русије и Кине далеко једноставнија за решавање од оних у која су уплетене САД.
Enclosures:
160z120_POL_PR_2012_02_.jpg (17 KB) |
