rtrs.tv

Лес: ЕУ не зна шта да ради са Балканом

RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

7-9 minutes

---

Тимоти Лес (aрхивска фотографија)Фото: РТС

- Шта значи када ЕУ у једном тренутку призна да њена политика према Балкану не функционише, а затим почне да се поново залаже за спровођење исте те политике? Да ли је то знак оптимизма или очаја - упитао је Лес у ауторском тексту за београдски Медија центар.

Он је навео да ово питање поставља због обновљеног залагања политичара широм Европе да се још једном покуша проширење ЕУ.

Лес је подсјетио да је прошлог мјесеца Европска комисија издала нови стратешки документ у којем се тражи "повећано ангажовање" на Балкану, те да је на захтјев Хрватске, Савјет Европе одржао ванредну дискусију у Бриселу о начину поступања према овом региону.

- Политичари су такође покренули иницијативу за омогућавање интеграције Албаније и Сјеверне Македоније. Њемачки министар иностраних послова Хајко Мас посјетио је обе државе и захтијевао покретање преговора о чланству у јуну. Португалија као предсједавајућа држава ЕУ објавила је приједлог за рјешавање спора између Скопља и Бугарске поводом питања да ли су Македонци заправо Бугари. Европски комесар за проширење Оливер Вархеј захтевао је да се захтјеви Албаније и Сјеверне Македоније за чланство у ЕУ раздвоје како би бар једна од њих могла да настави преговоре. Аустрија, Чешка Република и Словенија издале су изјаву којом подржавају захтјев Сјеверне Македоније за чланство у ЕУ, а холандска влада се више не противи наставку интеграције Албаније - навео је Лес.

Он је нагласио да је све ово досљедно званичној политици ЕУ према Балкану током посљедњих двадесет година која посматра интеграцију овог региона као начин за рјешавање отворених етничких проблема.

- Сматра се да награда у виду коначног чланства у ЕУ подстиче позитиван процес унутрашњих реформи које подразумијевају демократију, владавину права и довољан степен напретка да би се смириле скривене етничке тензије. Уколико проблеми подељених нација и даље остану актуелни, сматра се да би чланство требало да их ријеши интегрисањем региона у већи ентитет без унутрашњих граница, у коме ће Албанци, Хрвати и Срби моћи да остваре својеврсно национално уједињење - оцијенио је Лес.

Ипак, додао је он, директан покретач овог обновљеног покушаја интеграције Балкана није нада, већ паника коју подстиче "словеначки нон-пејпер".

- Послије објављивања тог документа, политичари у читавој ЕУ су један за другим осудили његове основне идеје. Високи представник ЕУ за спољну политику Жозеп Борељ дискусију о новим границама описао је као 'опасну и неприхватљиву'. У Европском парламенту, Виола Фон Крамон-Таубадел одбацила је 'идеје етничке подјеле и отцјепљења'. Мирослав Лајчак је изјавио да се променама граница ризикује 'рат у региону'. Да би се све то спријечило, политичари су још једном одлучили да обнове дугорочну политику ЕУ о интеграцији Балкана који, по њиховом увјерењу, може да спријечи наводно зло национализма - истакао је Лес.

Као што је објашњено у стратешком документу Комисије, додао је он, ово се може постићи ако све укључене стране буду показале већу политичку вољу.

- Чланице ЕУ морају да имају више ентузијазма за идеју о интеграцији Балкана. Државе региона као што је Србија морају да уложе веће напоре у испуњавање услова ЕУ тако што ће ријешити питање статуса Косова, успоставити демократију и владавину права и ускладити своју спољну политику са ЕУ - нагласио је Лес.

Он је у тексту за београдски Медија центар навео да је у свему овоме чудно то што, и поред тога што личности попут Бореља инсистирају на новим покушајима проширења ЕУ, његов стратешки документ признаје да дата политика не функционише.

- Тачније, у документу се каже да је процес проширења блокиран 'сложеним низом услова и процедура због којих западни Балкан никако да побјегне од своје Сизифове судбине'. Ово је заиста тачно. Осам година од покретања преговора, најнапреднија држава у региону, Црна Гора, затворила је само три од укупно 33 преговарачка поглавља ЕУ, а послије ње слиједи Србија, са два од 35 поглавља. Насупрот томе, државе Средње Европе започеле су и завршиле процес за мање од четири године, од 1998. до 2002. године. Штавише, мале су шансе да ће овај застој бити превазиђен. Регион је паралисан низом нерјешених националних проблема који спречавају његову интеграцију у ЕУ. БиХ не може да постане чланица ЕУ због тога што је процес интеграције постао још једно поприште у унутрашњем политичком рату у погледу будућности - или непостојања будућности ове земље - навео је Лес.

Према његовим ријечима, Србија не може да добије чланство све док је у сукобу са Бриселом по питању спољних граница.

- ЕУ каже да Србија искључује Приштину. Срби се очигледно не слажу и тврде да је ово на крају важније за њих него улазак у ЕУ, те склапају савез са незападним силама као што су Русија и Кина. Приштина се не може надати уласку у ЕУ због тога што га још није признало пет чланица ЕУ - појаснио је Лес.

Он је упитао због чега онда ЕУ заговара политику коју пореди са Сизифом који је био осуђен на непрекидно гурање огромног камена узбрдо и никада није стигао до врха, те зашто ЕУ удвостручује политику која је, по њеном сопственом признању, немогућа мисија?

- Једини прихватљив закључак који се може донети јесте да политичари ЕУ једноставно не знају шта још да ураде са Балканом. Разлог за застој у интеграцији су нерешени проблеми државности који спречавају земље у региону да испуне услове за улазак у ЕУ. Међутим, као што показују реаговања на словеначки 'нон-пејпер', најгласније се у ЕУ чују они који се активно противе рјешавању ових проблема мењањем регионалних граница - сматра Лес.

У одсуству наведеног, додао је Лес, они не могу да учине ништа друго до да позивају све да покажу више политичке воље како би политика функционисала, те да ће ако свако уложи више напора, како тврде, на крају бити све добро.

- Другачија врста организације ЕУ могла би да понуди алтернативне опције за ове две које су тренутно у оквиру. Ако препреку у интеграцији представљају разни услови ЕУ за улазак, ЕУ би могла да их укине и да призна регион у његовом неизмењеном облику, чиме би се проблем превазишао једним потезом. Догађаји се, међутим, одвијају у супротном правцу - указао је Лес.

Он је навео да је по налогу Француске, ЕУ пооштрила услове за улазак тако што је имплементирала нову "методологију" проширења која поставља високе стандарде за поштовање "владавине права" - субјективно дефинисане - и државама чланицама дозвољава да зауставе или промијене правац процеса интеграције уколико кандидати не испуне те услове.

На овај начин, истакао је он, Француска може бесконачно да одгађа проширење.

- Друго, ЕУ би могла да развије свој нови план о регионалном царинском савезу и да подстакне локалну мини Шенген иницијативу како би успоставила својеврсни нови економски или политички ентитет на Балкану, чврсто повезан са ЕУ. Ово би потенцијално могло да умањи значај спорних регионалних граница и да омогући бржи економски развој.

Међутим, оваква промена у стратешком приступу је мало вероватна, имајући у виду тренутно стање у ЕУ - организације која је константно на силазној путањи, чије је чланство све подељеније и сукобљеније када треба да се сагласи о било којем суштинском питању. У таквим околностима је тешко замислити да ће се ЕУ сложити о било чему у вези са Балканом - оцијенио је Лес.

То би, каже он, могло да укаже на постојање само једне доступне опције.

- Ако је проширење ЕУ заиста Сизифов посао, као што тврди Комисија, онда је тај процес осуђен на пропаст. Међутим, ако једино то стоји на путу идејама садржаним у словеначком 'нон-пејперу', као што његови критичари изгледа вјерују, када политика интеграције напокон буде престала да важи, промјене граница биће једино што преостаје - закључио је Лес.

 

iskra.co

Симптоми хаоса: Како ће Америка преживети кризе које је потресају?

8-11 minutes

---

27.06.2021. - 9:42

Уз образложење да амерички народ „заслужује потпуну транспарентност у погледу менталних способности свог највишег изабраног лидера", у отвореном писму адресираном на председника, четрнаесторо републиканских чланова Представничког дома америчког Конгреса траже од Бајдена да се „одмах подвргне тесту когнитивних способности", те да потом „објави резултате тестирања, како би амерички народ знао какво је ментално и интелектуално здравље њиховог председника".

Бајденово ментално здравље

Опомињући актуелног председника да нема моралног права да се оглуши о њихов захтев јер је у предизборној кампањи говорио како је „веома расположен" да америчкој јавности омогући доношење суда о његовим менталним способностима, републиканци из Конгреса наводе да Бајденово „ментално пропадање и заборавност током протеклих 18 месеци постају све видљивији".

И, у прилог тој својој тврдњи, подсећају да најстарији председник у америчкој историји – у новембру пуни 79 година – није могао да се сети имена шефа Пентагона Лојда Остина кога је назвао „типом који води ону тамо јединицу", да му се догодило да побрка доба дана и вечери и да заборави разлог своје посете Хјустону у фебруару ове године, да је описивао како је често посећивао своју болесну мајку – три године након што се она упокојила…

А „Вашингтон пост" овим поводом истиче и да је први на листи потписника овог захтева за проверу Бајденовог менталног стања конгресмен Рони Џексон, кога је Барак Обама унапредио у чин адмирала и 2013. именовао за свог главног лекара, што је позиција коју је задржао и у потоњој администрацији Доналда Трампа.

Улога ФБИ у нередима на Капитолу

Истовремено пак са јавним изразом сумње у Бајденове менталне капацитете, јавно је изражена сумња и у оно што се догодило приликом нереда на Капитол хилу у Вашингтону 6. јануара, тог „напада на америчку демократију" који је у корпоративним медијима главног тока упоређиван с Перл Харбуром и 11. септембром.

Један од најутицајнијих гласова конзервативне Америке, водитељ на „Фокс" телевизији Такер Карлсон, указао је ових дана на прилично необичну околност да се широм Америке хапсе обични учесници насилног протеста али не и неки од идентификованих организатора, и поставио питање прикривене улоге коју је у овим догађајима имао ФБИ.

Потпуно очекивано, у одбрану ФБИ-а стали су, поред осталих, и „Њујорк тајмс" и „Вашингтон пост".

„Не, нема никаквих доказа да је ФБИ организовао шестојануарске нереде на Капитолу", наводи „Њујорк тајмс" и ту своју оцену базира на исказу „правних стручњака који су рекли да је ова спекулација нелогична и натегнута", док ће „Вашингтон пост", још директније, оптужбе на рачун Федералног истражног бироа једноставно отписати као „дивљу и неосновану теорију завере".

Али прави завереници, узвраћа чувени новинар Глен Гринволд, нису они који постављају релевантна питања, већ „они који се труде да сачувају ФБИ од пружања одговора на та питања".

Намештање избора

А неугодних питања је све више и поводом оптужби о фалсификовању резултата прошлогодишњих председничких избора. Портал „Рил клир инвестигејшнс", који свакако нема репутацију теоретичара завере иако нагиње удесно, објавио је своје истраживање из Џорџије у коме се говори о десетинама хиљада фалсификованих бирачких листића – по свој прилици фотокопираних, и то на различитом папиру – на којима је било заокружено Бајденово име.

Актуелни председник је, иначе, у Џорџији победио са свега 12.000 гласова предности, и то захваљујући огромном броју гласова који су му приписани током ноћи, након што су изборни званичници из владајуће Демократске партије одстранили особе ангажоване на пребројавању гласова у Стејт фарм арени у Атланти. Демократе се сад противе покушајима провере гласачког материјала, а забележен је и интересантан случај провале у складиште у коме се чува спорни материјал…

Даљи раст тензија

Шта се то догађа у Америци? Колико су оправдане сумње у Бајденово ментално здравље, у учешће федералних органа у нереде на Капитолу, и у крађу избора? И како те сумње утичу на унутрашњу стабилност ове нуклеарне суперсиле?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку" говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и историчар Саша Адамовић.

„Криза у Америци је озбиљна и траје већ дуже време", указује Обрад Кесић. „Штавише, уместо да се после онолико контроверзних избора тензије смањују, оне се и додатно подижу због намере демократа да донесу измене изборних закона, уз преношење надлежности на федерални ниво, чему се републиканци оштро противе. А притом најновије анкете показују и да преко 30 одсто демократа сматра да су прошлогодишњи избори за председника били покрадени; с тим што они мисле да је то било потребно."

„Очигледно је да су се грдно преварили сви који су мислили да ће се ситуација у Америци нормализовати када Доналд Трамп буде био избачен из Беле куће. Криза је исувише дубока да на тај начин могла да буде разрешена, тим пре што је и само друштво жестоко подељено на два дела, један традиционални и други либерални. Њима је све теже да нађу мирољубиви модус вивенди", опомиње Саша Адамовић.

Обрад Кесић додаје да је „политички систем у кризи јер елита нема поверења у грађане да ће начинити прави избор, па мисле да зато они треба да га наместе".

„А у кризи је и економски систем, јер се изгубила вера у моћ тржишта да се регулише а велике корпорације уздају се у помоћ државе. Све то изазива неповерење обичних људи у читав систем, а последња кап у тој чаши је губитак поверења у изборни процес који се сада догађа. Истовремено, сукоб између две партије претвара се у борбу бити ил' не бити у којој су сва средства допуштена. Па су тако демократе оптуживале Доналда Трампа да је ментално неспособан да буде председник Америке, а ту исту оптужбу републиканци сад износе на рачун Џоа Бајдена", каже Кесић.

Дискредитација и прогон противника

Додатан проблем представља и све веће неповерење у државне безбедносне агенције које би морале да буду изван међупартијске борбе, као и у медије главног тока које настоје да их заштите од сумњи.

Глен Гринволд тим поводом наводи: „Исмевају се питања о улози ФБИ-а у 6. јануару зато што ФБИ обликује либералне корпоративне медије… Свако ко не поставља питања, или, још горе, покушава да их делегитимизује, пуки је пропагандиста и нема права да себе назове новинаром".

„Сви се јако добро сећамо и нечасне улоге коју је ФБИ имао у склапању фамозног 'Стиловог досијеа' који је требало да дискредитује Трампа на изборима 2016, а испоставило се да је базиран на пуким клеветама. Те Аугијеве штале Трамп није успео да очисти", подсећа Саша Адамовић.

А како ФБИ, напомиње Обрад Кесић, „има дуго и добро документовану традицију инфилтрације и усмеравања деловања различитих групација на тлу Америке, веродостојним се чине тврдње да је то учињено и приликом нереда 6. јануара, с циљем потпуне дискриминације Трампа и оспоравања тврдњи о крађи избора. Уосталом, зашто се не објаве снимци сигурносних камера у згради Конгреса од тог дана, него се држе под ембаргом? Где год постоји отпор транспарентности, човек мора да сумња… Због свега тога поједини републикански чланови Конгреса ових дана траже укидање ФБИ-а, јер се меша у демократске земље. То је, за Америку, нечувено".

„Ови догађаји, и прогон учесника тих демонстрација који је уследио, служе и да би застрашили све друге учеснике сличних скупова, који су унапред проглашени за домаће екстремисте. Иста је сврха и упозорења на унутрашњи тероризам које износе и Бајденова Бела кућа и ФБИ – као да неко унапред припрема терен за обрачун са неистомишљеницима, и да намерава да власт брани на сваки могући начин, па и употребом силе," сматра Саша Адамовић.

Имајући пак то у виду, коментарише Кесић, „још се уверљивијим чине и тврдње да су прошлогодишњи председнички избори заиста били покрадени како би Трамп био свргнут с власти. А они који су учествовали у крађи сад панично покушавају да сакрију доказе, па је зато и додатно интересантан случај Џорџије – у којој су, упркос наредби суда, с лица места повучени полицајци који су обезбеђивали складиште са спорним изборним материјалом, да би се потом испоставило да је дошло до провале – а притом није реч само о случају Џорџије, већ сличних примера има и Висконсину, Мичигену, Аризони, у Невади је насумичним проверама откривен велики број гласача пријављених на непостојећим адресама… Када се све узме у обзир, јасно је да све ово Америку никако не може да одведе у добром правцу. А притом ни на хоризонту не може да се уочи могућност компромиса међу супротстављеним странама".

„И зато ће", предвиђа Саша Адамовић, „криза само постајати још дубља. Тим пре што већ сада можемо да будемо сигурни да ће актуелни режим у САД на следећим изборима употребити сва расположива средства како би спречио понављање оног 'инцидента' из 2016. године".