SRCE POD PRITISKOM: Kosovski boj?
Mirjana Bobić-Mojsilović17. septembar 2011. 20:20 | Komentara: 4
Ima li ovde Srba?", gotovo da je kriknuo ruski ambasador usred Beograda, i za sobom ostavio muk
IMA LI OVDE SRBA?", gotovo da je kriknuo ruski ambasador usred Beograda, i za sobom ostavio muk. Pitanje, koje je u isto vreme i optužba i zaprepašćenje, odnosi se na naš stav povodom definitivnog otimanja poslednjeg parčenceta Kosova.
Pitanje i usklik ruskog diplomate, međutim, u ovom trenutku izgledaju prilično cinično - poruka Srbima da treba da brane svoju zemlju, iako logična, posle svih ovih godina agonije, deluje zastrašujuće. Na primer, Milošević je branio Kosovo. Na primer, Srbija je bombardovana. Na primer, u Prištini je Bil Klinton nacionalni heroj. Na primer, Kosovo je američki posed. Na primer, i Crna Gora je priznala Kosovo.
Može li Srbija sada da brani Kosovo, i da li će Rusija braniti Srbiju? Kako se sada brani Kosovo?
Hoćemo li u još jedan Kosovski boj? Traži li to ruski ambasador, u stilu nekadašnjih tekstova Mire Marković, da neko ovde povuče „muški potez", da u bozu srpske političke igre neko kane malo ljutih začina koji bi, evropskom transfuzijom potpuno promenjenu, srpsku krv raspalili, a ako treba i prolili?
Hoće li u tom slučaju Rusija samo stajati iza nas ili će nešto i uraditi? Dok Evropa dovodi svoju vojsku da zaposedne i poslednji pedalj srpske zemlje na Kosovu, kako bi definitivno postala američka - mi, ojađeni, obespravljeni Srbi, posle svih naših snova, poezije i mitova, i razočaranja - imamo danas pravo da uzvratimo kontrapitanjem: Ima li Rusa? I gde su bili Rusi kad je u Srbiji bilo više Srba nego što je to svet mogao da podnese?
Gde su bili Rusi kad je Holbruk proglasio Miloševića arhitektom mira na Balkanu, da bi ga posle prozvali evropskim Sadamom? Gde su bili Rusi kad je Srbija deljena na prvu, drugu i treću?
Srbija je, nažalost, ogledno dobro Velikog brata, poligon za vežbanje - bez obzira na to da li se radi o proizvodnji rata, bombardovanju, političkom marketingu, „uvođenju demokratije", „majke mi" evropskim integracijama, podeli na interesne zone velikih sila, političkoj korektnosti ili „na časnu reč" o slobodnim i demokratskim izborima.
Amerika nas je zgazila, a Evropa nas maltretira metodom „lezi - diži se - ustaj - sedi". Sve se raspada. Dok Kosovo gori, a Srbi u očaju vrte TV kanale da bar negde vide Novaka Đokovića, Evropa nam javlja da mora da se uhapsi i onaj deda što je bio na svojoj njivi u kukuruzima kad su u njegovoj kući uhapsili Mladića! Evropa nam javlja da gej parada mora da se održi, da moramo da donesemo još set zakona o čačkalicama, krivim štiklama i obaveznom obliku krompira. Srpske medije poseduju osvedočeni srpski prijatelj Đerđ Soroš i strane korporacije, Vojvodina se uz podršku Evrope sprema da postane autonomna zona mađarskih interesa, u Sandžaku je opet vrelo. Evropa nam javlja da ćemo da se kandidujemo za članstvo kod njih 2019. ako se mirno oprostimo od Kosova, inače nemamo alternativu.
U nekoliko reči - kratak pregled raspadanja.
Da, uz ovaj potresni usklik ruskog ambasadora, vreme je da se zapitamo šta hoćemo? Stvarno, ima li ovde Srba?
Ili rat ili pakt?
Bolje grob - nego rob?
I, da li išta više od nas zavisi?
Šta je rat - to znamo. I kad bismo hteli da ratujemo - ne možemo - naša vojska je u Hagu, ili na školovanju u Vest Pointu. Naša vojska više nije naša vojska.
Ima li ovde Srba?
Mi smo i bukvalno i simbolički pred tamnim vilajetom. Jedan srpski diplomata ovih dana je izjavio da je realnost da Srbi na severu Kosova dobiju autonomiju.
Realnost je eufemizam za svršeni čin.
Realnost je da je sve izgubljeno pa, utoliko, pitanje ruskog ambasadora upućeno srpskoj političkoj (i ne samo političkoj) sceni deluje kao marketinški trik.
Jer, kao što Evropa nema alternativu, isto tako NAS i RUSA - trista miliona!
www.mirjanabm.com
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:345579-SRCE-POD-PRITISKOM-Kosovski-boj
