Hladan tuš za Srbiju ( IZVORNI TEKST SAVETODAVNOG MIŠLJENJA )

IZVORNI TEKST SAVETODAVNOG MIŠLJENJA MEĐUNARODNIG SUDA PRAVDE

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=942128

Pozadina odluke Medjunarodnog suda pravde (S. Trifkovic)

 

 

http://www.balkanstudies.org/blog/icj-ruling-serbian

 

POZADINA ODLUKE MSP

Srđa Trifković

Odluka Međunarodnog suda pravde samo za naivne dolazi neočekivano. Za vladajuću koaliciju u Srbiji i njene nalogodavce u Vašingtonu i Briselu, ona je bila očekivana i odavno programirana.

U leto 2008. spoljni mentori tada tek ustoličene vladajuće koalicije dobili su njenu obavezu da prihvati svršen čin na Kosovu. Jedini problem predstavljala je reakcija domaće javnosti i politička cena takvog čina. Rešenje je nađeno u stavljanju celokupnog srpskog političko-diplomatskog kapitala na kartu MSP, u cilju stvaranja alibija za prihvatanje neprihvatljivog. 

Samo se tako može objasniti činjenica da je Srbija unapred uništila svoje izglede na povoljan ishod time što je krajnje diletantski formulisala pitanje postavljeno MSP-u: "Da li je proglašenje nezavisnosti privremenih institucija na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?"

Teško je zamisliti da gg. Tadić, Jeremić i njihovi stručni savetnici nisu bili svesni činjenice da međunarodno javno pravo uopšte ne zauzima stav prema deklaracijama nezavisnosti kao takvim. Opština Barajevo, grad Kragujevac ili mesna zajednica Kozara mogu da "proglase nezavisnost", a da tim proglasom ne bude prekršena nijedna norma međunarodnog prava. Kosovo takođe…

Međutim, međunarodno pravo i te kako je prekršeno POSLEDICAMA proglašenja nezavisnosti. Frapantno je da Srbija nije tražila od MSP da se izjasni o tim, suštinskim pitanjima: Da li je Kosovo država shodno normama međunarodnog prava? Da li priznanja Kosova kao države od strane trećih zemalja predstavljaju kršenje međunarodnog prava? 

Tako postavljena pitanja bila bi neprijatna stranim mentorima vladajuće koalicije i stoga nisu dolazila u obzir. Vlast sada ima smokvin list ove tobože "iznenađujuće", "nepravedne" i "razočaravajuće" odluke kao konačno pokriće za predstojeću konačnu kapitulaciju. Eto, vidite, učinili ljudi šta su mogli, borili se vala k'o lavovi, ali avaj…

Farsa sa MSP-om potvrđuje da se vladajuća koalicija od prvog dana postojanja pre dve godine samo pravi da se "bori za Kosovo", a njeni spoljni nalogodavci samo se prave da im zbog toga nije pravo i da im to teško pada. Pod gg. Tadićem i Jeremićem drukčije nije moglo da bude.

Prošlo je preko pet godina od kako sam u Politici 29. juna 2005. izneo da je prilikom zavanične posete Vašingtonu, šest nedelja ranije, glavni savetnik jednog od najviših beogradskih državnih funkcionera u neformalnim razgovorima sa svojim američkim domaćinima prihvatio otcepljenje Kosova kao svršen čin - „i da je najvažnije naći formulu da se ta nezavisnost sprovede na način kojim bi se sprečio preveliki politički dobitak za nacionaliste". Implikacija je bila jasna: "nema dileme hoće li srpska strana prihvatiti nezavisnost, nego kako da se to zapakuje sa što manje roptanja u narodu i sa što manje posledica za pobornike opcije koja pristaje na sve."

Taj "savetnik" je od 15. maja 2007. do danas ministar inostranih poslova Srbije. A vukovi, kao što znamo, dlaku menjaju ali ne i ćud.

KRAJ MEĐUNARODNOG PRAVA: KAKO JE EVROPSKA UNIJA IZDALA SRBIJU

KRAJ MEĐUNARODNOG PRAVA: KAKO JE EVROPSKA UNIJA IZDALA SRBIJU

petak, 23 jul 2010 14:49 Ana FILIMONOVA

Bez obzira na uveravanja Borisa Tadića da EU želi da sarađuje sa Srbijom u rešavanju problema Kosova, stvarnost je demantovala njegove reči. Stav EU dobio je konačni oblik


Međunarodni sud je 22. jula u skladu sa molbom Generalne skupštine UN obelodanio zaključak o problemu Kosova. Suština tog zaključka svodi se na to da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti „vlasti Prištine" u skladu sa međunarodno-pravnim normama. Istovremeno je u zaključku ukazano da je rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 (u kojoj se govori o teritorijalnoj celovitosti Srbije), takođe „deo međunarodno-pravnih normi koje bi trebalo imati u vidu". Jednostranoj nezavisnosti Kosova, pa prema tome i aktu secesije, data je - da tako kažemo - „zakonita" osnova (iako je predsednik suda Hisaši Ovada izjavio da diskusija o pravu naroda na samoopredelenje ili secesiju ne spada u zadatak Međunarodnog suda: kao, sud se ne bavi posledicama proglašenja nezavisnosti, a naročito ne time da li je Kosovo postalo država).

Posledicama će se zabaviti drugi –  arhitekte i gazde NATO-država. U trenutku oglašavanja zaključka Suda „premijer Kosova" Hašim Tači se nalazio u Vašingtonu, gde je od potpredsednika SAD Džoa Bajdena dobio uveravanja da će „teritorijalna celovitost Kosova ostati neprikosnovena", a da je „budućnost Kosova NATO i Evropska Unija". Međunarodni sud (MS) je stao na stranu onih koji su oružanom silom, političkim i ekonomskim pritiskom stvarali, pothranjivali i ojačavali albanski separatizam na Kosovu.

Interesovanje za ovaj proces u Međunarodnom sudu bilo je kolosalno. U Palati mira MS mesta je rezervisalo 40 zemalja – toliko je bio veliki međunarodni značaj pravne kvalifikacije o „kosovskoj nezavisnosti". Taj tridesetšesti proces u istoriji MS bio je bez presedana: po donetoj odluci, po broju učesnika zemalja članica UN, a i u vezi sa pojavljivanjem Kine, koja nikada ranije nije učestvovala u procesima Međunarodnog suda. Pre iščitavanja zaključka u usmenoj diskusiji, jednostranu deklaraciju o nezavisnosti podržalo je 14 zemalja (kao i Priština). Gledište Beograda, koji smatra da deklaracija krši međunarodno pravo, podelilo je 12 država. Među sudijama MS devetorica su bila iz reda zemalja koje su priznale Kosovo (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Japan, Novi Zeland, Jordan, Sijera-Leone i Somalija).

Nanet je još jedan udarac državnosti i suverenitetu Srbije. Nade u objektivnost i profesionalnu savest predstavnika međunarodnih institucija, uključujući UN, pokazale su se neutemeljenim.

Nije Beogradu pošlo za rukom da nađe oslonac u Evropskoj Uniji. Bez obzira na uveravanja srpskog predsednika Borisa Tadića da EU želi da sarađuje sa Srbijom u rešavanju problema Kosova, stvarnost je demantovala njegove reči. Stav EU dobio je konačni oblik i postao kristalno jasan.

TRIKOVI EU Prvo, iz Brisela je usledilo upozorenje srpskoj strani da od UN ne traži otvaranje pregovora povodom statusa Kosova. Drugo, Brisel insistira da s njim bude potpuno usaglašena rezolucija koju Srbija namerava da uputi na adresu Generalne skupštine UN posle objavljivanja zaključka MS o nezavisnosti Kosova. Treće, ističe se da će od ponašanja Beograda u odnosu na Kosovo zavisiti i davanje Srbiji statusa kandidata za člana EU. Prema tome, odbačena su obećanja koja su izdašno davali Srbiji evropski činovnici o tome da će „tehničko pitanje o kandidaturi Srbije biti automatski stavljeno pred Evropsku komisiju". Sada sve izgleda drugačije: EU tek u decembru može da zatraži zaključak Evropske komisije o pitanju kandidature Srbije. Ali i to je propagadistički trik. Definitivnu jasnost u pogledu uključivanja Srbije u EU izneo je bivši ambasador SAD u Srbiji Vilijam Montgomeri, koji je rekao da će Srbija u najboljem slučaju postati članica EU kroz osam godina, „a možda neće ni u 2018. godini" .

Berlin, opet, prati Vašington. Iako je Srbija podnela molbu za ulazak u EU još u decembru 2009. godine, nemačko rukovodstvo odlučilo je da taj proces zaustavi. U EU treba da uđe Hrvatska (u 2012. ili 2013. godini). A Srbija, „ako se opredeli za borbu za Kosovo, ostaće po strani". Tako smatraju Nemci i drugi članovi EU. 

EU koncentriše napore na tehničke pregovore između Beograda i Prištine „o pitanjima od uzajamnog interesa". Pritom će pozicija pet država članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova biti potopljena u gledište većine. A ona će zahtevati od Beograda da odustane od pokušaja započinjanja pregovora o statusu Kosova.

Piter Fejt, šef Međunarodne civilne kancelarije i specijalni predstavnik EU na Kosovu, je još pre iznošenja zaključka Suda predskazao da će zaključak decidno podržati Kosovo, a da će, posle izricanja presude MS, uslediti novi talas priznavanja nezavisnosti Kosova. Fejt želi da naglasi da je stav EU i drugih međunarodnih institucija u odnosu na Srbe rigidan, beskompromisan i da ne pretpostavlja saradnju sa Beogradom. On odbacuje čak i „kiparsku varijantu": Fejt tvrdi, da Kosovo ne može biti zamrznuti konflikt .

Pozicija SAD je nepromenjena: potpuno priznavanje i jačanje nezavisne „Republike Kosovo". Istovremeno je 22. jula Savet direktora Međunarodnog monetarnog fonda (čiji se štab nalazi u Vašingtonu) odobrio da se Kosovu u toku 18 meseci pruži finansijska pomoć u visini od 108,9 miliona evra, od čega 22,1 milion „vlasti Kosova" mogu dobiti odmah. Svetska banka je sa svoje strane izdvojila više od 400 miliona dolara za Albaniju u naredne četiri godine: 275 miliona dolara (214 miliona evra) od Međunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj i 150 miliona dolara (116 miliona evra) od Međunarodne finansijske korporacije.

Zapadni i albanski mediji paralelno eksploatišu temu o razmeni teritorija, koju je tobože ponudila Srbija – Sever Kosova u zamenu za jug Srbije, koji albanci nazivaju „Preševska dolina" (većinu stanovnika tamo čine Albanci) i o tobožnjoj spremnosti Beograda da razmotri pitanje o granicama Srbije sa Kosovom.

U Prištini su odluku MS očekivali mirno. Tamo su ubeđeni da će se najmanje 35 zemalja sada pridružiti onim 69 koje su priznale nezavisnost Kosova.

SRPSKE GREŠKE Beograd insistira da stimulisanje kosovskog separatizma daje start lančanoj reakciji stvaranja novih pseudodržava i vodi u destabilizaciju mnogih regiona sveta. Srpski predsednik Boris Tadić kaže da je „pitanje Kosova najvažnije nacionalno pitanje". Srbija namerava da na septembarskoj (2010) sednici Generalne skupštine UN podnese novu rezoluciju o Kosovu. Srbija, podvukao je Boris Tadić, ni pod kojim okolnostima neće priznati nezavisnost Kosova, ni direktno, ni indirektno.

Međutim, u vreme dok se Tadić  poziva na međunarodno pravo, nacionalne interese i stabilnost Balkana, srpska opozicija ističe da su se, posle proglašenja nezavisnosti Kosova, srpske vlasti tokom dve godine samo povlačile i napuštale pozicije u tom pitanju. Niko drugi do Tadić nije, proklamovavši „borbu za Kosovo diplomatskim sredstvima", brzo vratio srpske ambasadore u zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, i bez protivljenja priznao misiju EULEKS na Kosovu, koja je doprinosila jačanju „kosovskih institucija vlasti". Za to vreme upravo je Brisel promovisao doktrinu uključivanja Zapadnog Balkana u sastav EU, a važna komponenta te doktrine je teza o „evropskoj perspektivi Kosova". Govoreći o „nacionalnim interesima", srpske vlasti za dve godine nisu održale ni jednu sednicu parlamenta specijalno posvećenu Kosovu i Metohiji, a, uoči iznošenja zaključka MS, zvanični Beograd je na insistiranje Zapada progurao usvajanje rezolucije o Srebrenici, kojom je nanet kolosalni udarac nacionalnim i državnim interesima Srbije.

U uslovima kada su pri samoisključenju Saveta bezbednosti UN bili mogući agresija protiv suverene srpske države, zatim na delu njene teritorije koju su zauzeli albanski separatisti stvaranje najveće vojne baze SAD u svetu - podrška zapadne elite takozvanim „prištinskim institucijama vlasti" i zaključak Međunarodnog suda o Kosovu predstavljaju jednu od završnih etapa urušavanja međunarodnog pravnog poretka.

Odluka MS je pogazila rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Ona je omogućila da se otvori nova faza „projekta Kosovo". Zapad će učiniti sve kako ne bi dozvolio da se „zamrzne" kosovski konflikt. Počeće se realizovati svi prethodni planovi Prištine: potpuna apsorpcija Srba južno od Ibra, integracija, zatim asimilacija srpskog stanovništva u severnom delu Kosova te širenje separatističkih tendencija na jug Srbije („Preševska dolina"). Počeće i širenje albanskog faktora po Balkanu uključujući, ako ne formalno a ono faktičko, ujedinjenje Kosova sa Albanijom. I sve to u pozadini dalje političko-diplomatske i finansijske podrške „Republici Kosovo" sa njenim potonjim uključivanjem u EU i NATO.


Izvor: http://fondsk.ru/

Prevod Rajko DOSKOVIĆ

http://standard.rs/vesti/36-politika/5022-kraj-meunarodnog-prava-kako-je-evropska-unija-izdala-srbiju-.html

Ана Филимонова: Признање Косова ствара велике проблеме у међународним односима

Ана Филимонова: констултативно признање о проблему Косова ствара велике проблеме у међународним односима

23.07.2010, 19:33

У регулисању многобројних националних конфликата створен је опасан преседан. Управо такву оцену дају закључку Суда Правде о статусу Косова, усвојеном 22. јула многи политиколози. Први пут у историји Међународног суда УН, формираног 1945. године, ова висока међународно-правна инстанца је пристала на једнострани иступање територије из састава државе чланице УН без сагласности те исте државе. Ми смо позвали сарадника Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ану Филимонову и замолили је да изрази своје мишљење поводом тога у шта може да се изроди овакав преседан.

Нажалост, одлука Међународног суда показује неутешне закључке о међународном поретку. За оне Србе који живе јужније од Ибра, то значи да ће их постепено асимиловати Албанци. То значи одустајање од сопствене историје, порекла, језика. Иста опасност сасвим отворено прети Србима који живе у северном делу Косовске Митровице. Прво принудна интеграција у косовске институције власти, и затим асимилација и абсорбција. Већ сада она директно прети Јужној Србији, градовима Прешево, Медвеђа, Бујановац. То је колосални ударац нанет српским националним интересима, националној самосвести и перспективама постојања суверене српске државе, од које су нелегтимно, силом, пратећи интересе одређених политичких елита и међународних институција, грубо одузели део територије.

Несумњиво, реч је о невиђеном притиску од стране САД, од стране политичких елита, наставља Ана Филимонова. Ради се о томе што је одлука суда, ма колико била запањујућа на први поглед, у ствари је била позната. Хашим Тачи, боравећи у Вашингтону, састајао се са Бајденом. И Бајден га је сасвим јасно уверио да ће се независност, територијални интегритет Косова, јачати и подржавати свим мерама. Тако да је став САД по том питању јасан. УН које су саме усвојиле резолуцију 1244, која подржава територијалну целовитост Србије, истовремено директно се нису супротставиле акту сецесије. Али и сада УН заузимају тачку гледишта радикалније расположених западних земаља. То значи једно: присталице независности Косова збиле су своје редове. Наступа нова етапа у међународним односима. Јасно је чак да се нико неће одлучити на такав корак као што је замрзавање конфликта. Тачније, реч је о ексалацији албанског фактора, о његовом даљем напредовању, јачању на Западу Балкана. И, нажалост, сви апели да се у свету налази око 20 тачака са међуетничким конфликтима које су чекале одлуку међународног суда како би се испољиле још више, нису убедљиви. Развој ће одчигледно добити само оне сепаратистички покрети који доспеју у зону стратешких интереса САД. Наравно, жалосна ситуација, али треба бити реалан. Свет се променио: пред нашим очима је била сломљен систем међународних односа створе у Јалти. Може се рећи да су се УН коначно дискредитовале, пошто је њихов задатак да стоје на стражи националних и државних интереса, на стражи међународног поретка. Чувати га директна је обавеза УН, и нажалост, стати на старану агресивних и најрадикалније расположених земаља и гурати њихове геополитичке и стратешке пројекте лично мени чини се недопустиво.

Било је то мишљење сарадника Центра за проучавање савремене Балканске кризе Института за славистику РАН Ане Филимонов

http://serbian.ruvr.ru/2010/07/23/13241256.html

Одлука Међународног суда ОУН о Косову је политичка

Тагови: Вести

23.07.2010, 14:27

 

Одлука Међународног суда ОУН о Косову је политичка и може да послужи као пример за друге непризнате територије, сматра председник фонда „Нова Евроазија" Андреј Кортунов. „То је пре свега политичка одлука, диктирана како у саставу самог суда, тако и у међународним структурама, које су утицале на признање независности Косова, рекао је Кортунов за РИА Новости. Он је такође додао, да ће та одлука бити преседан за друге непризнате територије.

 

Pravda: Svako može da se proglasi kraljem Saturna i da prodaje njegove prstenove

Svako može da se proglasi kraljem Saturna i da prodaje njegove prstenove

Deset sudija MSP-a koji su podržali jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta su, u najboljem slučaju, nestručni šarlatani, a u najgorem, naklonjeni sivoj liniji zlih sila koje žele da na Balkanu stvore "mafijašku državu Kosovo", piše danas ruski dnevnik "Pravda".

List ističe da se, na kraju krajeva, "svako može proglasiti kraljem Saturna i objaviti da prodaje njegove prstenove...".

"Odluka" MSP nije ništa drugo do neobavezujuće saopštenje nakon "saslušanja" između 14 sudija, čiji su rezultati morali da budu odgađani radi ozbiljnog neslaganja između njih, dodaje list.

"To nije otkriće niti odluka, jedva da je i izražavanje mišljenja i kao što je to bio slučaj poslednji put, daleko je od jednoglasnog. Najinteresantnije je to što su SAD od `izražavanja mišljenja` napravile nešto veliko, ali i dalje odbijaju da ratifikuju punu nadležnost tog istog suda zbog straha da bi njihovi vojnici i zvaničnici mogli biti krivično gonjeni zbog ratnih zločina," ističe "Pravda".

List pita kako onda SAD mogu da imaju ikakvu korist od nekog tijela čiju punu nadležnost ne priznaju?

Prema pisanju lista, "odluka" MSP o nezavisnosti Kosmeta ima onoliko uticaja na međunarodni zakon, sudsku praksu koliko i "mišljenje" studenta prve godine prava iznesenog o nekom hipotetičkom slučaju tokom akademske diskusije.

Ruski dnevnik ističe da su sudije MSP svojim mišljenjem učinili dve stvari: "Prva je da su dobrovoljno podržali teroristički/mafijaški pokret koji je pokrenuo pitanje nezavisnosti Kosmeta, a druga je da su upali u zamku pokušavajući da kamufliraju kao odlučujuće saopštenje opštepoznatu činjenicu da proglašenje nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo ništa više "nego neki šarlatan koji je u svoje dvorište zabio zastavu i proglasio se carem Zoglenda ili neki ludak koji počinje da parceliše i prodaje Saturn sa prstenovima".

"Za sve one koji proučavaju, prate i poštuju međunarodni zakon postoje savršeni i jednostavni presedani i norme koje treba pratiti. Od 192 članice UN njih 69 priznale su Kosmet (koliko li je njih nagovorio i maltretirao Vašington), a to znači da 123 to nisu učinile", ističe "Pravda"

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/69694/Stav-MSP-bez-uticaja-na-Rusiju