ПОРУКЕ ХОЈТ ЈИА ИЛИ ШТА СЕ СПРЕМА СРБИЈИ
5-6 minutes
- среда, 25 октобар 2017 16:04
ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ
Хојт Ји је показао сусретом са појединим опозиционим лидерима да су Американци пронашли фаворите за управљање Србијом
У почетку нисам, али сада све више схватам Вучићеве најаве да ће се следеће године повући са места председника Српске напредне странке. Ко зна који пут, доказао је исправност става Владике Данила опеваног у Горском вијенцу великог Владике Рада: „Ко на брду ак' имало стоји /више види но онај под брдом".
Вучић је, као неко ко има преглед ситуације на столу, јасно видео да ће притисци са којима ће се суочити бити несношљиви, те да је суштинска мета после пацификовања Македоније и претходно Црне Горе, ни мање ни више него он. Заправо, преко њега се гађа Србија. Без обзира на то што је у више наврата исказао намеру за компромисним решењима, што је прихватао неретко неприхватљив дијалог са шиптарским представницима, што је некада домаћу јавност доводио до тога да почне да га сматра за неког ко је претерано попустљив, све то није имало сврхе. Амерички чиновник Брајан Хојт Ји дошао је са јасном поруком: или ћете бити наша послушна колонија или смо непријатељи. Услови које је ставио на талон су баш онакви какве је, убеђен сам, Вучић имао у својој глави као могуће када је најавио своје повлачење – неприхватљиви чак и за најгору банана државу.
ИГРАЊЕ НА ЗОРАНУ
Но хајде да сагледамо какве нам је то поруке Хојт Ји послао и шта суштински Вучића чека. Кренимо од његове политичке судбине: нисам претерани оптимиста. Подршка у народу коју има додатно ће нарасти и немам дилему да ће остати упамћен као политички лидер са вероватно највећом могућом подршком народа у историји. Ипак, авај, моја стрепња иде ка томе да ће такође бити упамћен и као лидер који је са власти отишао уз невиђену подршку народа, што ће бити безмало јединствен пример у свету. Њега је на изборима немогуће срушити јер је објактивно његова популарност огромна.
Зато ће се бирати други методи, најпре преко разноврсне лепезе притисака и уцена према земљи, на шта нико ко има трунку људскости у себи не може да буде имун, до најдиректнијих претњи по његову личну безбедност или безбедност породице. Уосталом, није ли Хојт Јиева порука са састанака које је имао, а које су прозападни медији јасно нацртали грађанима, била више него јасна: сусрет са Аном Брнабић је био небитан, крајње протоколаран; са Вучићем је био жесток сукоб; а са Зораном Михајловић је било више него срдачно.
Преведено на прост језик: Вучићу, тебе рушимо; Зорана, ти си наш главни фаворит да водиш државу. То што се нико не пита у медијима због чега се уопште Хојт Ји сретао са Зораном Михајловић, односно, то што смо принуђени да гутамо бесмислицу да се са њом сусрео због грађевинских дозвола и златовеза који му је поклонила да окачи на зид у својој канцеларији, показује само колико су прозападне структуре у Србији цензурисале свако слободно размишљање у српским медијима.
КАО ГРУЕВСКИ
Хојт Ји је заправо показао, посебно после сусрета са појединим опозиционим лидерима, што је парадокс сам по себи – јер дипломатска пракса никада не дозвољава да се званичник једне земље у посети другој састаје са опозицијом – да су Американци пронашли своје главне фаворите за управљање Србијом. И, свакако, не само то већ који ће Србију конфротирати са Руском Федерацијом, признати независност Косова, вероватно повести Србију као чланству у НАТО, прихватити ревизију Дејтонског споразума и лагано укидање Републике Српске те прихватити још низ сулудих захтева одавно стављених пред нас, попут рецимо признања да су Срби починили геноцид у Сребреници.
Елем, да закључим, немам ништа против избора 24. децембра, на којима ће се грађани изјаснити да ли желе да прихватимо уцене Хојта Јиа или не, јер, по свему судећи, то ће некако бити главни изазов на тим изборима. Оно што мене плаши је унапред спреман одговор који је Хојт Ји пренео опозицији, а то је да, рецимо, бојкотује изборе или да их доведе до бесмисла како би били делегитимизовани. Тада креће урушавање власти и система другим методама. Уосталом, сетите се Македоније и чињенице да је Груевски чак у три наврата нудио термин избора опозицији, која на њих није пристајала, све док под притиском страног фактора Груевски није био принуђен да читав државни апарат и све медије препусти опозицији чак и пре самих избора. Тек тада, под крајње неравноправним условима по ВМРО и Груевског, Американци су изборе дозволили. Али тада је већ било јасно да Груевски иде у прошлост, без обзира што је и на тим изборима, неравноправним зо њега, однео победу.
Нешто слично се, чини ми се, планира и у Србији. Нека нам је Бог у помоћ.
