Дејан МИРОВИЋ (Србија)
Посета Медведева и нова пробриселска пропаганда у Србиjи
Након веома успешне посете председника Руске Федерације Димитрија Медведева Београду од 20. октобра 2009, пробриселска (антируска), пропаганда у Србији је била принуђена да промени начин деловања. У том контексту, након успешне посете Медведева у прозападним медијима у Србији је напуштена, очигледно, неуспешна пропаганда која се употребљава у протеклих неколико година. Тачније, у оквиру "старих" метода, током протеклих неколико година, прозападни медији у Србији су поручивали српском народу је да "Русија на коленима" и да Србија не може добити економску помоћ од Москве. Такође, тврдило се, да РФ неће заштити Србију у Савету безбедности Уједињених нација када дође до гласања о Косову.
Међутим, огромна економска снага РФ и очигледна енергетска зависност ЕУ од Москве, која је демонстрирана током гасне кризе 2008/2009 године, али и принципјелна одбрана Србије од стране Русије у Савету безбедности УН када се радило о Косову, у потпуности су разоткрили фразе и пропаганду које су користили прозападни медији у Србији. Размере неуспеха антируске пропаганде у Србији показује и чињеница да су премијер Путин и председник Медведев, према задњем истраживању агенције "Политкум"1, убедљиво најпопуларнији страни политичари у Србији. Таква огромна популарност Медведева се није могла сакрити ни током посете Србији од 20. октобра 2009. Приликом полагања венаца на гробљу које је посвећено погинулим црвеноармејцима и српским партизанима који су ослободили Београд 1944. године, група проруских патриота је уз узвике "Србија/Русија" успела чак да пробије кордоне милиције иако су су мере безбедности то најстрожије забрањивале.
Медведев је након тога заједно са председником Србије Тадићем присуствовао потписању више уговора између РФ и Србије, у економској, хуманитарној и културној сфери. Посебно је значајно што договорено и отварање базе руског министарства за вандредне ситуације у граду Нишу. Све ово је морала да преноси државна телевизија.
Затим је у Народној скупштини Републике Србије, Димитриј Медведев је доживео незапамћене овације (чак и Слодобан Милошевић, који је на почетку свог председничког манадата био најапоуларнији српски политичар у последњих 50 година то није доживео2). Након уласка Медведева у салу за седнице Народне скупштине, посланици највеће опозиционе партије, проруске Српске радикалне странке, су устали и почели да апалудирају. На опште изненађње, томе су се спонтано придружили и посланици владајуће Демократске странке! Сви посланици су више пута устајали и дуготрајним и јаким аплаузом поздрављали Медведева, чак и посланици проамеричке Либерално демократске партије и посланици мађарских партија. Медведев је чак био приморан да покретом руке замоли посланике да му омогуће да говори, а колико је позитивно узбуђење владало у сали Народне скупштине, показивала је и неуобичајена збуњеност увек смирене председнице Народне скупштине, Славице Ђукић- Дејановић.
Сам говор Медведева је био одмерен али и јасан. РФ се залаже за нову глобалну безбедност, за останак Косова у саставу Србије, даљу економску сарадњу Србије и Русије и осуђује сваки покушај историјског ревизонизма посебно када се ради о Другом светском рату. Такав говор Медведева је више пута био прекидан апалузима.
На коктелу одржаном у Народној Скупштини после говора, могло се приметити и да Медведев пријатно изненађен због такве топле и срдачне добродошлице. Руски председник је ипак смирено, достојанствено и са осмехом на лицу, одговарао на сва питања и молбе српских посланика који су га просто окружили у свечаној сали за пријеме.
Након посете Народној скупштини, председник РФ је посетио Српску православну цркву. У средишту СПЦ, београдској Патријашији, Медведеву је уручено одликовање СПЦ и тамо је такође руски председник дочекан веома срдачно.
Затим је председник РФ заједно са председником Србије Тадићем присуствовао свечаној академији у Сава центру, одржаној поводом 65 година од ослобођења Београда. Сала Сава центра може да прими 4.000 људи. Медведев је поново доживео велике овације. Руски председник је добио за свој говор много више аплауза него председник Србије. Ова чињеница је јасно показала да је руски председник популарнији од српског у Србији! Тог 20. октобра 2009. године, ту истину нико није могао да сакрије од милиона Срба који су гледали преко телевизије пренос свечане академије из Сава центра. Та истина је била очигледно јасна и западним амбасадорима који су присуствовали свечаној академији у Сава центру.
Зато је одмах након посете Медведева у прозападним срспким медијима лансирана нова пропаганда. Основна фраза је да РФ, наводно, подржава улазак Србије у Европску унију. У том контексту и због збуњивања српског гласачог тела, цитиран је само један део говора председника РФ одржаног у Народној скупштини Републике Србије од 20. октобра 2009 у коме Медведев каже да РФ није против чланства Србије у ЕУ. Са друге стране, прећутан је други део исте реченице руског председника, из кога произилази да интеграција у ЕУ може бити прихваћена од стране Москве само под условом да се негативно не "одражава на добре односе са Русијом и да не наноси штету међусобној сарадњи". (Иначе,целокупан говор председника РФ није ни у целости објављен у српским водећим медијима.)
У контексту сакривања истине о РФ и ЕУ, упорно се прећуткује у српским медијима да ће одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Србије, пре или касније, довести до престанка важења уговора о слободној трговини између РФ и Србије. Такође, прећуткује се такозвана бриселска перспектива квази државе Косово, или брутално наметање мисије Еулекс, што је такође у супротности са залагањем РФ за останак Косова и Метохије у Србији.
Затим је у прозападним медијимима у Србији пренесено писање америчке агенције Стратфор, о томе да, наводно, база руског МЧС, неће имати за циљ пружање хуманитарне помоћи у региону, већ да је права сврха јачање војног утицаја РФ у региону. Неколико дана су разни аналитичари у српским медијима дискутовали поводом тог текста Стратфора.3
Ипак, главни удар пробриселске и антируске камапање у Србији је усмерен на кредит од 1 милијарду евра (1,4 милијарде долара) који РФ даје Србији. У прозападним медијима се поводом тог кредита непрестано објављују текстови који имају за циљ да прикажу тај договор. Прозападни медији стално нападају руску делагацију која преговара о детаљима кредита уговореног између Медведева и Тадића. На пример, поводом преговора у Москви у вези са детаљима кредита, објављују се текстови под насловом "Без договора о руском кредиту" (као да је договор два председника уопште не постоји).4 Такође, исти они медији који су пре неколико месеци подржавали задуживање Србије под неповољним условима код Међународног монетарног фонда и Светске банке, почетком новембра су објавивали следеће текстове: "Неморално ново задуживање", или "Да ли је Србија (пре)задужена", као и "Шта значи бити прездужена земља", или су преносили изјаве једног од главних кривица за задуживање код западних поверилаца, гувернера Јелашића, који је се после неколико година свог мандата "сетио" да упозори да се Србија веома брзо задужује.5
Дакле, такозвана нова "пробриселска" пропаганда је, као и стара, заснована на лажима и полуистинама. Она се ипак и мења и прилагођава новим условима и зато је опаснија.
Са друге стране, РФ нуди милијарду евра кредита и инвестиција, изградњу пруга и путева, дипломатску помоћ у одбрани територијалне целовитости Србије и опстанка РС, пролазак гасовода кроз Србију.
Да ли ће пробриселска пропаганда успети да сакрије ову економску истину од српског народа, када већ није успела да спречи велику популарност руског председника и Русије у Србији?
__________________
1 Према сајту НСПМ
2 Милошевић је на првим председничким изборима 1990. године постигао рекорд у броју освојених гласова који никада нису достигли ни Коштуница ни Тадић.
3 НИН 29.10.2009.
4 "Блиц" 31. 10. 2009 за жележничку станицу и пругу Прокоп српска страна тражи 200 милиона долара, пругу Ниш –Димитровград, 100, пругу Ваљево –Лозница, 150 милиона долара. аутопут око Београда, 170 милона, пут Београд-Чачак 100 милиона, а српска страна још не зна тачно за шта да тражи остатак, помиње се и пруга ка Црној Гори и путеви у Војводини, као и помоћ буџету од 200 милиона долара.
5 "Политика" 1.11. 2009.
http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2563
