Duh Zorana Zaeva širi se regionom?!

 

Ljubljana: Sumnjiva, julska, analiza Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES)

Duh Zorana Zaeva širi se regionom?!

       Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, redovno analizira događanja na Bliskom istoku i Balkanu.
       IFIMES, povodom zvanične posete predsednika Vlade Republike Makedonije Zorana Zaeva Bosni i Hercegovini 23.jula 2017. godine analizira navedenu posetu i njene posledice za BiH i region.
       Iz analize „BiH: Duh Zaeva i Makedonije širi se BiH i regionom“ izdvajamo najvažnije i najzanimljivije delove.
       PS: Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, zvučnog imena i, blago rečeno, kratke pameti, još jednom igra po onoj narodnoj: što je babi milo, to joj se i snilo.
       U svojoj, kažu, julskoj analizi, baziranoj na poseti Zaeva Bosni i Hercegovini, proglašavaju predsednika Vlade Makedonije, do zla Boga na staklenim nogama, Zorana Zaeva, ni manje ni više, budućim liderom regiona, koga će, milom ili silom morati da prate i podržavaju i predsednik Srbije Vučić i premijer Hrvatske Plenković?!
       Usput, “mudri” analitičari ITIMES-a dele packe i levo i desno, prete tojagom iz Brisela i NATO pakta, da će biti “ili tako ili nikako”. Objašnjavaju navodnu spremnost Grčke da prizna, istina pod drugim imenom Makedoniju (a Zaev je, pogađate. i kum i stari svat u tom naumu?!
       Usput, poštom dobro znaju da to nije ni lako, ni tako, upozoravaju Aleksandra Vučića da se glavom i vlašću koju ima ne šali “jer oni dobro znaju njegovu radikalsku prošlos i šurovanje sa Šešeljom i Miloševićem, i da usput, prate svaki njegov korak jer mu – ne veruju!
       Naravno, “analiza” ne bi bila OK, da se opet ne pominju “zli Rusi i “dobre demokrate” sa Zapada”, koji itekako dobro misle regionalnom razvoju, pa da tako kažemo, prostora bivše Jugoslavije koju su taku zdušno i bezdušno – razorili do temelja.
       Istina, packe su upućene i Plenkoviću, podsećajući ga na činjenicu da je “otac hrvatske nacije” Franjo Tuđman svesno žrtvovao Hrvate u BiH, da bi u “Oluji”, “Bljesku”, jedinim pravim genocidom u savremenoj istoriji sveta, uz podršku SAD, NATO i Brisela “zauvek rešio srpsko pitanje u Hrvatskoj?!”.
       Ne kaže se zalud – ljudska glupost nema granice, ali IFIMES analiza stanja na zapadnom Balkanu (čitaj bišoj Jugoslaviji) je glupos bez granica. Jedan, najobičniji pamflet i slugeranski tekst da i ateista mora da se prekrsti!
       Istina, možda su IFIMES-ove gazde zadovoljne sačinjenijem “analitičara”, ali ovo su da ponovim još jednom bajke za laku noć deco, ili što je babi milo, to joj je snilo.
       Amin!
       Vladan Dinić, glavni urednik “Svedoka”
      
       Poseta Zaeva Bih kao geopolitika?!
      
       Zoran Zaev, predsednik Vlade Republike Makedonije sa nekoliko ministara svoje Vlade zvanično je posetio Bosnu i Hercegovinu 23.jula 2017.godine.
       Domaćin mu je bio predsedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić.
       Analitičari smatraju da poseta premijera Makedonije Zaeva upravo Bosni i Hercegovinu kao prvoj destinaciji u regionu posle preuzimanja dužnosti premijera nije slučajno izabrana?!
       Poseta makedonskog premijera sadrži niz geopolitičkih poruka i nagoveštaja budućih pozitivnih političkih procesa u regionu pomoću kojih će Makedonija i BiH dobiti novi dodatni zamah i podršku od međunarodne zajednice na putu prema ubrzanom članstvu u NATO i EU.
       Iako je premijer Makedonije posetio i razgovarao sa predstavnicima svih institucija vlasti u BiH ostaće primećeno da su odnosi premijera Makedonija Zaeva i predsedavajućeg Vijeća ministara BiH Zvizdića, ne samo prijateljski i prisni, nego se njihovi međusobni susreti već duži period realiziraju i prate pod „budnim okom“ međunarodne zajednice.
       Program reformi koje već sprovodi nova Vlada Republike Makedonije, na čelu sa Zaevim, nazvan “3–6–9“ je prvi korak za ozbiljno probijanje Makedonije prema punopravnom članstvu u evro-atlantskim integracijama posle desetogodišnjeg zastoja.
       Analitičari smatraju, da će i BiH i Makedonija imati isti, ubrzani tretman, u pripremama za ulazak u NATO i EU.
       Denis Zvizdić, kao predsedavajući Vijeća ministara BiH, do sada je pokazao, da međunarodna zajednica može računati na njega, ne samo zbog iskrene opredeljenosti za evro-atlantske integracije, nego i kao jednog od budućih regionalnih lidera.
       Sasvim sigurno je, da će se Zaevu i Zvizdiću pridružiti plejada stručnih i hrabrih lidera iz regiona kao što su Albin Kurti, neformalni lider pokreta Samoopredeljenje (Lëvizja Vetëvendosje!) sa izrazitom socijaldemokratskom orijentacijom što predstavlja osveženje i novinu na Kosovu.
      
       Ko može biti bosanski Zaev?
      
       Analitičari upozoravaju da zvuči paradoksalno da u Bosni i Hercegovini pandan Zaevu, kao regionalnom lideru i lideru Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), još uvek ne može biti niko iz trenutne političke opozicije u BiH (SDP BiH i druge opozicione stranke), što još više učvršćuje politički rejting Zvizdića, ne samo u BiH, nego i na regionalnom i međunarodnom nivou.
       Situacija u pogledu liderstva diferencira se i u drugim državama.
       Premijer Hrvatske Andrej Plenković i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je već postigao svoj politički maksimum su neupitni lideri u Hrvatskoj, odnosno Srbiji.
       Plenković koji još uvek nije stabilizovao svoju vlast u Hrvatskoj, vodi Hrvatsku u veoma zaoštrenim regionalnim i međususedskim odnosima, počevši od Slovenije, pa sve do BiH i uvlačenja u priču o tzv. trećem hrvatskom entitetu u Bosni i Hercegovini. Pri tome se ignoriše činjenica, da je Hrvatska žrtvovala bosanskohercegovačke Hrvate, da bi kroz vojno-policijsku akciju „Bljesak“ i „Oluja“uspostavila suverenitet na celokupnoj teritoriji Republike Hrvatske.
       To je bila „cijena“ za rešavanje tzv. srpskog pitanja u Hrvatskoj, odnosno svođenje Srba na dekorativan broj u Hrvatskoj.
       To je bio dio šireg međunarodnog konsenzusa, a tim konsenzusom je tadašnji predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman žrtvovao bosanskohercegovačke Hrvate i zauvek im zapečatio sudbinu da žive u Bosni i Hercegovini i zatvorio mogućnost stvaranja bilo kakvog etničkog entiteta (rezervata) za bh. Hrvate unutar države Bosne i Hercegovine.
      
       Vučiću se (ne)veruje
      
       Vučić ima istorijsku šansu da Srbiju pokuša pretvoriti u državu demokratije, a ne državu koja se i danas povezuje sa svim političkim nestabilnostima u regionu i šire, počevši od BiH, Makedonije, Crne Gore, Kosova.
       Vučić zasigurno ne zaboravlja veoma osetljiva pitanja Vojvodine, Sandžaka, Preševske doline, istočne Srbije, područja oko granice sa Bugarskom koji će najvjerovatnije doći na dnevni red, ali i da će Srbija vrlo brzo biti okružena državama članicama NATO-a.
       Vučićeva pozicija je otežana time što on i njegov režim imaju tešku hipoteku iz nedavne prošlosti Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića.
       Zapad je mnogo toga naučio u jugoslavenskoj krizi, a to je da političke vođe jedno govore, a drugo rade.
       Ilustrativan primer takvog ponašanja je bio Milošević, a Vučić je jedan od njegovih učenika upravo i zbog toga je Vučić pod snažnim monitoringom Zapada, jer se njegovoj političkoj retorici sve manje veruje.
       Republika Hrvatska zbog svoje umešanosti u rat u BiH i procesa pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Den Haagu svim snagama trenutno komplikuje međudržavne odnose sa Bosnom i Hercegovinom, ali i sa Slovenijom zbog presude Arbitražnog suda u slučaju arbitraže o određivanju granične linije između Slovenije i Hrvatske ne prihvatajući odluku Arbitražnog suda, odnosno međunarodne norme i međunarodno pravo i tako dovodi u pitanje svoje granice, a možda i buduća pitanja u vezi sa Istrom, o čemu se već govorilo u Evropskom parlamentu (EP) od italijanskih desničarskih stranaka.
       Plenković bi mogao imati veoma važnu ulogu u podršci Zaevu i Republici Makedoniji na putu u NATO i EU, ali i važnu ulogu u relaksiranju odnosa sa BiH.
       Na Zapadu još uvijek smatraju, da premijer Plenković i predsednica Kolinda Grabar-Kitarović pružaju snažnu podršku predsedniku HDZ BiH i članu Predsedništva BiH iz redova Hrvata Draganu Coviću (HDZBiH), koji tesno sarađuje sa eksponentima velikosrpske i ruske politike u BiH i koji smatra da se tzv. hrvatsko pitanje u BiH može rešiti bez tzv. „Trećih“ odnosno Bošnjaka kao najbrojnijeg naroda.
       Tesna saradnja i model, kojeg se drži Cović pokazuju prepoznatljivu (veliko)srpsku matricu, koja je bila primijenjena na Kosovu, a koja je nudila rješenja za sva pitanja, ali bez učešća većinskog naroda Albanaca.
       Cović je ujedno talac tzv. generalskog lobija Hrvatskog vijeća obrane (HVO) i dela Hrvatske vojske (HV), koji su opterećeni hipotekama kriminala, korupcije, a jedan dio njih i ratnim zločinima.
       Analitičari smatraju da kroz daljnje (re)definiranje odnosa sa predsednicom Republike Hrvatske Kolindom Grabar-Kitarović, Plenković bi se mogao osloboditi i drugih negativnih uticaja koji dolaze iz ratne garniture HDZ-a i tako postati jedan od europskih lidera.
       Glavni test u pokušaju uspostavljanja njegovog liderstva, kojeg moraju prihvatiti EU i SAD biće Dragan Cović, predsednik HDZ BiH i član Predsjedništva BiH, koji redovito i intenzivno radi na destabilizaciji prilika i destrukciji BiH, dok se na drugoj strani pokušava predstaviti kao navodni promoter evropskih vrednosti.
      
       Providna EU retorika Covića
      
       Međutim, providnoj navodnoj proevropskoj političkoj retorici Covića govore činjenice, jer su upravo ministri iz HDZBiH zajedno na temelju međustranačke saradnje sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika (SNSD) blokirali pristup BiH Transportnoj zajednici i uskratili BiH za oko 500 miliona EUR sredstava za infrastrukturu.
       Cović bi morao znati da nacionalizam, šovinizam i fašizam nisu evropske vrednosti, koje su uz to podržane kriminalom, korupcijom, a delom i ratnim zločinima.
       Poslednjim političkim delovanjem Plenković je pokazao da poseduje samopouzdanje i političku oštrinu za suprotstavljanje negativnim uticajima u njegovom bližem političkom i ideološkom okruženju.
       Na podršci Zoranu Zaevu i Republici Makedoniji će se testirati svi regionalni lideri, uključujući Vučića iz Srbije i Edi Ramu iz Albanije, a Grčka kao članica EU i NATO-a će uskoro pronaći preko potrebni kompromis sa Republikom Makedonijom u pogledu njenog imena i pristupa punopravnom članstvu NATO-a.
      
       Upozorenje Vučiću: samo te gledamo?!
      
       Analitičari smatraju da je poseta premijera Zaeva Bosni i Hercegovini svojevrsni, možda i posljednji signal i putokaz Aleksandru Vučiću da se priključi i podrži put Makedonije i BiH prema punopravnom članstvu u EU i NATO-u.
       Analitičari upozoravaju da u određenim međunarodnim političkim krugovima postoji koncept, da bi novim strategijskim dogovorom između SAD i Ruske federacije Srbija mogla postati deo interesne sfere Ruske federacije kroz Organizaciju Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), čiji su članovi pored Rusije, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan, a posmatrači su Srbija i Afganistan.
       S tim u vezi, prema pouzdanim informacijama u Briselu i Wašingtonu, se već pripremaju određene odluke koje su usmerene na modeliranje Dejtonskog sporazuma, posebno kada su u pitanju paralelne specijalne veze država potpisnica Dejtonskog sporazuma i njihovo ukidanje, odnosno jednostrano odricanje pojedinih država od paralelnih veza.
       Odluke su prevashodno zbog Srbije i njenog otklona prema NATO-u i političke vezanosti sa Rusijom.
       Zabrinjava činjenica da Srpska pravoslavna crkva (SPC) odnosno vlasti Srbije i ove godine nisu dozvolile najvišim predstavnicima Republike Makedonije da obeleže 2.avgust Dan državnosti Republike Makedonije u manastiru Sveti Prohor Pčinjski, koji se nalazi na teritoriji Srbije i gde je 2.avgusta 1944.godine održano zasedanje Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) na kojem je odlučeno da se osnuje makedonska država kao članica federalne Jugoslavije.
       Time vlasti Srbije posredno šalju poruku da još uvek dovode u pitanje državnost Makedonije i identitet Makedonaca kao naroda.
      
       Zaev pokretač promena u regionu
      
       Zoran Zaev sa svojim SDSM i građanima Makedonije već nekoliko godina predvodi herojsku borbu protiv kriminala, korupcije, nacionalizma, šovinizma i fašizma.
       „Ujedinjeni u različitosti“ i „Istina za Makedoniju“ bio je jedan od njihovih slogana sa kojim su mobilisali građane Makedonije različite etničke pripadnosti u suprotstavljanju jednom od najokorjelijih i najomraženijih režima u Evropi.
       Prioritet svih država u regionu je obnova i stabilizacija osnovnih stubova demokratskih sistema, a pre svega jakog, nezavisnog i profesionalnog pravosuđa.
       Analitičari naglašavaju da dolazak Zaeva u BiH pokreće i ponovno otvara „rak rane“ balkanskih država, a to je korumpirano i (ne)zavisno pravosuđe, prioritetno za Republiku Makedoniju.
       Ukoliko se Zaev, uz podršku i pomoć SAD i EU, izbori za nezavisno pravosuđe i državnu upravu, a zahteva se hitna akcija, onda i pravosuđe drugih država, posebno u BiH se mora konstisati i delovati u skladu sa evropskim principima.
       Nažalost, sadašnje stanje u pravosuđu BiH je u rukama nekolicine nacionalističkih apartčika smeštenih u Visokom sudskom i tužilačkom vijeću (VSTV), kao produženih ruku lokalne politike, a na čelu sa predsednikom VSTV Milanom Tegeltijom i novoizabranim predsednikom Suda BiH Rankom Debevecom kao Dodikovim kadrom i v.d. glavne tužiteljice BiH Gordanom Tadić kao Covićevim kadrom što predstavlja dodatno ohrabrenje za Dodika i Covića da nastave realizaciju svojih politika i međusobnih dogovora.
       Analitičari upozoravaju da će Makedonija i Bosna i Hercegovina morati uskoro pristupiti reformskim agendama, jer je međunarodna zajednica detaljno upoznata da se u nabrojanim državama i Republici Srbiji pokušava uspostaviti pravosudni sistem sličan bivšem rigidnom komunističkom sistemu kada se upravljalo iz komunističkih centrala.
       Zajednički nastup Makedonije i BiH u budućnosti će se podrazumijevati.
       Zoran Zaev je šansa ne samo za dobronamjerne, nego i za one koji žele svoju politiku promeniti ili je uskladiti sa opštim civilizacijskim normama i koji svojim državama i građanima, bez obzira na etničku pripadnost, žele prosperitet, kao što je nedavno napisano u jednom novinarskom članku u BiH „Zoran Zaev je svetlo na kraju tunela"

 

Вучић припрема терен за "коначно решење Косова", у складу са планом немачког Бундестага из 2012.

nspm.rs

Вучић припрема терен за "коначно решење Косова", у складу са планом од седам тачака немачког Бундестага из 2012.

Никита Бондарјев

9-11 minutes

---

Крај јула и почетак августа, који на Балкану, као и у Русији, углавном представља време годишњих одмора и традиционалног политичког затишја, у Србији се изненада показао веома узбудљивим. У политичком животу Србије долази до веома озбиљних промена – до смене парадигми, ако хоћете – а то се пре свега тиче односа власти према питању Косова и Метохије.

Прво је у провладином листу „Блиц" изашао велики чланак председника Александра Вучића под насловом „Зашто нам је потребан унутрашњи дијалог о Косову". Практично исте недеље на ову тему су се у централним српским медијима изјаснили министар иностраних послова и први потпредседник владе Србије Ивица Дачић и његов колега потпредседник владе и министар трговине Расим Љајић, као и председник Српске академије наука и уместности (САНУ) Владимир Костић и истакнути српски писац и драматург и један од најистакнутијих „независних интелектуалаца" у земљи Душан Ковачевић. Неки детаљи у наступима ових политичара и јавних личности се разликују, али сви они у основи износе исти став – не сме се више претварати да су Косово и Метохија најобичнији део Србије (као што је то, рецимо, случај са Шумадијом или Мачвом), нити да се њиме може управљати из Београда. И даље да Косово има своју власт, да се та власт налази у Приштини, и да то морају да схвате и косовски Срби, и Београд. При томе Вучић у свом тексту не износи никакве конкретне детаље и подробности, не нуди никакву „путну карту" за изградњу мостова између Београда и Приштине.

Председник Србије изручио је на своје читаоце читаву поплаву квазидубокомисленихсамоочигледности и баналности, попут позива да „не допустимо себи да изгубимо, или некоме предамо оно што имамо, али и да не чекамо да ће нам у руке доћи и оно што смо одавно изгубили", тврдње да „морамо разговарати (са Албанцима) јер ће бити много горе ако не разговарамо", односно оног „да бисмо решили питање Косова, морамо бар да покушамо да га решимо". Човек просто има потребу да низ ових дубокоумних разматрања надопуни бесмртним Чеховљевим „човек не може да живи без хране, Волга се улива у Каспијско море, коњи једу овас и сено". Поред промишљања у духу чеховљевског учитеља словесности, у Вучићевом тексту такође се налазе позиви да се сажалимо над животима српске деце, јер су Срби Косово задобили проливши превише крви, а да би га сачували биће потребно пролити још много више. А централна теза српског председника гласи: проблем Косова може решавати само човек који има „главу врућу од сталног размишљања, срце које је хладно на претеране емоције, и руке упрљане компромисима". У улози носиоца свих тих јединствених квалитета Вучић неизоставно види самог себе, ограђујући се, додуше, опаском да је за успешан дијалог неопходно да овакви људи постоје и на српској, и на албанској страни.

Управо у последњој тврдњи крије се најслабија тачка Вучићевог програмског текста. Руке лидера косовских Албанаца ХашимаТачија свакако јесу упрљане, али никако не компромисима. ХашимТачи и други ратни команданти УЧК, који данас чине косовску политичку елиту, апсолутно нису заинтересовани за компромисе са Србима. Занимљиве су, штавише, реакције медија на албанском језику на изјаве Вучића и Дачића. И косовски и албански медији пожурили су да од српског председника и министра спољних послова узму интервју, како би њихове позиције у потпуности пренели до албанских читалаца. Али нико од лидера косовских Албанаца није подржао Вучићев позив на коначно решење косовског питања. Или им главе нису довољно вруће, или им срца нису довољно хладна.

Што се тиче министра спољних послова Ивица Дачића, он је са својим изјавама био нешто конректнији, указавши на нужност поделе Косова на српски и албански део, не појаснивши, истини за вољу, да ли има у виду повратак концепцији „двојединог" Косова по моделу Босне и Херцеговине, и о припајању Србији северног дела аутономне покрајине (тзв. Ибарски Колашин). Додуше, разлика између ове две варијанте и није нарочито битна, јер Приштина категорички одбацује могућност и једне, и друге. Позиције албанских власти су добро познате и до сада више пута потврђене, и подразумевају да је Косово недељиво, а да се од Београда тражи не „компромис", а формално признање независности Косова у својим садашњим границама. Неки албански политичари, истина, говоре о могућности размене територија севера Косова за тзв. „Прешевску долину", у којој живи албанска већина, али та варијанта је неприхватљива за Србију, јер би у том случају изгубила контролу над важним транспортним коридором Београд-Скопље.

Један од ликова свима добро познатог совјетског сатиричног романа је тврдио да „споразум производпотпуног непротивљења страна". А у досадашњем српско-албанском дијалогу претходних година управо нисмо могли да видимо то „непротивљење страна", и још увек га не видимо. Приштина очигледно не планира да с Београдом игра игру „врућа глава – хладно срце – упрљане руке". И овде није на одмет поменути да је управо за време Вучићеве владавине самоуправа косовских Срба практично ликвидирана. Срби у Косовској Митровици више немају своје ни полицију, ни судове, ни администрацију – сви јавни службеници, укључујући ту и комуналце, сада се постављају из Приштине. Недавно је затворено питање мобилне телефоније на Косову – сада оператери телефонских система посматрају Косово као одвојени субјекат, а косовски Срби услуге телекомуникација плаћају компанији регистрованој на Косову. Као последњи бастион српства на Косову остао је универзитет у Косовској Митровици, који се званично зове „Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици". Наравно, и овакав назив ове високошколске установе, и самосталност руководства универзитета, изазивају гнев и мржњу код Албанаца. И ево – истовремено са објављивањем Вучићевог текста о „унутрашњем дијалогу" ректор универзитета у Косовској Митровици уклоњен је са дужности, а распуштено је и његово научно веће. У најмању руку може се очекивати да ће се ускоро – ако ништа друго – бар променити назив ове једине високошколске установе косовских Срба. Из свега реченог следи питање – зашто би Приштина пристајала на било какве компромисе и демонстрирала своје „непротивљење", кад јој Срби унилатерално предају једно за другим све што се од њих тражи?

Очигледно је да се ни Александар Вучић, ни бројни српски политички и културни делатници који му терцирају, не обраћају косовским Албанцима, па чак ни становницима Србије, којима је позив на дијалог формално упућен. Ако пажљиво погледамо, видећемо да је цели Вучићев текст само парафраза такозваних „Седам тачака Бундестага" – седам услова које Србија треба да испуни да би је примили у ЕУ. Тај документ је објављен још 2012 г. и помало је заборављен после потписивања Бриселских споразума 2013. и 2015. године. Немачки посланици тада су тражили од српских власти да се „укину српске паралелне структуре на северу Косово", а да се „Срби на северу Косова интегришу у косовске институције" – што су фразе које су ушле у Бриселски споразум, а српске власти су их касније и реализовале. Али поред тога Бундестаг је тражио од Србије да „превазиђе грешке прошлости" и „призна своју кривицу за геноцид у Сребреници и сличне злочине" (има се у виду, пре свега, тзв. „масакр у селу Рачак", који су у потпуности исфабриковали косовски Албанци), да „искаже мирољубивост и активну спремност да се пронађе компромис са Албанцима", као и да „настави преговоре са Приштином по сваку цену". Баш тако и пише – „по сваку цену". При томе Албанци Србима нису дужни ама баш ништа, и сва одговорност за мир у региону у целини и потпуности ставља се на леђа Србима.

Текст Александра Вучића у „Блицу" управо је посвећен „правазилажењу грешака из прошлости" („колико је крви просуто за Косово"), „мирољубивости и компромису" („сажалимо се на нашу децу"), као и преговорима по сваку цену („сваки разговор је бољи од ћутања", „да би се решио проблем, мора се покушати да се он реши"). А главни адресат већ је високо оценио вредност овог програмског текста, будући да је већ сутрадан Вучића похвалио немачки амбасадор у Србији АкселДитман, нагласивши да је „Србија сада ближа чланству у ЕУ него икад". А дан касније је сличну изјаву имао известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер (без обзира на шкотско презиме – Немац и бивши посланик Бундестага). Немачке дипломате су, дакле, констатовале Вучићеву спремност да се одрекне сопствене историје и осуди присаједињење Косова Србији у Балканским ратовима, и тај гест су високо оцениле.

Да је циљ свих политичких маневара Александра Вучића – улазак Србије у ЕУ, то није никаква тајна. Једино је питање шта је он све спреман да учини да тај циљ оствари. Како ствари стоје – изгледа да је спреман практично на све, укључујући ту и осуду дедова и прадедова савремених Срба, који су своју крв проливали за Косово. У свом тексту о „дволиком" Александру Вучићу поставио сам себи реторичко питање – да се неће можда иглене уши евроинтеграција показати превише уским за Србију, ако Срби треба да се одрекну своје историје, херојске борбе српског народа за слободу и уједињење својих територија. Председник Србије сада као да покушава да се провуче кроз те иглене уши, уз помоћ Дачића, Љајића, академика Костића и драматурга Ковачевића. Видећемо још на шта ће то да испадне.

Никита Бондарјев је доктор историје и доцент на Руском државном хуманистичком универзитету, аутор многобројних књига и чланака о историји Србије и руско-српским односима, од којих је на српски преведена „Мистерија Тито – московске године".

Превео са руског Никола Танасић.