недеља, 27. јул 2014.

Нови „хладни рат” између Русије и Запада дуго ће трајати

Нови „хладни рат" између Русије и Запада дуго ће трајати

Вести | 27.07.2014 | 17:56

ВАШИНГТОН ПОКУШАВА ДА ПРИНУДИ РУСИЈУ ДА ПОНОВО ПРАТИ ГЕНЕРАЛНУ ЛИНИЈУ ПОЛИТИКЕ САД И ЊИХОВИХ САВЕЗНИКА

Русија је данас једина земља, једина сила која креира своју мисију и која располаже довољним ресурсима за рушење пројекта униполарног света. Ево зашто су догађаји у Украјини послужили само као окидач сукоба Русије и Запада који је одавно сазрео
Мислим да се први пут испољио након говора председника Русије Владимира Путина на конференцији о безбедности у Минхену у фебруару 2007. године
Русија и Запад су се суштински разишли у виђењу садашњости, у прогнозирању и планирању будућности, као и у избору основних циљева и вредности

Пише: Олег ЈУРЈЕВ, члан Зиновјевљевог клуба

ТЕШКО да су они који су планирали, организовали и реализовали кијевски Мајдан могли претпоставити да ће ствар доћи до крвавог грађанског рата, до река избеглица и балансирања Украјине и Русије на рубу ратног сукоба.

Чак и кад су догађаји кренули по том сценарију, ни кијевске власти, ни њихове западне газде нису се зауставиле.

Зато нису потребни додатни докази да актуелни догађаји показују нову стратегију Запада према Русији – стратегију која се у односу на нашу земљу може окарактерисати као принуђивање Русије да прати генералну линију политике САД и њихових партнера која је усмерена на одржавање пројекта униполарног света.

Не ради се само о хегемонији Сједињених Држава на међународној арени. Сви видимо и осећамо да је успостављени међународни поредак настао после Другог светског рата престао да буде стабилан и предвидљив и да даје безбедан ток историји.

Осећање хаоса у светском развоју појачано је након распада Совјетског Савеза и глобалне кризе 2008. године.

Русија је данас једина земља, једина сила која креира своју мисију и која располаже довољним ресурсима за рушење пројекта униполарног света. Ево зашто су догађаји у Украјини послужили само као окидач сукоба Русије и Запада који је одавно сазрео.

Мислим да се први пут испољио након говора председника Русије Владимира Путина на конференцији о безбедности у Минхену у фебруару 2007. године.

Сада се тај процес развија како у форми политичког сукоба, тако и у форми информативног рата. Највероватније ће се, пре или касније, жестина сукоба смањити па ћемо се са САД и другим земљама Запада на неки начин договорити око Украјине. Ипак, у односима Русије и Запада неће бити потпуног мира.

Русија и Запад су се суштински разишли у виђењу садашњости, у прогнозирању и планирању будућности, као и у избору основних циљева и вредности.

Данас се могу извући полугодишњи биланси информативног рата поводом Украјине.

Остварили смо успех када је реч о подршци руског друштва ставу и политици председника Русије Владимира Путина и генерално руској држави. То прилично убедљиво потврђују истраживања јавног мњења.

Оволиког степена консолидације руског друштва није ни близу било, на пример, за време првог чеченског рата.

Међутим, ми губимо информативни рат ван граница Русије, у међународним размерама.

Овде се не ради о томе да ми свој став саопштимо међународној заједници и светској јавности. Ту ствари добро стоје.

Ради се о томе да смо далеко од стратешке победе у информативном рату.

Та победа подразумева освајање симпатија значајног дела становника Украјине и земаља Запада.

Нисмо успели да свету пошаљемо своју поруку. Тренутно у Русији видимо највиши - за читаве њену историју, још од времена Петра Великог - степен идејне и моралне оскудности.

Релативно недавно имали смо Лава Толстоја, Фјодора Достојевског, Фјодора Тјутчева, Николаја Данилевског – мислиоце светског формата. После Октобра 1917, наша земља је постала посредник алтернативног комунистичког пројекта уређења света који је у свету такође наилазио на одзив. Данас још нисмо у стању да кажемо нешто сувисло – ни себи, ни човечанству.

Владимир Путин је позвао на интензивније тражење и формисање националне идеје. Међутим, тешко да ће се она у догледној будућности појавити, обзиром да се такве идеје не смишљају, да их рађа сам живот, а у нашим животима се засад ништа не дешава што би већина руског друштва доживела као продор, као уздизање на квалитетно нови ниво развоја.

Штавише, имамо најважније – понекад освешћено, а чешће интуитивно - осећање онога шта чини смисао живота.

То је управо оно наше руско стремљење органској пуноћи човековог начина живота који не своди на материјално благостање и свакодневни комфор. Таква стремљења и осећања народи Запада су у значајној мери изгубили. Када то кажем, не желим да их увредим или понизим. Они су једноставно, за разлику од Русије, изабрали други пут развоја.

Не ради о повратку на идеје и праксу реалног социјализма које је оличавао Совјетски Савез. То време и те реалности заувек су нестали. Али, нису нестали идеали који су увек били блиски Русији и њеном народу.

Русија и Запад чине два светска пола. Радјард Киплинг је писао: „Запад је Запад, Исток је Исток, и никад се то двоје неће састати". Истина, он је писао да се под одређеним условима и то може десити.

Да, то се – у случају Русије и Запада - може десити само ако Запад буде спреман на комуникацију и дијалог, разумевање, равноправну и узајамно корисну сарадњу. У овом тренутку - он на то није спреман. То значи да ће информативни рат између Русије и Запада бити озбиљан и дуг.

Он неће увек бити оволико суров. Наши односи ће осцилирати од „хладног рата" различитог степена усијања до савремених примера „пражњења" који ретко прелазе у ограничену сарадњу. Али, то ће ипак бити рат.

Зато не треба имати илузије. Међутим, бољи је рат идеја, „хладни" рат, него рат армијама, односно „врући" рат.

Превео: Горан ШИМПРАГА

http://fakti.org/rossiya/novi-hladni-rat-izmedju-rusije-i-zapada-dugo-ce-trajati

Пол Крејг Робертс: Да ли Русија (и човечанство) имају будућност?

Вести | 26.07.2014 | 22:13

Руска влада је коначно схватила да нема западне „партнере" и горко се жали на пропагандне лажи и дезинформације Вашингтона, његових европских вазала и медијских проститутки, лажи изнесене без икаквих доказа против руске владе.
Можда је руска влада мислила да ће само Ирак, Либија, Сирија, Кина и Едвард Сноуден бити подвргнути вашингтонским лажима и сатанизацији.
Било је очигледно да ће Русија бити следећа.
Руска влада и Европа морају да гледају даље од пропаганде Вашингтона, јер стварност је много гора.

Командант НАТО-а генерал Бридлав и сенатски предлог закона 2277 јасно указују да Вашингтон себе и Европу организује за рат против Русије (видети мој ранији чланак: Пол Крејг Робертс: Вашингтон ескалира оркестрирану украјинску „кризу" претварајући је у рат | СРБски ФБРепортер).

26.07.2014. paulcraigroberts, за ФБР приредила Биљана Диковић

Европа није вољна да се слажи са Вашингтоном да се Украјина стави у НАТО. Европљани схватају да ће, ако Вашингтон или његове марионете у Кијеву изазову рат са Русијом, Европа бити прва жртва. Вашингтон сматра да је несагласност вазала заморна. Сетите се помоћника државног секретара Викторије Нуланд и њеног "fuck the EU". Вашингтон ће управо то да уради.

Закон о превенцији руске агресије америчког Сената изгледа да је веће зло од оног што сам га описао у претходној колумни. Ако предлог закона прође, а вероватно хоће, Вашингтон може да заобиђе НАТО и да додели статус „савезничке државе" Украјини независно од чланства у НАТО-у. И може да пошаље војску у Украјину и тиме обавеже НАТО на рат са Русијом.

Обратите пажњу на брзину којом је Вашингтон ескалирао оркестрирану украјинску „кризу" без икаквог доказа за „руску агресију". Преконоћ добијамо команданта НАТО-а и америчке сенаторе како предузимају мере против „руске агресије", за коју нико није видео никакве доказе.

Вашингтон је преко Ирака, Либије и Сирије научио да може деловати на основу очигледних лажи. Нико, ни Велика Британија, ни Француска, ни Немачка, ни Италија, ни Холандија, ни Канада, ни Аустралија, ни Мексико, ни Нови Зеланд, ни Израел, ни Јапан, ни Јужна Кореја, ни Тајван, ни (према вашем избору) није иступио и затражио одговорност Вашингтона за очигледне лажи и ратне злочине. ОУН је чак прихватила пакет провидних лажи који јој је испоручио Колин Пауел. Све што је Пауел рекао већ је било оповргнуто од стране инспектора за оружје саме ОУН-а. Ипак, ОУН пи..ице су дале зелено светло за рат.

Једини закључак је да су све курве исплаћене. Курве увек могу да рачунају да ће им Вашингтон платити. Курве су за новац цивилизацију продале рату Вашингтона, рату који ће вероватно бити нуклеарни и збрисати живот на земљи. И новац од курварлука ће изгорети с њим.

Једва да изненађује што Вашингтон сада циља Русију. Свет је Вашингтону дао одрешене руке да чини по вољи. Имамо три администрације америчких ратних злочинаца добродошлих и чашћених где год да оду. Владе у свету и даље су жељне позивнице за Белу кућу као знака сопствене вредности. Да те приме ратни злочинци постала је највећа част.

Чак и председник Кине долази у Вашингтон да му се покаже да га Империја зла прихвата.

Свет није приметио ратне злочине Вашингтона над Србијом и није повраћао када је Вашингтон председника Србије, који је покушао да спречи да Вашингтон његову земљу рашчеречи, послао на суд као ратног злочинца.

Свет се није потрудио да затражи одговорност Вашингтона за уништење Ирака, Авганистана, Либије, Сирије и сада Газе. Свет није тражио да Вашингтон заустави убијање људи у Пакистану и Јемену, земљама са којима Вашингтон није у рату.Свет гледа на другу страну док Вашингтон ствара америчку Афричку команду.Свет гледа на другу страну кад Вашингтон шаље смртоносно оружје у Израел са којим се убијају жене и деца у Гази гету. Вашингтон кроз Сенат и Конгрес избацује резолуције којима се навија за израелска убиства Палестинаца.

Свет му је одобрио и Вашингтон је свикао да слободно убија и лаже, а сада ту пропусницу користи против Русије.

Опклада руског председника Путина, да ће, одговори ли на агресију Вашингтона у Украјини на непровокативан и разуман начин, показати Европи да Русија није била извор проблема још се није исплатила. Европске земље су слушчад. Неспособне да размишљају и самостално делују. Савијају се по вољи Вашингтона. Суштински, Европа је ништак што следи наредбе Вашингтона.

Ако се руска влада нада да ће спречити рат са Вашингтоном, што ће вероватно бити последњи рат за живот на земљи, руска влада мора да делује одмах и реши проблем у Украјини тако што ће прихватити захтев сепаратистичких покрајина да се уједине са Русијом. Једном када прође предлог закона С.2277, Русија неће моћи да поврати изгубљено без војног суочавања с САД, јер ће Украјина бити проглашена за америчког савезника.

Путинов опклада је била разумна и одговорна, али га је Европа изневерила. Ако Путин не искористи руску силу да оконча проблем који му Вашингтон представља у Украјини – док може, следећи корак Вашингтона ће бити да пусти с ланца стотине својих невладиних организација унутар Русије, да Путина прогласе за издајника због напуштања руског становништва у бившим руским провинцијама које су совјетски лидери непромишљено доделили Украјини.

Проблем вође је што наслеђује гнојне проблеме претходних лидера. Путин има проблеме које му је завештао Јељцин. А Јељцин је био катастрофа за Русију. Јељцин је био марионета Вашингтона. Неизвесно је да ли ће Русија преживети Јељцинове грешке.

Ако Вашингтон истера своје, Русија ће опстати само као америчка марионета.

У претходној колумни сам описао чланак у „Форин афеарс"-у, часопису спољнополитичке заједнице Вашингтона, који заступа тезу да САД сада имају такву стратешку предност над Русијом да за САД постоји „прозор могућности", да се Русија, као препрека америчкој хегемонији, уклони превентивним нуклеарним нападом.

Готово је сигурно да је Обами речено да је председник Џон Ф. Кенеди имао тај прозор могућности, да га није искористио и да Обама не сме дозволити да се прилика пропусти по други пут.

Као што је Стивен Стар објаснио у колумни госта, не постоје победници нуклеарног рата. Чак и ако САД избегну узвратне нападе, сви ће умрети.

Вашингтонски неоконзервативци што контролишу Обамин режим цене да се нуклеарни рат може добити. Ниједно стручно мишљење не подржава њихову претпоставку, али су амерички неоконзервативци, а не стручњаци, на власти.

Амерички народ изашао на ручак. Не поима своју вероватну судбину. Американци су неинформисани људи ометени личним и финансијским проблемима. А ако су је Европљани свесни, на тренутак живе о новцу Вашингтона.

Оно с чим се живот суочава јесте глад за хегемонијом Вашингтона и неука незаинтересованост остатка света.

А Американци, црнче за неизмирене обавезе Вашингтона и намиривање свог социјалног осигурања и будућих пензија, које неће доживети.

Аутор: Др Пол Крејг Робертс
Извор: Does Russia (And Humanity) Have A Future? — Paul Craig Roberts – PaulCraigRoberts.org
Превео: Александар Јовановић