Претражи овај блог

четвртак, 7. август 2014.

Кад ратни плен чине људски органи

http://www.washingtontimes.com/news/2014/aug/4/bovard-when-the-spoils-of-war-are-human-organs/

 

 

Кад ратни плен чине људски органи

Клинтонови косовски „борци за слободу" трговали људским органима

- - понедељак 4. август 2014.

Бившег председника Била Клинтона и даље по свету величају као прогресивног заштитника људских права. Међутим, специјална истражна јединица Европске уније прошле недеље потврдила је да је немилосрдна кабала коју је он довео на власт бомбардовањем Србије 1999. године вршила злочине укључујући убиства са намером вађења и продаје бубрега, јетре и других органа жртава.

Клинт Вилијемсон, главни тужилац специјалне истражне јединице Европске уније изјавио је да су високи официри Ослободилачке војске Косова (ОВК) били умешани у „противправно убијање, отмице, принудне нестанке, незаконито притварање у логорима на Косову и у Албанији, сексуално насиље, присилно расељавање људи из њихових домова и заједнице, и скрнављење и уништавање цркава и других верских објеката".

За идућу годину планиран је специјални трибунал за ратне злочине. „Њујорк тајмс" писао је да би суђење могли да блокирају прикривање и опструкција: „Претходне истраге поводом извештаја о трговини органима на Косову осујећене су због страха сведока који нису смели да сведоче у малој земљи у којој су клановске везе дубоке а бивши припадници ОВК се славе као хероји. Бивши лидери ОВК сада заузимају високе позиције у влади". Амерички политичари су скоро потпуно игнорисали скандал чије су размере бивале све веће. Потпредседник Џо Бајден похвалио је 2010. бившег вођу ОВК а тада косовског премијера Хашима Тачија као „косовског Џорџа Вашингтона". Неколико месеци касније, извештај поводом истраге Савета Европе означио је Тачија као саучесника у операцији трговине људским органима.

Најновије оптужбе могле би да наведу неке од Американаца да преиспитају своје одобравање кампање 78-дневног бомбардовања Србије које је убило око 1.500 цивила. Почетком јуна 1999, Вашингтон пост писао је да су „неки председникови сарадници и пријатељи описивали [бомбардовање] Косова, Черчиловим речником, као „најплеменитији чин" Клинтона". Званичници Клинтонове владе оправдавали су убијање цивила зато што су Срби наводно спроводили геноцид на Косову. По завршетку бомбардовања, није пронађен никакав доказ о геноциду, али су г. Клинтон и британски Тони Блер наставили да се хвалишу као да је њихов рат зауставио новог Хитлера.

Суровост ОВК била је добро позната и пре него што их је 1999. Клинтонова администрација формално прогласила „борцима за слободу". Годину дана раније, Стејт департмент је осудио „терористичке акције такозване Ослободилачке војске Косова". ОВК је била увелико умешана у трговину дрогом и имала је блиске везе са Осамом бин Ладеном. То што је наоружавао ОВК помогло је г. Клинтону да се представи као крсташки ратник у борби против неправде и да скрене пажњу јавности са његовог процеса импичмента. Клинтону су притекли у помоћ бројни конгресмени жељни да америчко бомбардовање прикажу као силу праведности. Сенатор Џо Либерман причао је на сав глас како се Сједињене Државе и ОВК „залажу за исте вредности и принципе. Борба за ОВК је борба за људска права и америчке вредности".

Кад је бомбардовање престало, г. Клинтон је уверавао Србе да су се Сједињене Државе и НАТО прихватили да дођу као мировне снаге „тако да се подразумева да ће штитити Србе као и етничке Албанце и да ће отићи кад се учврсти мир". Наредних месеци и година, америчке и НАТО трупе стајале су по страни док је ОВК настављала са етничким чишћењем, клањем српских цивила, минирањем српских цркви и прогоном свих који нису муслимани. Готово четврт милиона Срба, Јевреја и припадника других мањина побегло је с Косова након што је г. Клинтон обећао да ће их заштитити. До 2003, скоро 70 процената Срба који су 1999. године живели на Косову је отишло, а Косово је постало 95 посто етнички албанско.

2009. године г. Клинтон посетио је Приштину, главни град Косова, да би открио сопствену, 3,5 метара високу статуу. Већ су колале приче о умешаности ОВК у трговину органима, али г. Клинтон је прешао преко језиве евиденције дела његових домаћина. Штавише, одабрао је да дође на Булевар Била Клинтона и прихвати улагивање присталица једног од најсуровијих режима у Европи. Коментатор који је извештавао за британски Гардијан приметио је да је г. Клинтон на статуи приказан „са подигнутом левом руком, у типичном гесту лидера који поздравља масу. У десној руци држи документ са којем је угравиран 24. март 1999. године, датум на који је НАТО почео бомбардовање Србије".

Убрзо после престанка кампање бомбардовања из 1999, г. Клинтон прогласио је оно што су његови сарадници назвали Клинтоновом доктрином: „Без обзира да ли се геноцид и етничко чишћење спроводе унутар или изван граница неке земље, ако светска заједница има снаге да их заустави, треба да то и уради". У стварности, Клинтонова доктрина значи да председник има право да отпочне бомбардовање без обзира на то да ли су његове оптужбе против странаца тачне. Све док америчка влада обећава велику корист од неког бомбардовања друге земље, председници обично могу да нападно кога им је воља.

Клинтонов рат против Србије показао се као Пандорина кутија од чијег отварања свет још увек трпи последице. Пошто су политичари и већина медија рат против Србије приказивали као морални тријумф, то је олакшало Бушовој администрацији да оправда напад на Ирак и Обаминој администрацији да бомбардује Либију. Обе те интервенције створиле су хаос који и даље представља проклетство за оне којима су наводно требало да донесу благослов.

На несрећу, Бил Клинтон никада неће одговарати за убиство невиних Срба нити за помагање пљачкашима органа да дођу на власт у државици величине Конетиката. Прича се да г. Клинтон данас добија по 500.000 долара да одржи говор. Можда би неко из публике могао да се сети и на скуп донесе вештачке руке и ноге и да маше њима за време говора, да би се видели стварни резултати делања г. Клинтона.

Џејмс Бовард је аутор књига „Демократија са дефицитом пажње" ("Attention Deficit Democracy", Palgrave, 2006) и „Изгубљена права" ("Lost Rights", St. Martin's, 1994).


http://www.washingtontimes.com/news/2014/aug/4/bovard-when-the-spoils-of-war-are-human-organs/#ixzz39hqny5TV
Follow us: @washtimes on Twitter