Istina o Rezoluciji 1244
Zoran Milivojević
5-7 minutes
Reagovanje na tekst „Mali rečnik propagandnih nedoumica“, „Politika“ 15. 5. 2021.
Zbog značaja KiM za državni i nacionalni interes Republike Srbije i činjenice da se pokušaj rešavanja tog pitanja ubrzava na štetu upravo tog interesa, neophodno je reagovati na tekst „Mali rečnik propagandnih nedoumica” u „Politici” od 15. maja uvaženog esejiste gospodina Zorana Janića. Pitanja koja se u tekstu tiču kredibilnosti medija, njihovog delovanja, profesionalnosti, učešća u „prevari građana” i dr. ostavljam za one na koje se odnosi. Zadržavam se samo na tezama koje osporavaju Rezoluciju 1244, kao dokumenta od ključnog značaja za status KiM, koje uvaženi autor brani upotrebom nepotpunih citata i otvara pitanje oportunosti pozivanja na njega u odbrani prava na KiM.
Prvo, osnov rezolucije je međunarodno pravo i pravni poredak zasnovan na Povelji OUN i principima tog prava. Otuda se i u osnovi dokumenta potvrđuje „privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država regiona”, kao baznom principu međunarodnog prava, što u ovom slučaju jasno podrazumeva važeće granice SRJ, punopravne članice OUN, sa KiM u njenom sastavu. Ovaj princip se ponavlja i u aneksu 1, a direktno u dispoziciji rezolucije u tačkama 2, 3, 5. u domenu prava i obaveza SRJ povodom rezolucije. Kako bi se otklonila svaka rezerva valja podsetiti da je u međunarodnopravnom smislu Republika Srbija nesporno pravni sledbenik prethodnih država u čijem sastavu je bila počev od Kraljevine SHS pa do DZ SCG na čemu i počiva njen aktuelni međunarodni položaj sa odgovarajućim pravima i obavezama kao subjekta međunarodnog prava u punom kapacitetu.
Drugo, Rezolucijom 1244 je uspostavljen međunarodni protektorat OUN na KiM koji sprovode njena civilna Unmik i vojna Kfor misija do konačnog rešenja koje nije definisano, već u tački 1. rezolucije naznačeno kao „političko rešenje..., zasnovano na opštim principima iz aneksa 1”, a u kome stoji da to treba da bude „politički proces ka postizanju sporazuma o privremenom političkom okviru, koji će obezbediti suštinsku samoupravu na Kosovu uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suverenosti i teritorijalnog integriteta SRJ i drugih zemalja u regionu”. Ovaj citat i stavovi su posebno važni zbog celine odredbe i međunarodnopravnog osnova, jer delimični pristup gospodina Janića u citiranju dovodi u pitanje suštinu rezolucije i osnov za pozivanje na nju oko statusa KiM zbog naglašavanja „Rambujea”, što koriste i neki drugi analitičari radi osporavanja predominantnosti Rezolucije 1244 u međunarodnopravnom smislu. „Rambuje”, koji nije međunarodno verifikovan (nije prihvaćen) niti otuda deo međunarodnopravnog poretka, deo je napora zapada da se reši KiM u skladu sa njegovim interesima, i u tom smislu u Rezoluciji 1244 naveden sa političkim značenjem, ali uz jasno podvlačenje principa suverenosti i teritorijalnog integriteta SRJ u nastavku odredbe koji čini osnov dokumenta i međunarodnopravnog osnova za rešavanje.
Treće oko povratka snaga SRJ na KiM rezolucija je izričita u tački 4. „Potvrđuje da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom 2.” Primena i ostvarivanje prava je tema za sebe koja u ovom slučaju ne dovodi u pitanje validnost odredbi. Kumanovski sporazum je prethodio Rezoluciji 1244. Stoga su njene odredbe međunarodnopravno starije i pravno važnije u globalnom univerzalnom smislu.
Četvrto Rezolucija 1244 je na snazi sa svim njenim odredbama i direktno je nadležna za utvrđivanje konačnog statusa KiM. Samo njena promena, stavljanje van snage i sl. odgovarajućom odlukom SB OUN, menja status KiM i to nije sporno za OUN i stalne članice SB OUN. Uostalom pitanje validnosti Rezolucije 1244 otvoreno je politički, a ne pravno, posle samoproglašene nezavisnosti „Kosova” 2008, podržane od ključnih međunarodnih faktora na zapadu. U ovom kontekstu treba imati u vidu da mišljenje (ne odluka) MSP-a s tim u vezi potvrđuje značaj principa prava na samoopredeljenje. Ono doduše slabi poziciju Srbije, ali nikako ne dovodi u pitanje dominantnu pravnu snagu Rezolucije 1244 koja je u konkretnom slučaju izvor međunarodnog prava i osnov za postupanje u međunarodnopravnom poretku na temu statusa KiM.
Na kraju Rezolucija SB OUN 1244 ostaje neosporen i validan međunarodnopravni osnov za pitanje statusa KiM. Upravo zbog toga se i insistira na pravno obavezujućem sporazumu, kao rešenju zasnovanom na međunarodnom pravu i „međusobnom priznanju”. Da je drugačije odavno bi prestao angažman i pritisak da se takav scenario realizuje, a moguća rešenja, kompromisi, „non-pejperi” i sl. ne bi bili uopšte aktuelni. Aktuelnost ubrzano raste zbog posebnih geostrateških interesa globalnog karaktera i geopolitičkih efekata u tom cilju na našim prostorima. Stoga i relativizacija Rezolucije 1244 dobija na značaju i aktuelnosti kao glavni cilj u slamanju otpora konačnoj potvrdi državnosti „Kosova” i verifikaciji toga u OUN.
Diplomata u penziji
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
