PUBLICISTA DEJAN LUČIĆ NAPISAO PRIRUČNIK ZA VLADANJE SVIJETOM

PUBLICISTA DEJAN LUČIĆ NAPISAO PRIRUČNIK ZA VLADANJE SVIJETOM

 

Za razliku od mafijaša, političari ne odgovaraju za kriminal Svijetom se vlada obećanjima i strahom! Starijoj generaciji obećavan je socijalizam i komunizam kao raj, a ovoj generaciji se obećava Evropska Unija. To su sve utopije, tvrdi Lučić Publicista Dejan Lučić nije samo enigma za čitaoce, već i za mnoge obavještajne službe. Svojom knjigom "Tajne albanske mafije" izazvao je pravu pometnju u albanskoj tajnoj službi "Sigurimi", ali i u tajnim policijama Zapada. "Vladari iz senke" je Lučićev špijunski roman koji je interesantniji od Roberta Landmana, jer se dešava ovdje i sada! -Moj najnoviji priručnik za vladanje svijetom "Teorija zavere" knjiga je za odraslu djecu, koja ne vjeruju u bajke kao što su doseljavanje Slovena na Balkan, zatim da je istorija skup slučajnih događanja, da je neumitan prelazak društva iz socijalizma u komunizam, a da svako normalan mora da vjeruje u srećnu budućnost kad nas prime u EU i u NATO. Kao pisac za odraslu djecu koja imaju natprosječan koeficijent inteligencije, otkrivam kako stvari zaista funkcionišu. Ovo je pruručnik kako da napravite svoje tajno društvo, kako da se infiltrirate u političke stranke, osvojite ih iznutra i postanete kalif umjesto kalifa, kaže Lučić u intervjuu ''Reviji D''. Da li je danas najprofitabilnije zanimanje političar i unosnije nego biti šef mafije? -Za tu profesiju nije vam potrebna školska diploma, već samo određena znanja koja su sažeta u ovoj lijepoj i pokvarenoj, poetičnoj knjizi za ambiciozne mlade ljude željne moći, slave i uticaja! Uzgred, političari ne odgovaraju za kriminal i korupciju, a jadni mafijaši bivaju hapšeni i mučeni. Zato, ako želite da budete sve ono što nijeste, pročitajte ovu najpokvareniju knjigu, ona će vas sigurno odvesti u pakao. Ko stvara istoriju? -Vladari iz sjenke, koji su zavjerenici, a kojima obavještajna služba stoji na raspolaganju! U zavjeru su uključeni i bankari, multinacionalne kompanije, svjetski tajkuni. Budite precizniji… -Hijerarhija zavjere je poznata, na vrhu je Rojal Tribunal, koji čini britanska kraljica, s aktuelnim Rotšildom i Rokfelerom. Ispod su ''Savjet 13'', pa ''Savjet 33'', pa ''Komitet 300''… Ispod toga nalazi se vrlo tajanstvena, a u isto vrijeme transparentna organizacija organizovana kao masoni koja se zove B'nai B'rith, nju čine samo takozvani Jevreji. No, poluga moći je nabolja tajna služba na svijetu, britanski MI/6, koji tijesno sarađuje s CIA-om i izraelskim Mosadom.To su danas kreatori istorije. Slično je bilo i ranije. Osnovni princip njihovog rada je stvaranje agenata od uticaja na svim stranama. Oni kreiraju tezu, antitezu i sintezu! Objasnite detaljnije… -Evo vam primjera iz Drugog svjetskog rata... Oni su tvorci Hitlera, njegovi finansijeri. Glavni je bio JP Morgan, koji je samo ekspozitura Rotšilda! Oficir za vezu bio je Preskot Buš, djed bivšeg američkog predsjednika. Britanska banka je takođe davala novac, a fabrike oružja, municije, čak i ''Ciklona B'', kojima su ubijani Jevreji vlasništvo su plutokrata iz SAD. Otkriću vam tajnu da je pare za Hitlera davao i Staljin, kao i Blum, predsjednik Francuske. Naravno, zna se da je Adolf unuk Solomona Majera Rotšilda i njegove služavke, mlade i lijepe Ane Marije Siklgruber. A kod nas? -Da li da vam otkrijem da su britanski agenti od uticaja u NDH bili Lorković, ministar spoljnih poslova, zatim Artuković, a kasnije i Pavelić. Više nije tajna da je to bio i pop Đujić. U Srbiji to su bili svi oni koji su podržali puč 27. marta 1941. Đeneral Draža je po nalogu MI/ 6 digao ustanak u Srbiji, ali s preciznim zadatkom da uništava pruge koje su snabdijevale generala Romela u Africi! No, kasnije se ispostavilo da je i Romel bio britanski agent, koji je učestvovao u zavjeri protiv Hitlera, zajedno s Kanarisom, šefom njemačke vojne obavještajne službe, koji je držao na vezi agenta Vajsa, ubačenog kao vođa komunista… Mislite na Tita? -Da, on je bio njemački agent, ubačen u Kominternu, preko Georgi Dimitrova... Obojica su bili i britanski agenti. Zavjera je višeslojna, ne vrijedi da idem u detalje, zbuniću čitaoce! Da li imate sigurne policijske izvore, ko Vam pomaže? -Ljudi misle da policija nema drugog posla nego da se bavi doturanjem informacija piscima! Da li vi zaista mislite da postoji neko u tajnoj službi koji zna ono o čemu ja pišem?! Da li znam obavještajce, naravno! Moj školski drug iz razreda je Frenki Simatović, znamo se 52 godine, takođe mi je drug i Jovica Stanišić, s kojim sam studirao političke nauke, išao sam u školu s Miroslavom Tuđmanom, koji je mudar čovjek. No, njegov otac me je napao u svojoj knjizi "Polovina raspuća". Zašto? -"Varvarstvo u ime Hristovo", moja prva knjiga, govori o zavjeri i o njenoj realizaciji prema Srbima u Hrvatskoj. Početkom 20. vijeka napravljen je stogodišnji plan da se trećina Srba pobije, trećina pokrsti u katoličanstvo i trećina protjera! To je realizovano pet godina prije plana, 1995.godine. Da li je to zavjera?! Tata Tuđman se ljutio, jer sam tom svojom knjigom upozoravao žrtve, Srbe! Da li je i Crna Gora ''na trpezi'' moćnika? -Naravno, ali ne još! No, sudbina je jasno definisana. Amerika je svjetski hegemon i ona prekraja granice, stvara nove države, nove narode. Svako ko joj se suprotstavi ide u Hag! Novi moral je jasno definisan: ''zločin se isplati!" Ali, tu je i druga strana te isplativosti, koju počinioci ne shvataju na vrijeme! Amerika ima dvojni moral! Kada agent od uticaja završi svoju istorijsku ulogu, on biva počišćen sa scene! Da li im ima spasa? -Postoji mogućnost da sami odu s vlasti i da se pritaje, dok ih ne zaborave. Šta treba da shvatimo da bismo ubuduće čitali između redova? -Najvažnije je shvatiti da su svi mediji koji su u vlasništvu stranaca, zapravo, samo dio propagandnog aparata vladara iz sjenke i zavjerenika. Njihova funkcija je anesteziranje naroda i oblikovanje poslušne biračke mašine! Svijetom se vlada obećanjima i strahom! Starijoj generaciji obećavan je socijalizam i komunizam kao raj, a ovoj generaciji se obećava Evropska Unija. To su sve utopije! D. STODIĆ Sibir po modelu Kosova -Glavni arhitekta vladara iz sjenke je Hazar Zbignjev Bzezinski, on jasno govori kakvi su planovi američke imperije! To je podjela Rusije na više djelova kroz regionalizaciju. U okviru toga je ponovno stvaranje države Hazara na teritoriji gdje je ona bila! Pogledajte kartu, to je između Crnog mora i Kaspijskog jezera. Zbog toga se tu pripremaju ratovi. Taj dio je prebogat naftom! Druga meta je Sibir, koji treba plebiscitom, po modelu Kosova, da se otcijepi od Rusije. Zbog toga je i napravljen presedan! Ako može Kosovo, zašto ne bi i Sibir, objašnjava Lučić. Srbofobija ogranak rusofobije -Srem ide Hrvatskoj, Banat ide Rumuniji, zajedno s istočnom Srbijom. Bačka ide Mađarima…. No, sve to može da bude upakovano i u novu Austrougarsku, na čelu s Habzburzima... Sve opcije su na stolu! Ono što se ne mijenja u politici je srbofobija koja je samo ogranak rusofobije, smatra Lučić.   http://www.dejanlucic.net/Lat/Lucicev_prirucnik_za_vladanje_svetom__LATINICA.html

 

(Не)коме не одговара истина о Сребреници?

 (Не)коме не одговара истина о Сребреници?

Светозар Радишић (12. 01. 2010,)

СРБИ СУ ДУЖН ДА ИСТРАЈУ У НАСТОЈАЊУ ДА СЕ ОТКРИЈЕ ИСТИНА О СРЕБРEНИЦИ, НЕ БИ ЛИ СКИНУЛИ ОМЧУ С ВРАТА СВОЈИХ ПОКОЉЕЊА И ЗГУЛИЛИ МАСКУ С ЛИЦА СВЕ БЕСКРУПУЛОЗНИЈЕГ „ВЕЛИКОГ БРАТА.

Међународни суд у Хагу, хтео то или не, направио је први корак ка скидању омче српском народу, коју су му намакли чиновници „великог брата", попут Хавијера Солане, Ричарда Холбрука и Веслија Кларка. Прилика је сада, када су глобалисти остали без маске на лицу, да се открију сви поступци из псеудоеволуције у којој је српски народ посрамљен и жигосан. Сада су ретки људи који не знају да су велики финансијски магнати одлучили да створе лако контролисани свет „бонсаи држава" помоћу људи које су за то обучили. То што су изговорили чиновници „великог брата" Мајкл Полт и Андреас Цобел 10. и 11. априла 2007. године, и касније Хавијер Солана тражећи своју власт у Србији, само потврђује оно што су о мондијализацији говорили и писали противници неоробовласничког поретка. Колико су ствараоци новог планетерног поретка огрезли у зло најбоље казује „случај Сребренице". То место и трапаво режирана филмска фарса која није снимљена у Сребреници али је пуштена у свет као главни доказ, оличење су бесрама светских моћника и беде обесправљене и раслабљене руље.
Сребреница не само да подсећа на подметања и инсценирања учињена у Дубровнику, на Маркалама, у Рачку…, него је показатељ да је ум обичних људи толико „испран" да више и не покушава да схвати шта се око њега догађа...

Слепи код очију

Да ли је могуће да Срби прихвате прозивање за геноцид у Сребреници на основу снимка убијања шест младића у месту које се не зове Сребреница, већ Трново? Како прихватити податак да нико из холандског батаљона није имао при руци дигитални фотографски апарат, мобилни телефон, или камеру, да сними „покољ" који се пред њиховим очима „догодио" у Сребреници? Како је могуће да не постоје сателитски снимци покоља у Сребреници, када се зна да је рат у Босни надгледан са дванаест сателита и да су неки, од тзв. стационарних, због надгледања на Западу планираних операције, премештени и „фиксирани" изнад Балкана? Како је могуће да муслиманске снаге које су се под борбом од 11. јула 1995. године повлачиле из тзв. заштићене зоне, у којој нису имале право да буду, нису снимиле ниједну сцену тих масовних злочина? Откуд то да амерички и британски обавештајци, убачени за време операције „Падобран", не сниме бар једну сцену убијања?
С друге стране, постоје безбројни докази о монструозним масовним злочинима над Србима. Филм о злочинима приказан у Центру „Сава" нису ни покушали да виде чиновници „великог брата", јер боље од осталих знају шта је истина, будући да су је сами креирали, или су били саучесници злочина над Србима. Још је занимљивије да нико из нове српске власти није заинтересован за истину о Сребреници...

..Како се догодило да нико из београдских власти (чак ни правници и органи безбедности) није покушао да проучи доказе које је Слободан Милошевић изнео у Хашком трибуналу? Тада је изнео своју визију догађаја на основу текстова Хрватског сабора и новинских написа из хрватских новина, „Њујорк тајмса", „Коријере дела сера", „Ел паса", „Гардијана" и „Индипендентеа"? Како то да нико није узео у обзир признање хрватског обавештајца Фрање Турека, објављено у загребачком „Глобусу", да је злочин на пијаци „Маркале", гранатирањем, починио босански Хрват Ивица Рајић, оптужен у Хашком трибуналу за ратне злочине? Зашто је у Републици Српској тек после осам година од сукоба у „заштићеној зони", формирана Комисија за утврђивање истине о Сребреници и зашто су осам година ћутали о Сребреници на Западу?

Постоји истина о Сребреници само је треба открити. О њој је, на основу страних извора, поред осталих, писао и Александар Павић. Државне институције за одбрану и заштиту српског народа морале би да озбиљно проуче сведочења интелектуалаца која су наведена у његовој књизи „Забрањена истина о Сребреници".

Емил Влајки је поводом покушаја геноцида над Србима написао: „Исфабрициран је 'масакр' у Рачку, а успут је речена лаж о томе како су Срби већ побили сто тисућа Албанаца, те да се страхује за осталих четристо тисућа! Након нелегалног НАТО напада и окупације Космета, једна шпањолска комисија је констатирала да је од почетка 1999, страдало, на свим странама, свега пар тисућа људи! У име ових лажи, у Југославији су два и пол мјесеца уништаване болнице, школе, мостови, цесте, ТВ станице, загађени су зрак, вода и земља осиромашеним уранијумом, а убијено је на тисуће људи. Успут се пријетило Србима: 'вратит ћемо вас на 1389. годину'! Ријечи су потпуно изгубиле смисао: овај геноцидни покушај назван је 'хуманитарном интервенцијом'!"

Војска Југославије је, иако технички далеко испод опремљености холандског батаљона и америчких система који су надгледали рат у Босни, успела је да овековечи све злочине које је учинио НАТО у пролеће 1999. Требаће много снаге, ума и времена наручиоцима злочина над Србима да избришу историју и оперу крв са својих руку. Да се догодио геноцид у Сребреници, Срби би били облепљени плакатима о злочину. Цео свет би приказивао, уместо снимка шест убијених младића, сцене масовних убистава. Када то неко не би хтео да прикаже, процурели би подаци са снимцима преко Интернета, баш као што су процурели о америчком рушењу њујоршких „близнакиња" кроз пет, шест документарних филмова, попут филма „Loose change"...

Трагом истине

Бивши председник Републике Српске др Радован Караџић је, у писму упућеном 17. априла 2002. године др Кости Чавошком, председнику Међународног комитета за истину о Радовану Караџићу, написао: „Жао ми је што холандски институт није био темељитији, па испитао како се то десило да је 'покољ у Сребреници' француско Министарство иностраних послова обнарадовало још у пролеће 1993. године, дакле две и по године пре збивања о којима је реч. Да су узели у обзир фељтон о стварању Странке демократске акције (СДА), нашли би одговор: покољ је био договорен и испланиран на Западу". У вези с истином о Сребреници, аустралијски новинар Ричард Карлтон, аутор ТВ емисије „60 минута", на саслушању пред адвокатом ТВ компаније Еј-Би-Си, признао је: „Лагао сам о Сребреници, приказујући снимке који су се догодили далеко од ње. Учинио сам то, да би приказане сцене повећале разумевање гледалаца о трагичним догађајима из 1995. године у Сребреници" .

Будући да Србима само истина може скинути омчу звану Сребреница, није јасно: коме то у Србији, Републици Српској и Црној Гори не одговара да се она сазна? У сваком случају неко се крије иза невладиних организација. Када је 16. маја 2005. на Правном факултету у Београду одржан скуп посвећен истини о Сребреници на којем су говорили Миливоје Ивановић, Драгослав Огњановић, Љиљана Булатовић и проф. др Радован Радиновић (генерал-потпуковник у пензији), у просторије Факултета продрли су представници омладинаца Г-17 плус, СПО, Либерално-демократске фракције Чедомира Јовановића, бивши челници „Отпора" и представници невладиних организација предвођени Наташом Кандић и Соњом Бисерко. Организатори из студентске организације „Номоканон" избацили су уљезе уз узвике „издајице!"и „сорошевци!". Студенти су реаговали, будући да су о свим противницима скупова на којима треба рећи српску верзију догађаја у Сребреници, знали доста података, из књига о невладиним организацијама. Стога су знали да је, на пример, Пол Макарти 10. децембра 1998. пред Комисијом ОЕБС-а објаснио како и које организације и медије у Југославији финансира Национална задужбина за демократију. На дугом списку су, поред осталих, Наша борба, Време, Данас, Агенција БЕТА, Радио Б-92, Удружење независних медија (АНЕМ), Центар за хуманитарно право као „најзначајнији извор информација", Центар за људска права, Центар за антиратну акцију, Удружени грански синдикати „Независност", Алтернативне образовне институције итд...

Неговање лажи

Укрштањем података, могуће је раскринкати илуминатски план да се нови покушај геноцида над Србима, етничко чишћење српских Крајина, прогон Срба и окупација Косова и Метохије, оправдају њиховом сатанизацијом и фабриковањем сумње да су управо они починили највеће злочине. Познато је да су „владари из сенке" искористили „добре услуге" илуминатисте Ричарда Холбрука, средином 1998. године. Направили за Србе и Шиптаре судбоносни потез његовим састанком са лидерима „Ослободилачке војске Косова". Подучио их је шта да раде, дао им подршку, обећао им независност и оверио то фотографијама. Отворено је подржао идеју Велике Албаније изјавом: „Мислим да Срби треба да оду одавде".

Све наведено свакако приличи искреним, у англосаксонским радионицама обученим антисрбима, али је „необично", што је очевидно и неприкривено да је реч о системском решењу. Наиме, у америчком недељнику, новини за клинце од осам до 14 година, „Tomorrow's Morning" број 273, објављеном у октобру 1998, пише: На десетине хиљада Албанаца је избачено из својих кућа на Косову, од стране српских снага. Многи ће умрети по хладним шумама уколико Срби не оду". Очевидно је да зловоља Ричарда Холбрука и његових колега трује и генерације које тек треба да сазру. Ту зловољу неко је правовремено пренео на Ричарда Холбрука, Олија рена и Мартија Ахтисарија, али и на Питера Јустинова, који је рекао нешто што људски род није изустио пре њега: „Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку. Њима су потребни непријатељи, а не пријатељи, да би на њих усредсредили своје дводимензионалне идеје".

Ко жели да сазна истину о Сребреници треба само да отвори сајтове на Интернету и позове независне сведоке. Џеред Израел (Jared Israel) је у чланку „Сребреница, мали град у Југославији", објављеном 20. јула 2000. у „Дејли телеграфу" (Daily Telegraph) и 28. јула 2000. у „Њујорк посту" (New York Post), написао да је у Сребреници био дан после 12. јула 1995. Остао је осам дана. Кретао се слободно где је хтео. Нико није помињао тешке оптужбе. У тексту је нагласио: „Створен је мит Клинтонове администрације ради петогодишње клевете Срба. Идеја је била да се лаж понови довољно пута да народ поверује у њу"...

Српска власт, уместо да инсистира на истини о Сребреници, којом би спрала љагу са свог народа, прихвата безусловно конструкте чиновника „великог брата" и то оних „људи" којих се гади скоро цео свет. Свакако да то није пут ка извеснијој будућности. Влада Србије ће кад-тад бити приморана, „виталним проблемима", да догађаје у Сребреници истражи и установи истину, а затим с њом упозна сопствени народ, светску јавност и чиновнике „великог брата".

Када понуди истину својим разбоженим налогодавцима, биће јој коначно јасно с ким има посла. То је једини начин да не буде запамћена као марионетска власт, која против Срба чини више од српских непријатеља.

Омча звана Сребреница мора се скинути са српског врата, ради будућности и свих покољења која следе, јер то је начин да Србија постане оаза слободе и за све остале народе, које бескрупулозни глобалисти поробљавају све време, на све начине и свим средствима. Међутим, то се неће догодити све дотле док српске власти могу да гледају суђења у Хашком трибуналу, где се као докази легитимно користе снимци нелегално „пресретнутих разговора". Зар је могуће да судије не знају да се снимци могу намонтирати. Зар никад нису били у студију за снимање компонованих песама, или никад нису чули да је могуће и клонирање људског гласа. Лабораторија Лос Аламос у Новом Мексику открила је 1999. године технологију гласовне морфологије. Са снимка нечијег гласа који траје 10-так минута, научници су способни да клонирају говор у скоро реалном времену. Примена те технологије је већ присутна у контроли људи, ради управљања друштвеним процесима. Учинили су то са гласом генерала и дипломате Колина Пауела и генерала Карла Штајнера, али и са гласовима стјуардеса, 11. септембра 2001, оне су се, наводно, иако је то било потпуно немогуће, усплахирено јављале из отетих авиона. Брига је судије за истину. Они уредно уписују и заводе по бројевима све што Хашки тужилац препоручи у антисрпске доказне материјале.

http://dzonson.wordpress.com/category/%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BE-%D1%9A%D0%BE%D1%98/

Obimnu analizu o Srebrenici možete pogledati i sa ovih lokacija:

http://srpska-mreza.com/Bosnia/Srebrenica/index.html

http://www.srebrenica-report.com/

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/95744/Nema%20ve%07ine%20za%20rezoluciju%20o%20Srebrenici.html?message=ok