Američkog ambasadora u Prištini vode lični interesi Вести | 15.09.2011 | 18:07   Američki ambasador u Prištini Kristofer Del osim političkog ima i lični interes da se na administrativnoj liniji između severnog Kosova i centralne Srbije uspostavi kontrola Prištine. Kako "Blic" saznaje, diplomata je u tesnim poslovnim vezama sa američkom korporacijom koja učestvuje u gradnji puta od Tirane do administrativne linije na Merdaru, a od naplate tog posla i on dobija procenat. Autoput grade američka firma „Behtel" i turski partner "Enka". Kako "Blic" saznaje od dobro upućenog izvora u Prištini, američka korporacija „Behtel" ima 15 odsto od ukupne vrednosti posla, a čiji ugovoreni iznos prema navodima premašuje 620 miliona evra. Kristofer Del ulazi u priču kada su Amerikanci shvatili da kosovska vlada nema novca za isplatu.  Njegova uloga treba da bude ta da se namaknu pare u kosovski budžet i da se obezbedi da prioritet bude isplata upravo američke firme. Niko od upućenih ne može da precizira koliki je Delov procenat ukoliko namiri korporaciju, ali je, kako se navodi, reč o značajnoj sumi novca. Delovo glasno zagovaranje da se zaokruži kosovska granica jeste nastavak američke politike na terenu, ali je u njegovom slučaju i mogućnost za naplatu. Kako kaže dobro upućeni izvor "Blica", u kosovskom budžetu nema dovoljno novca i Del kao izlaznu strategiju vidi prodaju „Telekoma" na KiM - fiksne i mobilne telefonije.  Takozvani „Telekomi Kosoves", a koji je zapravo imovina Srbije, procenjuje se da bi mogao biti prodat za 300 do 350 miliona evra. Tender za prodaju „Telekoma" je i sada otvoren, iako je trebalo da se ponude primaju zaključno s junom. Procenjuje se da će oko 75 odsto dobijenog novca otići upravo na plaćanje autoputa. Među ponuđačima je i hrvatski telekom, i nedavna poseta premijerke Jadranke Kosor upravo se povezuje s tim poslom. - Novac ide za vraćanje dugova i u budžet. Ali, što je najbitnije, biće dovoljno i za američku firmu - kaže "Blicov" sagovornik. Autoput je, pored ostalog, i idealna veza američke vojne baze „Bondstil" sa albanskom obalom, gde pristaju brodovi Pete flote. Ugovor sa američkom kompanijom potpisala je i Albanija. Međutim, pojedine zemlje sa ovom firmom već su imale negativna iskustva.  Jedna od njih je Rumunija, gde je predračun radova iznosio 2004. godine 2,2 milijarde evra, potom je rok za završavanje autoputa pomeren na 2013. godinu, ali je i iznos dostigao sedam milijardi evra. Radovi u Albaniji započeli su 2006. godine, a na Kosovu se trenutno gradi oko Prizrena. Kristofer Del je diplomata sa nesumnjivo najvećim uticajem na kosovske vlasti i njenog premijera Hašima Tačija. Za prvi upad specijalaca ROSU na sever KiM, 25. jula, prištinske vlasti nisu imale podršku Euleksa, međutim Del je bio upoznat sa operacijom. I sada kada se iz Prištine iznova najavljuje "zauzimanje granice", ambasador SAD poručuje da je legitimno pravo Kosova da na sever vrati pripadnike svoje carine i policije. Del je učestvovao i u izradi operacionog plana za povratak pripadnika kosovske policije i carine na sever, a koji je juče najavio premijer Kosova Hašim Tači. http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/277045/Americkog-ambasadora-u-Pristini-vode-licni-interesi

 

IZ DIPLOMATSKO UGLA | Perišić

IZ DIPLOMATSKO UGLA

 

Perišić

 

Haški tribunal, koji sudi po osmanlijskom zakonodavnom kodeksu "kadija te tuži, kadija ti sudi", presudio je generalu Momčilu Perišiću, na osnovu floskule o nekakvoj komandnoj odgovornosti, petnaest puta veću kaznu nego Naseru Oriću, koji je lično ubijao, izvršio masakr nad 3.000 srpskih civila i spalio desetine srpskih sela oko Bratunca. Ta komandna odgovornost se ne primjenjuje na Klintona, Širaka, D`Alemu, Šredera i NATO generale, a da i ne zborimo o Tačiju, Mesiću, Šeksu, Kacinu i sličnim demokratskim gromadama. Zapad je podmuklo čekao da umru Izetbegović i Tuđman, pa tek onda rekao da bi im sudio da nisu otišli put pakla. Miloševića je taj isti Zapad poslao put pakla, jer ni po pomenutom osmanlijskom zakonodavnom kodeksu nije uspijevao da dokaže da je Sloba bombardovao Vašington i Brisel, pa da je jadni NATO morao da se brani u Beogradu. Svaka dalja priča o pravdi evroatlantista je besmislena, jer njeni tvorci su ljudi bez lične časti, prekršioci međunarodnog prava i zvijeri!

Perišić nije zaslužio da ode u Hag, ali jeste zaslužio da mu se sudi u Srbiji za djelo izdaje otadžbine. Uhvaćen je kako predaje državna dokumenta američkom špijunu, dozvolio je da OVK-a iskopa 35 kilometara rovova i bunkera naočigled vojske kojom je komandovao, neovlašćeno je potpisao papire štetne po JNA i Srbiju, i to sa generalom Veslijem Klarkom, kome treba da bude direktno suđeno za ratne zločine u Crnoj Gori i Srbiji, a ne za "komandnu odgovornost". Perišić ne bi izvukao kasarnu u Zadru da nije bilo njegovog potčinjenog oficira, Makedonca, koji mu je pokazao kako se brani vojnička čast. Potom se ulizivao dosmanlijama koje su na vlast doveli Veslijevi bombarderi, formirao partiju od koje su jedinu korist imali odlični i poznati pisci Jaša Grobarov i Milisav Krsmanović Krca, jer su mogli džabe da telefoniraju iz partijske kancelarije i piju rakiju do mile volje.
Uprkos kolaboraciji s američkim obavještajnim službama, uprkos udvaranju srpskoj proatlantskoj vlasti, otpremljen je u Hag. Tako je izgubio i oficirsku i ličnu čast. To je odličan primjer da se izdaja ne isplati. Istovremeno, to je primjer kako evroatlantska klika tretira svoju poslugu u Srbiji (Crna Gora će za to doći na red, kada režim obavi još neke poslove: počev od Prevlake, preko američke baze u Baru, do posebnog statusa Malesije, sa mogućnošću "samoopredjeljenja do otcjepljenja" itd.).

Ima Srbija i danas generala sličnih Perišiću. Doduše, oni nijesu pošli od odbrane zemlje da bi stigli do Haga, već sarađuju s nekim rendžerima iz Ohaja. Naravno, problem nije u rendžerima, jer treba sarađivati sa svima, a ni s kim zadijevati kavgu. Problem je što je jedan od tih generala (samo jedan) izjavio da će pristati i na slanje naše vojske u Avganistan jer neće da se suprotstavlja evroatlantskom pritisku, pa da poslije mora da se bori za odbranu zemlje. A što će nama takav general? Ako neki generali neće da ratuju za svoju zemlju onda ne treba trošiti pare na njih. Primaju debele plate, šetkaju se u limuzinama, a kada dođe taj dan, koji niko ne želi, ali za koji su plaćeni, onda bi oni, kao Perišić, da sarađuju s agresorom.

Časni su bili oficiri Kraljevine Jugoslavije koji 1945. nijesu htjeli da polože zakletvu novoj vlasti ali su se borili protiv fašista. Častan oficir se samo jednom zaklinje. Oficirska sablja nije za fukaru. Zato, neka se zapitaju neki oficiri u "novopečenim" državama kome su se i zašto ponovo zaklinjali pogazivši zakletvu koju su dali Jugoslaviji. Nijesu je čuvali. Rasturili su je. Ali, nijesu oni kraj priče. Još mi mnogo Perišića za trku imamo.

Počev od naših predsjednika.

 

http://www.dan.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2011-09-15&clanak=297372

Ne trgovati Kosovom, 15.09.2011.

---

САБОР ПОДРШКЕ СРПСКОМ НАРОДУ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

 

НЕ  ТРГОВАТИ КОСОВОМ

 

                                    Поводом драматичних притисака и

                                    директних претњи српском народу  на Косову и

                                    Метохији,  независнa,  нестраначкa  удружењa грађана

                                    организују Сабор    подршке српском народу у Покрајини

                                    који ће се одржати  27. септембра  2011. године

                                    у 12  часова,  у Сава  центру на Новом Београду. Организатори су,

                                    поред осталих, Друштво српских домаћина, Београдски форум за

                                    свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије,

                                    Савет Сабора матице и расејања, Удружење

                                    ћирилица, Удружење жена са Косова и Метохије, Удружење

                                    породица киднапованих и несталих и друга.           

 

         Организациони одбор независних и нестраначких удружења грађана, изражава најдубљу забринутост због угрожавања опстанка српског народа на Косову и Метохији и посебно због претњи употребе силе против слободе и безбедности Срба на северу Покрајине. Опасности које се данас надвијају над животом и опстанком српског народа на Косову и Метохији резултат су вишедеценијске стратегије водећих чланица НАТО-а и Европске Уније  подстицања албанског сепаратизма и тероризма. Финансирање, наоружавање и обука албанских терориста, оружана агресија НАТО 1999. године, окупација и једнострано проглашење независности Покрајине фебруара 2008. године потврђују континуитет антисрпске политике до данашњих дана.

      Независна, нестраначких удружења грађана, изражавају пуну, безрезервну подршку српском народу на Косову и Метохији у њиховој правданој борби да заштите своју слободу, достојанство и основна људска права као грађани Републике Србије. Посебну подршку удружења изражавају грађанима, омладини и српским институцијама на северу Покрајине у њиховој одлучности да заштите и одбране своју слободу пред отвореним претњама насиљем Приштине.

       Својом политиком безпоговорне лојалности и незамерања Западу, српске власти су олакшавале спровођење стратегије стварања друге албанске државе на Балкану и  цепања Србије. Прихватање ЕУЛЕКСА, као "стаусно неутралног", упркос јасним чињеницама  да се ради о механизму за успостављање нове албанске државе на основу Ахтисаријевог плана и одустајање од утврђене политике ради прихватања предлога резолуције Европске Уније у Генералној скупштини УН, јасни су показатељи кратковиде и погрешне политике. Непрекидно понављање тезе да ЕУ нема алтернативу довела је Србију у вазални положај охрабрујући Брисел и друге центре да заоштравају политику уцена и понижавања Србије, не само кад је реч о статусу Косова и Метохије, већ и кад се ради о многим другим националним и државним интересима. Власт је годинама тврдила  да су статус Косова и Метохије и чланство у ЕУ два независна, неусловљена процеса. Данас је свакоме јасно да је то било  обмањивање. Брисел, под утицајем најснажнијих чланица ЕУ и НАТО, тражи фактичко одрицање Србије од Косова и Метохије као цену за кандидатуру, преговоре и евентуално чланство у Европској Унији. Другачија тумачења била би нови напад на здраву памет.

       Србију отворено понижавају не само Берлин, Лондон, Брисел и Вашингтон већ и Хашим Тачи, бивши лидер терористичке ОВК који је, према налазу Дика Мартија, имао кључну улогу у трговини људским органима киднапованих Срба. Он и сада, под окриљем својих савезника и заштитника,  наставља да прети насиљем и окончањем етничког чишћења Срба са њихових вековних огњишта. Последњи је час да државно руководство Србије позове владе кључних чланица НАТО и ЕУ да се определе – за поштовање суверенитета, достојанства и целовитости Србије, или за још једну силом наметнуту албанску државу на српској државној територији која никада не може бити у интересу мира и стабилности на Балкану и у Европи. Одрживи, дугорочни мир, безбедност и  стабилност, свакако, не могу почивати на понижавању, уценама и вазалству Србије. 

          Независна, нестраначка удружења грађана и овом приликом истичу да нико нема мандат да тргује Косовом и Метохијом: ни због статуса кандидата, ни евентуалног чланства у ЕУ, а најмање ради било чије победе на предстојећим изборима у Србији. Власт је пред народом - по Уставу и одлукама Народне скупштине - обавезна да захтева целовиту примену резолуције Савета Безбедности УН 1244, разматрање и решавање проблема статуса Покрајине, а не само парцијалних, из статуса изведених питања, ма колико и та питања била важна. Са становишта дугорчног мира и стабилности преговори имају смисла уколико воде компромису о статусу Покрајине као суштинском циљу како је дефинисан у резолуцији СБ УН 1244. Без тога, текући преговори су кулиса иза које се одвија убрзано признавање насилног одузимања државне територије.

         Реализам је потребан. Али то нису само војна, политичка и финансијска моћ Берлина, Лондона, Брисла, и Вашингтона, њихово савезништво са Хашимом Тачијем. То не може бити оправдање за погрешну политику у одбрани суверенитета и територијалног интегритета земље. Реализам је и резолуција СБ 1244 која, као део међународног правног поретка, има трајну вредност и за Србију и за међународну заједницу (УН).  Србија је извршила све своје обавезе – по том, као и по многим другим својим и међународним законима. Други, а пре свега, спонзори и извођачи отимања Косова и Метохије нису извршили своје међународне обавезе. Зашто, на пример, нису обезбедили слободан и безбедан повратак у Покрајину 250.000 протераних Срба и других не-Албанаца? Реализам је да преко две трећине чланица светске организације, међу којима и две сталне чланице Савета безбедности, као и већина чланица Г-20,  подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије. Реализам је да тероризам и сепаратизам представљају реалну опасност у Европи и у свету, због чега низ европских и још више нееврепских, земаља није признало криминално отцепљење Косова и Метохије. Реализам је и да Србија, ни геополитичким положајем, још мање историјском улогом у заштити европских и светских  цивилизацијских вредности, никад није била, на периферији, још мање уз освајачке силе и савезе.

         Праведно решење питања статуса је питање свих питања и једина гаранција опстанка и слободе српског народа – на Косову и Метохији.  Нико нема право да, у име обећања "бољег живота", "страних инвестиција", кандидатуре или чланства у ЕУ, одустаје од резолуције СБ УН 1244, и преговора о статусу, да решавање овог проблема измешта са колосека УН, на друге колосеке умањујући тако шрину подршке и изгледе за праведно решење.

           Вековни спор, будућност нације и државе не решавају се под притиском било којег датума, било које седнице, било којег форума у Брислу. Још мање због добијања фамозне «кандидатуре» којом требало опчинити бираче уочи избора.

           Питање статуса Косова и Метохије остаје отворено за Србију и српски народ дотле док се не остваре одлуке Савета безбедности УН и испоштују принципи Повеље УН и финалног документа ОЕБС-а.  Евентуалне нагодбе изван тога биле би кратковиде и ништавне.

 

Организациони одбор независних и нестраначких удружења грађана                              

                                            

 

S postovanjem,
Z. Jovanovic