IZ DIPLOMATSKO UGLA
Perišić
Haški tribunal, koji sudi po osmanlijskom zakonodavnom kodeksu "kadija te tuži, kadija ti sudi", presudio je generalu Momčilu Perišiću, na osnovu floskule o nekakvoj komandnoj odgovornosti, petnaest puta veću kaznu nego Naseru Oriću, koji je lično ubijao, izvršio masakr nad 3.000 srpskih civila i spalio desetine srpskih sela oko Bratunca. Ta komandna odgovornost se ne primjenjuje na Klintona, Širaka, D`Alemu, Šredera i NATO generale, a da i ne zborimo o Tačiju, Mesiću, Šeksu, Kacinu i sličnim demokratskim gromadama. Zapad je podmuklo čekao da umru Izetbegović i Tuđman, pa tek onda rekao da bi im sudio da nisu otišli put pakla. Miloševića je taj isti Zapad poslao put pakla, jer ni po pomenutom osmanlijskom zakonodavnom kodeksu nije uspijevao da dokaže da je Sloba bombardovao Vašington i Brisel, pa da je jadni NATO morao da se brani u Beogradu. Svaka dalja priča o pravdi evroatlantista je besmislena, jer njeni tvorci su ljudi bez lične časti, prekršioci međunarodnog prava i zvijeri!
Perišić nije zaslužio da ode u Hag, ali jeste zaslužio da mu se sudi u Srbiji za djelo izdaje otadžbine. Uhvaćen je kako predaje državna dokumenta američkom špijunu, dozvolio je da OVK-a iskopa 35 kilometara rovova i bunkera naočigled vojske kojom je komandovao, neovlašćeno je potpisao papire štetne po JNA i Srbiju, i to sa generalom Veslijem Klarkom, kome treba da bude direktno suđeno za ratne zločine u Crnoj Gori i Srbiji, a ne za "komandnu odgovornost". Perišić ne bi izvukao kasarnu u Zadru da nije bilo njegovog potčinjenog oficira, Makedonca, koji mu je pokazao kako se brani vojnička čast. Potom se ulizivao dosmanlijama koje su na vlast doveli Veslijevi bombarderi, formirao partiju od koje su jedinu korist imali odlični i poznati pisci Jaša Grobarov i Milisav Krsmanović Krca, jer su mogli džabe da telefoniraju iz partijske kancelarije i piju rakiju do mile volje.
Uprkos kolaboraciji s američkim obavještajnim službama, uprkos udvaranju srpskoj proatlantskoj vlasti, otpremljen je u Hag. Tako je izgubio i oficirsku i ličnu čast. To je odličan primjer da se izdaja ne isplati. Istovremeno, to je primjer kako evroatlantska klika tretira svoju poslugu u Srbiji (Crna Gora će za to doći na red, kada režim obavi još neke poslove: počev od Prevlake, preko američke baze u Baru, do posebnog statusa Malesije, sa mogućnošću "samoopredjeljenja do otcjepljenja" itd.).
Ima Srbija i danas generala sličnih Perišiću. Doduše, oni nijesu pošli od odbrane zemlje da bi stigli do Haga, već sarađuju s nekim rendžerima iz Ohaja. Naravno, problem nije u rendžerima, jer treba sarađivati sa svima, a ni s kim zadijevati kavgu. Problem je što je jedan od tih generala (samo jedan) izjavio da će pristati i na slanje naše vojske u Avganistan jer neće da se suprotstavlja evroatlantskom pritisku, pa da poslije mora da se bori za odbranu zemlje. A što će nama takav general? Ako neki generali neće da ratuju za svoju zemlju onda ne treba trošiti pare na njih. Primaju debele plate, šetkaju se u limuzinama, a kada dođe taj dan, koji niko ne želi, ali za koji su plaćeni, onda bi oni, kao Perišić, da sarađuju s agresorom.
Časni su bili oficiri Kraljevine Jugoslavije koji 1945. nijesu htjeli da polože zakletvu novoj vlasti ali su se borili protiv fašista. Častan oficir se samo jednom zaklinje. Oficirska sablja nije za fukaru. Zato, neka se zapitaju neki oficiri u "novopečenim" državama kome su se i zašto ponovo zaklinjali pogazivši zakletvu koju su dali Jugoslaviji. Nijesu je čuvali. Rasturili su je. Ali, nijesu oni kraj priče. Još mi mnogo Perišića za trku imamo.
Počev od naših predsjednika.
http://www.dan.co.me/index.php?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2011-09-15&clanak=297372
Нема коментара:
Постави коментар