Претражи овај блог

петак, 12. април 2019.

Assange je Che Guevara našeg vremena

Assange je Che Guevara našeg vremena

Assange se nije tukao u džungli već na serverima gdje se odvija naš život i gdje je obznanio da su prevara i laž krvotok i srce koje pokreće svijet.

Piše:

Andrej Nikolaidis

Assange je izvršio razoran napad: obznanio je da su prevara i laž krvotok i srce koje pokreće svijetEPA

Dobro, djeco. Ako su vam se od pranja izlizale majice sa likom Che Guevare, nabavite one sa likom Juliana Assangea. Jer on je Che vašeg vremena. Hoćete heroja? Ne morate ići sve do Kube, ne morate ići šezdeset, sedamdeset, osamdset godina unatrag. Eno vam heroja u londonskom zatvoru.

Assange se nije tukao u džungli, jer tući se u džungli više nema nikakvog smisla – džungla, napokon, više i ne postoji, barem ne kao skrovito, opasno mjesto, dom odmetnika. Za satelite, Google Earth i naše nadzornike sve je to isto – i Brixton i Amazon.

Assange se tukao na serverima, tamo gdje se odvija naš život. 

Novinari profitirali od njega

Assange nije pucao na moćne. On je učinio nešto daleko nasilnije, daleko ubojitije: on nam je omogućio da saznamo istinu o njima. On nije dizao pruge u vazduh, nije zemlju oduzimao bogatima da bi je vratio siromašnima – jer zemlja, ionako, više nikome ne treba. On je izvršio mnogo razorniji napad: obznanio je da su prevara i laž krvotok i srce koje pokreće svijet.

Assange nije, kao Sjeverna Koreja, lansirao raketu dugog dometa. Nije bacio atomsku bombu. On je aktivirao nešto neusporedivo moćnije: istinu. Koja, je li tako, tako je, oslobađa. Assange je učinio sve što je mogao ne bi li nas oslobodio. To što ipak nismo - i nećemo biti – slobodni, nije do njega.

Koliko je ozbiljno to što je Assange učinio, razvidno je iz toga što na ulici nećete sresti klince sa njegovim likom na majicama. Protiv Assangea su se odavno okrenuli i oni koji su profitirali od njegovih informacija – šampioni "slobodnog novinarstva" poput The Guardiana, na primjer. Za Assangeom neće zakukati ni američki republikanci ni demokrate. Niti jedan visoki funkcioner Evropske unije neće posjetiti Assangea u zatvoru i izraziti zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u Engleskoj. Niti jedna nagrada EU za novinarstvo neće nositi Assangeovo ime.   

Ne, nećete gledati koncerte na kojima muzičke zvijezde, udružene, zahtijevaju slobodu za Assangea. Beyonce i Coldplay nisu svoje nastupe na poluvremenu Super Bowla ni započeli, a ni završili uzvikom: Free Assange!

A da su ga uhapsili Putin ili Assad...

Treba li pomenuti: da je Assangea uhapsio Putin, ili Assad, svega bi toga bilo.

Nakon što je WikiLeaks objavio prljave tajne zapadnih demokratija, saznali smo i koliko danas vrijede Ujedinjene nacije.

Assange je na balkonu ambasade Ekvadora u Londonu pred novinarima mahao odlukom radne grupe UN-a. Radna grupe za proizvoljna hapšenja je odlučila: odnos prema Assangu je protivzakonit, on pod hitno mora na slobodu i treba da mu se isplati odšteta za 2.000 dana koje je protivzakonito proveo u pritvoru.

Samo što Veliku Britaniju odluka Radne grupe Ujedinjenih nacija ne zanima ni koliko zaključci koje, recimo, Senad Pećanin, Mile Stojić i ja možemo donijeti na ručku u bašči kod, recimo, Ene.

Britanske vlasti su na šuplju priču Ujedinjenih nacija odgovorile hladnim saopštenjem da će Assange, čim kroči iz ambasade Ekvadora u Londonu, biti uhapšen. Na kraju je uhapšen ne ispred, nego u ambasadi.

Nema optužnice

Ako ste slučajno zaboravili šta to, ono, sa tim Assangeom bi, dozvolite da vas podsjetim. Protiv tog čovjeka, koji je godinama u pritvoru, do sada nije bila podignuta optužnica. Barem ne javna. Nedavno smo, zahvaljujući činovničkoj grešci, saznali da su Amerikanci ipak proizveli optužnicu, spremnu da bude ispaljena kad bude vrijeme za to.

Britansko pravosuđe je isprva svoje postupke pravdalo nalogom za hapšenje koji je izdat na nivou EU. Tužiteljka iz Švedske je, kao, htjela da ispita Assangea prije zvanične istrage.

Tužiteljka kojoj je Assangeov slučaj prvobitno povjeren optužbe je smatrala neosnovanim, pa ih je odbacila. Onda su slučaj dali drugoj, naravno, nezavisnoj tužiteljki iz Geteborga. Assange nije imao ništa protiv da bude ispitan – u Londonu, u ambasadi Ekvadora. Ali tužiteljka nije htjela. Ona je insistirala da ispitivanje bude obavljeno u Švedskoj. Uzgred budi rečeno: otkako je Assange zatočen, švedski istražitelji su u preko 40 drugih slučajeva izvršili ispitivanje u Engleskoj.

To je, dakle, uobičajena praksa.

'Pogrešna' borba protiv 'pogrešnog' neprijatelja

Švedski "slučaj" je, sjećate li se, već sam po sebi bio bizaran. Assange je optužen da je namjerno učinio da kondom koji je koristio pukne, čime je u opasnost doveo svoju/e seksualnu partnericu/e.

Svaka bena znala je da se ne radi o tome. Kao što je svaka bena znala da bi Assange, da je otišao u Švedsku na izjašnjenje o puknutom kondomu, završio u američkom zatvoru gdje bi se, ili ne bi, izjasnio o svojim aktivnostima koje je State Department okarakterisao kao "cyber terorizam".

Kao što je i svaki politički idiot do sada morao shvatiti poruku "slučaja Assange".

Julian Assange je odabrao "pogrešnu" borbu protiv "pogrešnog" neprijatelja. Možete imati svoje plemenite ciljeve: možete voditi svoje kulturalne, feminističke, transrodne borbe do mile volje, možete, koliko vam srce hoće, najavljivati kraj kapitalizma i revoluciju, možete, kad hoćete, ustati u zaštitu raznih ugroženih grupa, od kitova do izbjeglica, možete imati svoje antizapadne, proputinovske mitinge, možete, eto, kao ja, ako vam je do toga, napisati nešto lijepo i o Assangeu.

Sve to može. Ali za one koji objavljuju istinu ne postoji safe space. Teror istine neće biti tolerisan. 

A upravo ona, istina, čije se dejstvo uvijek čini kao apsolutni teror, jedino je što nas može osloboditi i iskupiti. Što ne velim ja. Nego Isus.

Vrijeme je da prestanemo sa šalom

Hapšenje Assangea veliki je trenutak našeg vremena. To je jedan od onih događaja koji sistem tjeraju do njegovih posljednjih, vanjskih granica, kada se, nemajući više kamo, monstrum okrene prema građanima kojima je neko (Assange) na desktop zalijepi sliku cara koji je go, pa raširi ruke i poruči:

"Dobro, vrijeme je da prestanemo sa šalom. Niste valjda stvarno vjerovali u ono što smo vam govorili o vladavini naroda, o tome da vaš glas vrijedi, da sami odlučujete o svojoj sudbini? Niste valjda stvarno vjerovali da se mi zalažemo za to da mediji otkrivaju istinu, koja i nije istina ako nije iznimno neugodna? Niste valjda zaista mislili da mi podržavamo borbu protiv korumpirane moći? Mislimo, svako zna da je moć uvijek korumpirana? Mislimo, jasno vam je da antikorupcijsku borbu svi podržavaju – sve dok je to borba protiv korupcije u tuđim redovima? Jasno vam je da, kada je po srijedi naša korupcija, po pravilu postoji viši interes zbog kojega se pitanjem korupcije nije uputno baviti baš sada, baš na eksplicitan način? Jer, valjda ste to razumjeli, odavanje prljavih tajni naših neprijatelja je put do Nobelove nagrade, dok je odavanje naših prljavih tajni put u zatvor?

Mi, naravno, računamo da ste vi glupi, vaša je glupost, napokon, temelj naše moći; mi, naravno, računamo da vi hipokriziju smatrate mudrošću, pa je i vaša hipokrizija temelj naše moći - ali niko nije toliko glup da bi stvarno povjerovao u naše priče o demokratiji i slobodi govora? Mislimo, stvarno?"

Onda građani odu u shoping mall ili na porno sajt, moć ostane moćna, a Assange umre u zatvoru.

Tako završava savremena verzija Andersenove bajke Carevo novo ruho.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/assange-je-che-guevara-naseg-vremena

Пет знакова да САД губе економску контролу над светом

iskra.co

НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК: Пет знакова да САД губе економску контролу над светом

7-8 minutes


12.04.2019. - 9:33

Фото: standard.rs

Доналд Трамп је дао чврсто обећање да ће током свог председниковања спречити да се САД злоупотребљавају као светска „касица прасица" – али чини се да не подлежу баш све стране силе његовој тврдокорној спољноекономској политици.

Сједињене Државе остају други највећи светски извозник, одмах иза Кине, али ових пет случајева показују да не може увек све да буде како оне кажу, па чак ни међу својим савезницима. Да ли је то последица Трампове личне безобзирности, период болног прилагођавања пре но што се див уздигне, или можда наговештај да остатку света Америка више није толико потребна колико је некад била?

НЕМА АМЕРИЧКЕ АЛТЕРНАТИВЕ ЗА ХУАВЕЈ
Вашингтон је покушао да заплаши друге западне земље да одустану од испоруке опреме кинеског телекомуникационог гиганта за 5Г мрежу, тврдећи да би Пекинг „по својој вољи" могао прикупити било какве податке који се преносе путем Хуавеј уређаја. Међутим и Немачка и Уједињено Краљевство одбили су да ускрате право Хуавеју да учествује у тендерима, а Берлин чак јавно прекорава Вашингтон, тврдећи да има своје „властите безбедносне стандарде".

Утицај ће бити огроман: супер-брза мрежа у годинама које долазе неће напајати само телефоне и компјутере, већ врло вероватно и било који део софистицираних електронских уређаја у вашим домовима.

Да ли је Вашингтон омануо зато што се испоставило да је случај који су изнели његови званичници у потпуности био базиран на недоказаним хипотезама праћеним другим неутемељеним тврдњама о „црвеној пошасти" (Red Scare; подстицање страхова о потенцијалном успону комунизма, анархизма или радикалне левице; прим. НС)? Или је то због тога што САД нема властитог 5Г провајдера који би могао да се носи са моћи Хуавеја, на који се све више ослањају земље широм света?

БРИСЕЛСКА ЗАМКА ЗА ТЕХНОЛОШКЕ ГИГАНТЕ
Европска унија је водила узалудни крсташки рат како би раскомадала Мајкрософт током 1990-их, али напад на америчке технолошке гиганте од стране европских законодаваца у Бриселу, али и од стране националних влада, поприма сасвим другу димензију.

Од покушаја регулисања садржаја на Фејсбуку и Твитеру, преко надгледања Амазонових пореских пракси, до кажњавања Гугла због злоупотребе доминантног положаја и убирања рекордних пет милијарди долара од казни, Европска унија се годинама у судницама сусретала са правним тимовима америчких гиганата.

Иронично је то што су у потрази за руским троловима и лажним вестима Сједињене Државе више од било које друге државе укаљале углед својим компанијама, што значи да ће скоро свака мера која буде предузета против њих, ма колико била неразумна, бити спроведена без отпора јавности.

УБЕР (НИ)ЈЕ УВЕК ДОБРОДОШАО
Ако је борба против ЕУ велика стратешка кампања, потешкоће са којима се суочавају америчке компаније за умрежавање услуга – попут Убера или Ер-би-ен-би-ја  више личе на градске борбе у којима се воде битке за сваку улицу, и где на свако ново тржиште на које успеју да се пробију долази друго уносно тржиште на којем њихово пословање бива срушено једним јединим указом или парламентарном декларацијом.

Убер је тренутно искључен са различитих тржишта, попут кинеског и турског, али и у већем делу Европске уније, док би нови радни прописи и у другим местима могли да ограниче њихову предност у односу на традиционалне такси оператере. У међувремену, Ер-би-ен-би се суочава са снажним отпором у многим најпопуларнијим светским дестинацијама, укључујући Париз, Барселону, Лос Анђелес и Јапан.

Најгоре од свега је то што уместо да се на њих гледа као на иновације које олакашавају живот (што иначе и чине за крајње потрошаче), ови револуционарни технолошки једнорози (термин који се користи за такозване ,,старт-ап" технолошке фирме чија тржишна вредност премашује милијарду долара; прим. НС) све се више третирају као полигони за заобилажење закона и паразити који злоупотребљавају запослене.

СЕВЕРНИ ТОК 2 НАПРЕДУЈЕ
САД верују да ће природни течни гас (ЛНГ) постати најтраженији енергент на свету до краја наредне деценије. Али да би се пробиле на врх нове извозне индустрије, која захтева велика улагања у инфраструктуру за производ који није увек ценовно конкурентан, САД су морале да употребе сву своју економску и лобистичку снагу.

Зато кад Доналд Трамп уз подршку драконског законодавства Сената инсистира да Немачка мора одустати од пројекта Северни ток са Русијом (а учинио је то десетак пута), он то не чини само због тога што страхује да ће Кремљ контролисати Берлин, већ и зато што жели да подржи америчке извнознике ЛНГ-а. Немачка се од почетка чврсто поставила, преферирајући да раздвоји обезбеђивање сигурне грејне сезоне за државу од политике и америчких интереса.

А сада је царина од 10 одсто наметнута од стране Кине – што је још једна актуелна тема – такође резултирала одлагањем изградње барем једног главног постројења у САД. Вашингтон ће тврдити да је ово само још један од проблема на путу ка незаустављивој доминацији бујајуће индустрије природног течног гаса, али пут који се налази пред америчким интересима биће пун неочекиваних препрека, од којих су многе самонаметнуте, док су друге неизбежне.

С-400 ИЛИ Ф-35
Сједињене Државе, водећи светски извозник оружја, дуго су могле да рачунају како је снадбевање војних савезника наоружањем стабилан извор прихода. Због тога је америчка обустава испоруке авиона Ф-35 Турској, у знак протеста због турске куповине руског одбрамбеног ракетног система С-400, изазвала забринутост која превазилази новчану димензију.

Ако већи број савезника – поготово држава које нису чланице НАТО-а, као што је Саудијска Арабија – откаже своју чврсту лојалност америчком оружју и потражи друге, новчано исплативије опције, то би америчку владу могло навести да потроши још више новца како би подржала своје успешне али сопственим успесима уљуљкане гиганте, попут Локид Мартина или Боинга (који однедавно има и друге проблеме).

Још више забрињава то што земље НАТО-а и даље заостају у издацима за одбрану, док су земље у којима буџети за одбрану најбрже расту – Кина, Индија и Русија – или нису зависне од америчких испорука, или им се активно супротстављају.

Ако је пре 25 година изгледало да ће се све велике економије на крају придружити америчком светском поретку, данас изгледа да друга хемисфера формира свој властити пут.

Превео Радомир Јовановић

standard.rs