Из легенде у Хаг, из Хага у легенду

 

Саша Рендић

субота, 28. мај 2011.

Постоји ли у протеклих 20 година особа која је толико задужила српски народ, да јој по сваку цену морамо одати заслужено признање, поштовање и дивљење?!   За право чудо, постоји! Постоји неко, ко без иједне једине мрље, носи епитет Великог спасиоца, војсковође и човека, а то је генерал Ратко Младић. У свом другом тексту на овом сајту писао сам о том човеку, о једном храбром и честитом срцу, чију су породицу, упадима полицијских возила без икаквих таблица и ознака, малтретирали докони полицајци (не знам ни дан данас да ли су наши или туђи, не зна се шта је горе. А кажем докони, зато што раде све, сем што врше свој посао). Сви Срби широм Србије добро су упознати какви су се злочини одвијали на територији НДХ током Другог светског рата, шта су на том подручју радиле усташе и муслиманске ханџар дивизије. Отац Ратка Младића такође је страдао од усташа. Данас, када многи у свету ниподаштавају велику победу Црвене армије над Хитлером, када многи ниподаштавају холокауст над Јеврејима, када многи за почетак историје проглашавају пад Берлинског зида, када многи покушавају да Србији прикаче логор на Старом сајмишту као отежавајућу околност (свака част и огромна захвалност господину Јаши Алмулију, који је допринео да се зна да је то била територија НДХ, а да су одлучивали искључиво Немци ). Овим не желим да рехабилитујем Недића, увек ћу га сматрати квислингом, јер је могао да спасе велики број Срба и Јевреја, само да је хтео. Гестапо у Београду никад ништа не би урадио, да није имао податке које им је проследио Драги Јовановић. Историјска слика се понавља, с том разликом што сада немамо у брдима "бандите" тј. "хулигане" (партизане и четнике), тако да међународним агресорима овог пута неће бити нарочито тешко да врше насилне мобилизације у складу с потребама Империје. Данас, када многи честите српске генерале проглашавају за злочинце, западне међународне разбојнике сматрају демократама, а садашње политичаре и официре из Србије прагматичарима, част је бити на "губитничкој" страни! Многи су замерали генералу што је међу последњима скинуо петокраку са шапке. Напротив, баш тим потезом Ратко Младић је показао и доказао да није превртач кога је лако обрлатити, већ да је изузетно кодексирана особа на коју се можемо ослонити и којој можемо веровати! Браћо из Републике Српске, немојте нас оптуживати, 90 посто нас из Србије мисли као и Ви! Немојте нас сатанизовати и пљувати, јер смо окупирани, једноставно немамо ниједног лидера који би нас повео у славу. Немојмо се лагати, никада у историји ниједан народ се није подигао ако иза тога није стајала нека снажна сила или организација. Оставите Фејсбук и остале глупости Америма и Енглезима, зато су га и поставили, јер не постоји бољи обавештајни пункт од тога! Могу да потпишем да Вукчевић, Векарић, Тадић и остали спавају на Фејсу, не би ли пронашли "злочинце" и додворили се својим "Боговима"! Они виде све, сем Чедице, Чанка, Зукорлића, Пајтића, Бисеркове, себе самих и свих осталих, које би права држава моментално похапсила због велеиздаје! Да не говорим о злочинима Пурде, Јуришића, Месића, Кларка, Клинтона, Холбрука, Олбрајтове, Тачија, Харадинаја и осталих хијена и србождера, које би права БИА (да је имамо, а немамо је, ни сам не знам како да назовем тај сурогат) привела правди. Занимљиво је да су брже боље забрањена окупљања, као и да је већ упућена претња сопственом народу. Одмах су сви који су изашли на улице проглашени хулиганима. Па добро, господине Дачићу, колико Србија има хулигана? Стотине хиљада, милионе? Ако смо ми којима је генерал Младић у срцу хулигани, шта су онда они који су бацали напалм бомбе по Кореји и Вијетнаму? Како називате оне који су разорили Ирак и Авганистан, оне што са 10.000 метара убијају Гадафијеве унуке, рударске породице из Алексинца, малу Милицу Ракић, оне што су нас још 1999. пелцовали уранијумом? То су исти они који су сатрли 40.000.000 Индијанаца, милионе људи из Африке ставили у ланце и пребацили преко океана да им робују, побили милионе Абориџина и Индуса по истом клишеу. По Вама, Дачићу и Тадићу, треба са таквима бити пријатељ, слепо извршавати њихове дневне заповести?! Србија, која је у два наврата у прошлом веку била сатирана, по Вама нема право да каже НЕ! Зашто немачки амбасадор није протеран из Србије, одакле му дрскости и бахатости да изјави да "Срби морају да објасне деци да је бомбардовање било исправно"?!? Одакле му право да нашу борбу за Космет пореди са њиховом агресијом на СССР, у којој су побили 30.000.000 Руса, Белоруса, Украјинаца и Јевреја?!? А сада, Ивице Дачићу и Борисе Тадићу, изволите па ме ухапсите, мени је част да будем где и легендарни генерал. Срамота је само бити са Вама и истомишљеницима.

 

Пристигли коментари (62)

 

Издајници ухапсили Ратка Младића

Вести | 29.05.2011 | 12:07

Борис Алексић: Добар дан, даме и господо. Добродошли на редовну конференцију Српске радикалне странке. Нажалост, сви сте чули информацију од пре неких сат времена. Уколико је тачна информација да је ухапшен генерал Ратко Младић, Српска радикална странка најоштрије осуђује издајнички режим Бориса Тадића, који изручује српске јунаке, а том изручивању се не види краја. Ово срамно хапшење српског генерала је један од најјачих удараца српским националним интересима и држави Србији. Скандалозна је, такође, чињеница да смо о хапшењу славног српског генерала сазнали из хрватских медија. Као што знате, први је информацију објавио „Јутарњи лист" и поставља се питање умешаности Хрватске у целу ову операцију и информација које из тих наших тајних служби, српских тајних служби, цуре према Загребу. Дакле, оно што се дешава са Србијом, то је да је Србија очигледно окупирана. Није случајно што је јуче прекинуто заседање Народне скупштине Републике Србије до 7. јуна. Они су, очигледно, знали да следи хапшење српског јунака, српског хероја генерала Ратка Младића, и желели су да спрече народне посланике, оне који су још увек поносни зато што су грађани Републике Србије и који воле Србију свим срцем, да проговоре о срамном потезу издајничких власти које хапсе српске генерале, јунаке, изручују их Хашком трибуналу. То значи да је режим прљав, лажљив, покварен и издајнички, да они не следе интересе грађана Републике Србије, већ испуњавају искључиво налоге Запада, да лажу и обмањују грађане Републике Србије. Погледајте, они не смеју ни да кажу, дају неке скривене изјаве, ништа не желе да потврде, јер знају, нечиста им је савест, прљава им је савест, сада када знамо чињеницу да су и јуче знали да се припрема то хапшење и, кажем, због тога су и одложили заседање Скупштине Републике Србије до 7. јуна. Дакле, суспендован је парламентаризам, суспендована је демократија, тајна полиција је преузела контролу у Србији. Тадићев режим, на путу ка Европској унији, искључиво се ослања на тајну полицију. Ви знате да су и припадници америчке и британске обавештајне службе у Безбедносној информативној агенцији, да већ неко време трагају за генералом Ратком Младићем. Дакле, то су исти они људи који су убијали наше грађане 1999. године, који су организовали низ атентата и у Србији, а и по белом свету, тако да је заиста ово један тужан и тежак тренутак за све Србе, а оно што је чињеница, то је да се не види крај новим ултиматумима, јер и после овог хапшења доћи ће захтеви за нешто друго, опет ће бити притисака на Републику Србију, на српски народ у целини, и полако се ти нови захтеви већ кристалишу. Наиме, из Европске комисије је стигла нова листа жеља коју Србија мора да испуни како би добила кандидатуру, дакле не постала члан Европске уније, већ добила статус кандидата: да се испуни потпуно сарадња са Хашким трибуналом, тј. изручење свих осумњичених са потерница Хашког трибунала; да се успостави (то је други захтев) успешна регионална сарадња и добросуседски односи (погађате да је овде реч о Косову, наравно); да се, замислите, дисциплинује Милорад Додик; да се дисциплинују патриотске снаге; да се направи споразум са шиптарским сепаратистима у смислу успостављања добросуседских односа; да се донесе закон о реституцији, на којем посебно инсистира Немачка, због своје мањине; да се донесе закон о јавној својини; да се покрене наводна борба против корупције и такође, једна препорука Комитета европских регија да се и Војводина укључи у преговоре са Бриселом. Сада је власт показала спремност да се сви Срби изруче Хашком трибуналу, Хашком трибуналу који прогони Србе, у којем, по наводима који долазе из самог тужилаштва, од Флоренс Артман, велики број агената британске и америчке обавештајне службе дела и усмерава рад тог тужилаштва, када су они, значи, показали апсолутну спремност да се потчине једној таквој организацији и показали спремност да промене границе Републике Србије. Наравно, сада ће стизати нови захтеви и ту се неће видети краја. После тога, ова власт Републике Србије, тј. режим Бориса Тадића може да уради било шта, заиста било шта, јер најосновније националне интересе су бацили под ноге. Интересантан је, наравно, процес који се дешава у исто време, везан је за Косово и Метохију. Очигледно је и он усаглашен са Европском унијом и са Бриселом, тако да је режим Бориса Тадића и ту показао спремност да промени границе Републике Србије. Видите сада шта је извесни Борко Стефановић, који предводи српски преговарачки тим, изјавио, он је, наиме, рекао да ће режим Тадићев дозволити да шиптарски сепаратисти улазе на територију Републике Србије са документима такозваног независног Косова, дакле са ознакама тог независног Косова, где царује нарко-мафија и терористи. Они ће моћи да се крећу по другим деловима Републике Србије. Борко Стефановић каже да ће власт, напросто, игнорисати њихова документа. Они ће игнорисати њихова документа. Правиће се да не виде да ту стоји печат и обележја независног Косова и пропуштаће их да се крећу и шетају по Србији како год желе, а замислите, грађанима Републике Србије, ево и ова тајна полиција и тај МУП на сваком ћошку траже личну карту, траже, наравно, пасоше, траже друга документа. Већ имамо једну ситуацију да грађани Републике Србије постају грађани другог реда, да ће, напросто, они који живе на независном Косову под Хашимом Тачијем имати већа права од грађана Републике Србије у другим деловима Републике Србије, што је заиста застрашујуће. Наравно, Српска радикална странка најоштрије осуђује такво понашање српских власти. На крају, шта бисмо могли да кажемо осим да је ово, заиста, била једна озбиљна операција у којој је суспендован и Устав Републике Србије, да је очигледно стигла директива из Брисела, из Вашингтона, из Ленглија режиму Бориса Тадића, да мора да се одрекне Косова и Метохије, да успостави добросуседске односе са њима, ако не формално онда незванично, фактички, то да учини, што је режим Бориса Тадића и почео да ради. Када су показали спремност да промене српске границе, границе Републике Србије они су, наравно, показали спремност да ухапсе и генерала Ратка Младића, човека који је „крив" због тога што је спречио да се Републици Српској догоди оно што се догодило Републици Српској Крајини. Ми знамо да су оптужбе против њега, које су везане за Сребреницу, подметнуте, да су оне лажне, да су у тим поступцима креирања злочина у Сребреници учествовали и агенти америчке војне обавештајне службе, о чему је обавештено и правосуђе у Републици Србији, о чему има обилну документацију, ту документацију има и Хашки трибунал. Међутим, они ћуте о тој документацији. Са друге стране, Хашки трибунал искључиво тражи да му Република Србија шаље оригиналну документацију, а након тога та документација нестаје. Дакле, прозападни издајнички режим Бориса Тадића се потпуно открио, показао је да искључиво служи Вашингтону и Бриселу, а наравно, због тако сервилне политике Вашингтон и Брисел ће наставити са новим условљавањима. Ми смо имали толико за данас. Да ли можда имате неко питање? Уколико немате, ја вам се захваљујем. http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/srbija/1825

 

СРБИЈА: СУМРАК ВЛАСТИ, СЕНКА БЕСЧАШЋА...

Јелена ГУСКОВА | 29.05.2011 | 14:35

Хапшење генерала Младића – једна је од најсрамнијих страница српске историје. Политичари у историји опстају по ономе, што су учинили за свој народ. Али генерације их често не памте по томе. Тако је Милош Обреновић остао упамћен зато што је убио вођу Првог српског устанка Карађорђа – фактички свог супарника, уместо да га памте по ономе, шта је учинио за аутономију Србије. Слободана Милошевића ће запамтити по његовој храброј борби у Трибуналу за част и достојанство Србије и Срба, мада се цео западни свет трудио да га оцрни као диктатора и убицу. Таквих примера има баш много. Борис Тадић, садашњи председник Србије, у историји ће остати као политичар слабог карактера који је Хагу предао Радована Караџића и генерала Младића. Зато сада цео свет слави победу над злочинцем планетарне величине: Сарајево га назива „хитлерски фашиста", Загреб – „убица стотина Хрвата", Турска захтева хитно кажњавање, а аустралијска телевизија прича да је он терао родитеље да једу своју децу. У Србији  политичари ликују, мислећи да су прескочили последњу препреку на путу ка Европи, али независни српски медији говоре о сумраку власти, издаји, непоштењу политичке елите. У многим градовима патариоте излазе на улице. Пијаце су постале место дискусија и оцењивања најважнијег догађаја – нигде се не може чути реч одобравања за поступак власти. Београд је још увек преплављен полицијом, а то значи да  власт схвата шта је учинила. Свет ликује не удубљујући се у суштину онога што је учињено. У људске главе су утерани шаблони о кривици Срба за све што се дешавало на Балкану тако да скоро сви пишу  по шеми, често и не знајући о чему или о коме пишу. Ми који проучавамо догађаје на Балкану, који добро знамо документе, чињенице, политичке лидере, војне команданте, хронологију догађаја – ми одлично знамо шта се у ствари дешавало у време рапада Југославије, а много смо писали и о Генералу, и о његовом окружењу. Добро нам је позната и политичка позадина оснивања Трибунала, као и антисрпска кампања многих европских и светских институција. Борба која се води око Генерала, то је борба добра и зла, патариотизма и издаје, верности осећању дужности и непринципијелности, официрској части и бесчашћу. Генерал је одавно постао легенда. „Дејли телеграф" га је укључио у списак тридесеторице најпознатијих савремених војсковођа, подвлачећи истовремено да га официри, који су са њим преговарали, сматрају за генија тактике, мада и сулудости. У току рата са њим су тражили да разговарају и политичари, и новинари, али највише војна лица – миротворци из „плавих шлемова".  Противници су га се плашили, а Срби боготворили. Обожавали су га због поштења, високог професионализма, храбрости, због љубави и посвећености Отаџбини и хуманизму. Његове девизе су, како је сам говорио, биле – достојанство, част, вера и слобода. Где год је могао Генерал је спасавао људе, при чему је помагао и Србима, и Хрватима, и муслиманима. Ја сам се неколико пута срела са њим. Он поседује феноменално памћење, познаје руску поезију и прозу. Ратко Младић је и предиван приповедач.  Он је знао живописно да прикаже сцене ручка се енглеским лордом, сусрете са америчким војним аташеом  на степеништу руског Министарства за иностране послове у Москви, разговоре с француским генералима. У опхођењу са људима Генерал је једноставан, паметан, образован, зна колико вреди, представља високог војног професионалца, али има животну позицију која га зближава са обичним сељаком. Његова животна филозофија је једноставна: српски народ је у својој историји много патио, преживео је неколико геноцида, али је увек праштао и остајао и добар,  и према комшијама добронамеран. До самог краја народ није веровао да трагедија може да се понови. И у овом рату српски народ је поново настрадао, поново је над њим вршен геноцид. „Учинићу све, да се ово никада не понови. Српски народ у БиХ ће живети у самосталној држави." Тако сам ја, разговарајући са официрима и војницима схватила да њега не „воле" – они од њега праве божанство. Његова способност ратовања је Србима у БиХ уливала наду да ће они имати своју државу. Тако се и десило. Данас Република Српска у Босни и Херцеговини постоји само захваљујући политици Радована Караџића и вештини ратовања генерала Младића. Љубав војника према њему и вера народа у њега су чинили да је он био сигуран у правилност онога, што је радио. Јако ми је жао што је данас, како би угодили онима који су рушили и уништавали Југославију, влада Србије организовала хајку на онога кога би морала да слави као хероја, да га велича као победника и да га сматра за правог заштитника Отаџбине. Циљ изведене, толико ружне акције, је схватљив: о том циљу у Србији говоре сви кругови: ми ћемо вама Генерала, а ви ћете нама место у Европском савезу, и то брзо, одмах! Како да не! И европљани и Американци имају у резерви још много услова који ће јако брзо бити достављени Београду. Један од њих је  признање независности Косова. Пре неколико дана је амбасадор САД на Косову Кристофер Дел изјавио да признање реалности независног Косова  представља предуслов за разматрање питања о пријему Србије у ЕУ [1]. А после тога – још цео списак услова који чекају да дођу на ред: независност Војводине, аутономија јужних области Србије, ступање у НАТО. [1] Има ли још наивних који верују у ЕУтопију? // Двери. 25 мај 2011. Режим доступа: http://www.dverisrpske.com/sr-CS/

 

http://srb.fondsk.ru/news/2011/05/29/srbiia-sumrak-vlasti-senka-beschashha....html