Успостављање нове колонијалне власти: Косово под надзором EULEX

Александар МЕЗЈАЈЕВ

 

Успостављање нове колонијалне власти: Косово под надзором EULEX

Савет безбедности ОУН је 15. октобра размотрио извештај Генералног секретара ОУН о ситуацији на Косову (Србија). Међутим, по први пут такав извештај садржи информацију која се не односи толико на делатност Мисије ОУН на Косову (УНМИК), колико на делатност самозване мисије Европске уније, такозвани EULEX. То одражава реалност ситуације. Мисија ОУН на Косову сведена је на присуство тек у два града – Приштину и Косовску Митровицу. Број припадника УНМИК данас је доведен до пет стотина сарадника, од којих су полицајци само њих... осморица. На тој позадини више од две и по хиљаде припадника мисије EULEX, која је започела свој рад од априла ове године, говори, збиља, ко је реални газда на Косову. Ово преношење контроле са УНМИК на самозвани EULEX Генерални секретар ОУН је назвао „планском реконфигурацијом".

Дакле, извештај Генералног секретара о Мисији ОУН испао је, у суштини, извештај о мисији Европске уније. Испада тако да је Генерални секретар, под изговором „повећања значаја делатности других структура", покушао да на неки начин легитимизира делатност EULEX. Међутим, главно питање – које су правне основе за долазак полицајаца ЕУ на Косово – није добило одговор. То доводи у сумњу легитимитет и самог извештаја Генералног секретара. И заиста, ни Србија, па чак ни бандитска влада Косова нису примљени у Европску унију. И какве су онда основе за упад у Србију нових „евровласти"? Занимљиво је то, да ако је раније Европа, организујући сличне врсте колонијалних мисија, покушавала да смисли, макар безочна и формална, али каква таква објашњења, овог пута чак није ни покушала да било шта смисли: Срби морају да то просто прогутају.

Уосталом, EULEX за сада не контролише у потпуности ситуацију, о чему говори, на пример, чињеница да је специјална група за борбу против тероризма била преведена из EULEX-а у састав косовске полиције. Ефикасност сличне „борбе" против терориста је очигледна. Такође, оставља снажан утисак то што су експерти EULEX „предочили косовским властима предлоге у погледу режима за борбу против прања новца на Косову! Звучи збиља као изругивање.

Неоколонијални надзор и контрола ЕУ на Косову проширује се и на судски систем. У свим судовима Косова ангажоване су судије из земаља ЕУ (такозвани „међународни" судије). Недавно је један од таквих хибридних судова изрекао пресуду косовском Србину за „распиривање мржње на националној основи". А да би одржао свој реноме објективног правосуђа, суд такође разматра дело косовског албанца, окривљеног за преступе марта 2004. године, када се догодио други талас етничког чишћења на Косову. Привлачи пажњу чињеница, да је окривљени био један једини (иако је чишћење извршено на читавој територији Косова) за кога је запрећена казна од једне године и девет месеци. Подсетимо да је у марту 2004. године убијено и истерано из својх кућа на десетине хиљада Срба, а спаљено је на стотине православних цркава.

Није пропустио Генерални секретар ОУН ни да легитимизира „независност" Косова, нагласивши да је број држава, које су признале ту творевину, достигао до шездесет и две. Уосталом, треба истаћи да је ове године Косово признало тек девет земаља, од којих је само једна већа (Саудијска Арабија), а остале су - микроскопска острва (Малдиви, Палау, Комори, Доминиканска Рпеублика итд.). При том у последња три месеца није било признавања чак ни од острва. По свој прилици, резерве за признавања су исцрпене. Додуше, нама су у датом случају важни само расположење Генералног секретара и интонација његовог извештаја – а они су на колосеку отаџбинске политике Бан Ки Муна – Кореје, која је признала Косово још прошле године. Очигледно је да Бан КИ Мун користи свој службени положај за промовисање политике појединих држава, укључујући и своју сопствену. Није тешко погодити ко је сепаратистима Косова осигурао потпуни и неограничени доступ у салу Генералне скупштине и у друге органе Организације уједињених нација на започетом у септембру 64 заседању Генералне скупштине ОУН.

Занимљива страна извештаја Генералног екретара је и то, што он у више наврата указује на „независност" и Мисију ОУН и EULEX. Генерални секретар наводи „стравичне" приче о позивима од стране неких косовскоалбанских организација (типа „Ветевендосје") о укидању УНМИК, о непризнавању од стране самопроглашених власти улоге УНМИК у спровођењу новембарских избора. Мора привући пажњу извештај Генералног секретара ОУН и о томе, да УНМИК „наставља да доприноси учешћу Косова у раду међународних и регионалних форума". По ком то правном основу тобоже неутрална Мисија ОУН то чини, не каже се у извештају, али је ипак тај правац делатности УНМИК подржан од стране низа чланова Савета безбедности, пре свега од стране Британије.

Важно је истаћи да је поводом предстојећих локалних избора 15. новембра (првих од тренутка проглашења „независности") позната по својој строгоћи у односу на поштење избора ОЕБС изјавила, како неће обављати никакве функције у процесу мониторинга, надгледања и пребројавања гласова. Највероватније је да ОЕБС у поптуности верује косовским бандитима.

Па и без обзира на то што демократија у „независном Косову" „корача сумњивим корацима", процес повратка људи на Косово практично је изостао. Срби не могу да се врате, а албанци, који су отишли у Европу – неће да се врате. Иако актуелне власти европских земаља желе да се избаве од „несрећних жртава Милошевићевог режима", па је у последњих пола године из земаља Европе на Косово „недобровољно враћено" преко 700 људи. А Срби немају куд да се врате - њихове куће су или спаљене до темеља, или су у њих усељени албанци. А да се Срби не би могли ни вратити, на томе се порадило још у 80-им годинама прошлог века, када су српске куће најпре куповане за велике паре (од првих Срба), а потом у бесцење (од оних који су остали насамо са албанцима, или од албанаца који су уселили у те куће). О томе су подробније гоорили ведоци на процесу Слободану Милошевићу у трибуналу за бившу Југославију. Сем тога, нове власти Косова лишавају преостале тамо Србе докумената, не признајући им изводе из матичних књига рођених које су издале српске власти до 1999. године!

За време дискусија о датом извештају у Савету безбедности државе су се одредиле према догађајима на Косову последњих месеци. Као прво, треба истаћи став низа чланова Савета безбедности, који су отворено иступили против територијалне целовитости Србије и изразили своју радост због настављеног признавања независности Косова и спремност да и даље пружају подршку сепаратистима (поред осталог, САД, Аустрија и Јапан). Представник Француске је цинично изјавио да „иако ми је познато шта значи независност Косова за Србију, ми настављамо да пружамо подршку независности Косова". Посебно је злобна изгледала подршка независности Косова од стране представника Турске. Као што је познато, Турци су посезали на независност Србије током последњих столећа са завидном упорношћу. Истовремено су неки чланови Савеза безбедности били опрезнији и истакли, да Међународни суд ОУН још није изнео свој консултативни закључак о законитости једностраног проглашеља независности Косова (Мексико).

На жалост, противуречна је била позиција Кине. Формално потврђујући своју подршку територијалној целовитости Србије, Кина се ипак заложила за што скорију „интеграцију српске заједнице у Косово". С тим у вези морамо се присетити, да Кина у суштини наступа у јединственом фронту са западним земљама и у Међународном трибуналу за бившу Југославију, учествујући у отвореном обрачуну са Србима. Такав став је веома рискантан за Кину, у којој није баш све потаман у погледу „интеграција" Ујгура и Тибетанаца.

Изазовно је дрско било излагање Скендера Хисенија „са Косова". Он је стално називао Косово као „моја држава", тријумфално упућујући погледе у тим тренуцима на делегацију Србије. Хисени је тврдио, да је главни циљ владе Косова да се оствари „благостање мањина" (Срби се као такви сада чак и не именују – они су трансформисани у појам „мањина") и да је напредак у вези с тиме „очигледан". Истовремено је он изјавио, да влада Београда прави свакоразне баријере на путу нормализације положаја Срба на Косову! Ситуацију на Косову Хисени је оценио као „мирну и стабилну" што, наравно, ни најмање не одговара стварности. Та оцена игнорише како масовне протесте Срба, пре свега оних који живе у енклавама и који не признају нове окупационе власти (како еулексовске, тако и албанске), а такође и бандитеске нападе албанаца на Србе, па чак и снаге УНМИК и EULEX, у резултату којих је избачена из строја аутотехника Европске уније. Поставља се питање: по ком је то основу тај С.Хисени и уопште учествовао на заседању Савета безбедности? Предсденик Савета, Вијетнамац Л.Мињ, позвао је Хисенија да учествује на заседању без помињања његовог статуса. У таквим случајевима Хисени је приватно лице и нема основа за учешће на заседањима СБ ОУН. (Треба истаћи да су се делегације западних земаља постарале да исправе „грешку" председника СБ и стално су уз име Хисенија додавали да је он „министар иностраних послова Косова").

Као што видимо, такозвана „реконфигурација" Мисије ОУН на Косову у суштини је самоодстрањени УНМИК од спровођења одредница Резолуције СБ ОУН 1244, уз добровољну предају свих овлашћења самозваним властима Европске уније. Чланови Савета безбедности ОУН, који су истовремено и чланови Европске уније, као и низ њихових савезника, подржали су такав став. А једина држава која се отворено и децидно заложила за стриктно извршавање мандата УНМИК остала је једино Руска Федерација.

На жалост, у целини је позиција Русије у односу на Косово на старту била конципирана штетно, поред осталог због формулације „ми нећемо бити већи Срби од самих Срба", а при том се под „Србима" подразумевала влада земље. Међутим, позиција сваке државе, тим пре сталног члана Савета безбедности ОУН, треба да се темељи не на ставу ове или оне владе (тим пре такве, каква је актуелна влада Србије, која је нанела штету Србији која је упоредива са штетом од НАТО-вског бомбардовања), већ на принципима и нормама међународног права, као и националних интереса народа пријатељске нам државе. Јасно је да је формулација „ми нећемо бити већи Срби од самих Срба" у неку руку самонаписана индулгенција на издају интереса братског српског народа у случају да влада Србије преда Косово. При том предаја Косова може бити извршена у веома „прикладном" облику – на пример, у замену за пријем у Европску унију или у вези са одлуком Међународног суда ОУН, који ће пронаћи разлог за образложење за законитост одвајања Косова. Такође, тај Суд 1999. године није нашао разлоге да донесе одлуку о неопходности прекида бомбардовања Србије (укључујући Косово) од стране НАТО-вске војске. С тим у вези Русија се може наћи у ситуацији да буде једина снага која подржава народ Србије. Признавање Косова никада неће бити у интересу Руске Федерације и народа Србије, и зато у односу према Косову Русија је дужна да буде већи Србин од самих Срба.

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2540

Посета Дмитрија Медведева Србији

Ана ФИЛИМОНОВА

Посета Дмитрија Медведева Србији

20. октобра у Србију, на свечаности поводом 65-годишњице ослобођења Београда, стиже председник Русије Д.А.Медведев. То је прва посета шефа Руске државе осам година након што је бившу Савезну Републику Југославију посетио Владимир Путин.

За наше народе веома је важно заједничко обележавање овог јубилеја. Нарочито у контексту контра-потеза удруженим наприма прозападних медијских ресурса и невладиних организација, као и специјалних служби, које су у Србији развиле веома разгранатиу агитационо-пропагандну активност, која има за циљ да се помоћу суптилних технологија, замене националне вредности српског народа. Главни циљ сличне „работе" јесте геостратешко, војно и економско устоличење САД на Балкану. Титанске акције у циљу претварања Србије у један од бастиона америчког утицаја на Балкану на економском плану скопчане су са плановима реализације гасовода „Набуко". Реализација руско-српских споразума о „Јужном току", на против, изводи Србију на принципијелно нов ниво у региону – трансформише је у кључни енергетски фактор. Посета Д.А. Медведева представља својеврсну геополитичку противтежу, чиме се Србији даје могућност да се ослободи контролисаног развоја. И пре свега, на економском плану – Русија одобрава кредит Србији од једне милијарде евра.

Подсетимо да су заједничку операцију за ослобођење Београда – а тим поводом је уприличена посета руског шефа државе – извели Црвена армија и Народно-ослободилачка војска Југославије. До тог тренутка немачка војска у Југославији имала је три армијске групације са 400 хиљада људи и око 190 хиљада „квислинга" (хрватских фашиста-усташа, домобрана и других). У септембру 1944. године војска Трећег украјинског фронта под командом маршала Ф.Толбухина изашла је на београдски правац. Заузимање престонице Југославије повлачило је за собом излазак Црвене армије на комуникације групе немачких армија „Е", дислоцираних у Грчкој, и потпуно блокирање противника на Балканском полуострву. Зато је Београд бранила моћна групација немачких армија „Ф" под командом генерал-фелдмаршала М.Вајхса.¹

Договор о заједничкој офанзиви постигао је врховни командант Народно ослободилачке војске Југославије Јосип Броз Тито, који је у ноћи између 18. и 19. септембра тајно делетео у Румунију, а потом у Москву где се састао са Ј.В.Стаљином. Тито је добио од СССР материјалну помоћ, а заједно са генералом С.С.Бирјузовом направљен је план офанзиве.

Београдска операција дели се у две етапе. У првој етапи (28. септембра – 10. октобра) 57-ма армија под командом генерала Н.А.Гагена је у садејству са јединицама 14-ог корпуса НОВЈ пробила пограничнуодбрамбену линију противника, савладала његов отпор и дошла до Мораве, у ходу форсиравши реку и заузевши на њеној западној обали мостобране. У другој етапи (11. – 20. октобра) 57-ма армија, 4-ти гардијски механизовани корпус генерала тенковске војске В.И-Жданова и фронтовске резерве у садејству са 14-им корпусом НОВЈ под командом генерала Данила Лекића, развијајући офанзиву, пресекли су основне комуникације противника у долини Мораве, спојивши се са 1-ом армијском групом НОВЈ на челу са генералом Пеком Дапчевићем и започели битку за Београд. Борбене операције у граду извођене су истовремено са ликвидацијом крупне групације противника, опкољене југоисточно и јужније од града, и не хајући при том на губитке, војска је јуришала на град. Совјетска и југословенска војска су опколиле и уништиле непријатељску групацију југоисточно од Београда која је бројала 20 хиљада људи, и ослободила престоницу Југославије². Ослобођење Београда означило је крај немачке окупације Југославије, која је трајала 1287 дана.

Такве су славне странице руске и српске историје. И неславни наставак - либерална власт је у Србији променила називе улица Београда, које су добиле име у част Толбухина, Бирјузова и Жданова. Сада су, уочи посете Д.А.Медведева, српске власти обећале да ће у част руских хероја-ослободилаца назвати... нове улице у београдским новим насељима...

Руски министар за ванредне ситуације С.Шојгу је допутовао у Београд још раније. Он води преговоре са премијером српске владе М.Цветковићем, потпредседником владе Србије и министром унутрашњих послова И.Дачићем, министром енергетике П.Шкундрићем и министром инфраструктуре М.Мркоњићем. Затим ће бити одржано осмо заседање Међувладиног српско-руског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, чији је шеф Сергеј Шојгу, а потом ће уследити потписивање одговарајућих протокола. Очекује се потписивање два споразума – о сарадњи на изградњи у граду Нишу центра за реаговање у случају ванредних ситуација или хуманитарних катастрофа.

У току преговора између Д.А.Медведева и Б.Тадића очекује се разматрање билатералних односа, економске сарадње и других питања од стратешког за обе стране значаја. Очекује се потписивање шест међудржавних споразума, који обухватају практично све обалсти билатералне сарадње – политику, економију, науку, технику, културу и образовање.

На геополитичком плану српско руководство прави неке прогнозе у погледу перспектива дијалога на линији Србија – Русија и Србија – Европска унија. На пример, 18. октобра у интервјуу немачком издању „Велт" на предлог о томе да је Србији неопходно да се дистанцира од Русије, ако жели да уђе у Европу, Б.Тадић је изјавио, да „Србија нема разлога да има већу дистанцу од Русије него од Немачке", јер и Немачка има односе са Русиојом који су „чак тешњи него што их има Србија". Тадић је чак изразио наду да ће Србија моћи да игра сличну Немачкој улогу посредника између Русије и Европске уније. ³.

Једна од значајнијих тема на руско-српским преговорима биће проблем Косова и Метохије, имајући у виду приближавање почетка заседања Међународног суда – 1. децембра, а у току тих заседања биће донесен консултативни закључак у погледу законитости проглашења независности Косова. Русија је упутила Суду образложење свог става и њени представници ће учествовати у процесу. Своје позиције за и против независности јужне српске покрајине ће на процесу, у току 9-дневних дискусија, изнети 29 земаља. Првог дана ће своје ставове изнети представници Републике Србије с једне стране, и адвокати које је ангажовала албанска страна – с друге стране. 8. децембра заказан је фактички дуел између представника САД и Русије, које ће по први пут у историји Међународног суда наступити са различитих страна барикаде. Индикативно је да ће интересе косовских албанаца и независност Косова бранити Хрватска – једина од свих република бивше Југославије.

Проблем се своди и на само Косово, поред осталог, на присуство у покрајини мисије Европске уније ЕУЛЕКС, против које се оштро залажу Срби. На пример, преко 48 хиљада представника косовских Срба ставило је своје потписе на петицију са захтевом да ЕУЛЕКС оде са Косова. Петиција је предата српском председнику Б.Тадићу, и руском амбасадору А.В.Конузину са молбом да буде уручена руском председнику.

За годину и нешто свог присуства у покрајини ЕУЛЕКС је исказао приврженост пређашњем курсу Запада у односу на Србију и Србе. Као прво, то је подршка албанским тежњама да утврде другу албанску државну творевину на Балкану и успоставе контролу Приштине над читавом територијом Косова, поред осталог и северним делом покрајине (где живе Срби). Друго, ЕУЛЕКС помаже „унутрашњем формирању" система државне власти косовских албанаца у сфери правосуђа, унутрашњих послова и царине. Ово последње је нарочито индикативно, јер постојање царине један је од основних знакова државности. И овде ЕУЛЕКС даје приштинским „властима" податке о робном промету преко севера Косова како би било могуће, засад још формално, убирати царинске дажбине. А да би се формално трансформисало у фактичко, ЕУЛЕКС инсистира на стварању јединствене царине као албанске државне институције, како би се на лицу места убирале царинске дажбине у корист „централне приштинске владе".

Свој допринос „ширењу" албанске власти дају и власти Србије. Срби северног Косова инсистирали су на томе да се пододелења српског МУП – Косовска полицијска сслужба (КПС), која је присутна тамо, а такође судство, налазе под јурисдикцијом Београда, али је он сматрао могућим да се те две сфере предају на откуп мисији ЕУЛЕКС и приштинским „властима". У пракси то значи да судски систем на северу не функционише, судски процеси се одвијају у јужној Митровици и Приштини. Природно да су судије искључиво албанци. Председник Скупштине заједнице општина Косова и Метохије М.Јакшић тим поводом наглашава, да „Београд помаже ЕУЛЕКС да створи државу за албанце. А то је оно што је Београд обећао Бриселу и Вашингтону да би ушао у Европску унију".

Треће, ЕУЛЕКС не само да не спречава експанзију албанаца на север Косова, него и стимулише даље покушаје албанаца да граде куће у северном правцу. И четврто, присуство у покрајини ЕУЛЕКС своди улогу мисије ОУН на минимум. На тај начин,. закључује М.Јакшић, циљ мисије ЕУЛЕКС јесте интеграција севера Коцова у „Републику Косово" ⁴. С тим у вези косовско питање остаје један од најзаоштренијих међународних проблема и једна од основних тема за руско-српско разматрање.

Међутим, истовремено са припремама за посету руског председника, развија се и супротна тенденција. Поред осталог, „отвара се конструктивни дијалог у односу на НАТО", прецизније, надувавају се „НАТО-лакејски мотиви". Дијалог је конструктиван у првом реду за саму алијансу и обавља се он јавно у циљу јачања доминирајућег утицаја САД на Балкану. У овом тренутку у Нареодној скупштини Србије разматрају се Стратегија националне безбедности и Стратегија одбране, где се више не помиње војни неутралитет земље, али се зато седам пута помињу САД, Русија – једном, трећину докумената заузимају мишљења о односима са НАТО. Начелник Генералштаба Армије Србије М.Милетић је ових дана отпутовао у званичну посету Енглеској са циљем „развијања војне сарадње између Енглеске и Србије".

Чланови НАТО већ су Мађарска, Румунија, Бугарска, Албанија и Хрватска, буквално је на прагу Македонија, а Црна Гора и Босна и Херцеговина су чланство у алијанси прогласили својим спољнополитичким приоритетом, НАТО је фактички присутан на Косову и Метохији. Заједно са Црном Гором и БиХ Србија је 2006. године уз одлучујућу улогу САД укључена у програм Партнерство за мир. Министар одбране Србије Д.Шутановац инсистира на томе да Србија треба да добије „статус прогресивног учесника" Програма, а као један од најважнијих задатака он наводи „отварање мисије у Бриселу" – то је планирано до краја ове године, а циљ мисије јесте „сарадња са комитетима НАТО, војним и невојним, отвореним за државе – учеснице Партнерства за мир"⁵.

Чак штавише, 19. октобра 2009. године почели су се појављивати подаци о томе, да Пентагон намерава да издвоји 100 милиона долара за изградњу нових војних база у Румунији (у року од два месеца!) и Бугарској (њено отварање предвиђено је у периоду 2011-2012. године). Те базе су део глобалне стратегије САД за предислокацију америчких војних пододелења из Немачке у земље Источне Европе.

У условима напете геополитичке ситуације у региону и покушаја рушења суверенитета Србије, посета шефа Руске државе може представљати почетак нове фазе развоја руско-српске солидарности и узајамно корисне сарадње у политичкој, економској, научној и културној обалсти.

_____________________

¹ http://www.clcr.ru/Russe/RZG/157%20II%20russe/157_II_R_page09.html

² http://warmech.narod.ru/easteur/evrukr7-2.html

³ http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tadic-Odbijam-ulogu-zlochinca-za-Srbiju.sr.html

⁴ http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/skupstina-zajednica-opstina-kim-urucuje-peticiju-tadicu-i-konuzinu.html

⁵ http://www.nspm.rs/srbija-i-nato/pet-kljucnih-faktora.html

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2541