Посета Дмитрија Медведева Србији

Ана ФИЛИМОНОВА

Посета Дмитрија Медведева Србији

20. октобра у Србију, на свечаности поводом 65-годишњице ослобођења Београда, стиже председник Русије Д.А.Медведев. То је прва посета шефа Руске државе осам година након што је бившу Савезну Републику Југославију посетио Владимир Путин.

За наше народе веома је важно заједничко обележавање овог јубилеја. Нарочито у контексту контра-потеза удруженим наприма прозападних медијских ресурса и невладиних организација, као и специјалних служби, које су у Србији развиле веома разгранатиу агитационо-пропагандну активност, која има за циљ да се помоћу суптилних технологија, замене националне вредности српског народа. Главни циљ сличне „работе" јесте геостратешко, војно и економско устоличење САД на Балкану. Титанске акције у циљу претварања Србије у један од бастиона америчког утицаја на Балкану на економском плану скопчане су са плановима реализације гасовода „Набуко". Реализација руско-српских споразума о „Јужном току", на против, изводи Србију на принципијелно нов ниво у региону – трансформише је у кључни енергетски фактор. Посета Д.А. Медведева представља својеврсну геополитичку противтежу, чиме се Србији даје могућност да се ослободи контролисаног развоја. И пре свега, на економском плану – Русија одобрава кредит Србији од једне милијарде евра.

Подсетимо да су заједничку операцију за ослобођење Београда – а тим поводом је уприличена посета руског шефа државе – извели Црвена армија и Народно-ослободилачка војска Југославије. До тог тренутка немачка војска у Југославији имала је три армијске групације са 400 хиљада људи и око 190 хиљада „квислинга" (хрватских фашиста-усташа, домобрана и других). У септембру 1944. године војска Трећег украјинског фронта под командом маршала Ф.Толбухина изашла је на београдски правац. Заузимање престонице Југославије повлачило је за собом излазак Црвене армије на комуникације групе немачких армија „Е", дислоцираних у Грчкој, и потпуно блокирање противника на Балканском полуострву. Зато је Београд бранила моћна групација немачких армија „Ф" под командом генерал-фелдмаршала М.Вајхса.¹

Договор о заједничкој офанзиви постигао је врховни командант Народно ослободилачке војске Југославије Јосип Броз Тито, који је у ноћи између 18. и 19. септембра тајно делетео у Румунију, а потом у Москву где се састао са Ј.В.Стаљином. Тито је добио од СССР материјалну помоћ, а заједно са генералом С.С.Бирјузовом направљен је план офанзиве.

Београдска операција дели се у две етапе. У првој етапи (28. септембра – 10. октобра) 57-ма армија под командом генерала Н.А.Гагена је у садејству са јединицама 14-ог корпуса НОВЈ пробила пограничнуодбрамбену линију противника, савладала његов отпор и дошла до Мораве, у ходу форсиравши реку и заузевши на њеној западној обали мостобране. У другој етапи (11. – 20. октобра) 57-ма армија, 4-ти гардијски механизовани корпус генерала тенковске војске В.И-Жданова и фронтовске резерве у садејству са 14-им корпусом НОВЈ под командом генерала Данила Лекића, развијајући офанзиву, пресекли су основне комуникације противника у долини Мораве, спојивши се са 1-ом армијском групом НОВЈ на челу са генералом Пеком Дапчевићем и започели битку за Београд. Борбене операције у граду извођене су истовремено са ликвидацијом крупне групације противника, опкољене југоисточно и јужније од града, и не хајући при том на губитке, војска је јуришала на град. Совјетска и југословенска војска су опколиле и уништиле непријатељску групацију југоисточно од Београда која је бројала 20 хиљада људи, и ослободила престоницу Југославије². Ослобођење Београда означило је крај немачке окупације Југославије, која је трајала 1287 дана.

Такве су славне странице руске и српске историје. И неславни наставак - либерална власт је у Србији променила називе улица Београда, које су добиле име у част Толбухина, Бирјузова и Жданова. Сада су, уочи посете Д.А.Медведева, српске власти обећале да ће у част руских хероја-ослободилаца назвати... нове улице у београдским новим насељима...

Руски министар за ванредне ситуације С.Шојгу је допутовао у Београд још раније. Он води преговоре са премијером српске владе М.Цветковићем, потпредседником владе Србије и министром унутрашњих послова И.Дачићем, министром енергетике П.Шкундрићем и министром инфраструктуре М.Мркоњићем. Затим ће бити одржано осмо заседање Међувладиног српско-руског комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу, чији је шеф Сергеј Шојгу, а потом ће уследити потписивање одговарајућих протокола. Очекује се потписивање два споразума – о сарадњи на изградњи у граду Нишу центра за реаговање у случају ванредних ситуација или хуманитарних катастрофа.

У току преговора између Д.А.Медведева и Б.Тадића очекује се разматрање билатералних односа, економске сарадње и других питања од стратешког за обе стране значаја. Очекује се потписивање шест међудржавних споразума, који обухватају практично све обалсти билатералне сарадње – политику, економију, науку, технику, културу и образовање.

На геополитичком плану српско руководство прави неке прогнозе у погледу перспектива дијалога на линији Србија – Русија и Србија – Европска унија. На пример, 18. октобра у интервјуу немачком издању „Велт" на предлог о томе да је Србији неопходно да се дистанцира од Русије, ако жели да уђе у Европу, Б.Тадић је изјавио, да „Србија нема разлога да има већу дистанцу од Русије него од Немачке", јер и Немачка има односе са Русиојом који су „чак тешњи него што их има Србија". Тадић је чак изразио наду да ће Србија моћи да игра сличну Немачкој улогу посредника између Русије и Европске уније. ³.

Једна од значајнијих тема на руско-српским преговорима биће проблем Косова и Метохије, имајући у виду приближавање почетка заседања Међународног суда – 1. децембра, а у току тих заседања биће донесен консултативни закључак у погледу законитости проглашења независности Косова. Русија је упутила Суду образложење свог става и њени представници ће учествовати у процесу. Своје позиције за и против независности јужне српске покрајине ће на процесу, у току 9-дневних дискусија, изнети 29 земаља. Првог дана ће своје ставове изнети представници Републике Србије с једне стране, и адвокати које је ангажовала албанска страна – с друге стране. 8. децембра заказан је фактички дуел између представника САД и Русије, које ће по први пут у историји Међународног суда наступити са различитих страна барикаде. Индикативно је да ће интересе косовских албанаца и независност Косова бранити Хрватска – једина од свих република бивше Југославије.

Проблем се своди и на само Косово, поред осталог, на присуство у покрајини мисије Европске уније ЕУЛЕКС, против које се оштро залажу Срби. На пример, преко 48 хиљада представника косовских Срба ставило је своје потписе на петицију са захтевом да ЕУЛЕКС оде са Косова. Петиција је предата српском председнику Б.Тадићу, и руском амбасадору А.В.Конузину са молбом да буде уручена руском председнику.

За годину и нешто свог присуства у покрајини ЕУЛЕКС је исказао приврженост пређашњем курсу Запада у односу на Србију и Србе. Као прво, то је подршка албанским тежњама да утврде другу албанску државну творевину на Балкану и успоставе контролу Приштине над читавом територијом Косова, поред осталог и северним делом покрајине (где живе Срби). Друго, ЕУЛЕКС помаже „унутрашњем формирању" система државне власти косовских албанаца у сфери правосуђа, унутрашњих послова и царине. Ово последње је нарочито индикативно, јер постојање царине један је од основних знакова државности. И овде ЕУЛЕКС даје приштинским „властима" податке о робном промету преко севера Косова како би било могуће, засад још формално, убирати царинске дажбине. А да би се формално трансформисало у фактичко, ЕУЛЕКС инсистира на стварању јединствене царине као албанске државне институције, како би се на лицу места убирале царинске дажбине у корист „централне приштинске владе".

Свој допринос „ширењу" албанске власти дају и власти Србије. Срби северног Косова инсистирали су на томе да се пододелења српског МУП – Косовска полицијска сслужба (КПС), која је присутна тамо, а такође судство, налазе под јурисдикцијом Београда, али је он сматрао могућим да се те две сфере предају на откуп мисији ЕУЛЕКС и приштинским „властима". У пракси то значи да судски систем на северу не функционише, судски процеси се одвијају у јужној Митровици и Приштини. Природно да су судије искључиво албанци. Председник Скупштине заједнице општина Косова и Метохије М.Јакшић тим поводом наглашава, да „Београд помаже ЕУЛЕКС да створи државу за албанце. А то је оно што је Београд обећао Бриселу и Вашингтону да би ушао у Европску унију".

Треће, ЕУЛЕКС не само да не спречава експанзију албанаца на север Косова, него и стимулише даље покушаје албанаца да граде куће у северном правцу. И четврто, присуство у покрајини ЕУЛЕКС своди улогу мисије ОУН на минимум. На тај начин,. закључује М.Јакшић, циљ мисије ЕУЛЕКС јесте интеграција севера Коцова у „Републику Косово" ⁴. С тим у вези косовско питање остаје један од најзаоштренијих међународних проблема и једна од основних тема за руско-српско разматрање.

Међутим, истовремено са припремама за посету руског председника, развија се и супротна тенденција. Поред осталог, „отвара се конструктивни дијалог у односу на НАТО", прецизније, надувавају се „НАТО-лакејски мотиви". Дијалог је конструктиван у првом реду за саму алијансу и обавља се он јавно у циљу јачања доминирајућег утицаја САД на Балкану. У овом тренутку у Нареодној скупштини Србије разматрају се Стратегија националне безбедности и Стратегија одбране, где се више не помиње војни неутралитет земље, али се зато седам пута помињу САД, Русија – једном, трећину докумената заузимају мишљења о односима са НАТО. Начелник Генералштаба Армије Србије М.Милетић је ових дана отпутовао у званичну посету Енглеској са циљем „развијања војне сарадње између Енглеске и Србије".

Чланови НАТО већ су Мађарска, Румунија, Бугарска, Албанија и Хрватска, буквално је на прагу Македонија, а Црна Гора и Босна и Херцеговина су чланство у алијанси прогласили својим спољнополитичким приоритетом, НАТО је фактички присутан на Косову и Метохији. Заједно са Црном Гором и БиХ Србија је 2006. године уз одлучујућу улогу САД укључена у програм Партнерство за мир. Министар одбране Србије Д.Шутановац инсистира на томе да Србија треба да добије „статус прогресивног учесника" Програма, а као један од најважнијих задатака он наводи „отварање мисије у Бриселу" – то је планирано до краја ове године, а циљ мисије јесте „сарадња са комитетима НАТО, војним и невојним, отвореним за државе – учеснице Партнерства за мир"⁵.

Чак штавише, 19. октобра 2009. године почели су се појављивати подаци о томе, да Пентагон намерава да издвоји 100 милиона долара за изградњу нових војних база у Румунији (у року од два месеца!) и Бугарској (њено отварање предвиђено је у периоду 2011-2012. године). Те базе су део глобалне стратегије САД за предислокацију америчких војних пододелења из Немачке у земље Источне Европе.

У условима напете геополитичке ситуације у региону и покушаја рушења суверенитета Србије, посета шефа Руске државе може представљати почетак нове фазе развоја руско-српске солидарности и узајамно корисне сарадње у политичкој, економској, научној и културној обалсти.

_____________________

¹ http://www.clcr.ru/Russe/RZG/157%20II%20russe/157_II_R_page09.html

² http://warmech.narod.ru/easteur/evrukr7-2.html

³ http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tadic-Odbijam-ulogu-zlochinca-za-Srbiju.sr.html

⁴ http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/skupstina-zajednica-opstina-kim-urucuje-peticiju-tadicu-i-konuzinu.html

⁵ http://www.nspm.rs/srbija-i-nato/pet-kljucnih-faktora.html

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2541