Н. Катић: Србија, европске вредности и европски интереси

standard.rs

Н. Катић: Србија, европске вредности и европски интереси - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

5-6 minutes

---

четвртак 03. јануар 2019. 11:13

Једина нада, ако наде уопште има, јесте да на власт дођу они који странцима ништа не дугују

Власт је последњих недеља показала да стоички трпи шамарања и понижења без обзира на то да ли долазе из Приштине или Париза. И не само да власт то трпи већ и одлучно и чврсто одлази по још. Таква толерантност и стоицизам наилазе на пуну подршку.

Чини се да ниједна власт није добијала толико комплимената за своју економску политику и за спољнополитичку кооперативност, колико их добија актуелна власт. Похвале стижу са свих важних страна, а последња је управо стигла из срца Европске уније. Како је премијерка обавестила нацију, у Бриселу су очарани и захвални што влада није увела контрамере Косову, чиме је Србија допринела регионалној стабилности.

Део опозиционе јавности је зачуђен и разочаран чињеницом да ЕУ нема крупнијих примедби на догађања на домаћој политичкој и медијској сцени, и што ЕУ не чини ништа да се европске вредности (шта год оне значиле) у Србији успоставе. Неки од опозиционих политичара верују да је проблем у томе што Европа нема увид у оно што се у Србији дешава, па би да објасне и да замоле Брисел да утиче на српске власти како би се ствари поправиле. Свако ко тако мисли залутао је у политику и не разуме свет у коме живи.

Позивање било кога да интервенише и утиче на политичке процесе у Србији само је додатно понижавање већ понижене нације. Призивање старатеља је мучна манифестација политичке и сваке друге инфериорности. Веровање како ће неко други решавати српске проблеме у корист њених грађана је и јасна манифестација политичке инфантилности. Странци се ионако већ деценијама мешају у домаће политичке процесе и то није усрећило Србију. Више истог неће помоћи.

Као да промиче да ЕУ не брани тзв. европске вредности ни у сопственом дворишту. Као да промиче да ван свог дворишта ЕУ цинично и конзистентно примењује политику двоструких стандарда, да то ради већ деценијама и да то издашно вежба и на Србији. Коначно, зашто би ЕУ елита бринула о интересима грађана Србије када не брине ни о интересима сопствених грађана?

Постоје само европски интереси – само интереси пословне олигархије и њихових политичких послушника. Тако дефинисани „европски интереси" увек ће ићи испред декларисаних вредности – демократије, права, правде и хуманости. Европа ће зато подржавати само оне политичке структуре које иду на руку описаним интересима.

Из угла европских интереса идеална власт је она која не држи до суверенитета, која је послушна и спремна да изађе у сусрет свим политичким захтевима и условљавањима које ЕУ намеће. Идеална власт је она која са пуно ентузијазма распродаје национална добра и која ради у корист страних пословних интереса. У том контексту најбоље је да власт буде неспособна, некомпетентна, корумпирана и зато лака за уцењивање. Важно је и да власт буде бахата, јер само бахата власт може одлучно и ефикасно да спроводи оно што се од ње тражи.

Метод владања у коме је власт сервилна према страним центрима моћи а брутална према домаћим опонентима може изгледати као добитна комбинација и рецепт за дуг опстанак на власти. Таква политика се ипак не може водити бескрајно дуго. Пре или касније, овим или оним поводом, на овај или онај миг, до побуне ће доћи. Тада ће се и ЕУ наједном присетити да стара власт угрожава демократију и европске вредности, да ипак није фактор регионалне стабилности и да зато мора сићи са сцене.

Да би се балон незадовољства пажљиво издувао, да процес не би измакао контроли, морају се понудити нова лица, или бар стара лица са неком новом шминком. А нова лица не падају с неба, нити се спонтано појављују на јавној сцени. Она се у правилу пажљиво стварају и култивишу кроз невладине организације којима је премрежен јавни простор, као и кроз сталне контакте које са потенцијалним кандидатима одржавају они чији је посао да контролишу домаће политичке процесе. Циљ је да нове власти и нова лица наставе стару политику са нешто другачијом реториком, или краће – да Курта замени Мурту.

Све што важи за ЕУ и за методе њеног деловања, важи и за све друге светске центре моћи без обзира са које стране света долазили. У геостратешким играма, у играма интереса, нема ни невиних, ни наивних. Промену набоље не могу донети странци, нити ће се таква промена икада десити уз страну помоћ. Једина нада, ако наде уопште има, јесте да на власт дођу они који странцима ништа не дугују, који нису одгајани у страним вртовима и који нису подложни уценама било какве врсте. Да ли таквих људи у Србији има, да ли икада могу добити шансу и да ли их грађани Србије могу препознати ако се то икада деси?

Извор Политика, 03. јануар 2019.

 

Dušan Reljić: Vitlanje sabljama u ćorsokaku

dw.com

Vitlanje sabljama u ćorsokaku | DW | 03.01.2019

Deutsche Welle (www.dw.com)

4-5 minutes

---

„Verbalna agresivnost između Beograda i Prištine pokazuje da su politička vođstva shvatila da su zaglavljena u ćorsokaku – baš kao i međunarodna zajednica", kaže Dušan Reljić iz nemačke Fondacije za nauku i politiku.

Više nemačkih dnevnih listova je objavilo intervju sa Dušanom Reljićem „koji rukovodi briselskim ogrankom nemačkog trusta mozgova Fondacija za nauku i politiku i u intervjuu govori o Kosovu, Srbiji i odnosima sa EU".

Kada je reč o aktuelnim nemirima i zađevicama između Beograda i Prištine, Reljić smatra da situacija izgleda „kao ples u kojem dve grupe vitlaju sabljama, ali ne seku; obe strane pokazuju da su odlučne, ali nema opasnosti od izbijanja većeg nasilja. Na Kosovu je još stacionirano oko 5.000 vojnika KFOR i niko u regionu nije zainteresovan za sukob sa tim jedinicama. No, povećana verbalna agresivnost između Beograda i Prištine pokazuje da su politička vođstva shvatila da su zaglavljena u ćorsokaku – uostalom, baš kao i međunarodna zajednica".

Reljić je podsetio da se „situacija na Kosovu, posle intervencije NATO u korist kosovskih Albanaca 1999. nije promenila – i pored proglašavanja nezavisnosti pre deset godina, kao i da pripadnici srpske manjine nisu mogli i ne mogu da se pomire sa tim da su prinuđeni da postanu državljani jedne druge zemlje".

S druge strane, on je skeptičan i kada je reč o izgledima na uspeh pregovora između Srbije i Kosova uz pomoć EU, mada „zemlje takozvanog Zapadnog Balkana formalno ne pripadaju EU, ali su njome geografski okružene. Čitav taj region je ekonomski, politički i socijalno na neki način postao deo EU iako nije primljen u članstvo. U pravcu EU se odvija 85 odsto trgovine, a četvrtina stanovništva tog regiona je u proteklih 20 godina emigrirala – pre svega u EU."

Zato Reljić smatra da „EU ne treba da u Maliju ili Avganistanu dokazuje da je mirotvorna snaga koja može da uspostavi ili bar podupre stabilne ekonomske, političke i socijalne strukture – već da to treba da dokaže u zemljama Zapadnog Balkana."

Prema rečima Dušana Reljića, veliko je pitanja da li će i koliko EU uopšte biti spremna da primi zemlje regiona, zbog internih problema, Bregzita... Iako je region „ekonomski ionako već u EU", „ljudi tamo nemaju veliku privilegiju da za otvorenost svojih tržišta budu plaćeni iz strukturnih fondova EU. I zato će za te države biti veoma teško da postanu ekonomski i politički stabilne."

Ta društva se osipaju i krvare, „jer ne dobijaju sveobuhvatnu finansijsku podršku EU", rekao je stručnjak Fondacije za nauku i politiku u koji su objavili Berliner cajtung, Hanoverše algemajne cajtung i drugi.

A ciriški dnevnik Tagesancajger prenosi analizu agencije DPA u kojoj piše da Rusija želi da poveća svoj uticaj na Balkanu: „Svi učesnici su krivi za to što nepotpuno ujedinjena Evropa ima takve probleme sa geopolitičkom crnom rupom koja se otvara između Hrvatske i Grčke. Balkanske zemlje se muče sa standardima koje od njih traži EU, zapinje sa uspostavljanjem pravne države, sa borbom protiv korupcije, sa prevladavanjem etničkih konflikata. To je tužna i stara priča. A novo je to što se EU udaljava od zemalja od kojih je sama zatražila da joj se približe."

„U Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i u bosanskoj Republici Srpskoj, ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da poveća svoj uticaj. Tako bi na Balkanu uskoro mogli da se sučele interesi Zapada i Rusije. Kao vesnik tog trenda može da posluži konflikt između Srbije i Kosova. Proćerdano vreme kao 2018. bi moglo ubrzo da ose osveti Evropi", zaključuje se u tekstu.

priredio Saša Bojić

 

Тимоти Лес: РС ће се одвојити од БиХ..........

nspm.rs

: Тимоти Лес: РС ће се одвојити од БиХ, пре свега зато што су Срби екстремно незадовољни заједничким животом

:

2-3 minutes

---

четвртак, 03. јануар 2019.

 РС ће се одвојити од БиХ, пре свега зато што су Срби у БиХ екстремно незадовољни заједничким животом, изјавио је Тимоти Лес, бивши дипломата.

"Они осећају да им је безбедност угрожена политиком Сарајева и дубоко су повређени наметнутим одлукама, нарочито током управе Педија Ешдауна, која их је додатно одвојила од БиХ", каже директор британског аналитичког центра "Нова Европа" Лес у интервјуу за београдски недељник НИН.

Како други разлог због кога ће се РС одвојити од БиХ јесте промена међународног окружења. 

"Последњих 20 година Запад је имао надмоћ над Босном и држао све опције затвореним, што значи да чак и ако су босански Срби желели да се дистанцирају од Сарајева, то им није било дозвољено. Данас се Европска унија суочава с пропадањем и минималним утицајем који има у Босни због чињенице да не планира проширење", рекао је Лес. 

Он констатује да интересовање САД за Балкан данас пада, што ствара ситуацију у којој босански Срби имају прилику да погурају своју идеју одвајања. 

"Донедавно ЕУ је била регионални полицајац, који је ту одговорност у последњој деценији преузео од САД. Начин на који ЕУ приморавала на реализацију одређених политика текао је с изговором стицања чланства. Другим речима, ЕУ је овом региону понудила шансу да се придружи тој организацији ако сахрани националне фрустрације. У неком смислу је то чак и остварено", рекао је Лес. 

Он је оценио да председник Србије Александар Вучић ради на постизању компромиса с Приштином, умирује босанске Србе, највише зато што жели чланство у ЕУ. 

Међутим, сматра Лес ова фаза историје је сада готова. 

"ЕУ је у стању неповратног пада, па је понуда о чланству повучена. ЕУ има мало да понуди овом региону осим новца, па самим тим нема ни ауторитет", каже Лес.

(Танјуг)