Претражи овај блог

уторак, 3. септембар 2019.

СНИМАК ИЗ 1941. ДЕМАНТУЈЕ КИТАРОВИЋЕВУ: Ево како су се Хрвати борили против нациста! (ВИДЕО)

СНИМАК ИЗ 1941. ДЕМАНТУЈЕ КИТАРОВИЋЕВУ:  Ево како су се Хрвати борили против нациста! (ВИДЕО)

02.09.2019. - 17:41

ИСКРА на Фејсбуку

 

Колинда Грабар Китаровић (Фото: Спутњик/АП)

Предсједница Хрватске Грабар Китаровић изјавила је поводом обиљежавања 80 година од почетка Другог свјетског рата у Варшави, да су Хрвати, сразмјерно броју становника, највише допринијели борби против фашизма.

Упркос старој пропаганди нациста по којој 100 пута поновљена лаж постаје истина коју примјењује хрватско руководство, снимак из 1941. године демантује изјаву Китаровић.

Наиме, на архивском снимку види се како грађани Загреба са одушевљењем дочекују њемачке трупе.

Погледајте како је то изгледало:

https://youtu.be/fWY4BOIvaV0

Лазански: Ниједан западни изасланик за Балкан није успео, неће ни Палмер

standard.rs

Лазански: Ниједан западни изасланик за Балкан није успео, неће ни Палмер - Нови Стандард

http://newlookworld.com/

5-7 minutes


уторак 03. септембар 2019. 11:55

"Не знам ниједног изасланика који је успео. Ово је квадратура круга коју сваки паметан амерички политичар треба да избегава", рекао је он

 

Метју Палмер постављен је за специјалног представника САД за Западни Балкан, а амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански оцењује да то за америчког дипломату није добро и да не зна ниједног изасланика за западни Балкан који је успео у својој мисији. Како каже, ово подручје је квадратура круга коју сваки амерички политичар треба да избегава.

„Ако је мало проучио историју, онда то није требало да прихвати. Сви изасланици су или умрли изненада или смењени, од Ричарда Холбрука до Хојт Лија. Не знам ниједног изасланика за Западни Балкан који је успео. Ово је квадратура круга коју сваки паметан амерички политичар треба да избегава", шаљиво је Лазански оценио долазак специјалног америчког изасланика у регион.

Међутим, озбиљно додаје да косовски проблем можемо само ми да решимо – Београд и Приштина. Палмер је као решење навео узајамно признање Београда и Приштине, а гост Новог дана каже да колико зна Србија неће признати Косово. А да ли ће то икада урадити, не би о томе, јер како каже, у политици никада не реците никада јер је међународна политика трговина.

„Да видимо шта добијамо. Међународна политика је трговина. Принципи су принципи, али да видимо конкретно шта и како. Ми у овоме часу чупамо шта се ишчупати да. Ситуација није једноставна и лака, косовски проблем постоји још од краља Александра, нико није успео да га реши. Ми покушавамо да видимо шта може да се ишчупа", оцењује Лазански тренутни положај Србије.

Иако из САД стижу поруке да таксе, које је Приштина увела на робу из централне Србије, треба укинути и да је неопходан наставак дијалога, Лазански каже да Вашингтон да хоће могао је да притисне Косово да укине таксе. Овако, оне се користе да би се вршио посредан притисак на Србију, сматра гост Новог дана.

„Аха, ви сте добри са Русима. Прекините однос са Москвом, па ћемо наговорити ове у Приштини да скину таксе. То вам је та понуда", објашњава Лазански.

У РУСИЈУ НАЈВИШЕ ИЗВОЗИМО ХУЛАХОПКЕ
Мирослав Лазански, дугогодишњи спољно-политички и војни коментатор, ускоро ступа на дужност амбасадора у Москви. Каже да га на новом радном месту чека много посла јер се очекује долазак Ане Брнабић у Русију, потписивање споразума са Евроазијском унијом, а могућ је и долазак руског премијера Дмитрија Медведева у Србију 20. октобра за Дан ослобођења Београда. У Москву путује и министар културе Владан Вукосављевић због потписивања споразума о оснивању српског културног центра.

Говорећи о трговинском споразуму са Евроазијском унијом, Лазански каже да критике које су се чуле од Мирослава Лајчака и неких других бриселских званичника, не представљају највиши ниво и да нико од највиших званичника ЕУ није прекао да Србија нема право или не сме да потпише такав споразум и примењује га до уласка у ЕУ, када морамо да ускладимо политику са политиком Брисела.

„А после тога, можда га раскинемо, замрзнемо, прилагодимо. Европске земље се труде да нађу модалитете сарадње са Русијом, нису срећне због санкција", објашњава Лазански.

Србија у Русију извози робу у вредности мањој од милијарду долара. Гост Новог дана објашњава да је за то крива структура производа које шаљемо на руско тржиште и истиче да највише извозимо пољопривредне производе и хулахопке.

„Оно што је некада бивша Југославија извозила. Зар то није мало трагично на српску привреду", упитао је српски амбасадор у Москви. Он додаје да Русији нису потребни полифабриканти и сировине, које извозимо у ЕУ, а које и сами имају. Када је у питању извоз „фијата" у Русију, Лазански објашњава да бесцариснки увоз подразумева да је производ више од 50 одсто наш, што није у случају аутомобила „фијат" који се производи у Крагујевцу.

„У односима између земаља нема братских народа, али када је у питању новац и уговори, ту се сви понашају као капиталисти. Истина, они нама изађу много пута у сусрет. Ако извезете киви или банане у Русију и кажете да је земља порекла Србија, цариник он се смеје али погледа кроз прсте. Али ако извезете јабуке и кажете да су из Србије, а оне су из Пољске, онда је у питању реекспорт и они то не дају", објашњава Лазански.

„АКО ЈЕ ЗА АНТИФАШИЗАМ, ЗАШТО НЕ ОДЕ НА СУТЈЕСКУ"
Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић је поводом 80. годишњице од почетка Другог светкосг рата изјавила да је Хрватска сразмерно броју становника дала највећи допринос у борби против фашизма. Лазански каже да се ова изјава уклапа у тенденцију ревизије историје.

„Дивим се Хрватима који су '41. отишли у Народно ослободилачку борбу из идеологије, али је чињеница да је НДХ имала широку подршку народних маса. До '43. и пада Италије много народа је учествовало у квислиншким формацијама. Ако хрватска председница велича антифашизам, како то да никада није отишла на комеморацију битке на Сутјесци или Неретви, где је било Хрвата партизана, Далматинаца? А онда се оде у Блајбург па се клањају усташкој војсци која је тамо заробљена и делимично побијена '45", пита гост Новог дана.

Он додаје да таквим изјавама само трују односи између Србије и Хрватске и пита како наћи модус да ти односи буду добри, ако Хрватска целокупну историју почиње од 1991. године.

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб

Извор Н1, 03. септембар 2019.

 

Када не могу да дисциплинују Русију, покушаће са Србијом

rs.sputniknews.com

Када не могу да дисциплинују Русију, покушаће са Србијом

Sputnik

5-6 minutes


Политичка офанзива Вашингтона, у циљу постизања договора Београда и Приштине, чини се да добија на интензитету. Томе у прилог говори чињеница да, непосредно по именовању Метјуа Палмера за специјалног изасланика САД за Западни Балкан, подршку дијалогу две стране планирају да дају и амерички сенатори Крис Марфи и Рон Џонсон, који ће ове недеље, како је Марфи најавио, „посетити Косово и Србију".

„Русија нам не дозвољава улазак код њих, али Џонсон и ја ћемо посетити Украјину, Србију и Косово ове недеље, како бисмо сведочили двостраначкој подршци новој украјинској Влади и сталном дијалогу Београда и Приштине", написао је на свом налогу на Твитеру сенатор Марфи, а преноси „Лајми".

© Tanjug / ZORAN STANIC

Метју Палмер, специјални изасланик САД за Западни Балкан - жели да Београд и Приштину врати за сто и што пре дође до решења.

Зашто се Америци жури?

Овај развој ситуације није изненађење за Владислава Јовановића, некадашњег шефа српске дипломатије, јер се, како каже, Сједињеним Америчким Државама жури да се питање односа Београда и Приштине што пре реши, и то из два разлога.

„На решавање овог питања САД чекају 11 година, јер у срцу Европе, на континенту који је најорганизованији и правно најуређенији на свету, постоји једна држава која, у правном смислу, није међународно призната од стране Уједињених нација. Дакле, не може се дуго толерисати непотврђивање независности од стране Србије. Други разлог је у томе што је борба за нормализацију односа између Београда и Приштине саставни део борбе за потискивање утицаја, пре свега Русије, али и Кине и других сила са Балкана", објашњава Јовановић.

Америка, додаје наш саговорник, па онда и њени млађи, западни партнери сматрају да цео Балкан припада њиховој интересној сфери. Зато, напомиње, и верују да треба пожурити са отклањањем заосталих спорова ради припремања преосталих земаља Балкана на један релативно убрзани улазак у такозване евро-атлантске организације.

„То је њихов политички и геостратегијски циљ и све друго подређују томе. Зато се и брзина којом сада желе да доврше процес признавања Косова оправдава и објашњава геополитичком потребом да се одстране други конкуренти са Балкана. Косово, нерешено какво јесте, отежава процес потискивања других сила са Балкана, па је овде реч о директном политичком сукобу између великих сила — ривала, јер Запад сматра да има првенство и да треба да буде једини од утицаја на Балкану", примећује Јовановић.

Преламање питања Косова „преко колена"

Србија се зато нашла у центру убрзаног кретања ствари, које, истиче Јовановић, нису сасвим у нашем интересу.

„Свако убрзавање значи да неко жели да се питање Косова 'преломи' на досадашњи начин. Наиме, нема никаквих наговештаја да би Америка могла да промени неке базичне погледе на Косово, које је до сада имала и покушавала да нам натури. Са њихове стране, постоји само брига да се што пре то заврши, али како, у чијем интересу и на чију штету? Немамо никаквих назнака. Пре ће бити да желе да Косово, такво какво су они створили, буде што пре прихваћено са наше стране, без неких озбиљнијих измена у погледу територије, или односа према тамошњем српском становништву", указује Јовановић.

У овом тренутку, додаје, немамо разлога за очекивања, или наду да би Америка могла бити мање пристрасна, или непристрасна, а што би могло да доведе до компромиса две стране.

„Компромис је кретање обе стране до пола пута. Све друго није компромис, већ наметање решења једној страни", категоричан је Владислав Јовановић.

Резолуција 1244 кључна тачка преговора 

На питање шта Београд може да уради у овој ситуацији, некадашњи шеф српске дипломатије каже да излаза увек има, само треба спремности да се за тај излаз боримо и изборимо.

„Ово што се за сада нама нуди, као основа за признање и нормализацију, је свршена ствар — тај фактицитет, који су други створили, са својим циљевима и интересима, при чему нису уопште узимали у обзир наше интересе и циљеве. Ако бисмо ми тај интерес за брзо решавање ставили на нашу линију интереса, то значи да би решење морало бити у оквиру Резолуције УН 1244, као што је Србија и примљена у УН у њеним републичким границама, односно са Косовом, баш као што су и све друге бивше југословенске републике примљене у ту организацију у својим републичким границама", каже Јовановић.

„То треба да буде наша полазна тачка у преговорима и разговорима са другом страном", закључује Јовановић, уз оцену да би се на тај начин створили бољи услови да се заиста обе стране нађу на пола пута, а не да ми будемо на крају пута који су одредили и очекују од нас да то само „аминујемо".