Претражи овај блог

петак, 10. април 2015.

Америка је рат против Русије почела од Србије

Америка је рат против Русије почела од Србије

10. април 2015. Константин Качалин, ИА Регнум

 

Југославија је послужила као експериментална и геополитичка метафора за веће игре са Русијом.

Повезани чланци

 

Илустрација: Алексеј Иорш.

Сједињене Државе су још 1977. почеле да размишљају о „будућности Југославије". Било је јасно да ће после смрти маршала Тита Москва желети да се приближи новом руководству у Београду и да себи омогући приступ на Балкан и на Јадранско море. CIA је разрадила план за припрему и финансирање опозиције и дисидената „антикомунистичке оријентације". Председник САД Роналд Реган је 1987. основао „Комитет за пружање помоћи демократским дисидентима Југославије", који је изабрао оне „најдостојније": Алију Изетбеговића из Босне и Херцеговине и Фрању Туђмана из Хрватске. Они су добили задатак да се „баве децентрализацијом" СФРЈ. Доласком на власт бивших дисидената Изетбеговића и Туђмана, на Балкану је почео рат. Југославија се распала на мале државе под контролом Вашингтона.

Западни медији су, пошто су „за пет плус" одиграли информациони рат против Србије и обичних Срба, одлучили су да се не зауставе.

„Југословенски сценарио" , који су саставиле CIA и Бела кућа, није чинила само огромна финансијска и војна помоћ Сарајеву и Загребу, који су тачно пратили сва упутства „ментора из Вашингтона". Један од главних задатака био је информациони рат против Србије. Од Срба је требало начинити „главне кривце" за све балканске несреће. Идеолошка и пропагандна машинерија Запада је из дана у дан свом становништву пунила главе, понављајући: „Срби заслужују да буду кажњени." У посао су се укључили сви: и председници, и премијери, и новинари. Српски новинари су на то подсетили ових дана на сајту Intermagazin.rs. Ево неколико „најискренијих" изјава:

„Требало би да бомбардујете Србе", изјавио је папа римски Јован Павле II, обраћајући се америчком председнику Клинтону за време јавног наступа у Денверу. „Срби су народ без закона и вере. То је народ разбојника и терориста", изјавио је председник Француске Жак Ширак у јуну 1995. „Молим се да се ватра небеска обруши на Србе", изјавио је отац Пјер, познати свештеник у Француској. „Што се тиче Срба... то је један болестан народ", изјавио је генерал Жак Кот, бивши командант Унпрофора у Босни и Херцеговини, у Паризу 1997. „Србе треба бацити на колена", Клаус Кинкел, министар спољних послова Немачке у мају 1992. „Срби су злочиначки дупеглавци", Ричард Холбрук, специјални представник председника САД Била Клинтона у Југославији, 6. новембра 1995. за „New Yorker". „Зауставите Србе. Одмах. Заувек", Маргарет Тачер, бивша премијерка Велике Британије за „New York Times" у мају 1994. „Нека се Срби подаве у сопственом смраду", Хелмут Кол, канцелар Немачке, почетком 1998. „Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства", Тони Блер, премијер Велике Британије за време НАТО агресије против Србије 1999. „Срби спроводе терор и силују албанску децу", Бил Клинтон, председник САД, на прослави 50-годишњице НАТО-а у Вашингтону, 23-25. априла 1999. „Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба. Ове недеље осморо. То је јасан напредак", Бернар Кушнер, шеф мисије УН на Косову и Метохији за програм ТВ канала „France 2" у марту 2000. „Било је време да се нападне Југославија, надам се да није сувише касно!", лауреат Нобелове награде за књижевност Гинтер Грас, 26. марта 1999, два дана након што је почело бомбардовање Југославије.

Више о руско-српским односима

 

Било је јасно да Југославија треба да послужи као експериментална и геополитичка метафора за веће игре са Русијом. Државни секретар САД Џејмс Бејкер је у Лисабону 24. маја 1992, отворено изјавио о плановима Вашингтона: „... Желимо да у Русији буде велики број држава. На пример, на Уралу, у Сибиру и на Далеком Истоку." Познати амерички политиколог Збигњев Бжежински је силно прижељкивао да профункционише план према којем би Русију чинио велики број конфедералних држава, чије би „империјалистичке тежње биле слабије изражене". Бжежински је чврсто уверен да Америка треба да подржи сепаратизам у Русији.

Западни медији су, пошто су „за пет плус" одиграли информациони рат против Србије и обичних Срба, одлучили су да се не зауставе. Након што су на Балкану испробали најновије пропагандне технологије, одлучили су да крену даље – на Русију. Ми то нисмо одмах схватили. Дуго смо веровали у пријатељство са ЕУ и Америком. На свим федералним ТВ каналима смо гледали холивудске акционе филмове и сапунице. Надали смо се да Вашингтон воли Русе и да је спреман да им у свему помогне. Али узалуд. Последњи догађаји у Украјини су показали да су се Американци и Европљани једноставно припремали да Русију баце на колена и да учине исто што су учинили са некада снажном и напредном Југославијом. Добро је да смо коначно „прогледали" и да сад знамо да је „југословенски сценарио" био само увертира. Била је то само припрема за „крсташки поход" против Русије, против које се води отворен информациони и економски рат. Бжежински је одавно рекао својим газдама: „Русија је наш главни противник и треба постићи да она више никада не смета Америци да контролише цео свет. Сломили смо Југославију. Ред је на Русију."

Аутор је стручњак за Балкан из Москве.

Руски текст на порталу regnum.ru.

http://ruskarec.ru/opinion/2015/04/10/amerika_je_rat_protiv_rusije_pocela_od_srbije_38867.html

Savo Štrbac: Akrobatika hrvatskih sudova

Savo Štrbac: Akrobatika hrvatskih sudova

07. april 2015. 13:03 | Komentara: 0

Ističe se zabrinutost zbog kriterijuma po kojima se procesuiraju ratni zločini i dodaje da su slučajevi "disproporcionalno fokusirani na srpsku manjinu"

U NAJNOVIJEM izveštaju UN Komiteta za ljudska prava koji se tiče kršenja ljudskih prava u Hrvatskoj, kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, pozdravlja se dosad učinjeno na tom polju, ali ističe i žaljenje zbog sporosti istrage takvih slučajeva. Takođe, ističe se zabrinutost zbog kriterijuma po kojima se procesuiraju ratni zločini i dodaje da su slučajevi "disproporcionalno fokusirani na srpsku manjinu".

 

O kakvoj "disproporciji" je reč, najrečitije govore upravo podaci Državnog odvjetništva RH (DORH) izneseni u Izveštaju o radu za 2013. godinu (za 2014. nisu još objavljeni), prema kojima je, počev od 1999, krivični postupak zbog ratnih zločina pokrenut protiv 3.446 osoba.

Broj procesuiranih je još jedna "specijalnost" hrvatskog pravosuđa. Naime, umesto da broj procesuiranih raste kako se povećava njihov broj (u toku 2013. doneseno je 37 naloga za otvaranje istrage, s tim da u jednom rešenju može biti i više osoba), kod njih se taj broj smanjuje iz godine u godinu, o čemu opet svedoče brojke iz godišnjih izveštaja DORH.

U izveštaju za 2007. navodi se 3.827 pokrenutih postupaka, što znači da se broj procesiuranih od tada do kraja 2013. smanjio za 381 osobu. Kakvom se "akrobatikom" služi hrvatsko pravosuđe, nemoguće je dokučiti, jer se njihova "računica" protivi svim prirodnim zakonima i zdravoj logici.

DORH u spiskovima procesuiranih ne navodi njihovu nacionalnu i vojnu pripadnost. Međutim, povremeno, uglavnom pod pritiskom domaće javnosti, izađe sa podacima o njihovoj vojnoj pripadnosti. Tako je poslednji put u saopštenju od 30. juna 2011. izneo podatke o procesuiranim pripadnicima HV-a: krivični postupak pokrenut protiv 108 lica, istraga u toku protiv 20 lica, istraga obustavljena protiv 9 lica, optuženo 79, još pod optužbom 37, osuđeno ih je 31, dok ih je 11 oslobođeno ili je postupak obustavljen. U isto vreme bilo je ukupno 3.513 procesuiranih, što znači da je učešće pripadnika HV-a u ukupnom broju procesuiranih 3,07 odsto.

U maju 2007. godine, Ivo Josipović, u to vreme profesor Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, predstavljajući knjigu "Odgovornost za ratne zločine pred sudovima u Hrvatskoj", navodi podatke: u Hrvatskoj je od 1991. do tada od 3.666 lica protiv kojih je postupak bio pokrenut za krivično delo ratnih zločina, bilo 3.604 (98,31 odsto) lica "koja su za vreme Domovinskog rata učestvovala u agresiji na Republiku Hrvatsku, te 62 (1,69 odsto) lica koja su bila pripadnici hrvatskih oružanih snaga". U Josipovićevoj knjizi nalazi se i ova konstatacija: "Činjenica je da je Hrvatska provela velik broj suđenja za ratne zločine, ali gotovo sve protiv pripadnika različitih neprijateljskih formacija, a tek iznimno protiv pripadnika vlastitih oružanih formacija". U pravilu vojna pripadnost poklapala se sa nacionalnom pripadnošću.

Prema podacima "Veritasa", do 2000. u Hrvatskoj je bio procesuiran samo slučaj "Koranski most" u kojem je optužen jedan pripadnik oružanih snaga Hrvatske za ratni zločin protiv zarobljenika, pripadnika JNA i TO, a taj postupak, usput rečeno, još nije pravosnažno okončan.

Ovakav odnos hrvatskog pravosuđa prema počiniocima ratnih zločina nad Srbima do 2000. godine, pripisivao se izjavi bivšeg predsednika Vrhovnog suda RH Milana Vukovića "da ratne zločine čine agresori, a oni koji se brane mogu samo učiniti zločine u ratu". Sva je prilika da hrvatsko pravosuđe nikada nije ni odustalo od te Vukovićeve maksime, a pripadnicima sopstvenih oružanih snaga sudila je samo pod pritiskom međunarodne zajednice kada joj je to bio uslov za postizanje nekog strateškog cilja (ulazak u evrointegracije i sl).

Osim za sporost, predmet "Koranski most" može biti ilustracija i za različite kriterijume za procesuiranje i izricanje krivičnih sankcija: poslednja nepravosnažna kazna opt. Hrastovu za ubistvo 13 i za teško povređivanje više zarobljenika iznosi četiri godine zatvora, dok su Srbi i za ubistvo domaćih životinja, ako su im vlasnici bili Hrvati, dobijali duplo veće kazne (slučaj Bogdana Banića).

Pošto je reč o izveštaju UN Komiteta za ljudska prava, nije zgorega prisetiti se da je upravo Hrvat Ivan Šimonović, jedan od autora hrvatske tužbe za genocid protiv Srbije pred MSP i ministar pravosuđa u Sanaderovoj vladi (2008-2010), pomoćnik generalnog sekretara UN Ban Ki Muna za ljudska prava od 2010. godine, što će reći da je on šef i pomenutom komitetu.

Kakav li bi izveštaj bio da Hrvat nije na toj funkciji? Pretpostavljam da u tom slučaju izveštaj ne bi ni počeo sa pozdravom za "dosad učinjeno na tom polju".

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:542360-Savo-Strbac-Akrobatika-hrvatskih-sudova