НОВА СИГУРНА ВЕЗА САД ЗА НАСТАВАК РАДА У СРБИЈИ
Петар ИСКЕНДЕРОВ | 26.07.2012 | 21:04 |
|
Још генерални секретар УН Бан Ки Мун није успео да заврши преговоре у Београду и Приштини, а из срца новог руководства Србије је стигао нов, сумњив „импулс" у вези са процесом регулисања косовског проблема. В.д. председника Српске напредне странке и бивши кандидат за градоначелника Београда Александар Вучић је, пошто је изненада одлетео у Вашингтон и тамо обавио разговоре у америчком Стејт-департменту изјавио да Србија мора да „изврши обавезе које је преузела", а које се односе на претходне договоре, постигнуте уз посредовање Европске уније са албанским властима Косова. Према његовим речима, сви учесници преговора Београда и Приштине, морају да „прецизно одреде" шта значи израз „паралелне институције" које постоје на северу Косова.Као што се зна – ту формулацију користе Запад и лидери косовских сепаратиста у односу на косовске Србе , тако да чињеницу да је користи српски функционер, не може, а да не натера да се замислимо1 . Шта више, Вучић је Србима обећао да ће убудуће догађаји у вези са преговорима бити „још болнији" и да треба да се очекују горе него што је сада. У садашњем контексту овакав сценарио подразумева међународно-правно одустајање Србије од Косова, које ће бити запаковано у облику равноправног пакета - споразума са албанским сепаратистима. Треба подсетити да је пре тога не било ко, већ баш нови председник Србије Томислав Николић лично, јасно изјавио да је неопходно да се пажљиво проанализира цео комплекс споразума који су током 2011.године потписале делегације Београда и Приштине. Пошто је победио на председничким изборима као кандидат Српске напредне странке, он је вратио својој странки обавезе вође и привремено их пренео на Вучића. Када је средином јуна посетио Брисел, Николић је изјавио да би желео да „поново проучи" садржину постигнутих споразума, заједно са оним, који дозвољавају да Косово самостално учествује на међународним форумима, и који одређују начин заједничке контроле административне границе са Косовом. „Ја ћу да подржим све споразуме који не крше конституционо уређење Србије и не наносе штету њеним становницима" – обећао је Председник. Према његовим речима - он је успео да од руководства Европске уније добије уверавања да ЕУ „неће од нас (Срба – П.И.) да захтева да званично признамо Косово, али захтевају да побољшамо односе са Приштином. Што се тиче обнављања преговора са Приштином, председник Николић је констатовао да би желео да до тога дође „до краја ове године"2. Са своје стране, највиши чиновници ЕУ су после сусрета са новим српским лидером били врло коректни у својим изјавама. Председник Европског савета Херман ван Ромпеј је позвао Београд да „игра позитивну и конструктивну улогу и на речима, и на делу". По његовим речима „даља нормализација односа са Косовом остаје битни захтев" како би Србија могла да започне преговоре о пријему у Европску унију3. Исто такве изјаве су се зачуле и од шефа Европске комисије Жозе Мануел Барозуа. Међутим, обојица су се уздржали од конкретизације својих захтева у вези са садржином преговорног процеса. Тим чудније и хаотично изгледају обавезе које је објавио једнострано Вучић, дојучерашњи заменик Николића у напредњачкој странки, чији садашњи статус њему не омогућује да иступа у име државе са таквим изјавама које задиру у далеку будућност. Како је познато, односи двојице наведених српских политичких функционера, омогућују да се желе многа побољшања. Нове компликације су у то унеле тешке дискусије које су трајале читавог јуна о саставу коалиције на власти и подели министарских портфеља. Коалициони споразуми који су постигнути су омогућили да Вучић од самог почетка добије место потпредседника. Међутим, информације којима сада располажемо дозвољавају да се прогнозира заоштравање политичке борбе између две, по свој прилици, најамбициозније фигуре у новој српској влади: Александром Вучићем и премијером Ивицом Дачићем. Овај други је још пре годину дана, као заменик председника владе и министар унутрашњих послова у кабинету Мирка Цветковића, огласио план за решавање проблема Косова тако што би покрајина била подељена на српски и албански део, због чега су се најозбиљније узнемирили Американци – архитекте пројекта косовске независности. Није случајно секретар за штампу државног департмана САД Викторија Нуланд, пошто је Николић ступио на дужност председника, пожурила да изјави да је циљ Вашингтона да види Србију како „ живи у миру са Косовом"4. Тако да се садашње благе изјаве и обећања, ако не и речи покајања, Вучића које су дошле после преговора у америчком спољнополитичком надлештву потпуно слажу са сценаријом по коме ће Вашингтон у будућој политичкој борби да подржи не само Николића, већ и Дачића. Овај последњи је већ недвосмислено омогућио да се схвати да себе сматра за великог заштитника српских национално – државних интереса, већег него оба председника, и бивши – Борис Тадић, и садашњи – Томислав Николић. „Ја сам већи националиста него Тадић и Николић. Они су евро-фанатици" тако је ту скоро изјавио Дачић5. Што се тиче Томислава Николића он, по свој прилици, мора врло брзо да одреди своје приоритете и концепције – посебно у ономе што треба да представља политичке приоритете Србије и заштиту њених национално-државних интереса. Његове прве изјаве у вези са регионалним проблемима, међу њима о немању стварних доказа за квалификацију догађаја у Сребреници 1995 год. као „геноцида" или потребе да се другачије протумаче догађаји у вези са распадом Југославије (укључујући и ситуацију у вези са Вуковаром) дају наду да се сматра да је Србија почела, најзад, да се повлачи од досадашње линије самобичевања и предаје позиција због врло ефемерних вредности евроинтеграције6. Јасно је да „нови курс" Николића не може да буде по укусу архитеката „Новог светског поредка" из Брисела, а посебно из Вашингтона. Има разлога да се претпостави да су после пораза Бориса Тадића Американци као особу која ће да спроводи њихове геополитичке интересе у Србији изабрали Александра Вучића, врло вешто играјући на његову амбициозност. Место потпредседника владе садашње коалиције на власти је практично идеално за плетење политичких интрига и лобирање интереса ових или оних. Довољно је да се присетимо Млађана Динкића – потпредседника и министра за економију у претходној српској влади. Он је уложио заиста невероватан напор како би уништио руско-српске уговоре из области енергетике, радећи у интересу како САД и ЕУ, тако и конкретних енергетских компанија суседних земаља – између осталог Аустрије и Мађарске. Међутим, Западу није било тешко да пронађе новог кандидата који ће заузети његово место. Примедбе: 1 http://www.tanjug.rs/novosti/52103/utvrditi-sta-ko-smatra-paralelnim-institucijama.htm 2 DPA 141535 GMT Jun 12 14.06.2012 19:35 3 DPA 141408 GMT Jun 12 14.06.2012 18:09 4 AFP 121917 GMT JUN 12 5 REUTERS 1854 120612 GMT 6 REUTERS 1529 150612 GMT |
http://srb.fondsk.ru/news/2012/07/26/nova-sigurna-veza-sad-za-nastavak-rada-u-srbiii.html
