Претражи овај блог

недеља, 14. јун 2020.

Срђа Трифковић: “Дубока држава” ради Трампу о глави

iskra.co

Срђа Трифковић: "Дубока држава" ради Трампу о глави

13-16 minutes


Срђа Трифковић: "Дубока држава" ради Трампу о глави

14.06.2020. - 9:42

фото: Медија центар Београд

Политички опоненти и екстремни љевичари покушавају да искористе протесте који се одржавају широм Америке због полицијске бруталности и убиства Афроамериканца Џорџа Флојда у Минеаполису како би срушили Доналда Трампа. У ову операцију укључила се и такозвана "дубока држава", али и милијардер Џорџ Сорош. Истиче ово политички аналитичар Срђа Трифковић објашњавајући како међу демонстрантима има најмање оних који се искрено боре против неправде, расизма и полицијске бруталности.– Учеснике ових протеста можемо поделити у најмање три групе. Прву чине аутентични демонстранти који протестују под паролом "Црни животи имају вредност". Они се залажу за реформу полиције и измене оперативних процедура у полицијским поступку. Они желе да се Афроамериканци осећају мање угроженим у земљи. Имамо и малобројну, али врло утицајну групу политичких активиста, попут "Антифе", коју чине углавном млади белци, који су врло активни у координисању свих окупљања, а при том користе и кодиране поруке. Они су високо мотивисани да у земљи направе што већи хаос, који би могао довести и до крвопролића. Неки од њих су чак препознати и идентификовани, јер су били учесници и неких ранијих протеста. И на крају, ту је и трећа група коју, морамо бити отворени и искрени, чине они који су мотивисани пљачком. Они немају никакве везе са оним што се десило и то је пре свега одраз једног нихилистичког односа према друштву у целини, што је опет одраз преовлађујуће културе црног гета у језгрима великих америчких градова – каже Трифковић.

ГЛАС: Расизам у САД је и раније постојао, а ни бруталност америчке полиције није ништа ново. Шта је овог пута другачије?

ТРИФКОВИЋ: Као прво, мислим да је већина грађана ужаснута оним што се дешавало протеклих седмица и да ће крајњи резултат у новембру бити јачање подршке актуелном председнику Доналду Трампу, који је од почетка свог мандата константно био спречаван да обавља своју дужност. Када смо прошли пут имали упоредиву ситуацију, а то је било у Фергусону, у предграђу Сент Луиса 2014, тада је на власти био демократа Барак Обама. Мејнстрим медији тада нису били заинтересовани да од ових насилних протеста у Фергусону направе националну тему број један. Зашто? Па једноставно, Обама се никада није супротстављао интересима "дубоке државе", било да је реч о глобалној доминацији, миграцијама, трговини… Самим тим што није био неко ко се супротставља жељама и захтевима елите, онда није било ни интереса да се насилни протести у Фергусону дигну на један виши медијски ниво. Сада имамо сасвим другачију ситуацију.

ГЛАС: Можете ли појаснити?

ТРИФКОВИЋ: Имамо председника који је, да се тако изразим, одраз грешке естаблишмента. Морам да нагласим да приликом Трамповог избора за председника 2016. године није било изборних крађа и закулисних радњи, а које су несумњиво биле присутне у кампањи његове тадашње супарнице Хилари Клинтон. Њој су помагали и ФБИ и ЦИА и сви моћни елементи те "дубоке државе". Након што је Трамп инаугурисан, његови противници уздали су се да ће истражни поступак довести до неких открића тамних закулисних веза између Трампове кампање и Руса. Али када је објављен тај извештај, могли смо видети да није било – ни дима, ни ватре. То је био велики ударац за Трампове противнике, али они нису седели скрштених руку.

Након Трамповог телефонског разговора са украјинским председником Зеленским у јуну прошле године, они су покушали да исконструишу нову аферу – да је Трамп наводно вршио притисак да се истражи једна украјинска фирма која је Бајденовом сину Хантеру дала донацију од милион долара у кешу и 10.000 месечно. То је била врло танка и недовољна основа за импичмент. На крају је и та ствар пропала.

ГЛАС: Онда се нашао на удару и због вируса корона…

ТРИФКОВИЋ: Тачно. Прозван је и критикован да није на време увео ванредне мере. Оног тренутка када је почело постепено отварање Америке, а после најгорих резултата короне у априлу и када смо видели охрабрујуће економске индикаторе да је у мају незапосленост значајно пала, истог тог часа тај несрећни случај убиства који се десио у Минеаполису метастазирао је у националну кризу првог реда.

Сви водећи амерички медији, осим "Фокс њуза", искористили су ову ситуацију да би створили утисак да је земља ван контроле и да је Трамп крив за то. Он је крив и зато што не пристаје да додатно дели земљу тиме што не пристаје на причу да је случај гушења Џорџа Флојда одраз институционалног расизма полиције. Дакле, реч је о једном политички мотивисаном програму деловања у коме није потребно да постоји формална завера у виду неког договора главних уредника водећих ТВ мрежа. Они напросто функционишу по инстинктивном сагледавању идеолошких и врло конкретних политичких и материјалних интереса да се Трампу дође главе.

У том погледу они праве једну игру високог ризика. Могла би се поновити далека 1968. када су демократе имале предност, али су због протеста у Чикагу изгубиле изборе. Иако грађани тада нису много симпатисали тадашњег кандидата републиканаца Ричарда Никсона, он је ипак победио. Бирачи су тада проценили да је питање очувања реда у земљи важније од других идеолошких подела.

Према званичним подацима, демократе подржава чак 90 одсто Афроамериканаца. Али проблем је њихова мотивисаност. Апстиненција је чак 50 одсто. Демократе су недавно предложиле да се због короне омогући писмено гласање. То би био опасан преседан, јер би допринело измени изборних исхода.

ГЛАС: Трамп је у посљедње вријеме често спомињао "дубоку државу", чак је и најавио обрачун с њом. Како она функционише у пракси?

ТРИФКОВИЋ: Прије пар година избило је на видело како су обавештајне службе покушале да помогну Хилари Клинтон да победи на изборима. То је, између осталог, био и задатак ФБИ агента Питера Строка. У једној од својих преписки са једном од агенткиња она га је упитала: "Шта ако Трамп ипак буде изабран?" Он јој је одговорио: "Не брини, осујетићемо га".

Говорим о врло конкретним и врло добро познатим информацијама. Хилари Клинтон је хтела да блати Трампа и зато је од бившег агента британске обавештајне службе МИ6 Кристофера Хила наручила досије, а који је требало да покаже да је Трамп наводно у једном московском хотелу 2016. имао оргије са руским проституткама. Она је тај досије проследила ФБИ-ју са препоруком да се на основу њега покрене истрага.

Они су то и учинили и тада су функционери тадашње Трампове предизборне кампање били изложени тајном прислушкивању. Из овог се може видјети како та "дубока држава" функционише.

Она злоупотребљава своје моћи и овлаштења ради остварења одређених политичких циљева. Све то нема никакве везе са демократијом. То је директна манипулација демократским процесима. Нису Руси били ти који су се уплетали у изборе већ су то биле америчке обавештајне и безбедносне агенције.

ГЛАС: Како бисте описали досадашњу Трампову политику и може ли он све ово политички "преживјети"?

ТРИФКОВИЋ: Може, јер ови протести могу да се попут бумеранга врате спонзорима и поборницима истих. Они се залажу за потпуно укидање полиције иако знају ситуацију у појединим деловима америчких градова. Дуго сам времена живео у Чикагу и могу да кажем да у јужни део овог града белац не залази уколико није у униформи.

ГЛАС: Какав је иначе положај Афроамериканаца?

ТРИФКОВИЋ: Они су склонији злочинима, чак осам пута више него белачка популација. Далеко од тога да расизма у САД нема. Има, наравно. Али интересантно је да у Америку долазе и милиони имиграната из других расно различитих подручја, и ниједна од тих група не говори да је на удару дискриминације и насилних мера полиције.

Другим речима, нема директне статистичке корелације између склоности одређене социоекономске, етничке и расне групе и криминала, и одговора полиције на њено понашање.

Нема сумње да у америчкој полицији имате и људе који лече своје комплексе и у неким случајевима имају садистичке реакције. Али, опет, с друге стране, да будемо начисто, просечан амерички полицајац дрогираног и криминалу склоног Афроамериканца атлетске грађе доживљава као животну претњу. Према званичним подацима, двоструко више полицајаца страда у тим обрачунима.

Такође, поменуо бих још једну ствар. Познаваоци културе "црног гета" знају како гласе текстови реп и хип-хоп песама у којима се насиље пропагира и оправдава. Оно је глорификовано до те мере да се говори како не треба радити, већ паразитски живети од државне помоћи и криминала. И то је вероватно утицало да млади Афроамериканци данас не прихватају никакву врсту друштвене одговорности. Последица тога свега је да данас три четвртине црне деце у Америци буде рођено у ванбрачној заједници. Преко четири милиона самохраних Афроамериканки је слабог имовног стања и образовања. Оне зависе искључиво од државне помоћи. За већину ових жена рађање нове деце значи и нови пакет помоћи од државе.

ГЛАС: Када се све сагледа, какав расплет очекујете, хоће ли Трамп извести војску на улице и да ли би војни врх пристао на тако нешто?

ТРИФКОВИЋ: Постоје, да тако кажем, две димензије војске. Обични амерички војници, који су углавном регрутовани из руралних средина, не подржавају протесте, али њихови претпостављени су део већ поменуте "дубоке државе" која Трампу ради о глави.

Ја ипак верујем да, уколико дође до ескалације, председник Трамп неће извести војску на улице, јер он протесте може држати под контролом и са полицијом и Националном гардом. Међутим, постоји политички проблем. У градовима и срединама у којима су демократе на власти долази до својеврсне симбиозе између протестаната и политичких екстремиста. Конкретно се то може видети у Сијетлу, где су учесници протеста и поједини градски одборници.

У Минеаполису, који је такође под влашћу демократа, дошло је до расформирања локалне полиције, при чему је један од чланова градског савета рекао како би "било лепо живети у свету без полиције". То је већ на рубу памети, а поготово имајући у виду ниво криминала и злочина у америчким градским језгрима, а поготово тамо где имамо расно помешане средине.

Због свега тога мислим да се читава ова ситуација може окренути у Трампову корист, јер без обзира на то колико га поједини Американци волели или не, они нису за хаос.

ГЛАС: Колико је и ова ситуација, у ствари, показала да је Америка дубоко подијељена држава?

ТРИФКОВИЋ: Америчко друштво егзистира са дубоким унутрашњим поделама које су расне, културне и политичке. И без регулаторног механизма, између осталог и полиције, Америка би експлодирала. Трамп је свега тога свестан и он не може себи да дозволи луксуз да буде мекан. Он ће и даље спроводити мере које ће бити усмерене на очување реда. Мислим да он има и високо изграђен инстинкт за пулс "средње" Америке, што смо, уосталом, видели и на прошлим изборима. Такође, сматрам да би избор Џоа Бајдена био катастрофа за Србе.

ГЛАС: Шта Трампу највише замјерате?

ТРИФКОВИЋ: Као прво, што је допустио својим идеолошким противницима да уђу у његов тим. Одличан пример за то представља неоконзервативни јастреб Џон Болтон, који је више од годину дана провео на положају саветника за националну безбедност и који је свим средствима покушао увући САД у рат са Ираном. Улога саветника је да председника трезвено суочи са чињеницама и свим могућим опцијама, а не да острашћено гура у ратне игре. Болтон је хтео и додатну ескалацију сукоба у Сирији. Трампов пропуст је био и тај што је након састанка са Владимиром Путином у Хелсинкију, а суочен са хистеричним реакцијама не само левице и либералног естаблишмента већ и доброг дела своје Републиканске странке, дигао руке од договора са Русијом. Међутим, он од тога није и дефинитивно одустао, што се, уосталом, могло видети и из његове недавне изјаве како би Русију требало вратити у Г7.

Из његове досадашње владавине је видљиво да он не жели наставак неке раније хегемонистичке политике САД. Он види Кину као ривала, али не жели да Америка буде више тај глобални полицајац, што су сви његови претходници желели, од Харија Трумана до Барака Обаме. Чак и тај његов слоган "Америка на првом месту" није империјални слоган глобалног хегемонисте, већ слоган човека који жели да спољна политика САД буде у функцији истинских америчких мерљивих интереса.

Да ли ће он победити и на овим изборима? Оно што ће добрим делом мотивисати просечног Американца како ће гласати јесте економија и социјална стабилност. Имамо гувернере демократе, у Илиноју и Њујорку, који су покушали да до максимума одгоде отварање ових градова и повратак на нормалу, јер њима не одговара да дође до брзог економског опоравка. Ипак, моја прогноза је да ће ова рецесија бити у облику латиничног слова "В". Нагли суноврат и нагли раст економије. Ако се опоравак земље настави, Трамп сигурно добија изборе.

Џорџ Сорош

ГЛАС: Која је улога Џорџа Сороша у овим протестима?

ТРИФКОВИЋ: Недавно је на светлост дана испливало како он издашно милионима долара финансира одређене групе које су међу најгласнијим и најнасилнијим на овим протестима. Њему лидери као што су Трамп или Виктор Орбан у Мађарској не одговарају и сметају му.

Глас Српске

vidovdan.org

 

САД уводе санкције хашком трибуналу

politika.rs

САД уводе санкције хашком трибуналу

Биљана Митриновић

5-6 minutes


Не само да поступци америчких војника и припадника обавештајних служби који су деловали у Авганистану или било где другде не смеју да буду истраживани, него ће против свих који су укључени у утврђивање истине, па чак и против чланова њихових породица, САД наметнути економске санкције и ускратити им визе. Ову одлуку декретом је наложио амерички председник Доналд Трамп како би се „заштитиле америчке трупе и национални суверенитет".

Међународни кривични суд (МКС) у Хагу, који је у марту званично одобрио покретање истраге против починилаца ратних злочина, укључујући авганистанске владине снаге, талибане и америчке трупе, високи званичници администрације назвали су „преким судом".

Амерички председник је у среду донео одлуку, а дан касније послао четворицу високих званичника да је саопште новинарима, и то без прилике за постављање питања. Питања, међутим, постављају бројне институције, заштитници људских права и државе на чијим територијама се налазе амерички војници. Санкције су проширене две године пошто је најављена истрага злочина против човечности, која укључује мучења, убиства цивила и силовања почињена у Авганистану и у објектима ЦИА у Европи. Отворена истрага против америчких војника у Вашингтону је оцењена као „напад на суверенитет", а државни секретар Мајк Помпео је рекао: „Када припадници нашег народа учине нешто погрешно, по закону кажњавамо те људе, колико год ретки били, јер нарушавају углед наше сјајне америчке војске и наших обавештајних служби".

МКС, међутим, одобравајући истрагу, није сматрао да су САД спремне да то учине. Још 2017. године главна тужитељка суда Фату Бенсуда је поднела захтев за истрагу, закључивши да има довољно информација којима се може доказати да су америчке снаге „починиле мучења, окрутно су поступале, деградирале лично достојанство, починиле силовања и вршиле сексуално насиље" у Авганистану, углавном 2003. и 2004. године, и касније у тајним објектима ЦИА у Пољској, Румунији и Литванији.

САД нису потписница Римског акта о оснивању овог међународног суда, који је ступио на снагу 2002. године с мандатом да истражује злочине против човечности и геноцид (123 државе признају његову надлежност), али је Вашингтон сарађивао са судом у процесима против Руанде и бивше Југославије. Борба за привођење правди војника који су починили злочине у Авганистану трајала је две године уз много препрека. Неколико тужби против припадника америчких снага је већ одбијено, а Трамп је помиловао једног осуђеног за злочине почињене 2010. у Авганистану. Захтев за истрагу главне тужитељке судије су првобитно одбиле са закључком да „неће допринети постизању правде", али је одлука поништена након њене жалбе. Председавајући судским већем пољски судија Пјотр Хофмански је само неколико дана по потписивању мировног споразума између САД и талибана у марту одобрио истрагу упркос америчким притисцима.

Пошто је бивши саветник за националну безбедност Џон Болтон запосленима у МКС претио санкцијама уколико наставе с кривичним поступцима против америчких или савезничких трупа (укључујући и Израел), прошле године је тужитељки из Гамбије укинута америчка виза. Како је било очигледно да тужитељка не одустaје од покретања прве истраге против америчких војника, Помпео је своје запрепашћење исказао рекавши да је то „заиста невероватна акција једне неупадљиве политичке институције која се маскира као правно тело". Он је на јединствен став позвао и савезнике, нарочито оне у НАТО-у, упозоривши их да би њихови војници могли бити следећи.

Ипак, подаци су били неумољиви: УН су у првој половини 2019. констатовале скоро 4.000 цивилних владиних и америчких жртава, од којих су више од 40 одсто жене и деца. И док су се водили преговори, у нападима из ваздуха су гинули цивили, а авганистански председник Ашраф Гани је прошле године наредио истрагу поводом свирепог убиства четворице браће за које су осумњичени припадници обавештајне агенције коју финансира ЦИА.

Амерички главни тужилац Вилијем Бар је у четвртак најавио да су санкције само први корак „привођења" МКС одговорности за прекорачење мандата и кршење суверенитета САД, али и због корупције. Поменуо је и да је суд изложен манипулацијама страних сила „попут Русије", али није даље образлагао ову констатацију.

Медији тврде да је одлука САД да стави МКС под санкције донета у сарадњи с Израелом, приликом посете премијера Бењамина Нетанијахуа Вашингтону крајем јануара. Нетанијаху је само неколико сати по објављивању честитао на одлуци, такође назвавши суд „преким", корумпираним и пристрасним. Израел није споменут у Трамповој наредби, али га је навео Помпео пред новинарима.

„Какав болан процес, гледати како велику и инспиративну нацију претварају у бесрамну државу људи без осећања одговорности за свој народ, друге нације и будуће генерације", написао је на „Твитеру" швајцарски експерт за међународно право и специјални известилац УН Нилс Мелцер.


View article...

Enclosures:

160z120_SADSANKCIJEHAG.jpg (10 KB)
http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2020_06//160z120_SADSANKCIJEHAG.jpg