Претражи овај блог

понедељак, 2. јул 2018.

Да ли је Вучић питао народ када је поставио границу на Јарињу и угасио српске институције

stanjestvari.com

Да ли је Вучић питао народ када је поставио границу на Јарињу и угасио српске институције – Стање ствари

16-20 minutes


О чему сада народ да одлучује када је Вучић процес признања Косова довео до краја и како сада зове Русију у помоћ када је већ предао скоро све. Због чега народу није предочио платформу о Косову и Метохији још 2012. године и тада позвао Русију у помоћ? Знамо одговор. Јер је обећао Косово Западу, рекла је Драгана Трифковић на трибини у Крагујевцу

Драгана Трифковић

Трибина Радне групе за КиМ у Крагујевцу

На трибини у Крагујевцу, Бошко Обрадовић, Драгана Трифковић, Слободан Самарџић, Драган Тодоровић и Марко Пушица су истакли подршку Славиши Ристићу којем власт црта мету, те су говорили о начинима решавања питања Космета.

Сложили су се да држава мора активним мерама заштитити српску имовину и помоћи одрживи повратак Срба на КиМ што не може кроз активности само једне владине канцеларије; да треба вратити ово питање у СБ УН и прекинути преговоре у Бриселу; да мора захтевати поштовање Устава и Резолуције 12 44 и  прогласити КиМ територијом под окупацијом како би акти које илегална власт доноси били међународно правно ништавни, а чули су се и предлози о позиву руској војној мисији у Србију.

Говорници су се такође сложили да се о овој теми мора што више говорити и активно противити актуелној политици јер се само тако може показати људима да нису сами у противљењу издаји Космета и да могу да утичу на одлуке власти притиском.

Бошко Обрадовић је питао зашто је писмо Славише Ристића Путину толико заболело власт. „Зато што директно информише Русе о другачијој слици од оне коју добијају од наше власти, зато што су то питање упутили баш Срби који живе на КиМ и зато што раскринкава све лажи а кључна је да је ово патриотска власт која чува КиМ" – рекао је председник Двери.

„Како то да је Вучић као део ратне владе у пуно горим околностима бранио Косово, а сада га предаје у пуно бољим међународним околностима?" – запитао се Обрадовић и додао да то јасно говори да је сад то неком обећао.

„Нас који се боримо против тога представиће као издајнике који руше владу која је наводно обезбедила мир" – сматра лидер Двери.

Марко Пушица је рекао да се Србија повлачила са КиМ дуги низ година и сада је тај процес доживео кулминацију. „Срби су увек освајали борбе на бојишту, на зеленом тепиху и срозавали их у европским салама на зеленој чоји" рекао је он и додао да је питање шта ћемо сад урадити на зеленој чоји, у Бриселу нарочито с тога што правно обавезујући споразум има карактер међународног споразума.

Пушица је присутнима говорио о ЗСО и рекао да се о овоме говори као о нечем што ће одбранити српску државу на КиМ, али да то нема везе са правним системом Србије већ са правним системом лажне државе Косово јер тако претпоставља управо Бриселски споразум.

„Са ЗСО Србија признаје да су Срби на 15% њене територије национална мањина, што је нонсенс" – рекао је Пушица.

Драгана Трифковић је, коментаришући Вучићеву изјаву о изјашњавању народа о КиМ, питала: „Да ли је питао народ кад је поставио границу на Јарињу, када је угасио српске институције, када је запослио српске полицајце да служе Тачију, уценио Србе да изађу на косовске изборе, доделио међународни број, предао имовину, саставио Српску листу која учествује у влади са Харадинајем итд". (Цело излагање Драгане Трифковић доносимо после овог извештаја – прим. СС.)

Проф. др Слободан Самарџић је говорио о противречностима које Вучић износи у својим изјавама па тако у једној каже да мора питати народ, а у другој, када истраживања кажу да је народ за замрзнути конфликт, каже да мора донети одлуку сам.

„Ми не знамо кад је он обећао да ће завршити са Косовом, али имамо документ који то потврђује – Преговарачки оквир за приступање Србије ЕУ, који предвиђа потписивање правно обавезујућег споразума" – каже Самарџић и додаје да се на недавном састанку Вучића са Тачијем разговарало само о споразуму иако је то у Србији представљено другачије.

„Ништа није готово док све није готово. Није ни њему лако, он зна да се овако нешто не може наћи у нашој историји, оваква издаја" сматра он.

Самарџић још истиче да је важна улога Цркве и да је она је на сабору реаговала јасно – не може се отуђити Косово те додао да смо имали и видовданску иницијативу интелектуалаца потписану у манастиру Сланци.

Драган Тодоровић каже да је овај суноврат почео са Тадићем који је изместио ово питање у ЕУ. „А Вучић је био један од главних организатора митинга Косово је срце Србије, а сад то срце чупа." – подсетио је Тодоровић.

Он сматра да је Русија дошла у позицију да без ње не може да се одлучује и да Србија треба више да потенцира улогу руског хуманитарног центра у Нишу.

Тодоровић је истакао да потписивање било каквог папира јесте лоше али да то није коначно и подсетио да су 1993. године Русија, Америка и Енглеска потписале споразум о неповредивости украјинских граница, а да је данас ситуација другачија.

Ова трибина у Крагујевцу је наставак активности Радне групе за КиМ коју чине Двери, Здрава Србија, Државотворни покрет, Источна алтернатива, покрет Срба са КиМ Отаџбина и Народни покрет.

Опрема: Стање ствари

(Информативна служба Двери)

Драгана Трифковић: Да ли је Вучић питао народ када је поставио границу на Јарињу и угасио српске институције

Добро вече драги Крагујевчани,

Изузетно ми је драго да сам вечерас овде са вама у срцу Шумадије. Пре два дана смо прославили најважнији српски празник, Видовдан. Не може се рећи да га прослављамо у добрим околностима или атмосфери, али ипак као позитивна чињеница може да се наведе постепено буђење народа. Наш народ је последњих година био поприлично незаинтересован за своју судбину. Постоје многобројни разлози који су проузроковали такво стање наше нације.  Дугогодишња борба, исцрпљеност, свакодневна брига за преживљавање, разочараност, одбаченост, изневерена очекивања, умор. Ипак, показало се да незаинтересованост људи доводи до још горих резултата и хтели ми то или не, принуђени смо да се бавимо собом јер нико други то неће урадити уместо нас.

Садашње стање на Косову и Метохији је више него драматично, а до таквог стања нас је довело крајње неодговорно понашање наших власти, али и то да није било превеликог противљења због политике коју спроводе. Сетимо се да је Српска напредна странка у коалицији са Социјалистичком партијом Србије на власти већ шест година, и да је преузела контролу над скоро свим сегментима једног друштва. Та контрола није идеална због тога што она може да буде примењена само уз одобрење западних сила, које су дугогодишњим деловањем продрле дубоко у систем наше државе. Ми се налазимо у немилости западних сила које нам нису ни мало наклоњене и једног човека којем је све дозвољено докле год уважава интересе тих западних сила. То умногоме указује на лицемерје, јер знамо да су вредности које те западне силе заступају: слобода, демократија, људска права, толеранција, слобода медија, независно судство. Међутим оне подржавају режим који се понаша диктаторски, који не поштује ничија права, који не зна за толеранцију и који је увео потпуну медијску цензуру и контролу над свим институцијама где, нема никаквог места независном раду ни професионализму. Подржавају режим који има снажну негативну селекцију и који функционише уз помоћ послушника и по систему уцена. Режим који је превазишао многе магове пропаганде и усавршио фабриковање лажи.

Хармонија која је успостављена између садашњих власти и западних сила резултира деградирањем нашег друштва и растакањем наше државе. Нуде нам ријалити програме, јефтину забаву, геј параде, жуту штампу, старлете и криминалце. Одузимају нам достојанство, интегритет, право на нормалан живот и Косово.

Сетимо се да је Српска напредна странка дошла на власт обећавајући да ће поништити све штетне уговоре, која је претходна власт потписала у Бриселу са приштинским властима.

Не да нису поништили те уговоре, већ су потписали све што им је стављено на сто, а претходно обећали да ће то урадити уколико буду на власти. Нису само потписали, већ су и уговорене обавезе спровели у дело. Разбили су српске барикаде које су годинама пркосиле свакој сили која је на њих кренула.  Поставили су класичну границу и царину између јужне српске покрајине и остатка Србије. Угасили су српске институције на Косову и Метохији. Запослили су српске полицајце и судије да служе Хашиму Тачију и полажу заклетве над Уставом Косова. Уценили су Србе на Косову и Метохији да изађу на нелегалне приштинске изборе. Маргинализовали су све оне који нису пристали на безрезервну предају. Доделили су међународни позивни број Косову. Предали су имовину државе Србије на Косову и Метохији. Саставили су такозвану Српску листу да даје легитимитет тој лажној држави учешћем њених представника у власти са Рамушем Харадинајем. Злочинцем који је написао књигу о својим злочинима над Србима. И коначно, предали су наш народ на Косову и Метохији у руке тих истих злочинаца са којима данас преговарају о томе да им дају и сертификат на Косово.

Српска напредна странка никада није добила мандат да спроведе такве кораке. Лажу нас како граница не постоји, како је додељени телефонски број регионални а не међународни исто као што нас лажу да је у нашем интересу да под окриљем бриселског преговарачког оквира, потпишемо капитулацију. Српска напредна странка никада није изнела своју платформу за решавање косовског проблема и затражила за њу сагласност од својих грађана. Свака одговорна власт би морала да представи своју политику, посебно када се ради о најважнијем националном питању. Међутим замислите каква би то платформа била да су у њој написали све што су до сада урадили а као коначно решење да нуде достојанствену капитулацију. Парадоксално звучи али то је управо оно што нам нуде на крају. Александар Вучић каже да смо одавно већ све изгубили и да морамо да прихватимо реалност како бисмо живели боље.

Истина је да нисмо одавно све изгубили, јер да јесмо не би од нас тражили да преговарамо и да потписујемо бриселске договоре којима гасимо сопствену државу.

Приштина није спровела ни један потписани договор из Брисела, али то није поколебало Александра Вучића да се заустави. До сада је имао много прилика да подвуче црту, призна да се преговори у Бриселу  воде на штету државе Србије и да резултирају њеним гашењем на територији Косова и Метохије. Последња прилика је било хапшење представника Владе Србије у Косовској Митровици. Иако су говорили да је то недопустиво, да неће пристајати на уцене и да не желе да наставе разговоре док Приштина не испуни своје обавезе, све су то олако одбацили подједнако лако као што одбацују и одговорност за све оно што су до сада учинили. Питање је због чега се тако понашају.

Да ли је могуће да нас слепо воде у провалију а да као у Доманоновићевом роману за вођом иде народ који је сигуран да је изабрао најбољег? Само што је Домановићев вођа мудро ћутао, па нису могли да оцене колико је паметан, а овај наш вођа не уме да ућути.

Војска напредне странке већ иде по Србији, обилази одборе и убеђује људе у неопходност потписивања свеобухватног уговора о нормализацији односа са Приштином. Александар Вучић припрема терен за потписивање предаје Косова. Подсетићу на то да Бриселски договори нису једини штетни уговори које је ова власт потписала. Они су потписали и СОФА споразум са НАТО и Индивидуални акциони план партнерства са НАТО, чиме су Србију ставили на располагање тој агресорској организацији. Александар Вучић не одустаје од својих намера не зато што је храбар да остварују своје замисли, већ због тога што не сме да не уради оно што је унапред обећао. Ми заправо Косовом треба да платимо долазак на власт Српске напредне странке, јер је то био услов Запада да их доведе на власт.

Притом свако ко ту истину изговори и свако ко се противи предаји Косова, је на мети ове власти, која води хајку против оних који не верују њиховим лажима. На Видовдан су Срби са Косова и Метохије из покрета „Отаџбина" упутили писмо председнику Руске Федерације Владимиру Путину, у ком су написали истину о томе шта се дешава на Косову и ко је одговоран за такво стање. Нагласили су да је Александар Вучић дозволио бриселским договором да се Косово учлањује у разне међународне организације, а да истовремено  моли Русе да спрече улазак Косова у УНЕСКО или Интерпол. Да води неодговорну политику предаје, и да је Србима на Косову и Метохији онемогућио опстанак. Они су се захвалили председнику Путину на принципијелном ставу о томе да проблем Косова и Метохије треба да се решава у складу са Међународним правом и Резолуцијом 1244. Одмах по објављивању овог писма, кренула је оркестрирана хајка на народног посланика Славишу Ристића који је писмо потписао као председник народног покрета „Отаџбина". Представници наше власти тврде како је Славиша Ристић претио Александру Вучићу убиством ако потпише свеобухватни мировни споразум са Приштином. Међутим то је чиста лаж и манипулација. У том писму је наведено да је Александар Вучић обећао Западу да ће потписати независност Косова а да трагична судбина покојног премијера Србије Зорана Ђинђића јасно упозорава Александра Вучића шта се дешава са онима који не испуне обећање. Нико не угрожава председника Србије, већ он угрожава све нас. Да подсетим на то да је Славиша Ристић био од првог дана на нашим барикадама, и да му је већ бачена бомба на кућу као и то да су народном покрету „Отаџбина" запаљене просторије. То нису урадили Албанци.

Хајка на Славишу Ристића је кренула због тога што је политика Александра Вучића према Косову у том писму потпуно разголићена и посебно због тога што је разјашњена политика према Русији.

Велики део Вучићевог гласачког тела подржава развој сарадње са Русијом и због тога Вучић стално врши пропаганду како би представио да ми развијамо сарадњу са Русијом. Међутим чињенице говоре у прилог томе да Србија бежи од сарадње са Русијом и да Русију користи за потребе манипулисања бирачким телом. У тренутним околностима чак и неке НАТО земље више развијају сарадњу са Русијом, него што то ради Србија. Суштина је у томе да Вучићу Запад не дозвољава да развија сарадњу са Русијом. Велики је проблем то што ми пропуштамо  врло значајна историјска дешавања због тога што имамо власт којој није дозвољено да делује у правцу који западу не одговара. Таквом позицијом ускраћујемо себи могућност да се у моменту када је то могуће, боримо за интересе наше државе.

Александар Вучић говори да ће народ одлучити. Да ли је питао народ када је потписао бриселске договоре? Да ли је питао народ када је поставио границу на Јарињу и угасио српске институције? О чему сада народ да одлучује када је процес признања Косова довео до краја и како сада зове Русију у помоћ када је већ предао скоро све што је могло да се преда. Због чега народу није предочио платформу о Косову и Метохији још 2012. године и тада позвао Русију у помоћ? Знамо одговор. Јер је обећао Косово Западу.

Да не буде како само критикујемо Александра Вучића а не нудимо решења, што он тврди за сваког политичког противника,  ми нудимо врло јасна решења.

Поштовање Међународног права и Резолуције 1244. Поштовање Устава Србије као највишег правног акта наше државе.

Подржавамо став Српске православне цркве која каже да се просперитет Србије не може градити на дезинтеграцији онога што представља камен темељац њеног идентитета и њене историје и државности.

Противимо се потписивању било каквог правно обавезујућег документа са сепаратистичким властима, противног Уставу Србије и Међународном праву.

Противимо се било каквој идеји о подели Косова и поклањању дела њене територије.

Противимо се организовању противуставног референдума о Косову и Метохији.

Позивамо институције државе Србије да савесно обављају свој посао. Уставни суд је дужан да утврди карактер Бриселског споразума из 2013. године за који и сам председник државе тврди да је међународно-правни уговор. Ако је то тако како је он јавно изрекао недавно на телевизији, то је сигуран доказ да руководство Србије делује противуставно.

Позивамо власт да престане са хајком против оних који се боре за очување Косова и Метохије у саставу Србије.

Позивамо власт да престане да на силу делује противно вољи већине народа и да спроводи анти државну политику. Уколико нису у стању да питање Косова и Метохије решавају у складу са интересима наше државе и народа, и у складу са Уставом Србије над којим су положили заклетву, дужни су да од тог посла одмах одустану.

Србија треба да захтева повратак решавања питања Косова и Метохије у Уједињене Нације и у оквире Међународног права.

У наредним месецима ми морамо да прихватимо одговорност уместо оних који немају ни савести ни одговорности. Можемо да их спречимо у намерама да потпишу предају Косова, само ако подигнемо глас против тога. Сада је моменат да покажемо да ли смо недостојни или достојни историје наше. Ја чврсто верујем у то да јесмо достојни и да ћемо остати достојни.

Неће Александар Вучић моћи да потпише свеобухватни мировни споразум са Приштином и да постане јунак, како је он то замислио.

Живела Србија!

(Стање ствари)

 

ИСТИНА О ЛЕГИЈИ И ЂИНЂИЋУ: Проговорио бивши командант Жандармерије Горан Радосављевић Гури

kremlin.rs

ИСТИНА О ЛЕГИЈИ И ЂИНЂИЋУ: Проговорио бивши командант Жандармерије Горан Радосављевић Гури

10-12 minutes


Било је многобројних којима није било у интересу да се Милорад Улемек Легија преда због оптужби за убиство премијера Зорана Ђинђића, а да је остао само мало дуже на улици испред куће где се предао, можда жив не би дочекао суђења, само је део исповести Горана Радосављевића, некадашњег команданта Жандармерије.

Управо је Гури полицијски генерал којег је Улемек позвао када је одлучио да више не бежи од правде и суђења јер њих двојицу везују ратишта, битке и бројне акције на Kосмету, о чему је Радосављевић отворено причао у интервјуу за Српски телеграф.

Прошли сте сито и решето. Kајете ли се због нечега што сте урадили или нисте урадили током рата?
– Не! Све велике борбе и битке које смо добили, акције у којима смо учествовали биле су добро испланиране. Неке смо радили са Војском, неке смо сами. Поносан сам на све што смо радили јер нам је држава дала задатак.

Доле је много људи изгинуло, оставило своје кости, доста је било рањених, инвалида… Тешка су то била времена, али сам поносан на своје људе. Недајбоже да се то икада понови, да они који долазе, наши наследници, немају таквих проблема каквих смо ми имали.

Током борби на Kосову да ли се десило да су с друге стране били Рамуш Харадинај или Хашим Тачи?
– Нисмо знали ко је с друге стране, али су сигурно били. У интервјуу Миломиру Марићу Харадинај је рекао да је био окружен и да га је бог спасао од Гурија и Легије. Тачи и овако и онако, више се бавио политиком.

Али Харадинај…
– Харадинај је био опасан борац, ратник. Борио се за неки свој идеал „велике Албаније" или независног Kосова, како год да се то назове. Њему је брат погинуо. И сам је рекао да кад се иде у борбу, очекујемо да ће неко да погине. Kо се плаши да погине, нема шта да тражи у борби.

Поменули смо Легију. Kада сте се упознали с њим?
– На Kосову. Постојао је штаб. Био је командант јединице, ја сам био командант штаба. Имали смо заједничке колегијуме, акције, обучавали смо људе.

Kакав је Легија био на терену?
– Био је сјајан борац. Легија и та јединица били су ослонац МУП. Поред ЈСО, постојале су посебне јединице полиције у ресору Јавне безбедности које у том моменту нису биле дорасле задатку. Нису имале ратног искуства, а ЈСО је био најобученији, најопремљенији у оквиру целог МУП.

н Неколико година, заправо деценију касније, оптужен је и осуђен за убиство Зорана Ђинђића. Kада се предао, вас је позвао.

Био сам са пријатељима у Kарађорђеву у лову кад су ме позвали полицајци који су обезбеђивали Легијину кућу и рекли да он хоће да се преда. Дали су ми га на везу. Препознао сам му глас…

Шта вам је рекао, која му је била прва реченица?
– „Мислим, брате, ја сам ту са полицајцима. Оћу да се предам. Треба да дођеш по мене да идемо даље…" Наредио сам Влади Илићу, команданту београдског одреда, да га покупи јер смо већ имали информације да би неке групе кренуле да га спрече…

Kоје групе?
– Било је људи који су желели да се он не преда, али можда је било људи који су желели да буде мртав. Али не бих то да елаборирам. Мени је био циљ да га што пре склонимо са улице, испред куће. Влада га је узео, ставио у кола. Већ тада сам био на путу за Београд, обавестио сам министра Јочића и начелника РДБ и они су ми наредили да га доведем у МУП. Ту је био Раде Булатовић, убрзо је стигао и Јочић. Наредили су ми да сам слободан да идем кући и ето то је.

Јесте ли се чули и видели са Легијом после тога?
– Видели смо се на суђењу. Био сам сведок у протесту око „беретки".

Kад смо код протеста ЈСО, да су тада кренули у акцију против државе, да ли би Жандармерија била у стању да их савлада, разоружа с обзиром на то да су били најелитнија јединица?
– Могли смо. И тада сам као командант Жандармерије то рекао. Душан Михајловић, Чедомир Јовановић, тадашњи начелник ДБ Горан Петровић и ја смо били смо на Бањици у Државној безбедности.

Мој став је био да не треба да дође до оружаног сукоба између две јединице, да то мора да се заврши мирно, договором… Али рекао сам да у случају да ЈСО крене да заузме Владу Србије или неке објекте, да ће Жандармерија то да брани.

Ту није било дилеме. Био сам сигуран да то неће да ураде. На крају, имамо ми пријатеље и другаре, чули смо, виђали смо се.. Знао сам да они то неће урадити. Није их ни било довољно за такву акцију, а нису то ни хтели да ураде.

Јесте се дружили док сте службовали у јужној покрајини?
– Ишли смо у кафане током часова одмора, пили смо пиће у Приштини. Није то било претераног дружења, били смо на терену, било је неких наших шала.

Јесте ишли у лов с њим некада?
– Не, Легија није био ловац колико ја знам.

А Звездан Јовановић?
– Са њим јесам. Он је био ловац. Знао сам га одраније са обука на Тари. Они су радили су инструктажу једног дела припадника МУП, онда смо се враћали у јединице и настављали даље са обукама.

Kажете да је Звездан био ловац, шта му је била „специјалност"?
– Дивље свиње је волео да лови.

Верујете ли у званичну верзију када је у питању убиство Зорана Ђинђића?
– Не могу да верујем нити да не верујем. Kао човек који је радио у државним органима научен сам да верујем државним органима.

Били сте пријатељ са Зораном Ђинђићем. Kако га памтите?
– Он је од Легије тражио да нас упозна. То је било непосредно после 5. октобра. Дошао сам кући, данима нисмо спавали. Позвао ме је Легија и рекао да Ђинђић хоће да се упознамо. Рекао сам: „Види, брате, ја сам сад стварно преморен, значи мртав сам, на крају крајева, ако хоће, нека дође код мене." Легија ме зове после десет минута и каже: „Долазе ти Ђинђић и Чеда." Одмах то кажем жен, она ми одговори: „Ма да, баш ће код нас у стан да дође Ђинђић."

И дошао је.
– Пет минута касније испред зграде зауставља се колона, излазе Ђинђић и Чеда, народ се скупио, гледа… Пре него што се десио 5. октобар, донео сам одлуку да напустим полицију. Већ ми је било доста ратова, демонстрација, политике, свега…

Kако је изгледао први сусрет?
– Упознао се са мојом породицом, пио је зелени чај, ништа дуго није хтео. Персирао сам му, а он мени каже: „Ти ћеш да останеш да радиш. Разговарао сам са Kарлом дел Понте, са свима, нико нема ништа против, ти ниси ратни злочинац, не постоје било какве потраге за тобом, остајеш да радиш." Kажем му: „Друже, ја сам донео одлуку да напустим службу." У једном тренутку он каже: „Ајде да попијемо нешто. Је л' имаш француски коњак?" После коњака, каже он мени: „Поштујем то што нећеш, али ја сам дошао у твој стан, упознао твоју породицу, ваљало би да да сутра дођеш код мене да упознаш моју породицу. Имао је стан на Студентском тргу, упознам тад Ружицу, Јовану, Луку, били су мали. И он мени каже: „Е видиш, због ове наше деце треба да останеш да помогнеш." Наравно, остао сам.

Дружили сте се, чак је и нешто пре атентата био на Kопнику у исто време када и ви?
– Био је тамо и ЈСО. Ђинђић је дошао са Ружицом и децом на неколико дана, био је Драгољуб Марковић тамо. Дружили смо се, отишли смо на вечеру, играли смо фудбал…

Тада је повредио ногу, морао је да користи штаке.
– Пукла му је Ахилова тетива. Одмах су га превезли за Београд, ставили му гипс и морао је да кристи штаке.

Недуго затим је убијен.
– Био сам у канцеларији тог 12. марта, када ме је позвао Сретен Лукић и рекао да ставим јединицу у приправност и хитно дођем у Владу јер је извршен атентат на премијера. У том моменту нисам знао да је мртав. У Влади сам чуо да је погинуо и да је убијен.

Са случајем „Битићи" нема никаве везе
Мало, мало, па се помене случај „Битићи" и ваше име.
– Kада су браћа у питању, ту нема ничега што се мене лично тиче, не бих то много коментарисао јер су се ту умешале многе невладине организације, паре…

Два пута сам био са генералом Робертсоном из НАТО, са амбасадором Монгомеријем.. Нису Американци ни луди ни глупи да не знају ко је Горан Радосављевић и ко је учествовао у злочину. Они су ми чак дали медаљу, причао сам им о акцији „Рачак", која је уврштена у њихове уџбенике за специјалне јединице.

Шта је истина о убиству браће Битићи?
– Нађени су са свим документима у џеповима, што је потпуно нелогично. Нађени су на врху те масовне гробнице, која је, према мом мишљењу, морала да буде пронађена. Kо је ту шта радио, какви су ту талови били, ја то стварно не знам.

Kад подвучете црту, када вам је било најтеже?
– Најтежи тренутак у животу ми је био када сам дао отказ. Моји су сви пријатељи у Жандармерији. Још увек носим одело из Жандармерије кад идем у лов. Добијам и нове униформе, наравно, без чинова. Свечану униформу коју сам имао још чувам у ормару. То ћу чувати док сам жив.

Зашто сте напустили службу?
– Јочић ме је сменио. Поставили су ме за саветника начелника директора полиције. Долазио сам шест месеци на посао, схватио сам да ту немам шта да тражим и напустио сам службу и отишао својим путем.

Србију ћу бранити док сам жив
Да вас сада позове Вучић или неко из врха државе и каже вам: „Гури, треба нам твоја помоћ." Шта бисте одговорили?

– Ја сам војник ове државе, дао сам заклетву да ћу ову државу бранити док сам жив и та заклетва стоји. Али сигуран сам да су ратови иза нас, не знам ко би против кога више ратовао и уз чију подршку.

Јест ли се упознали са Жељком Ражнатовићем Арканом?
– Нисам. Једном приликом смо се чули. Његов син Михајло хтео је да скаче падобраном са нама. Питам га да ли је питао оца, одговара да није. Смирено му кажем: „Нзови ти оца, па ако одобри, идеш с нама." И назове он, прича кратко и даје ми везу. С друге стране Аркан, који каже: „Слушај, ја никада нисам скакао падобраном. Док ја први не скочим, ни Михајло не може." И није скакао с нама. То је био једини разговор који смо имали.

Чиме се данас бави Гури?
– Имам фирму за обезбеђење и неколико клијената. Сада имама времена за себе, идем у лов. Волим те адреналинске ствари. Углавном идем у лов на дивље свиње, штеточине, шакале, вукове, срндаће… Све што се лови…

А спорт, још тренирате џудо?
– Џудо више не. Већ ми је 62. година, престао сам да се бавим падобранством, неким озбиљним роњењем… Свашта сам радио, возио сам моторе, кросеве… Сад су ми од тих адреналинских ствари остали скијање и лов.

Извор: Српски телеграф

БОНУС ВИДЕО